Početna Blog Strana 107

Bez odlaganja male mature

Ministar prosvete Branko Ružić rekao je da ne postoje razlozi zbog kojih bi završni ispit za osnovce, odnosno mala matura, trebalo da bude odložena. Kako je rekao, sasvim je dovoljno vremena da se na jedan relaksiran način svi pripreme, da izađu na taj završni ispit i nakon toga upišu u skladu sa listom želja neku srednju školu.

Ružić je za N1 rekao i da su se stariji osnovci i srednjoškolci vratili u školske klupe, s obzirom da je epidemiološka situacija, kako kaže, bolja poslednjih nedelja.

– Stanje je redovno, danas su sve škole počele s vaspitno-obrazovnim procesom u skladu sa preporukom, a na osnovu zaključka Kriznog štaba, imajući u vidu da su epidemiološki uslovi za nijansu bolji nego u prethodne tri ili četiri nedelje – rekao je ministar dodajući da mlađi osnovci nisu menjali svoj način rada.

Đaci od 5. do 8. razreda su se vratili modelu od od 1. septembra: podeljeni u dve grupe, uz poštovanje mera, i dan za dan – jedan dan neposredna nastava, drugi dan nastava na daljinu. A, srednjoškolci idu jedne nedelje neposredno, druge onlajn.

– Sagledavamo one situacije kada sporadično dođe do procena lokalnih zavoda za javno zdravlje u odnosu na epidemiološku situaciju, u skladu sa lokalnim kriznim štabovima, škole mogu da se obrate ministarstvu i zatraže saglasnost za prelazak na onlajn nastavu. Epidemiološka kriva je počela da pada, ali želim da kažem da obrazovni sistem niti je bio niti će biti mesto za transmisiju koronavirusa i to je najvažnije – izjavio je ministar.

Prema Ružićevim rečima, mala matura je po zakonu obavezna, ali i ne postoji opravdani razlog za njeno neodržavanje.

– Zakon propisuje jasnu obavezu da se mala matura za osmake održi. On je sastavljen od tri elementa: srpskog (maternjeg jezika) i književnosti, matematike i kombinovanog testa. Nema razloga da se ukida završni test, imajući u vidu da sama mala matura ima sertifikacioni i evaluacioni kriterijume, kao i kvalifikacioni, i definiše stečeno znanje tokom osmogodišnjeg školovanja – naglasio je Ružić.

Ministar je dodao i da treba imati u vidu vanredne okolnosti i da će sa Zavodom za vrednovanje kvaliteta vaspitanja i obrazovanja, sagledati mogućnosti koje dati za pravo da u određenim nijansama sam sadržaj zadataka bude komplementaran situaciji.

– Imajući u vidu da smo ostavili mogućnost da se gradivo reducira do 20 posto i da se nastava fokusira na ono što je najznačajnije, da će i sadržaj pitanja na testu korespondirati sa tom realnošću. On je pripreman od novembra prošle godine, održani su i probni testovi, 23, 24 i 25. juna će biti završni test. Sasvim je dovoljno vremena da se na jedan relaskiran način pripreme, da izađu na taj završni ispit i nakon toga upišu, u skladu sa listom želja, neku školu – izjavio je ministar dodajući da je probni završni test bio teži nego što je to završni test.

– Za sada ono što možemo da kažemo je da rezultati ne odudaraju sa probnog testa od nekih prethodnih godina, tako da ćemo svakako tokom ove nedelje imati jednu brzu analizu, sa kvalifikovanim uzorkom da vidimo da li je došlo do nekih pomeranja, ali za sada vidimo da ih nije bilo – zaključio je Ružić.

Zadaci u junu uglavnom na zaokruživanje

Direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Branislav Ranđelović izjavio je u petak, 16. aprila, da će zadaci na maloj maturi ove godine uglavnom biti “na zaokruživanje”.

– Kada radne grupe spremaju zadatke, to rade u skladu sa standardima i zahtevima koje postavlja naš obrazovni sistem i u skladu s tim, veći deo zadataka za jun će biti zatvorenog tipa odnosno na zaokruživanje – rekao je Ranđelović za RTS dodajući da je mala matura u osnovnim školama dala “idealne” rezultate, stoga je plan da se ona uvede i u srednje škole.

– Mala matura je dobar mehanizam da se podigne kvalitet nastave u osnovnoj školi, a srednje škole još nemaju takvu kontrolu, pa zato želimo da uvedemo “veliku maturu” – rekao je on i podsetio da se probna “velika matura” planira za 2022. godinu, a u obrazovni sistem bi trebalo da se uvede u 2023. i 2024. godini.

 

 

Istorijski let helikopterom na Marsu

Američka svemirska agencija NASA uspešno je sprovela let bespilotnim malim helikopterom na Marsu. Kako je objavljeno na zvaničnoj stranici NASA, ovaj helikopter postao je prvi u istoriji koji je izvršio kontrolisani let na drugoj planeti.

Helikopter na solarni pogon prvi put je leteo u vazduhu u 03:34 – 12:33 po lokalnom srednjem solarnom vremenu (vreme po Marsu), a prema podacima helikopter popeo na propisanu maksimalnu nadmorsku visinu od 3 metra i zadržao se stabilno lebdenje 30 sekundi. Zatim se spustio, dodirnuvši površinu Marsa . Dodatni detalji o testu očekuju se u narednim danima.

– Sada, 117 godina nakon što su braća Rajt uspela da izvedu prvi let na našoj planeti, NASA-in helikopter Ingenuiti uspeo je da izvede ovaj neverovatan podvig na drugoj planeti – izjavio je NASA-in pomoćnik administratora za nauku Thomas Zurbuchen.

Kao jedan od NASA-inih tehnoloških demonstracionih projekata, 19,3-inčni (49 centimetara) visoki Mars Helikopter ne sadrži naučne instrumente u trupu veličine kutije tkiva. Umesto toga, rotorkraft od 4 kilograma (1,8 kg) ima za cilj da pokaže da li bi buduća istraživanja Crvene planete mogla da uključuju vazdušnu perspektivu.

Naučnici poručuju i da je ovaj prvi let bio je pun nepoznanica. Crvena planeta ima znatno nižu gravitaciju – jednu trećinu Zemljine – i izuzetno tanku atmosferu sa samo 1 odsto pritiska na površini u poređenju sa našom planetom. To znači da postoji relativno malo molekula vazduha sa kojima Ingenuiti-jeve dve rotorske lopatice široke 1,2 metra mogu da interaguju kako bi postigle let. Helikopter sadrži jedinstvene komponente, kao i gotove komercijalne delove – mnoge iz industrije pametnih telefona – koji su prvi put testirani u dubokom svemiru sa ovom misijom.

Ideja je da ova tehnologija u konačnici promeni način na koji se istražuju udaljeni svetovi. Bespilotne letelice možda će biti korišćene za izvidnicu tokom budućih rover misija, ili čak tokom misija astronauta, kada konačno budu leteli na Mars.

Zemlja je bezbedna najmanje još 100 godina od asteroida Apofis

NASA je potvrdila, a stanovnici planete Zemlje mogu da odahnu, da je planeta “sigurna” najmanje narednih 100 godina od asteroida koji je smatran najopasnijim. Asteroid Apofis, od svog otkrića 2004. godine, smatran je jednim od najopasnijih za Zemlju. Ranije prognoze da bi on mogao da prođe pored naše planete 2029. i 2036. godine su kasnije isključene. NASA je odbacila i mogućnost da bi planetu asteroid mogao udariti i 2068.

– Udar iz 2068. godine više nije u domenu mogućnosti, a naše kalkulacije ne pokazuju rizik od udara najmanje u narednih 100 godina – rekao je Dejvid Farnočia iz Centra za istraživanje objekata u blizini Zemlje (CNEOS) u Nasinoj laboratoriji. Asteriod, koji je dobio ime po drevnom egipatskom bogu haosa i tame Apofisu, širok je 340 metara, što je dužine skoro tri fudbalska terena.

NASA-in rad možete pratiti na OVOM linku

 

 

Objavljeni podaci za upis u zrenjaninske škole

Budućim srednjoškolcima u zrenjaninskim srednjim školama na raspolaganju je 1.462 mesta. Najviše đaka ove godine moći će da se upiše u Zrenjaninsku gimnaziju i to njih ukupno 290, sa odeljenjem za informatičare. I ove godine u toj gimnaziji predviđeno je odeljenje za školovanje na mađarskom jeziku.

Prema podacima iz konkursa za upis u srednje škole, koje je objavilo Ministarstvo prosvete, u ekonomsko – trgovinska škola “Jovan Trajković” će na trogodišnjim i četvorogodišnjim smerovima moći da upiše 210 učenika. Kako prenosi portal Zrenjaninski.com, na elektrotehničkim i građevinskim trogodišnjim i četvorogodišnjim smerovima u školi “Nikola Tesla” ima mesta za 240 učenika, a u Muzičkoj školi “Josif Marinković” za 32.

Medicinska škola predviđa upis za 150 učenika, od čega je 30 mesta predviđeno za odeljenje na mađarskom jeziku,  a u hemijsko – prehrambenoj i tekstilnoj školi “Uroš Predić” ima mesta za 180 učenika na smerovima od tri i četiri godine. U Srednjoj poljoprivrednoj školi na trogodišnjim i četvorogodišnjim smerovima biće mesta za 120 učenika, dok Tehnička škola planira upis za 240. Inače, jedino Tehnička škola ima smerove sa dualnim sistemom obrazovanja.

Učenike upisuju i škole u Sečnju, Srpskoj Crnji i Novom Bečeju. Srednja škola “Vuk Karadžić” u Sečnju ima mesta za 90 učenika, koliko ima i Srednja škola “Đura Jakšić” u Srpskoj Crnji. U Novom Bečeju, na trogodišnjim i četvorogodišnjim smerovima, ima 120 slobodnih mesta.

Josif Pančić – otac ekologije

Otac ekologije i jedan od najboljih botaničara sveta Josif Pančić, rođen je 17. aprila 1814. godine u mestu Ugrini, u Austrijskom carstvu, danas u Republici Hrvatskoj. Preminuo je 8. marta 1888. godine u Beogradu. Potiče iz paorske porodice i bio je četvrto dete majke Margarite i oca Pavla.

Kod strica Grgura u Gospiću je završio osnovnu školu, a kasnije u Rijeci završava gimnaziju. Iako je nastavu slušao na latinskom jeziku, sam je naučio još i nemački, mađarski, engleski, italijanski, francuski i španski jezik. Nakon srednje škole upisuje visoku školu Regia Academica Scientiarum u Zagrebu, gde je diplomirao filozofiju, ali se nakon toga odlučio za Medicinski fakultet u Pešti. A 1842. godine je doktorirao braneći tezu pod nazivom „Taxilogia botanica“.

možda vas zanima i koji su to Najpoznatiji naučnici

Nakon studija radio je kao lekar, a dve godine je u Banatu podučavao decu vlasnika rudnika Hofmanova. Vreme je trošio i na proučavanje flore tog regiona. Gde god da je odlazio sakupljao bi biljke, koje je kasnije u Beču narednih godinu dana izučavao. U Beču upoznaje Vuka Stefanovića Karadžića i prihvata njegov savet da dođe u Srbiju 1846. godine. Pančić je još u Budimpešti doktorirao botaniku, a interesovanja je proširio dolaskom u Licej, što je preteča Velike škole i Univerziteta u Beogradu.

Herbarijum

Pančić je istraživao okolinu Beograda, obilazio Avalu i prikuplja materijal za svoj herbarijum, a radio je kao lekar u fabrici stakla u Jagodini čiji je vlasnik bio ministar inostranih poslova Kneževine Srbije, Avram Petronijević. U fabriku je Pančić došao sa namerom da suzbije zarazu trbušnog tifusa i izleči obolele radnike. Ostao je šest meseci, a kao predani lekar prikupio je simpatije građana, pa se 1847. godine zaposlio kao kontraktualni lekar i fizikus jagodinskog okruga.

Srpsko državljanstvo je dobio sedam godina kasnije, a 1850. godine se učlanio u Društvo srpske slovesnosti. Godinu dana kasnije naučnik je prvi put posetio planinu Kopaonik koji ga je oduševio. Pančić se smatra i začetnikom planinarstva i prvim vodičem u Srbiji, jer je važio za najboljeg poznavaoca flore Srbije. 1854. godine je postao redovni profesor u Liceju, prvoj višoj školi u Srbiji, a osim botanike, predavao je zoologiju, mineralogiju, geologiju i agronomiju.

možda vas zanima i Šta je sintetička biologija?

Svoj herbarijum bilja je 1860. godine dao Velikoj školi, a koji se danas čuva u Botaničkoj bašti u Beogradu. Pančićev herbarijum se sastoji se od 80 svežnjeva osušenih biljaka koje je sakupio na području Srema i Banata. U jednom pismu Ministarstva prosvete, Pančić piše da je njegov herbarijum vredeo tadašnjih 5.000 franaka.

Od 1866. do 1872. godine je bio rektor Velike škole, a 1874. godine Ministarstvo prosvete mu je dalo zemljište između Dunava i Dunavske ulice – laboratoriju pod vedrim nebom.

Pančićeva omorika

Ova omorika postojala je još pre oko 65 miliona godina, kada su izumrle neke grupe dinosaurusa. Rasprostranjena je na uskom području srednjeg toka reke Drine. I upravo na tom potezu, Pančić je 1877. godine otkriva u mestu Zaovine na Tari. Svetski naučnici smatraju da je ona je najlepši četinar Evrope, a sam biolog ju je nazivao i “ledenom lepoticom”, jer je utvrđeno da je postojala još pre ledenog doba. Upućeni kažu, da je Pančić Kopaonik obilazio 10 puta, Taru i Đerdap po osam, a Rtanj pet puta.

A potragu za tim četinarom započeo je nakon što je za njega čuo u Zapadnoj Srbiji. Posle deset godina dobio je dve njene grane, da bi je pronašao deceniju kasnije. Osim Pančićeve omorike, otkrio je 131 novu biljnu vrstu, 47 novih varijeteta i 7 novih formi. Neke su po njemu nazvane: Pančićev pelen, Pančićeva poljska mlečika, Pančićev javor … Opisao je oko 2.500 vrsta biljaka, ali i dva skakavca koja su do tada bila nepoznata nauci. Jedan je dobio ime – Pančićev skakavac.

saznajte i ko je Karl fon Line

Josif Pančić je napisao 42 dela iz botanike, zoologije i geologije. Odlikovan je Ordenom svetog Save I stepena, Takovskim krstom i Krstom društva crvenog krsta. A bio je dopisni član: Jugoslovenske akademije nauka i umetnosti, Ugarske akademije nauka, Brandenburškog botaničkog društva, Bečkog geološkog instituta, jestastveničkog društva u Šerburu i zoološkog botaničkog društva u Beču.

Hronologija

1875. godine – na Tari otkriva – Pančićevu omorika (lat. Picea omorika).

1879. do 1882. godine – bio je predsednik Srpskog učenog društva.

1884. godine – postaje član Državnog saveta.

1885. godine do marta 1886. Godine – vreme srpsko-bugarskog rata, Pančič je bio upravnik rezervne vojne bolnice Srpskog društva Crvenog krsta.

1886. godine – 16. i poslednji put je na magarcu došao na Kopaonik.

1887. godine – postaje prvi predsednik Srpske kraljevske akademije.

1888. godine – godina smrti biologa. Pančić je sahranjen u sanduku od drveta koje je po njemu dobilo naziv. A i sahranjen je na mestu koje po njemu nosi naziv na vrhu Kopaonika. Prvobitno je biolog sahranjen u Beogradu, ali su planinari Srbije 1951. godine preneli Pančićeve kosti na Kopaonik, i to na njegov najviši vrh, na koji se on peo 18 puta. Istoričari kažu da je to bila Pančićeva poslednja želja. Tu su preneti i posmrtni ostaci njegove supruge Ljudmile.

Privatni život

1849. godine Josif Pančić se oženio Ljudmilom, ćerkom barona inženjera Kordona, a sa kojom je imao sedmoro dece, tri sina i četiri ćerke. Međutim , dva sina su, ubrzo nakon rođena, preminula.

Citati

„Flora Kneževine Srbije neobično je bogata, ne toliko brojem fela (vrsta), o čemu sada se ništa precizno kazati ne može, koliko svojim monotipima ili biljkama samo njojzi pripadajućim i mnoštvom fela, koje iz istočnih strana u Srbiju dospevaju. Samo nekoliko evropskih flora, grčka, dalmatinska, flora južne Italije i južne Francuske i flora Iberijskog poluotoka bogatije su od naše.“

„U radu je život, a vršenje poslova je dužnost.“

„Mi se više ne zadovoljavamo onim što su drugi saznali, ili što smo gotovo od predaka nasledili; mi podvrgavamo novoj analizi hipoteze kojima se svet od vekova klanjao; mi napuštamo istine koje su nam se do skora neoborive činile; mi se mašamo za tajne za koje smo dugo držali da su čovečijem umu nedostižne…. mi zaziremo od najsjajnijih teorija ma kad ili ma kime one izrečene bile i ne primamo ih dok se kritički ne uverimo da se slažu sa jasnim i utvrđenim zakonima prirodnim.“

Plan upisa za 2021/2022 godinu

Gradska uprava za obrazovanje sačinila je Plan upisa učenika u srednje škole na teritoriji Grada Novog Sada za školsku 2021/2022. godinu, a reč je o dokumentu koji je zasnovan na realnim potrebama privrednog razvoja lokalne zajednice. Njega su potpisali u Gradskoj kući direktori 16 novosadskih gimnazija i srednjih škola i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.

– Nadam se da je pred nama uspešan upisni proces koji prethodi novoj školskoj godini. Siguran sam da su u ovom Planu upisa dobro sagledani svi dostupni kapaciteti, mogućnosti škola i potrebe privrede za dalji razvoja grada. Time se stvara perspektiva za decu koja se školuju, da lakše nađu svoj profesionalni angažman nakon završetka srednje škole. Ukupno 4551 učenik ima mogućnost u školskoj 2021/22. godini da se upiše u novosadske gimnazije i srednje stručne škole, a određene škole imaju već implementiran koncept dualnog obrazovanja u okviru saradnje sa Regionalnom privrednom komorom i sa određenim kompanijama – rekao je gradonačelnik Miloš Vučević.

Prema njegovim rečima, u Novi Sad dolaze velike kompanije i u potrazi su za određenim stručnim profilima, tako da deca mogu da izaberu svoje usmerenje prema realnim potrebama privrede.

– Nadam se da će se tokom leta epidemiološka situacija normalizovati i da ćemo naše đake videti u školskim klupama od septembra – kazao je Vučević i naglasio da Gradska uprava za obrazovanje intenzivno razmatra investiranje u dogradnju i proširenje kapaciteta u srednjim školama i gimnazijama, jer se grad rapidno širi.

Prvi ugovor potpisali su gradonačelnik i zamenik predsednika Aktiva direktora srednjih škola grada Novog Sada Nebojša Bulatović.

– I ove godine potvrđujemo dobar primer prakse Grada Novog Sada koji zajedno sa resornom upravom i direktorima gimnazija i srednjih stručnih škola, planira, predviđa i na ovaj način verifikuje Plan upisa srednjoškolaca za narednu školsku godinu. Plan upisa je sačinjen tako da zadovolji zahteve, pre svega privrede našeg grada, kao i afinitete i interese učenika. Nadam sa da će ova praksa planiranja trajati još dugo i da će ovogodišnji plan u potpunosti biti realizovan – istakao je Nebojša Bulatović.

 

Pilotiranje: diplome na osnovu radnog iskustva

Pilotiranje postupka priznavanja prethodnog učenja počeće u maju, a nakon što bude uveden u sistem, ovaj postupak omogućiće sticanje kvalifikacije i onima koji su znanja i veštine stekli van obrazovnog sistema, kroz radno ili životno iskustvo – najavljeno je na radionici održanoj na Paliću, na kojoj su predstavljene pripreme za pilotiranje koje su do sada sprovedene uz podršku projekta “Razvoj integrisanog sistema nacionalnih kvalifikacija”.

možda vas zanima i šta je Dualno obrazovanje

– Obrazovanje je stub razvoja, a kroz dva zakona – Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija sa svim bliže određenim uslovima i Zakon o dualnom obrazovanju, na oba nivoa približavamo privredu obrazovanju, što je razvojno najvažniji element u sistemu obrazovanja – izjavila je pomoćnica ministra prosvete za dualno obrazovanje i vaspitanje prof. dr Gabrijela Grujić.

Pripreme su obuhvatile razvoj pravilnika, procedura i programa, instrumenata za ocenjivanje i pripremu elaborata za akreditaciju, a škole uključene u pilotiranje su spremne za naredni korak – izbor kandidata i proveru kako predložena rešenja funkcionišu u praksi.

U pilotiranju će učestvovati 22 srednje stručne škole, a prvi kandidati biće odrasli koji su do sada bez sertifikata radili kao armirači, zidari, rukovaoci građevinskom mehanizacijom, tesari, pekari, mesari, kuvari, stolari i modni krojači. Ovih devet kvalifikacija Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja izabralo je u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, jer podaci ukazuju da najveći broj nezaposlenih bez kvalifikacija ima upravo ova radna iskustva, a da na tržištu rada postoji potreba za kvalifikovanim kadrovima u ovim oblastima.

Priznavanje prethodnog učenja predstavlja mogućnost da se odraslima, koji iz različitih razloga nisu završili školovanje, procene i priznaju znanja i veštine stečene kroz obuke, životno i radno iskustvo, i da se za tako priznata znanja dobije uverenje o stečenim kompetencijama ili sertifikat kojim se potvrđuje stečena kvalifikacija. Ceo postupak, od prijave kandidata do izdavanja sertifikata, trebalo bi da traje najviše tri meseca.

– Na taj način obezbedićemo brži transfer ka svetu rada, socijalno uključivanje, viši nivo samopouzdanja i samopoštovanja – zaključila je prof. dr Gabrijela Grujić.

Кvalifikacije stečene kroz radno iskustvo, a potvrđene kroz postupak priznavanja prethodnog učenja na tržištu rada biće potpuno jednake kvalifikaciji stečenoj kroz obrazovni sistem. Da bi to bilo bilo moguće, kompetencije koje se priznaju moraju da budu usklađene sa standardom kvalifikacija.

– Standardi su osnov za priznavanje prethodnog učenja, jer omogućavaju uporedivost kvalifikacija stečenih na različite načine, a Agencija za kvalifikacije je prošle godine usvojila 32 standarda – rekao je direktor Agencije, prof. dr Časlav Mitrović.

možda vas zanima i Šta je kognitivni angažman?

Veliku podršku pilot-školama u pripremi programa i instrumenata za ocenjivanje kandidata pružili su i stručnjaci Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, a kako je istakao Gojko Banović, rukovodilac Centra za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, podrška će biti nastavljena kroz obuke za ocenjivače u postupku priznavanja prethodnog učenja.

Interesovanje i pojedinaca i poslodavaca već postoji, zaključeno je na radionici, jer su do pilot-škola već počeli da stižu upiti zainteresovanih.

Radionici su prisustvovali predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Agencije za kvalifikacije, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice i pilot-škola.

Pilotiranje postupka priznavanja prethodnog učenja Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sprovodi uz podršku projekta “Razvoj integrisanog sistema nacionalnih kvalifikacija u Republici Srbiji”. Nakon što se predložena rešenja, kroz pilotiranje provere u praksi, postupak priznavanja prethodnog učenja trebalo bi da postane procedura kroz koju će srednje stručne škole, verifikovane za postupak priznavanja prethodnog učenja moći da proveravaju i potvrđuju kvalifikacije na II, III i V nivou Nacionalnog okvira kvalifikacija Srbije (NOКS).

Projekat “Razvoj integrisanog sistema nacionalnih kvalifikacija u Republici Srbiji” je jedan od tekućih projekata kojim Evropska unija, kao najveći donator u Srbiji, podržava modernizaciju sistema obrazovanja i usklađivanje sa standardima i praksama zemalja EU. Od 2003. godine, EU je donirala za reformu sektora obrazovanja više od 100 miliona evra – za unapređenje predškolskog vaspitanja i obrazovanja, reformu srednjeg stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih, renoviranje i opremanje škola i fakulteta, podršku inkluzovnom obrazovanju, itd.

Gde su nestali punjači?

Od oktobra prošle godine svi novi telefoni kompanije Apple distribuiraju se bez punjača. Kako su objasnili iz te kompanije, ukinuli su ono što smatraju nepotrebnim, a zarad očuvanja životne sredine. Apple namerava da postane stopostotno neutralan do 2030. godine.

Predstavnici kompanije kažu i da ljudi često već imaju punjač i bubice u svojim kućama, pa im dodatni nisu potrebni. Dakle, uklanjanjem punjača i Earpods-a iz iPhone 12 box, može se smanjiti ambalaža za 70 odsto i istovremeno isporučiti više uređaja, što bi zauzvrat smanjilo emisije zračenja povezane sa transportom.

Ovom promenom uštedeće se i oko 861.000 tona bakra, cinka i kalaja. Kompanija je u svom Izveštaju o napretku u zaštiti životne sredine navela i da je prošle godine smanjila emisiju CO2 sa 25,1 miliona tona u 2019. godini na 22,6 miliona, dok je smanjena i potrošnja energije za 13,9 miliona kWh.

Još kažu i da se za njihove proizvode sada koriste više recikliranih materijala nego ranije, poput 40 procenata recikliranog sadržaja u MacBook Air uređajima sa Retina ekranom i 99 procenata recikliranog volframa koji se koristimo u iPhone 12 i Apple watch Series 6 uređajima.

S druge strane, upućeni kažu da iako Apple ne isporučuje punjač u iPhone 12 box, uz telefon isporučuje USB Tipe-C kabl za grom, koji radi sa bilo kojim standardnim USB Tipe-C adapterom. Pa pitaju kompaniju da li će nabaviti bežični podmetače za punjenje i tako potpuno isključe žične punjače.

Kako osušiti telefon?

Prema pisanju portala Science Alert, 25 odsto korisnika pametnih telefona je reklo da je bar jednom zalilo telefon nekom tečnošću. Isti portal i ne savetuje da se telefon ubaci u pirinač kako bi se osušio. Stručnjaci savetuju par stvari pre nego što se odnese ovlašćenom serviseru:

1. Odmah isključiti uređaj.

2. Ako je telefon vodootporan, ali ste ga potopili ili prelili nekom drugom tečnošću, iz kompanija Apple i Samsung preporučuju da ga isperete u čistoj vodi. To ne znači da ga stavite direktno ispod mlaza iz slavine, jer se tako može oštetiti.

3. Dobro obrišite uređaj papirnim maramicama ili pamučnom krpom.

4. Lagano ga protresite kako bi sva voda izašla kroz otvor za punjač. Kada tresete telefon pazite da ga ne tresete prejako, jer tako tečnost može da prodre dublje u unutrašnjost telefona.

5. Izvadite SIM karticu.

6. Upotrebite komprimovani aerosol za izbacivanje vode i nemojte telefon sušiti fenom. Toplota može da ošteti gumene delove i ekran.

7. Osušite telefon, posebno ulaze za priključke.

8. Telefon staviti u hermetički zatvorenu posudu ispunjenu paketićima silikagela – kuglice koje dolaze u pakovanju sa novim cipelama ili drugog sredstva za sušenje, koje upija vlagu.

9. Telefon ne sme da se puni, sve dok nije potpuno suv. Punjenje uređaja u kojem još ima vlage može da prouzrokuje dodatnu štetu. Trebalo bi sačekati minimum pet sati, od stavljanja u sredstvo za skupljanje vlage.

 

Isto ih nervira, ali se i međusobno nerviraju

Psi i mačke su čovekovi najbolji prijatelji, ali taj odnos može biti vrlo buran. I svi jedni druge pomalo iritiramo, najčešće iz neznanja. Nerviramo svoje ljubimce, gotovo svakodnevno, a da nismo svesni da im naši postupci ne prijaju. Veterinari skreću pažnju da neke signale ljudi pogrešno tumače, kao kada pas zatvara oči dok ga vlasnik lupka po glavi. U tom momentu pas oči zatvara da bi se zaštitio.

možda vas zanima i Zašto psi neke ljude vole, a neke ne

Zarad dobrobiti ljubimca treba povesti računa još o nekim stvarima.

1. Duvanje u nos ili uši – psi to ne vole. Osećaju se nelagodno, a moguće je da će povući i početi da izbegavaju osobu koja to radi.

2. Gledanje u psa – pogled uperen u oči ljubimca, pas doživljava kao pokušaj nametanja dominacije. Veterinari kažu da to ne treba raditi.

3. Zagrljaji – možda deluje kao čin ljubavi, ali u praksi to za psa znači ograničavanje slobode kretanja. U tim trenucima psi će možda zevati, polizati njušku ili potisnuti uši unazad i to su signali da je pod stresom dok je u stisku.

pročitajte još i Pas kao kućni ljubimac produžava život?

4. Promene – pas ceni jasna pravila i ne razume promene. Ne dati psu da se penje na krevet, pa onda tu zabranu zameniti dopustom, psa zbunjuje. Stručnjaci kažu da je doslednost važna.

5. Šetnja – ako stalno šetate istim putem, psu će to postati dosadno, pogotovo ako se ne sme zaustaviti da njuška.

Kao i psi tako i mačke, neki naši postupci izluđuju. One su prilično osetljive životinje, te lako mogu promeniti raspoloženje zbog neke neprijatnosti.

pročitajte još i Mačke produžavaju život

1. Promena rutine – mačke su stvorenja od navike – vole da znaju kada će dobiti hranu, kada se vraćate sa posla i gde im je kutija sa peskom. I svako odstupanje može da ih izbaci iz ravnoteže.

2. Prljav wc – one su izuzetno čiste životinje i u skladu sa tim ne vole da koriste prljave toalete. Zato posip treba češće čistiti, kako mačke ne bi našle alternativna mesta za vršenje nužde.

3. Gledanje direktno u oči – isto kao i kod pasa, smatraju to potezom dominacije. Ali, kažu veterinari, ako želite da pridobijete mačku, treba gledati u nju i veoma sporo treptati, ukoliko uzvrati pogled sa sporim treptanjem, znači da vas voli.

4. Ignorisanje – mačke ne voli da budu ignorisane. One vole pažnju. Možda ste primetili da čim sednete za kompijuter, uzmete novine, pričate telefonom… mačka priđe zahtevajući da je mazite.

5. Buka – mačke imaju superiornije čulo sluha od našeg i ne vole glasne, iznenadne i visoke zvukove.

pročitajte i Nauka dokazala: Mačke nas ipak vole!

Nije prirodno, baš, da se psi i mačke slažu, ali nije ni nemoguće. Iako su kućni ljubimci, oni su teritorijalne životinje i zbog toga znaju biti ljubomorne. Međutim,  a po savetu veterinara, u nastavku su liste od po 10 mačaka i pasa koji se međusobno lepo slažu.

10 vrsta mačaka

* Abesinske Mačke (Abyssinian Cat).
* Američka Kratkodlaka Mačka (American Shorthair).
* Sveta Birma (Birman).
* Bombajska Mačka (Bombay Cat).
* Japanska Bobtail mačka (Japanese Bobtail).
* Maine Coon.
* Ragdoll.
* Norveška Šumska Mačka (Norwegian Forest Cat).
* Tonkinška Mačka (Tonkinese Cat).
* Sibirska Mačka (Siberian Cat).

možda vas zanima i Kako izolacija utiče na naše ljubimce?

10 rasa pasa

* Tulearski Pas (Coton de Tulear).
* Šetlandski Ovčar (Shetland Sheepdog).
* Bostonski Terijer (Boston Terrier).
* Pudl Pas (Poodle).
* Labrador Retriver (Labrador Retriever).
* Mops (Pug).
* Border Koli (Border Collie).
* Cavalier King Charles Španijel (Cavalier King Charles Spaniel).
* Zlatni Retriver (Golden Retriever).
* Patuljasti Kontinentalni Španiel (Continental Toy Spaniel/Papillon).

Sarkastični su samo inteligentni ljudi

Inteligencija se definiše kao sposobnost učenja, razumevanja i donošenja razumnih odluka ili mišljenja. Razlikuju se emocionalna, socijalna, logička, pa i muzička inteligencija.

Prema naučnim istraživanjima, ista osoba može imati različit nivo pomenutih inteligencija. Prema tome, neko bi mogao biti apsolutni genije u matematici, ali nesposoban u interakciji sa ljudima.

Prema mišljenju psihologa, “evolucijom se biraju određene osobine povezane sa inteligencijom, jer to omogućava vrstama da prežive tokom perioda tranzicije / katastrofe, stvore prosperitetnije (civilizacije)] ili osvoje nova staništa“. Istina je i da naučnici još nisu došli do pune liste svih faktora koji utiču na nečiju inteligenciju, ali je dokazano da ovih šest stvari poseduju osobe sa visokim IQ.

1. Radoznalost

Prema istraživanju iz 2016. godine, objavljenom u Journal of Individual Differences, postoji veza između nivoa inteligencije tokom detinjstva i želje za sticanjem iskustva u odrasloj dobi. Tokom 50 godina istraživači su posmatrali ljude rođene u Velikoj Britaniji. Zaključili su da su deca u 11 godini, sa višim IQ, bila zainteresovanija za sticanje novih iskustava u 50. godini u odnosu na ostale učesnike istraživanja.

2. Kreativnost – “Mašta je bitnija od znanja” (Ajnštajn)

Visoko inteligentni ljudi su izuzetno kreativni. Biti otvoren i kreativan znači da lako možemo sastaviti nove uvide koji se kvalitativno razlikuju od zbira njihovih delova.

3. Preuzimanje rizika

Prema finskom istraživanju, iz 2015. godine ljudi koji imaju hrabrosti da rizikuju postaju pametniji. Učesnici studije polagali su test za simulaciju vožnje. Naučnici, koji su sproveli studiju, došli su do zaključka da su oni koji su tokom eksperimenta donosili rizične odluke imali više bele moždane materije – dela mozga koji se odnosi na kognitivni kapacitet.

pročitajte još i Od čega zavisi inteligencija?

4. Ne plaše se da priznaju da nešto ne znaju

Inteligentni ljudi se ne plaše da kažu da im nešto nije poznato. Prema informacijama koje je pružio Business Insider, dokazano je da ljudi koji nisu mnogo inteligentni imaju tendenciju da precenjuju svoje sposobnosti.

5. Prvorođeni

Činjenica da je neko najstariji brat ili sestra može biti razlog visokog nivoa inteligencije ove osobe. To bi moglo biti povezano sa ponašanjem roditelja, jer su oni obično oštriji sa svojom prvorođenom decom.

Prema članku objavljenom u časopisu The Independent, analizirano je 5.000 dece koji su jednom u dve godine testirani – proveravane su im veštine čitanja i pričanja. Rezultati su pokazali da su prvorođeni, koji su dobili više podrške od roditelja, imali bolje rezultate na testovima.

6. Provođenje vremena samostalno

U Vašington Postu objavljena je studija psihologa sa Londonske škole ekonomije i Singapurskog univerziteta za menadžment. I prema njoj, inteligentniji ljudi se zapravo osećaju bolje, ako se ređe druže. Naučnici su koristili tkz. „teoriju savane sreće“. Gustina naseljenosti na zadovoljstvo životom bio je više nego dvostruko veći kod pojedinaca sa niskim IQ nego kod onih sa visokim kvocijentom inteligencije.

Inteligentniji pojedinci su bili manje zadovoljni životom, ako bi se češće družili sa prijateljima. Tako se došlo do zaključka, da sreća pametnih ljudi opada kada provode više vremena sa svojim prijateljima.

“Inteligencija je sposobnost snalaženja u različitim okolnostima , a pamet je sposobnost da se ta inteligencija iskoristi”

Psiholozi još kažu i da postoje načini da se prepoznaju ljudi sa visokim IQ. Neki od tih znakova su u nastavku.

možda vas zanima i Šta je pozitivna inteligencija?

Crni humor – studija iz časopisa Cognitive Processing pokazala je da su ljudi, koji su uživali uz crni humor, postigli bolje rezultate, kako u verbalnoj, tako i u neverbalnoj inteligenciji. Istraživači kažu da su za razumevanje crnog humora potrebne i kognitivne i emocionalne veštine.

Brige – istraživači sa Univerziteta Lakehead u Ontariju otkrili su da su briga i inteligencija usko povezane.  Jer, razmišljanje, isticanje briga i preokupacija istim, uvežbava mozak da bolje reaguje kada se sledeći put bude našao u sličnoj situaciji.

Sarkazam – sposobnost razumevanja sarkazma dolazi iz niza složenih kognitivnih veština. Radi se o razumevanju mentalnog stanja ljudi, odnosno razumevanje nečijeg stanja uma i osećanja čini ljude sarkastičnim.

pročitajte još i Muškarci koji pomažu u kući imaju veći IQ

Radoznalost – naučnici sa Univerziteta Goldsmiths u Londonu otkrili su je vreme i trud uloženo u znanja i veštine igra ogromnu ulogu u intelektualnom rastu.  Ne čini nas učenje pametnijim, samo, već i sama želja za novim saznanjima, što nije osobina osoba sa nižim IQ.

Ćaskanje sa ljubimcima – razgovor sa kućnim ljubimcima znak inteligencije i mašte, preno o je DDL.

Šta su to sunčani vitamini?

Gotovo da niko nema dovoljne vrednosti vitamina D u krvi, a upravo nam je on neophodan u borbi protiv koronavirusa, pokazala su brojna istraživanja.

Jedno od njih, objavljeno u The Journal of Alimentary Pharmacology and Therapeutics pokazalo je da gotovo 50 odsto populacije ima nedostatak koncentracije ovog vitamina.

Vitamin D ili kalciferol je kristalno jedinjenje, rastvorljivo u mastima i otporno na kiseonik iz vazduha i oksidaciju. Poznato je šest srodnih oblika ovog vitamnina – Dl do D6. I njih nazivamo sunčanim vitaminima, jer se stvaraju pod dejstvom sunčeve svetlosti, piše Healthline.
Preciznije, “ultraljubičasti zraci deluju na ulja u koži i tokom tog procesa proizvodi se vitamin D, a koji se potom apsorbuje u organizam”.

Vitamin D, kažu studije, deluje poput hormona, a svaka ćelija u našem telu ima receptor za njega. Aktivni oblik “dobija” u jetri i bubrezima, a skladišti se u jetri, mišićima i masnom tkivu. Ovaj vitamin pomaže održavanju nivoa kalcijuma i fosfora u krvi i ima veliku ulogu u održavanju zdravlja kostiju, mišića i zuba. Usled nedostatka kod odraslih može doći do osteoporoze, a kod dece do rahitisa.

pročitajte još i Vitaminske bombe na sezonskoj trpezi!

Kako bi se obezbedila dovoljna količina vitamina D, u toku dana treba biti na suncu oko 10-15 minuta dnevno, ali ga treba unositi i kroz hranu. Ima ga u namirnicama životinjskog porekla – mleku i mlečnim proizvodima, u biljkama – u ljuskama kakaoa, avokadu, pečurkama i zelenom bilju, kao što su morske alga kao i u maslinovom (hladno ceđenom), bundevinom, kukuruznom ili suncokretovom ulju.

Naučnici kažu i da su deficitu vitamina D skloniji ljudi koji imaju tamnu kosu, starije osobe osobe, oni što ne jedu mnogo ribe ili mlečnih proizvoda. U tu rizičnu grupu spadaju i oni koji žive na mestima sa malo sunca, osobe koje uvek koriste kremu za sunčanje i oni koji ne izlaze na sunce.

Sam nedostatak vitamina se ogleda u suptilnim simptomina, u nastavku su oni koje ne treba ignorisati.

Česte infekcije i bolesti – vitamina D jača imunološki sistem i usled niskog nivoa vitamina D dolaziće do čestih prehlada ili gripe.

Umor – osećaj umora može biti izazvan i nedostatkom vitamina D. Studijama je dokazana veza između umora i deficita ovog vitamina.

Bolovi u leđima i kostima – vitamin D poboljšava apsorpciju kalcijuma u telu. Pa tako bol u kostima i u donjem delu leđa može značiti da je nizak nivo vitamina u krvi, a i to je dokazano kroz studiju u kojoj je učestvovalo više od 9.000 starijih žena.

Depresija – nedostatak vitamina D posebno kod starijih osoba može biti odgovorno za nastanak depresivnog stanja.

Teže zarastanje rana – vitamin D povećava proizvodnju jedinjenja koja su odgovorna za formiranje nove kože u procesu zarastanja rana.

Gubitak kose – ozbiljan gubitak kose ozbiljan može da bude posledica, uz bolesti, i niskog nivoa vitamina D.

možda vas zanima i Šta je zdravije: tuna ili sardina?

Gde se nalazi?

Šampinjoni – 100g šampinjona sadrži 7 UI vitamina D, a što su osunčaniji to su puniji ovog vitamina. U zavisnosti od vrste pečuraka, jedenjem istih možemo uneti dovoljne količine selena i gvožđa. Šampinjoni su još bogati i antioksidantima i odličan su izvor proteina.

Kozji sir – kozji sir se najčešće preporučuje onima koji žele da oporave svoje mišiće, a 100g sadrži 22 UI vitamina D. Feta sir ima manje vitamina D u odnosu na gaudu, ali zajedno sadrže neophodne proteine, minerale i vitamine.

Ceđena narandža – čuva kosti i zdravlje, a 100g sadrži 43 UI vitamina D. Ovaj vitamin pomaže da se lakše apsorbuje kalcijum koji se u njemu nalazi.

Punomasni jogurt – 100g sadrži 52 UI vitamina D , kao i visok broj različitih minerala, kao što su magnezijum i kalcijum, ali i korisne bakterije, bogat je kalijumom, fosforom, jodom i cinkom, kao i vitaminom B5.

Punomasno mleko – ima savršenu meru vitamina D i kalcijuma. Jedna šolja punomasnog, neobranog mleka (koje jedino ima dovoljnu količinu vitamina) ima 124.4 UI vitamina D. To se odnosi na mleko od 3.2 posto masti i kojem nije naknadno dodat vitamin D.

Žumance – dva jajeta su dovoljna da se unese dovoljno nutritivnih elemenata za ceo dan. Jaja su odličan izvor belančevina, vitamina A, D, B2, B12, gvožđa, cinka, kalcijuma, magnezijuma i riboflavina. Žumance je najbogatiji deo jajeta. Jedno žumance ima 37 UI vitamina D, ali se zbog holesterola, ne preporučuje više od dva jajeta na dan.

pročitajte još i Povrćem protiv umora

Tunjevina – osim lososa, tuna je još jedna riba koja osim vitamina D sadrži i proteine koji pogodno utiču na mišiće, kosu, kožu i nokte. Bogata je i omega 3 masnim kiselinama, reguliše krvi pritisak i smanjuje trigliceride u krvi… Dovoljno je pojesti samo 130 grama spremljene sveže tunjevine u toku dana kako bi se unelo preko 50 odsto dnevnih potreba za vitaminom D.

1...106107108...851Strana 107 od ukupno 851

O nama

Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.

Servisi

- Oglašavanje
- Partnerstvo
- Vanredno obrazovanje
- Prekvalifikacija
- Dokvalifikacija

Korisno

- Izreke i citati
- Putovanja
- Strani jezici
- LinkTV
- Obrazovanje odraslih

Popularno

Radno mesto – Bravar (limar) – Novi Sad

Novi Sad 0
"Argus inženjering" DOO iz Novog Sada raspisuje konkurs za...

Kako isključiti reklame na YouTube snimcima?

Kako da... 0
Postoji više načina da sprečite da se pojavljuju reklame...

Kako ubiti i ukloniti neželjeno korenje drveta?

Kako da... 0
Ponekad postoji mnogo dobrih razloga da se ubije korenje...

© 2022 tagDiv. All Rights Reserved. Made with Newspaper Theme.