Danas su objavljeni rezultati testova probnog završnog ispita. I to onih koje su učenici osmog razreda osnovnih škola polagali u petak, 9. aprila i subotu, 10. aprila 2021. godine. U nastavku su pitanja i odgovori završnog kombinovanog probnog testa, emitovanih na RTS 3.
Danas su objavljeni rezultati testova probnog završnog ispita. I to onih koje su učenici osmog razreda osnovnih škola polagali u petak, 9. aprila i subotu, 10. aprila 2021. godine. U nastavku su pitanja i odgovori probnog završnog ispita iz matematike, emitovanih na RTS 3.
Najveća zvezda nemog filma, Čarli Čaplin, rođen je na današnji dan 1889. godine u Londonu. Savršena sposobnost transformacije i improvizacije obezbedila mu je čvrsto mesto u filmskoj istoriji. Danas, 44 godine od smrti lik i delo ovog genijalnog glumca i dalje živi.
Slavni Britanac rođen je kao Čarls Spenser Čaplin. Njegovi roditelji, koji su bili zabavljači u cirkusu, razveli su se kada mu je bilo tri godine. Inače, otac Čarli Čaplin stariji, alkoholičar, napustio je porodicu ubrzo po rođenju sina i vrlo retko je komunicirao sa njima. Majka mu je bila glumica Lili Harvi, poznatija kao Hana Harijet Hol. Pevala je po barovima, ali je karijeru okončala zbog bolesti grla.
Među prvim nastupima Čaplina, može se navesti onaj koji je bio potpuno spontan i nikako planiran. Prilikom nastupa, 1894. godine u The Canteen-u, vojnom pozorištu, majku je izdao glas i on se tada, kao petogodišnjak, popeo na binu i završio njen nastup pevajući.
pročitajte još i : Čarli Čaplin – Citati i izreke
Iznenađeni gosti bili su oduševljeni nastupom. Otac mu je 1901. umro od ciroze jetre, a i stanje Čarlijeve mame je postajalo sve teže. Hana je sve češće ostajala bez glasa, a zatim je izgubila i razum i ubrzo završila u ludnici. Čarli je smešten u sirotište Lambet u Londonu, a zatim premešten u školu za siromašne. U školu je išao svega tri godine, no upravo taj period života mu je kasnije bila inspiracija za mnoge likove.
Čarli je imao polubrata Sidija i sa njim je provodio najviše vremena skitajući londonskim četvrtima. Njih dvojica su za život zarađivali na razne načine: plešući i pevajući po sirotinjskim delovima grada, ali su radili i kao prodavci cveća, a sam Čarli je bio i duvač stakla, vratar i raznosač drva. Uporedo sa tim poslovima on je učio ples, žonglerstvo i akrobatiku.
Čarli je nastupio u predstavi prvi put sa 12 godina, a posle pet godina upoznaje Freda Karna. On je Čaplina primio u svoj ansambl, te su zajedno 1910. godine otišli u Njujork. Pred kraj 1913. filmski producent Mark Senet, ponudio je ugovor Čaplinu, te se on i brat sele u Holivud. Treći član njihove družine bio je Sten Lorel, koji će kasnije postati poznat kao mršaviji član komičarskog para Stanlio i Olio.
pročitajte još i : Zanimljivosti o Čarliju Čaplinu
Prve godine Čaplin je snimio 35 kratkih nemih filmova u kojima je stvorio popularni lik Skitnice. A za isti lik, Čarli je od svojih kolega morao da pozajmi delove kostima, i tada je slučajno iskombinovao vrećaste pantalone sa uskom jaknom, polucilindrom i velikim cipelama, a na lice je zalepio crne brkove i svemu dodao svoj bambusov štap.
Čaplinu nije dugo trebalo pa da počne sam da režira i montira svoje filmove, a kada je 1918. sa bratom otvorio filmski studio u Los Anđelesu, kritičari su ga već visoko kotirali. A tako je ostalo i nakon dolaska zvučnog filma. Od prvi u nizu bio je “Veliki diktator” iz 1940. godine, koji je sniman je u SAD-u. To delo je predstavljao čin prkosa protiv politike Adolfa Hitlera, koji je inače bio veliki obožavalac Čaplinovih filmova.
Zanimljivo je i to da , čak i na vrhuncu popularnosti, Čarli nije želeo da uzme američko državljanstvo, jer su ga često različite političke organizacije optuživale da je komunista i razvratnik. Da bi se, kada je 1952. saznao da mu je tadašnji ministar pravde uskratio vizu za povratak u Ameriku, Čaplin zarekao da tamo više nikada neće kročiti.
Novi dom našao je u jednom švajcarkom selu Korziju, koji je vrlo brzo je postao utočište svetske elite. Popularni Skitnica u Ameriku se vratio tek 1972. kako bi primio Oskara za poseban uticaj i razvoj filmske umetnosti 20. veka. Ali, kao i svaka zvezda i ova je vremenom počela da bledi i to iz tri razloga: zbog dolaska zvučnog filma, politike i žene.
Čaplin se ženio četiri puta i iza sebe je ostavio jedanaest naslednika, a prema nekim pričama, Čaplinov ljubavni život poslužio je piscu Vladimiru Nabokovu za popularnu Lolitu. Prva njegova žena imala je samo 16. godina, brak je trajao dve godine. I baš takve sklonosti, naštetile su njegovim filmovima i porodičnom životu, tvrde savremenici. I njegova druga supruga Lita Grej imala je 16. godina, kada ju je upoznao na snimanju Mališana. Njemu je tada bilo 35. U braku su dobili dva sina – Čarlija Čaplina mlađeg i Sidnija Earlena Čaplina. Nakon četiri godine Čaplin se razvodi po drugi put.
pročitajte još i :KOKO ŠANEL- neobična priča o maloj crnoj haljini, žerseu i mornarskoj majici
O njegovoj trećoj supruzi Polet Džulijet Godard ne zna se mnogo, a venčali su se u tajnosti u Kini 1936. godine. Ovaj brak je trajao do 1942. Džulijet je imala 19 godina. A ljubav svog života, kako stoji u njegovoj biografiji, Unu O’Nil, Čaplin je upoznao kada su mu bile 53 godine, a njoj 17. Una je bila ćerka, dramaturga Judžina O’Nila, koji ju je razbaštinio, kada je saznao da su se ovo dvoje venčali.
U ovom braku Čaplin je dobio još osmoro dece, od kojih je samo najstarija ćerka Džeraldina pošla očevim stopama i postala cenjena glumica. Una je nadživela supruga četrnaest godina, a od tuge zbog Čaplinove smrti odala se alkoholizmu. Čarli Čaplin je umro u snu na Božić 1977. godine u švajcarskom gradu Veveu u 88 godini.
Bizarnost je pratila Čaplina i kao mrtvog, njegovo telo u noći između prvog i drugog aprila 1978. godine iskopali su i ukrali poljski emigranti kako bi od njegove porodice iznudile 600 hiljada dolara. Kradljivci su vrlo brzo uhapšeni, a telo njegovo zakopano dvadesetak kilometara od groblja , tek kasnije je vraćeno u prvobitnu grobnicu.
Severnoatlanska riba i potencijalno smrtonosno voće postalo je nacionalno blago Jamajke. Naime, radi se o voću pod nazivom Acke. Veruje se da je biljka doneta brodom iz zapadne Afrike, negde 1700-tih. Njegovo naučno ime “Blighia Spaida” dato je 1806. godine u čast kapetana Bliga, a sama biljka nauci je postala poznata tek 1973. godine.
Ova biljka danas raste kao samoniklo gusto rasprostranjeno drveće, koje ukrašava Jamajku. Acke je bogato vlaknima, proteinima i vitaminom C, a sprema se ribom pošto apsorbuje so i na taj način ostavlja poseban ukus u ustima. Ovo sada tradicionalno jelo se kombinuje i sa lukom, paradajzom i paprikama. Iako je Acke deklarisano kao voće, u Jamajci ga tretiraju kao povrće.
možda vas zanima i Kada je pravo vreme za voće?
Ovo voće je otrovno dok nije potpuno zrelo. Crvena kora ne označava da je biljka zrela, pa ako se pojede pre nego što sazri, dovodi do tkz. jamajčanske bolesti, koja se manifestuje poremećenim radom creva i izaziva povraćanje. U nekim slučajevima je i fatalna po čoveka, a časopis “Tajm” je ovo voće svrstao u 10 najopasnijih namirnica na svetu.
Jamajčani voće beru pored puta i to kada se voće prirodno samo otvori i vide se žute mahune. Inače, tvrde upućeni, bolje je i ostaviti da se biljka sama otvori nego je nasilno guliti, jer ono sadrži toksični gas, hidroglicin A, koji se oslobađa kada se otvara. Ujedno je prisustvo gasa i znak je da voće još uvek nije dovoljno zrelo.
Amla, amalaki ili indijski ogrozd, više od 5.000 godina se koristi u borbi za očuvanje mladosti, a u Srbiji je tek nekolicina ljudi čula za ove neobične svetlozelene bobice. Zrela bobica sadrži flavonoide, polifenole, karotenoide, vitamin C, kojeg ima više, čak četiri puta, nego u jednoj narandži. Sadrži antioksidanse i antidijabetike, kao i askorbinsku kiselinu, koja se ne gubi preradom ili sušenjem.
Preporučuje se nakon upotrebe jakih lekova, a sadrži pet od ukupno šest ukusa: kiseli, slatki, gorki, ljuti i opori i jedini je plod na svetu sa takvim svojstvima. U Srbiji se može kupiti u prodavnicama zdrave hrane u obliku praha.
Lekovitosti:
pročitajte još i Voće koje verovatno niste nikada probali!
Kivano ili bodljikava dinja je deo porodice krastavaca i dinje i potiče iz Afrike. Opstaje u Kaliforniji, Čileu, Australiji i Novom Zelandu. Spolja je narandžasta sa rogovima, a unutrašnjost joj je zelena sa belim semenkama. Ukusom podseća na krastavce i tikvice.
Jackfruit je rođak duda i vuče poreklo iz južne i jugoistočne Azije. Ovo voće može da dostigne 80 kilograma! Kora jackfruit-a miriše na dinju, dok unutrašnjost podseća na gumene bombone. Jede se samo narandžasto meso, ali ne i koštice. Voće je slatko i ukusa je sličnog kao dinja ili kiselkasta banana.
Budinu ruku odnosno fingered citron, u Japanu zovu još i bushukan. Intenzivnog je mirisa pa se koristi kao osveživač odeće i prostorija. U Kini i Japanu ovo voće nose kao versku ponudu u budističke hramove. Od ovog voća se može praviti džem, kandirano voće, sladoled, sorbet…
Cherimoya je iznutra belo i kremasto, sa mnogo tamno braon semenki. Uzgaja se širom Južne i Centralne Amerike i Južne Azije. A, Mark Tven je ovo voće nazvao “najukusnije voće poznato ljudima”. Zahvaljujući svojoj kremastoj teksturi zovu ga i “krem od jabuke”. Ukus je sličan kombinaciji banane, ananasa, papaje, breskve i jagode.
U Galeriji Matice srpske danas u 19 sati biće održan razgovor o pripremi muzejske izložbe “Iza zavese – izložba Identitet(i)” – Predstave žena u srpskom slikarstvu (1918–1941)”. Autor izložbe i konzervatora Galerije izneće zanimljive podatke oaktivnosti koje se dešavaju “iza zavese” u priremnoj fazi kreiranja izložbe. Ovo će biti i jedinstvena prilika da posetioci vide novu izložbu Galerije Matice srpske pre njenog zvaničnog otvaranja.
A sutra, 17. aprila, u 12 sati, u okviru projekta “Rekonzervacija” biće održani drugi “Muzejski razgovori” na temu “Šta sve vreme (u)čini vidljivim na umetničkom delu?” sa idejom pokretanja diskusije između predstavnika šireg kruga zainteresovanih kada je očuvanje umetničkih dela u pitanju. Pored muzejskih stručnjaka, studenata istorije umetnosti i konzervacije, drugom muzejskom razgovoru moći će da prisustvuje i šira javnost. Svoje učešće možete potvrditi OVDE
U Muzeju Vojvodine sutra, subota 17. april, biće izvedena lutkarska predstava “Otkud šlem u babinoj bašti”, namenjena deci uzrasta od 4 do 8 godina. Predstava opisuje neobično otkriće šlemova, uz osvrt na to kome zapravo ovakvo otkriveno blago pripada, a nakon čega će se deca družiti sa kustosom i razgledati šlemove. Predstava počinje u 11 sati, a cena ulaznice je 100 dinara.
Kako bi se ispoštovale trenutne epidemiološke mere, prijave su obavezne na imejl adresu: [email protected].
Na dvogodišnjicu požara u Notr Damu otvorena izložba posvećena pariskoj katedrali u Kulturnoj stanici Svilara. Slikar Milivoj Ljubinković bio je nadahnut ovim velelepnim zdanjem, te je u osam godina nacrtao preko sto crteža pariske katedrale. Njegova izložba “Notr Dam – urbani pejzaž”, otvorena je u četvrtak juče i može se pogledati do 10. maja, svakog dana od 10 do 18 sati.
Izložba “Notr Dam – urbani pejzaž” realizovana je u organizaciji projekta „Novi Sad 2022 – Evropska prestonica kulture“, i novosadskog ogranka Francuskog instituta u Srbiji, koji ove godine obeležava svoj 70. rođendan.
Državljani Srbije će od ponedeljka moći da putuju u Grčku. Granice te države biće otvorene u osam sati ujutru. Putnici će moći da pređu na dva granična prelaza sa Bugarskom – Promahonas i Nimfeja i tako će biti do 14. maja.
Ono što turisti iz Srbije neće moći je da se “švrćkaju” po Grčkoj. Naime, kako je objašnjeno građani su u obavezi da idu samo u mesto gde su rezervisali smeštaj. A, kako bi se do mora stiglo, neophodno je posedovati potvrdu o vakcinaciji ili negativan PCR test ne stariji od 72 sata. Pre polaska za Grčku neophodno je popuniti i PLF formular 24 sata pre dolaska u zemlju. Objašnjeno je i da je moguće da će se sprovoditi nasumično testiranje turista, a koji će morati da se pridržavaju svih mera koja važi i za državljane Grčke.
Ukupno 13 zemalja Evropske Unije dogovorile su sedam kriterijuma za stvaranje kovid-pasoša, a glavni uslov je da se izbegne diskriminacija. Ovaj dokument bi trebalo da olakša turistička putovanja ovog leta. Kovid-pasošem bi se dokazivalo da li je osoba vakcinisana, možda preležala koronu ili ima važeći negativni PCR test.
A svi ti podacimi bi se nalazili “u” jedinstvenom QR kodom. Prvi put se o tim pasošima razgovaralo, 29. marta, a korona-propusnice bi trebalo da se uvedu najkasnije do juna. Ono u čemu su se složili diplomate EU je da se kovid-pasoš ne sme iskoristiti za uvođenje obaveznog vakcinisanja na mala vrata. Još je dogovoreno i da nakon usaglašavanja svih stavova “svaka država zadržava pravo na vlastito odlučivanje o tome koga će pustiti preko granice. Nacionalna sloboda izbora mora biti očuvana”.
U EU, a u cilju suzbijanja pandemije i sprečavanja širenja novih sojeva virusa kovid19, na snazi su restrikcije koje se odnose na “nebitna putovanja”. Portparol Evropske komisije, Adalbert Janc, rekao je da EK radi na novom predlogu kako bi došlo do promene situacije za putnike iz zemalja Zapadnog Balkana. Janc je objasnio i da se na tom predlogu radi zajedno sa predlogom o izdavanju digitalnih zelenih sertifikat.
A, Malta planira da ponudi stranim posetiocima i do 200 evra, ukoliko ostanu duže od tri dana na tom mediteranskom ostrvu. Razlog za takav potez je pokušaj da se oživi turistička industrija. Ministar turizma Klejton Bartolo rekao da će, nakon što se većina antipandemijskih mera ukine do 1. juna, “turistima koji rezervišu letnji odmor direktno preko lokalnih hotela biće poklonjen novac”.
Preciznije računica izgleda ovako: turisti koji rezervišu smeštaj u hotelu sa pet zvezdica dobiće 100 evra od turističke uprave Malte, a hotel će dodati još 100. Oni koji se odluče za hotel sa četiri zvezdice dobiće 150 evra, a oni koji rezervišu hotel sa tri zvezdice mogu se nadati da će dobiti 100 evra.
Digitalna (r)evolucija u Detroitu 80-tih godina prošlog veka rezultirala je pojavom tehno pravca u elektronskoj muzici. Prvi DJ, pravca u nastanku, bio je Juan Atkins. Tehno muzika u Europu stiže 1987. godine, kada počinje i da se pojavljuju podžanrovi kao što trance, tech-house, techno rave, hard core techno… “Strings of Life” je singl iz 1987. i smatra se klasikom i u house muzici i u tehno žanru.
Mnogobrojne inovacije i napredak tehnologije omogućile su kreativnim dj-ima, najpre onima iz industrijskog dela Mičigena, da reprodukuju i stvore novi progresivan zvuk. Kod tehno muzike, u značajnoj meri, nema reči, a često nema ni jedne cele numere, a one koje se i čuju uglavnom se ponavljaju. Ovaj zvuk je u prvi mah bio alternativni muzički stil nekog od pripadnika underground scene. Međutim…
Ekspanziju doživljava početkom 1990-tih godina sa pojavom Techno rave party-a u Evropi. Britanci, 1987. godine doprinose progresu razvijajući specifičan “Techno rave” pokret, a kao odgovor na “dosadnu” pop muziku 1980-tih. U Velikoj Britaniji su žurke organizovane ilegalno, daleko od očiju javnosti i policije. Inače, prema zapisima, policajci su bili opsednuti lovom na uporne rejvere, i to najviše u Londonu.
Berlin vrlo brzo, postaje grad koji, pruža podršku londonskoj sceni, propagirajući tehno buntovnike. Ovaj grad je značajno potpomogao održanje tehno kulture na starom kontinentu. Za razliku od ostatka sveta, Berlin je poznat po izuzetno tvrdom zvuku, ali i broju kvalitetnih autora, što mu donosi epitet tvrdoglavog i upornog grada, a sve zarad očuvanja elektronske muzika.
pročitajte još i Muzika otkriva koji tip osobe smo
Od 1990. godine počinje da se insistira na pravu umetnika, tačnije, propagira se sloboda stvaranja. Zahvaljujući upornosti autora, u glavnom gradu Nemačke, tehno je zaštićen muzički pravac i svrstan je u kategoriju visoke kulture. Već 31 godinu se neguje “hipnotični tehno bas bubanj” od Detroita do Berlina.
Techno – bar tako izgleda – verovatno nikada neće umreti!
1916. godine – stvaranje Dada pokreta koji ne zagovara nikakvu ideologiju, ali zastupa “suštinu duha, slobodu samoizražavanja, otvoreno protivljenje 1. Svetskom ratu, konverzativizmu buržoazije“. Dadaisti u svojim muzičkim delima mešaju i jezike, razbijajući komunikacionu barijeru među ljudima, a muziku stvaraju koristeći zvuke industrijske buke iz okruženja. I upravo je to temelj zaa dalji razvitak apstraktne muzike 20. veka.
1920. godine – Leon Temerin razvija prvu verziju sintesajzera, ali ga je ubila staljinistička tajna policija u inostranstvu. A u koje je pobegao kako bi sačuvao izum, međutim do danas se nije otkrilo kakva je sudbina tog sintisajzera.
1960. godina – stvaranje muzičke kompozicije na matematičkim principima. A, nakon proizvodnje E-Piano-a (1958) i analognog Moog sinthesizer-a (1965), moderna elektronika počinje da zalazi u domen moderne muzike. Kamen temeljac techna je postavljen!
možda vas zanima i Šta se dešava sa našim mozgom kada idemo na koncert?
1970. godina – diskoteke prožima soul i funk muzika, u gej klubovima uspeva i high-energy, a njujorška elita stvara disko-gospel stil. I tako je počela da se razvija House muzika.
1971. godina – grupa Kraftwerk u Dizeldorfu stvara prvu konkretnu i celovitu elektronsku pop-muziku. Ralf Hutter & Co. uvode ritam mašinu, sintesajzer i vokoder testirajući ih do granica mogućnosti. Njihova prva izdanja “Autobahn” (1974) i “Die Mensch Maschine” (1978) postaju prvi elektronski klasici.
1989. godine – prilikom nastupa u današnjoj “Hardcore palati” u Roterdamu, DJ Rob (Rob Janssen) je šokirao publiku potpuno novim najekstremnijim zvukom koji se mogao čuti. Tako se rađa Gabbahouse ili Hardcore Techno, pravac House muzike čija brzina u nekim delovima premašuje i granicu od 1000 BPM.
1990. godina – krajem 90-tih dolazi do potpune simbioze američkih i evropskih House pravaca. Te tako nastaju Italo House/Latin House (Black Box), Hardcore/Gabbahouse, Industrial Techno, Experimental, Progressive, Trance i Ambient House.
1992/93. godina – u Engleskoj se forsira Techno zasnovan na “freneticno ubrzanim Ragga/Hip-hop ritmovima i semplovima visokih frekvencija”. Podpravac ove varijante postaje tkzv. Kindergarden, koji sadrzi semplove iz dečjih pesmica.
1994. godina – uporedo sa napredovanjem housa i techna, javlja se “Plemenska muzika” za koju se smatra da je ničija zemlja između Hardcore-a i Ambient-a. Po prvi put na njoj intenzivno rade Moby (New York), Cosmic Baby, Dave Angel, Dance2Trance…
pročitajte još i Ovo niste znali o muzici!
1. New Order – Blue Monday
2. DJ Rolando aka The Aztec Mystic – Jaguar
3. Faithless – Insomnia
4. Stardust - Music Sounds Better With You
5. Schiller – I Feel You
6. Donna Summer – I Feel Love (Danny Howells Remix)
7. Laurent Garnier – The Man With The Red Face
8. Silicone Soul – Right On!
9. ATB – 9 PM (Till I Come)
10. Modjo – Lady
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja organizovalo je snimanje časova analize testova probnog završnog ispita. Onih koje su učenici osmog razreda osnovnih škola polagali u petak, 9. aprila i subotu, 10. aprila 2021. godine.
Časovi analize testova probnog završnog ispita, emitovaće se na RTS 3, u subotu, 17. aprila 2021. godine, prema sledećem rasporedu:
od 9 do 10 časova analiza testa probnog završnog ispita iz srpskog jezika
od 10 do 11 časova analiza testa probnog završnog ispita iz matematike
od 11 do 12 časova analiza kombinovanog testa probnog završnog ispita
Časovi analize probnog završnog ispita u funkciji su podrške učenicima da sagledaju svoja postignuća iskazana na probnom završnom ispitu i na osnovu toga upotpune svoje znanje kako bi ostvarili što bolje rezultate na završnom ispitu koji ih očekuje 23, 24. i 25. juna 2021. godine.
Francuska je do skoro imala zakon prema kojem je bilo zabranjeno obedovati na radnom stolu. Svrha tog zakona bila je da se radnici odmore od posla, a istraživanja su pokazala da te pauze doprinose produktivnosti, ali i utiču na bolju koncentraciju za dalji rad.
U korona vremenu, ovaj zakon je van snage, jer većina ljudi radi od kuće, pa ne postoji način da se kontroliše primena pravnog akta. Međutim, stručnjaci apeluju da se radni stolovi ne pretvaraju u trpezarijske. S druge strane, mnogo ljudi nema radne prostore kao takve, te su primorani da deo sobe pretvore u pravi radni kutak. U skladu sa okolnostima radni prostori postaju i trpezarijski sto, krevet, dvosed, fotelja…
pročitajte još i Ove namirnice bi trebalo jesti svaki dan!
Kod osoba koje rade od kuće najčešće se razvija sindrom “nesvesnog jedenja”. Kako je objasnila, Lin Redman, psiholog i pomoćnik direktora u Biomedicinskom istraživačkom centru Penington, kad nesvesno jedemo ne razmišljamo puno o fiziološkim znakovima na koje bi trebalo da obratimo pažnju. Jedan od njih su i znakovi sitosti.
Ljudi koji odlaze na posao, obično su ograničeniji po pitanju izbora hrane (poneće od kuće, kupiti nešto u pekari ili naručiti dostavu). Dok će oni, koji rade od kuće, jesti sve što im je u blizini. Uz to, moguće je i da će im se porcije povećati, jer su im bliži kuhinja i frižider. A širi asortiman dovodi do većeg broja kalorija. Iako se možda čini zanimljivim ideja, da se gricka nešto dok se čitaju mejlovi, međutim dugoročno to nije zdravo.
Pauza omogućava veću produktivnost, fokusiranost i kreativnost.
Ukoliko se osoba odmakne od računara i napravi manji predah, poboljšaće svoju produktivnost. Psiholozi predlažu da treba napraviti odmor od 30 – 60 minuta, jer ako se ne napravi pauza može doći do povećanog stresa i do izgaranja. U stresnim vremenima, posebno sada u pandemiji, hormon stresa kortizol, je povišen. A, prema istraživanjima, duža izloženost plavoj svetlosti od kompjutera, tableta do telefona, drastično povećava njegov nivo u telu.
* Zakažite sebi pauzu za ručak. Kraća ili duža pauza je prvi korak. Ukoliko možete da odete do prodavnice to bi bilo sjajno. No, i samo udaljavanje od prostora u kojem ste proveli celo jutro, je dovoljno.
* Promenite svoje okruženje. Obedujte dalje od radnog mesta, a ako uslovi dozvoljavaju izađite na terasu, ili u dnevni boravak. Tačnije, bilo gde, samo ne blizu radnog prostora, jer ćete i dalje imati osećaj radnog okruženja i nećete se odmoriti.
* Dok radite od kuće ponašajte se kao da ste u kancelariji. Unapred smislite šta ćete jesti i popiti na pauzi. Vrlo važno je i da radno vreme ne provodite u odeći za spavanje. Važno je da sebi stvorite radno okruženje slično oficijalnoj kancelariji.
Dostupnost hrane navodi ljude i da prave prekršaje, a koji se ogledaju u mešanju namirnice. A hrana koja je nepravilno kombinovana, može da se vari i preko osam sati, što nije zdravo.
možda vas zanima i Biljna ulja: kojim pržiti, a koje je za dresing?
Šta ne treba raditi ili mešati?
– Med je veoma zdrav i lekovit, ali se ne sme zagrevati – ne stavlja se u vreo čaj.
– Hladnu vodu ne treba piti odmah posle jela, jer otežava varenje.
– Mleko ne treba uzimati u kombinaciji sa mesom, mesnim prerađevinama, ribom, kiselim i slanim jelima.
– Kafu i mleko ne treba mešati, jer se tako zajedno teško vare.
– Meso nije preporučljivo jesti sa pirinčem, knedlama, sirom, hlebom ili jajima.
– Jaja i spanać zajedno nisu dobra kombinacija (?!), jer kada se jedu zajedno ometaju pravilnu apsorpciju gvožđa iz žumanceta.
– Posle obilnog obroka ne treba: početi raditi naporan posao; baviti se sportom, posebno ne plivanjem, ali ni leći u krevet na počinak.
pročitajte još i : Rad u kućni uslovima: prednost ili prokletstvo?
Šta se preporučuje?
– Voće treba jesti kao poseban obrok. Odnosno kao užinu dva sata pre ili dva sata posle jela. Posle jela u želucu voće kiseli pojedenu hranu
– Kukuruz se odlično slaže sa pasuljem, graškom, boranijom, sočivom ili sojom.
– Maslac može da se konzumira na namirnicama, koja sadrži ugljene hidrate.
– Crno vino se preporučuje i na prazan stomak, jer ono sadrži korisne sastojke, koji utiču na zdravlje kardiovaskularnog sistema.
– Integralne žitarice treba koristiti u ishrani umesto rafinisanih žitarica. One smanjuju gojaznost i rizik od nastanka srčanih oboljenja.
Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.
© 2022 tagDiv. All Rights Reserved. Made with Newspaper Theme.
