Istog vikenda ove godinu praznuje se Uskrs i 1. maj. U skladu sa tim neradni dani u Republici Srbiji za sve zaposlene počinju od Velikog petka, 30. aprila i traju do 4. maja. Za zaposlene prvi radni dan je u sredu 05. maja. Učenici će ove godine imati  prolećni raspust u trajanju od 10 dana. Prema kalendaru Ministarstva prosvete, raspust počinje 30. aprila, a završava se 9. maja.

Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima, Praznik rada je državni praznik koji se obeležava 1. i 2. maja, a ove godine pada u subotu i nedelju. kako su to, nekima, neradni dani, praznovanje se prebacuje na ponedeljak i utorak.

Prema kalendaru, praznika u 2021. godini zvanično ima 13 dana koji su neradni. Sledeći neradni dan je u novembru i to Dan primirja u Prvom svetskom ratu. To je inače i poslednji neradni dan za ovu godinu. Praznici Dan pobede – 9. maja,  Vidovdan –  28. juna i Dan sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu – 21. oktobra, se obeležavaju radno.

Pripadnicima islamske zajednice neradni dan bio je 13. april, prvi dan Ramazanskog bajrama, koji će biti i 21. jula. Tada je prvi dan Kurban bajrama. Pripadnicima jevrejske zajednice neradan je i 16. septembar, odnosno prvi dan Jom Kipur.

Što se škola tiče od 23. jun – 31. avgust 2021. trajaće letnji raspust za sve đake osnovnih škola na teritoriji Republike Srbije. I to one od I do VII razreda. Za učenike VIII razreda letnji raspust počinje po završetku završnog ispita i završava se 31. avgusta 2021. godine.

U istom periodu na raspustu će biti i učenici srednjih škola i to I, II i III razreda gimnazije i četvorogodišnjih srednjih stručnih škola i učenike I i II razreda trogodišnjih srednjih stručnih škola.

Maturantima letnji raspust počinje po završetku maturskog/završnog ispita, a završava se 31. avgusta 2021. godine

Opada broj studenata koji su zaraženih koronavirusom. To je danas izjavila rektorka Beogradskog univerziteta Ivanka Popović. Kako prenose mediji, na sednici Senata BU, Popović je rekla da je najveći broj zaraženih studenta bio u prvoj nedelji marta, a da je od 5. do 11. aprila Studentska poliklinika u Beogradu registrovala 50 pozitivnih slučajeva.

Inače od 1. septembra 2020. do 11. aprila 2021. godine ukupno je registrovano 2.273 pozitivna studenta. Rektorka je ocenila kako su “svi svesni da je realan broj zaraženih mnogo veći”. Prema njenim rečima, sistem ih realno ne vidi, a u studentskim domovima trenutno boravi 19 pozitivnih studenata. Još dva čekaju rezultate PCR testova, a od ukupno 10.500 studenata koji mogu da stanuju u domovima, trenutno ih tamo 6.500.

Popović se nada da će se silazni trend nastaviti i tako omogućiti da drugi deo semestra bude realizovan u normalnijim uslovima. Međutim, početkom juna se očekuje novi, eventualni, talas, tako da nema opuštanja. Što se vakcinacije tiče, Popović kaže da je ista počela i to je ono “što svakako pomaže u dostizanju grupnog imuniteta naročito u prostorima kolektvinog smeštaja studenata, i to je ohrabrujući rezultat”.

Aktuelno

Dok se ovde uočava manji pad broja zaraženih studenata, Evropska komisija se priprema za sledeće faze pandemije. Potparol EK, Stefan de Kersmaker kaže da će zadržati sve opcije otvorenim kako bi se pripremila za sledeće faze pandemije, nakon 2022. godine. EK je ocenila da će joj u periodu od 2022. godine biti potrebno dodatnih dve milijarde doza vakcina kako bi se suočila sa sledećim fazama pandemije.

Na lečenju od kovida19 u novosadskim bolnicama je 369 pacijenata i taj broj se nije menjao u protekla 24 časa, a na respiratorima su, zbog teškog zdravstvenog stanja, 32 pacijenta, što je za dva više nego juče. U Opštoj bolnici Subotica, u svim kovid jedinicama leči 156 pacijenata, od čega se 18 nalazi na respiratorima.

Visoki su i dnevni brojevi ambulantnih pregleda, koji se kreću između 50 do čak 80, a samo tokom jučerašnjeg dana zbog kovida je hospitalizovano 26 ljudi, zbog čega, kako ističe epidemiolog dr Gordana Krtinić nema govora o stišavanju situacije, iako zaposleni to iščekuju, jer su na izmaku snaga, piše TV Subotica.

Kako je preneo ovaj medij, Krtinić kaže da je ovaj talas mnogo gori nego prethodni, jer imaju više težih pacijenata, što do sada nije bio slučaj. Ona dodaje i da sve više mlađih sa veoma teškom kliničkom slikom. Doktork apeluje na građane, a kako bi što pre izašli iz teške situacije i kako bi više od dvesta zdravstvenih radnika iz u kovid zoni dobilo predah, da se vakcinišu bilo kojom od četiri vakcine, jer je to jedini izlaz.

Iz ove zdravstvene ustanove poručuju i da je smanjenje pritiska na kovid zonu posebno važno zbog pacijenata koji čekaju na operacije, a koje su sada zbog preopterećenosti kovid pacijentima svedene samo na one hitne.

Povučene kineske maske

List “Fanpejdž” piše da je oko 250 miliona medicinskih maski, koje je Italija uvezla iz Kine prošle godine, povučeno iz upotrebe, ne filtriraju dovoljno i kroz njih virus prolazi. Iz Ministarstva za zdravsto poslato je hitno upozorenje sa tačnim oznakama za 12 tipova medicinskih maski iz serije Ffp2 i Ffp3. Kao i nalog da se maske povuku iz upotrebe, jer imaju deset puta manju moć filtracije nego što je to deklarisano na proizvodu.

Na ovaj propust upozorili su iz zdravstvene ustanove iz Goricije, nakon što su urađeni testovi pokazali da maske ne štite dovoljno. U slučaj se uključilo i tužilaštvo, koje preispituje odgovornost bivšeg šefa civilne zaštite Domenika Arkurija, koji je nabavku medicinskih maski odobrio. Ta kupovina je plaćena miljardu i 250 miliona evra.