Svet je ispunjen bojama! Značenje boja može se koristiti za prenos mnogih informacija, u zavisnosti od konteksta u kojem ih koristimo. Te u skladu sa tim naše omiljene boje govore mnogo o nama, smatraju psiholozi. Da li određene boje povezujete sa raspoloženjima ili stvarima? To je ono što je poznato kao značenje boje.

Značenje boje varira između kultura. Ali, omiljena boja može mnogo da kaže i o tome kako se osećamo. Velike kompanije su tome posvetile veliku pažnju, zbog čega su marketinške poruke šarene. Na primer, vaša omiljena boja može dovesti do toga da kupite stvari te boje, a to se i očekuje.

Psihologija boja se koristi u marketingu već decenijama. Trgovci će razmotriti sa čime su boje povezane u određenoj kulturi. Na primer, zelena boja je obično povezana sa prirodnim, čistim proizvodima. Slično tome, plava boja je obično povezana sa vodom i čistoćom. Ali, crna boja je povezana sa tamom, svedenošću ili tugom.

Boja karmina

Slično je i sa odabirom karmina, tačnije nijanse, te, kažu stručnjaci, da omiljena boja ruža otkriva mnogo toga o ličnosti nego što mislimo.

Jarke nijanse (crvena, pink) – ovo su smele boje i otkriva osobu koja je svesna sebe i puna samopouzdanja. Ove osobe su strastvene i uživaju u trenutku. Ali, iza ove boje se krije i osoba koja želi svetu da pokaže da je neustrašiva, vešto krijući nežnu stranu ličnosti.

Nežne nijanse (roze, ljubičasta) – ovu boju nose osobe koje su umiljate, nežne, vrlo osetljive. Ali, krasi i pažljive i strpljive žene.

pročitajte još i : Moć podsvesti: 4 boje koje nas čine produktivnijim

Nude – diskretna boja na usnama ukazuje na dobru osobu, ljubaznu i velikodušnu. Ovu boju preferiraju osobe koje su jako vezane za svoju porodicu i prijatelje.

Boja usana – boja mesa, suptilne bordo nijanse su simbol skromnosti, ali i prefinjenosti. Ovo je boja osoba koje su timski igrači i ne vole da su u centru pažnje.

Nijanse braon ili tamna boja vina – karmini u tamnijim bojama ukazuju da je osoba originalna, zavodljiva i tajanstvena. Ovo je boja strpljivih i doslednih žena.

Test: Šta nam omiljena boja poručuje?

Prema mnogim psihološkim testovima, prve tri boje koje najviše volimo otkrivaju kakvi smo, kako delujemo na druge i kakvi želimo da budemo. U nastavku je lista boja i objašnjenja, te možete uraditi test i možda saznati o sebi i vama bliskim prijateljima nešto novo. Od ponuđenih boja odabrati tri – prva označava kakva smo osoba, druga – kakav utisak ostavljamo i treća – otkriva kakvi bi želeli da budemo.

Bela boja – sterilnost, hladnoća, ali i čistota, vrlina, čednost, lojalnost, mudrost, pravda, radost. Ova boja se povezuje sa napretkom, a označava i samouverenost i istrajnost u ostvarivanju cilja.

Siva boja – simbolizuje neutralnost, ravnodušnost, nestalnost, neodlučnost, bezosećajnost, lenjost, nepristupačnost.

Crna boja – ovo je boja moći, tajanstvenosti i magije. U zapadnim kulturama tumači se i kao boja nihilizma, protesta i otmenosti.

Žuta boja – boja svetlosti, bliskosti, jasnoće, ekstrovertnosti, optimizma, hiperaktivnosti, povezanosti, veselja, snage, prijateljstvo. Simbol je altruizma i sloga, ali i oholosti i ljubomore.

možda vas zanima i Zašto žene vide boje drugačije od muškaraca?

Narandžasta boja – predstavlja ravnotežu duha i tela, želja i mogućnosti, a vezuje se za radost, gordost, ambicioznost i pohotnost.

Crvena boja – strast, volja, moć, sila, snaga, radost, ali i boja osvete, osećaja, opasnosti, sreće u ljubavi, pobede i uspeha.

Zelena boja – asocira na prirodu, odmor, nadu, snagu, besmrtnost. Boja stabilnosti, sreće, ravnoteže i napredka.

Plava boja – simbolizuje pravdu, vrednost, lojalnost, radost, plemenitost, istinu, pamet, vernost, uspeh i usamljenost. Ovo je boja koja smiruje i nudi beg od stvarnosti.

Ljubičasta boja – boja unutrašnjeg konflikta onoga ko je nosi: pokajanje zbog učinjenog. Preciznije borba između dobrog i lošeg ili sukob sa spoljnim svetom. Boja mističnosti, tajni, i napetosti.

Braon boja – označava poniznost, prizemnost, racionalnost, istrajnost, odlučnost, neposrednost i bliskost.

pročitajte još i : Iznenađujuće poruke koje šalju određene boje odeće koju nosimo

Ukratko

Sklonost ka nijansama plave, zelene i ljubičaste boje su hladne i neprivlačne. Dok nijanse toplijih boja poput crvene, narandžaste i žute boje sugerišu kreativnost i često su povezane sa visokom energijom i intenzivnim emocijama poput ljubavi i besa.

Neutralne nijanse su bela, crna, smeđa i sivi tonovi. Neutralne boje nose svoje široko značenje boja, pri čemu se bela obično odnosi na otvorenost, a crna odaje osećaj moći ili tuge. Sivi tonovi se najčešće susreću kao glatki i moderni, zbog čega je ovo uobičajena boja za dom. Dok je smeđa boja često povezana sa prizemnim osobinama i osećajem sigurnosti.

Među najpopularnijim zaslađivačima na svetu je javorov sirup, koji je 100 odsto prirodan. Istraživanja su pokazala da javorov sirup sadrži više od 20 lekovitih sastojaka. Sa Univerziteta na Rode Islandu, iz Nove Engleske, poručuju da su sastojci izuzetno važni za zdravlje.

Najpre, jer su snažni antioksidansi, a koji imaju antikancerogeno, antibakterijsko i antidijabetičko dejstvo. Tim istraživača, vođeni činjenicom da biljke imaju snažne antioksidativne mehanizme, jer su izloženi suncu ceo svoj vek, ispitivali su i koru drveta iz koje se uzima javorov sirup.

možda vas zanima i Za šta su dobri med i đumbir

U zaključku istraživanja, navedeno je da se u javorovom sirupu nalaze fenoli, antioksidanse koji se nalaze i u bobičastom voću. Naučnici pretpostavljaju i da se stablo javora povređuje kada se zareže njegova kora i da tada ispušta lekovite fenole u cilju samoizlečenja. Tako dobijeni fenoli, njihova koncentracija u soku, je niska, ali kada se prokuva i dobije se sirup, udeo fenola se povećava.

Stručnjaci poručuju i da se stablo javora oporavi nakon uzimanja sirupa, jer se sakupljanje ne radi samo sa jednog i konstantno. Pored navedenog svojstva, javorov sirup sprečava i oštećenja ćelija, a što je posledica oksidativnog stresa, poboljšava zdravlje srca, i uopšteno jača imunitet.

Proizvodnja javorovog sirupa

Javorov sirup se pravi od slatkog biljnog soka samog stabla. Sok počne da teče čim se zaseče kora drveta. Najveći deo soka je voda, oko 97 odsto. Sadrži još i oko dva odsto šećera – saharozu. Zagrevanjem soka, dok ne ispari najveći deo vode, dobija se gusti javorov sirup. Za litar javorovog sirupa potrebno je oko 35 litara soka. A ta količina soka sakuplja se oko četiri nedelje.

Sredinom prošlog veka, javorov sok se prikupljao u kantama, koje su se kačile na drvo pošto se izbuši stablo. Danas se koriste plastične česme i creva kroz koje teče sok iz više drveća i sliva se u jednu sabirnu posudu. A zatim se odvajaju u velike plitke činije koje se zagrevaju.

Pre pojave pupoljaka, u rano proleće je najbolje vreme za prikupljanje javorovog soka. Javorov sirup se koristi kao prirodni zaslađivač, aroma ili kao industrijska sirovina za kolače i bombone. On ne sadrži proteine, a ima 67 grama ugljenih hidrata i 0,2 grama masti. Ova namirnica može i da se pokvari, slično kao domaći pekmezi, ali je dovoljno samo skinuti koricu, a ostatak se može koristiti. Javorov sirup se ne steže na niskim temperaturama.

pročitajte još i Kada je najbolje vreme za med?

Najviše javorovog sirupa proizvede se u Kanadi, tačnije u Kvebeku, gde je oko 10.000 proizvođača. Javorov sirup predstavlja deo kulturne baštine Kanade u kojoj se proizvede 85 odsto od ukupne svetske proizvodnje ove namirnice. Inače, javorov sirup može da se kupi u 45 zemalja širom sveta, a 2015. godine usvojen je standard prema kojem se javorov sirup deli u četiri kategorije i to na: zlatni, jantarni, tamni i vrlo tamni.

Svi sirupi se proizvode se na isti način, a boja potiče od temperature i mikrobne aktivnosti u sirupu.Tamni i vrlo tamni sirupi imaju najsnažniji ukus i obično se proizvode kasnije u sezoni. Kao i u slučaju većine namirnica, kada je javorov sirup u pitanju uvek se postavlja pitanje da li se na tržištu nalazi pravi ili ne. Procenjuje se da 50 odsto kupaca ne zna da li je on veštački ili ne.

Proizvođači navode da je pravi ili čisti javorov sirup skuplji  od komercijalnih brendova, a koji sadrže samo njegovu aromu. Takođe, pravi sirup se može prepoznati po tamnijoj boji, većoj gustini i po ukusu, koji je intenzivniji od komercijalnih brendova.

Javorova čigra

“Helikopteri” ili čigre, kako se u narodu nazivaju javorovi krilati plodovi, su jestivi. Tačnije, spoljni omotač treba da se ukloni, kako bi se došlo do semenki koje su  jestive. U mahuni se nalaze semenke, koje kada su mlade i zelene, u proleće, su najukusnije. Mogu se dodati sirovi salatama ili ih propržiti sa mladim povrćem i klicama, a sjajni su dodatak pire krompiru. Ukolio želite da sakupljate semenke, neophodno je to raditi u rano proleće, dok su još zelene, jer starenjem postaju gorke i tvrde.

Recepti za čišćenje organizma

Javorov sirup i soda bikarba su odlična kombinacija za čišćenje organizma. Za detoksikaciju organizma potrebno je uzeti kašiku sode bikarbone i tri kašike javorovog sirupaa. Pomešati ih i zagrejati na niskoj temperaturi do 10 minuta. Preporučuje se konzumacija ove mase dva meseca i to tri puta na dan.

Sirup protiv sluzi u plućima i sinusima

Uz stalnu hidrataciju organizma, koja omekšava sluz, odličan je i sirup koji može da se pripremi u kućnim uslovima.

Sastojci: 1 šoljica javorovog sirupa; 1 šoljica filtrirane vode; 1 limun, isečen na kolutove; 1 supena kašika lanenih semenki; 1 supena kašika žalfije; 1 supena kašika korena belog sleza.

Priprema: Prvo pomešati javorov sirup i vodu i kuvati na srednjoj temperaturi između 10 i 15 minuta. Zatim dodati ostale sastojke i nastaviti grejati još oko 15 minuta, ali na nižoj temperaturi. Nakon toga dobijene masu staviti u frižider i 3 puta u toku dana uzimati po jednu supenu kašiku.

Najomiljenije jelo turista, koji posete Grčku, je giros odnosno giros pita. Naziv ovog jela na grčkom znači potpuni okret. A glagol – girizo znači okretati se. Giros od svinjskog mesa sastoji se od komada različitih delova tela životinje, mada je, kažu upućeni, najukusniji onaj koji se pravi od svinjskog vrata. Nekada se giros pravio i od mlevenog mesa, ali je zabranjen, iz zdravstvenih razloga.

Iako podseća na bliskoistočno jelo shawarmu i meksički takos, giros je, ustvari, nastao od turskog doner kebab-a. Kebab je napravljen prvi put u Bursi u XIX veku. U Grčku ovaj specijalitet su donole izbeglice iz turskih gradova Smirnija i Carigrada, negde oko 1922. godine. A popularnost stiče posle Drugog svetskog rata, do kada je već modifikovan i prilagođen grčkim uslovima.

možda vas zanima i Šta bi se dogodilo sa organizmom ukoliko bismo jeli samo meso?

Daljom migracijom Grka, male giros prodavnice otvaraju se širom sveta, a danas u svojoj ponudi giros imaju i velike kompanije, kao što su McDonalds, Goodies, Everset…

Giros je namirnica koja se prilagođava mušterijama, tačnije u zavisnosti gde se prodaje recepti se menjaju zbog potreba lokalnog stanovništva. Međutim svima je jedno isto: meso se slaže na metalni štap, ostavlja da se vrti, okreće i peče. Nakon toga, kada je dobro pečeno, reže se i stavlja u tortilju ili pita – hleb.

Najpoznatiji su svinjski i pileći giros. Oba se prave zasebno, na posebnim štapovima, od kojih svaki može da primi oko 30 kilograma mesa. Ako se giros pravi od teletine onda se on zove Doner.

pročitajte još i : Da li treba jesti meso ili ne?

Meso se stavlja u jednu od tri vrste pita: običnu, kiparsku ili arapsku pitu. Prva je najpopularnija, prečnika oko 20 cm i deblijine oko 3 cm. Kiparska je veća i hrskavija, dok je arapska najpljosnatija i najveća.

Iako je vrlo popularan giros nije hit hrana u gradu Patra. Tamo se giros unapred napravi i po potrebi se zagreva u tosteru, kao evropski sendvič – Panino. A u Kalamati na Peloponezu, giros se jede u hlebu koji je pečen na žaru. Taj hleb – Thrakopsomo se preseče na dve polovine i puni sa dvostrukom porcijom mesa.

Do sledeće posete Grčkoj, a u slučaju da želite da probate sami da napravite giros u nastavku je recept.

Sastojci:

Za giros: 1 kg svinjskih šnicli od buta – tanje sečeno; 3 ravne kašičice senfa; 1 ravna kašičica sušenog origana; 1 ravna kašičica bibera; 1 ravna kašičica soli; 2-3 kašike maslinovog ulja + za prženje

Tzatziki salata: 2 veća krastavca; 2 pavlake; gotov začin za tzatziki ili veza sitno seckane sveže mirođije; 3 čena sitno seckanog belog luka; so  i biber po ukusu

Priprema:

Giros: meso oprati, osušiti papirnim ubrusom, odstraniti masnoću, pa ga iseći na trake oko 1 cm širine i 3 cm dužine. U jednu posudu stavite iseckano meso, dodajte začine i maslinovo ulje i dobro izmešajte. Ostavite da odstoji, poklopljeno, u frižideru najmanje dva sata. Mada je najbolje da prenoći. Meso treba da se prži oko pola sata pre služenja i to na srednjoj temperaturi. Sok koji meso bude ispustilo će ispariti i nakon toga potrebno ga je još oko 10 minuta pržiti, ali ga stalno mešati da se ne preprži, jer će reš meso biti tvrdo.

Tzatziki: krastavce izrendati, a pre toga ga oprati i oljuštiti, na najsitnije – slično parmezanu. Zatim ga kroz cediljku procedite, tačnije pritiskajte kako bi se višak vode uklonio. Zatim ga pomešajte sa pavlakom i začinima i stavite da se ohladi.

U ovom videu je jedna od varijaca osnovnog recepta:

Avokado ili Persea americana, je tropsko voće, koje se koristi za salate i predjela te time podseća na povrće. Većina voća je bogato ugljenim hidratima, za razliku od avokada, koja obiluje zdravim mastima. I upravo mu to i daje specifičan ukus. Ovo je višegodišnja drvenasta zimzelena biljka, a poreklo vuče iz Južne Amerike.

Danas se najviše gaji u u Meksiku i Kaliforniji. Zbog svog specifičnog izgleda, Englezi su avokado nazvali i aligatorska kruška. Tokom vremena proizvođači su ukrštanjem stvorili oko 80 sorti, među kojima je najpoznatiji kalifornijski avokado i avokado sa Floride.

Avokado se može naći u različitim oblicima i bojama – od kruškolikog do okruglog, a može biti zeleni ili crni. Težina ploda varira od 220 grama do 1,4 kilograma. Najpopularnija sorta je avokado Hass ili aligatorska kruška. Od ploda jede se žuto-zeleno meso unutar njega, dok se ljuska/opna i seme bacuju.

Razlozi zašto treba jesti avokado

Hranljivost – Avokado je cenjen zbog visoke hranljive vrednosti i zbog toga se naziva i superhranom. On se dodaje mnogim jelima zbog dobrog ukusa i bogate teksture, a glavni je sastojak gvakamola. Ovo voće sadrži širok spektar hranljivih sastojaka kao i 20 različitih vitamina i minerala. Najzastupljeniji u jednoj porciji od 100 grama su:

Vitamin K: 26% (DV – dnevne vrednosti)
Folat: 20% DV
Vitamin C: 17% DV
Kalijum: 14% DV
Vitamin B5: 14% DV
Vitamin B6: 13% DV
Vitamin E: 10% DV

Uz pomenute sadrži, u manjoj količini, i magnezijum, mangan, bakar, gvožđe, cink, fosfor i vitamin A, B1 (tiamin), B2 (riboflavin) i B3 (niacin).

K više nego u bananama – Kalijum, hranljiva materija koju većina ljudi nema dovoljno, pomaže funkcionisanju ćelija. Dokazano je da obrok od 100 grama sadrži 14 odsto preporučene DV, u poređenju sa 10 odsto koliko ga ima u bananama. Studije su pokazale da visok unos kalijuma smanjuje krvni pritisak, a koji je glavni preduslov za srčani i moždani udar i otkazivanje bubrega.

Mono-nezasićene masne kiseline – Avokado sadrži visok nivo masti, preciznije 77 odsto kalorija u njemu potiče od masti. Većina masti u avokadu je oleinska kiselina – mononezasićena masna kiselina, koja se nalazi i u maslinovom ulju. Oleinska kiselina smanjuje upale i  pomaže u sprevenciji od karcinoma. Masti u avokadu su otporne na oksidaciju na visokim temperaturama, što ulje ovog voća čini zdravim i sigurnim prilikom kuvanja.

pročitajte još i : Sve vreme pogrešno jedemo avokado: Koji deo ove voćke je najzdraviji?

Vlakna – Avokado je bogat vlaknima. Porcija avokada od 3,5 grama ima 7 grama vlakana, što je 27 odsto DA. Oko 25 odsto vlakana u avokadu je rastvorljivo, dok je 75 odsto nerastvorljivo. Vlakna generalno imaju veliki značaj kod dijeta i pomažu metabolizmu.

Smanjuje nivo holesterola i triglicerida – Bolesti srca su najčešći uzrok smrti na svetu, a holesterol, trigliceridi, krvni pritisak… su neki od razloga za ta oboljenja. Osam studija, koje su sprovedene u različitim vremenskim intervalima, su pokazale da avokada utiče na pomenute faktore rizika. Ove studije su pokazale i da se konzumacijom avokada mogu smanjiti trigliceridi u krvi do 20 odsto, loše LDL holesterol do 22, ali i da povećava udeo dobrog holesterola (HDL) do 11 odsto.

Ljudi koji jedu avokado su zdraviji – Istraživanje NHANES sprovedeno u Americi, a u kojem je učestvovalo 17.567 učesnika pokazalo je da su potrošači avokada mnogo zdraviji od ljudi koji ga nisu jeli. Prva grupa ispitanika imala je mnogo veći unos hranljivih materija koje doprinose smanjenju bolesti srca i dijabetesa. Takođe, oni su imali jedan kologram manje, odnosno niži BMI i znatno manje masti na stomaku.

Apsorpcija hranjivih materija – Neke hranljive materije su rastvorljive u mastima, što znači da ih treba kombinovati sa mastima da bi se iskoristile, a među njima su i vitamini A, D, E i K. Dodavanjem avokada ili ulja avokada u salatu ili salsu povećava se apsorpcija antioksidanata od 2,6 do 15 puta. Znači, avokado može drastično povećati hranjivu vrednost druge biljne hrane koja se konzumira.

pročitajte još i: Avokado smanjuje rizik od kancera?

Zaštitita za oči – Avokado ima i puno antioksidanata kao što su karotenoide lutein i zeaksantin, koji su važni za zdravlje očiju. Dokazano je da avokado utiče na smanjenje rizika od katarakte.

Ublažava simptome artritisa – Artritis je čest problem zapadnih zemalja, te je to bio razlog za veliki broj istraživanja. Ista su pokazala da ekstrakti avokada i sojinog ulja mogu smanjiti osteoartritis.

Avokado je jedno od najomiljenijih voća širom sveta, dok se samo u Americi godišnje pojede više od 4 milijarde.

Burek i jogurt, pite i proja, ali i pogačica s droždinom su najčešći doručak u našem okruženju. Stručnjaci savetuju da ovaj obrok nikako ne smemo izbegavati, posebno ne deca. Treba jesti oko pola sata posle buđenja i u njemu uživati, polako jesti i dozvoliti organizmu da se pripremi za dan pred nama.

Doručak u svetu

Etiopija

Qurs (doručak na amharskom jeziku), uglavnom sadrže kašu, a najpopularnija je genfo. Ova kaša se pravi mešanjem ječmenog brašna i vrelom vodo. Kada se formira gusta, lepljiva masa, napravi se gomilica sa rupom u sredini. U nju se stavi prečišćen puter sa mešavinom začina, a okolo se stavi jogurt.

pročitajte još i Šta se doručkuje u ovim “najzdravijim” državama?

Singapur

Tradicionalni singapurski doručak je kaya tost. Sendvič premazan namazom – kaya, koji je ustvari slatki džem sa kokosovim mlekom, jajima i ponekad listovima pandana.

Gana

Najpopularniji doručak u ovoj afričkoj zemlji je Vaakie. Jeko od kuvanog pirinča i pasulja. Inače ovo spada u najprodavaniji obrok.

Argentina

Argentinski doručak opisan je rečju – facturas. To je grupa slatkih peciva različitih oblika, veličina i ukusa. Najpopularniji su medialunas, koji jako podsećaju na kroasane, bombas i bolas de fraille ili pržene krofne, kao i ćuros. Pojedina peciva su punjena kremom od mleka ili od vanile. Uz njih se savršeno slaže tradicionalni biljni napitak – yerba mate.

možda vas zanima: Ideje za doručak gotov za manje od 7 minuta

Nemačka

U državi kobasica se najviše troši meso za doručak. Uz kobasice na trpezi su vrlo često i druge mesne prerađevine, sirevi, hlebovi, a poznati su kao proizvođači preko 300 vrsta, perece, sveže voće, meko kuvana jaja i džem.

Brazil

U ovoj državi gotovo svi vole da fruštukuju pao de queijo – pecivo sa sirom, Jednako je popularan i tradicionalni jutarnji bolo de fuba, kolač od kukuruza sa parmezanom ili/i kokosom.

Egipat

Foul Madamas je omiljeni doručak. Napravljen od fava pasulja, leblebija, belog luka i limuna, ovo je potpuni zdrav obrok za početak dana. Jelo prelivaju maslinovim uljem, tahini sosom, kajenom, tvrdo kuvanim jajem ili nekim zelenim povrćem iseckanim na kockice.

Tunis

Tunižani vole zdravije doručke i to kuvane. Oni ujutru jedu vas lablabi, začinjenu čorbu od leblebija ili harisa. U čorbu dodaju komadiće suvog hleba, limunov sok, jogurt ili masline. Ova čorba se jede uz poširano jaje.

pročitajte još i : Doručak je najvažniji obrok – od kada?

Turska

Turci raskošno doručkuju. Na meniju su: đevrek i pide – pljosnati hleb sa začinom zaatarom, mladi slani sirevi, masline, alva, med i džem, jaja sa sudžukom – kobasica začinjena belim lukom, paprikom, kuminom i sumakom…

Portugal

Doručak u Portugalu ne može bez kafe i to uma mei de leite što je predstavlja mešavinu koju čine pola kafa i pola mleko ili um galao, što je najsličnije kafi sa mlekom. Uz to uglavnom grickaju tost ili jedu pasteis de nata, pitice sa slatkim filom od jaja.

Ukrajina

Palačinke sirnjiki se prave sa svežim mladim sirom tvorogom, koji podseća na naš sitni sir. U testo dodaju i suvo grožđe. Ovu poslasticu jedu samu, ali i uz voće, orašaste plodove, a mažu ih ih džema i posipaju šećerom u prahu. Retko prave slanu varijantu, ali kada se za to odluče jedu ih uz mladi luk, mirođiju i pavlaku.

Italija

Kafe u Italiji su kratke i količinski male, a takav im je i doručak. Espreso ili kapućino upotpune kornetom, kroasanom, punjenim slatkim filom. A jednako su popularne i sfoljatele – lisnato testo punjeno rikotom.

Malezija

Nasi Lemak je omiljeni doručak Malezije. Jelo je napravljeno od pirinča, kokosovog mleka, sambale, oraha, jaja i piletina.