Centar za edukaciju i razvoj omladine Beograda i Studentska konferencija univerziteta Srbijepovodom Dana planete organizovali su niz akcija, a među prvima je bila i sadnja stabala. Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić i ministarka ekologije i zaštite životne sredine Irena Vujović prisustvovali su danas početku akcije studentskih parlamenata povodom obeležavanja Dana planete Zemlje i tom prilikom posadili sadnicu.

Ružić je tom prilikom rekao da su se ministri odazvali pozivu studenata koji su brojem organizacija koje učestvuju u ovoj akciji pokazali da im je važno da životna sredina bude tema koju ne smemo zapostaviti.

– Stvaranjem bolje životne sredine, stvaramo kvalitetnije uslove za budućnost i zdraviji život svih nas – rekao je ministar i dodao da važno je da mladi ljudi, kao nosioci društva jedinstveno nastupe u akcijama, jer tako šalju jasnu poruku da su mladi aktivni i da žele da rade na dobrobit društvene zajednice.

– Današnjom akcijom sađenja 120 sadnica u studentskim domovima u Beogradu i preko 200 sadnica u Srbiji, želim vam da ovo bude samo početak akcija na kojim ćemo vas mi kao vaše resorno ministarstvo podržavati i pomagati da se izborite za vaše ciljeve – naglasio je Ružić.

On je čestitao Centru za edukaciju i razvoj omladine Beograda i Studentskoj konferenciji univerziteta Srbije na organizaciji ovakvog događaja i poruci koju na Dan planete zemlje studenti u šest gradova naše države šalju, kao i Ustanovi Studentski centar Beograd koji iz godine u godinu omogućava studentima pogodniji život u studentskim domovima.

Ova akcija sprovodi se u šest gradova uz podršku osam studentskih parlamenata univerziteta i preko 50 studentskih organizacija. Prostor i sadnice obezbedile su Ustanove Studentskih centara i Naučno tehnološki parkovi.

U Beogradu u osam studentskih domova biće zasađeno 120 stabala koje je obezbedila ustanova Studentski centar Beograd. Sadnice koje će biti posađene su javorov mleč, pitomi kesten, crni bor, krušina, koprivići.  Ukupno sa ostalim gradovima (Niš, Kosovska Mitrovica, Novi Sad, Kragujevac i Novi Pazar) u kojima se nalaze univerziteti, student će zasaditi preko 200 sadnica i time obeležiti Dan planete zemlje.

Vujović je pohvalila inicijativu studenata „koji svojim primerom utiču na podizanje svesti mladih o značaju očuvanja prirode“ i dodala da Ministarstvo zaštite životne sredine podržava pošumljavanje i ozelenjavanje i kroz nedavno sproveden konkurs za lokalne samouprave i precizirala da je 38 opština i gradova u Srbiji dobilo sredstva za tu namenu.

Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu obeležava se danas. Na Spomenik žrtvama genocida u kompleksu nekadašnjeg nacističkog logora smrti “Staro sajmište” biće položeni venci. Ovaj državni praznik posvećen je sećanju na Srbe, Jevreje i Rome stradale u masovnim i nečovečnim ubistvima tokom Drugog svetskog rata, a obeležava se u znak sećanja na 22. april 1945. godine i proboj grupe zarobljenika ustaškog logora smrti u Jasenovcu-Donja Gradina u NDH.

U koncentracionom logoru “Jasenovac” od 1941. do 1945. godine ubijeno je stotine hiljada civila, najvećim delom Srba, Jevreja i Roma uključujući i desetine hiljada dece. Osim logora smrti u Jasenovcu-Donja Gradina, logor je obuhvatao više lokaliteta na teritoriji današnje Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Najzloglasniji nacistički logor na teritoriji okupirane Srbije bio je na Starom sajmištu čiji su zatočenici, uglavnom Srbi, Jevreji i Romi, masovno ubijani od 1941. do 1944. godine.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da, frilenseri koji su mesečno prihodovali do 64.000 dinara, odnosno godišnje do 768.000 dinara, po novom zakonskom rešenju, neće imati obavezu da pokriju poreze i dopirnose koje nisu platili. Kako prenose mediji, on je to rekao prilikom obrazlaganja u Skupštini Srbije poslednje izmene Zakona o porezu na dohodak građana, dodajući i da će od 1. januara 2022. godine neoporezivi minimum biće 54.900 dinara.

Po novom predlogu, godišnje se iz oporezivanja izuzimaju prihodi do iznosa od 384.000 dinara. Normirani troškovi se, po novom predlogu, priznaju u visini od 50 odsto, a kamata se ne obračunava do dana donošenja rešenja Poreske uprave Srbije. N1 prenosi da se poreska osnovica za naplatu obaveza frilensera računa tako što se od ostvarenog prihoda oduzme neoporezivi deo – on iznosi 32.000 dinara na mesečnom, odnosno 384.000 dinara na godišnjem nivou.

Takođe, frilenserima se priznaju takozvani normirani troškovi u iznosu od 50 odsto – što prestavlja poresko oslobođenje. Ostatak čini poresku osnovicu na koju se obračunava porez i pripadajući doprinosi.

– Obaveze po osnovu poreza i doprinosa za frilensere utvrđuju se rešenjem Poreske uprave Srbije, a rešenja dolaze nakon usvajanja ovog zakona – naveo je Siniša Mali dodajući da se od 1. januara, a to je rok koji je predložen novim amandmanom, frilenseri će poreze i doprinose plaćati kvartalno.

– Uz priznavanje normiranih troškova u iznosu trostrukog neoporezivog iznosa zarade što je sada 54.900 dinara. Za one koji zarađuju mnogo više imaju dovoljno vremena da do 1. janura iduće godine svoje poslovanje usaglase sa važećim zakonskim normama – da se registruju kao preduzetnici, registruju svoj doo, i regulišu svoj status – istakao je Mali.

Da je dogovor postignut potvrdio je tom mediju i Miran Pogačar, predsednik Udruženja radnika na internetu. Frilenseri dobijaju veće poresko oslobođenje, za uplaćene doprinose biće im priznat radni staž, a budući poreski nameti neće im od 1. oktobra ove godine biti veći, pošto će se amandmanima na predlog zakona brisati predviđeno smanjenje neoporezivog dela.

Najnovije informacije kažu da je u sredu postignut sporazum frilensera sa Vladom Srbije nakon pet meseci natezanja. Istovremeno se pokazalo da je više desetina frilensera godinama unazad plaćalo državi i ispunjavalo svoje obaveze, ali da njih više od 41.000 ni dinara nisu dali kako za porez, tako ni za radni staž, zdravstveno osiguranje…

Slobodnjaci i frilenseri

Kako navodi Radio021, kao i mnogi drugi koji žive od povremenog rada, i frilenseri su pod obavezom, prema Porezu na dohodak ili prema Ugovoru o delu. Sami biraju po kom pravnom osnovu će regulisati obavezu. Ovaj medij podseća, što se tiče nagomilanog duga, Vlada Srbije je oslobodila bilo kakve obaveze one koji su mesečno zarađivali do 56.000 dinara, cirka 470 evra.

Svima ostalima, vlada je oprostila kamate, a otplatu osnovnog duga razvukla na 120 mesečnih rata. Tako će, primera radi, frilenser koji je unazad pet godina zarađivao u proseku 700 evra mesečno, zaostale obaveze regulisati tako što će u narednih deset godina plaćati po 7,5 evra mesečno.

Novosadski radio prenosi i da će za one radnike na internetu koji se odluče na Zakon o dohotku, neoporezivi deo zarade iznositi 32.000 dinara, oko 265 evra. Za sve druge je 18.300 dinara. Autor teksta se pita zašto i drugim slobodnjacima ne bi bio uvećan neoporeziv deo.

– Radnici na internetu su uspeli da protestima izdejstvuju za sebe određene benefite. Svakako da ima osnova za niže opterećivanje u odnosu na stalno zaposlene. Nestalnost radnog mesta ne samo što uzroči nesigurnost i neizvenost, već i košta. Nije, međutim, jasno zašto se izdižu iznad drugih grupacija građana koji preživljavaju po osnovu povremenih poslova – ocenio je autor teksta na portalu Radio021.

Radna grupa

Radnicima na internetu, odnosno frilenserima, omogućiće se upisivanje radnog staža srazmerno uplaćenom delu obaveza, preneo je B92. Rok za usvajanje svih zakonskih propisa koji će definisati budući status radnika na internetu pomeren je na 1. januar 2022. godine, do kada će važiti do sada dogovoreni uslovi. Ovaj mediji podseća i da je na sastanku, u sredu, dogovoreno da će Udruženje radnika na internetu i Udruženje frilensera odrediti svoje predstavnike, koji će učestvovati u radnoj grupi koja ima zadatak da izradi predloge novih zakonskih rešenja. Imajući u vidu da je Vlada Republike Srbije preuzela obavezu da sve stavke dogovorene na održanom sastanku budu ispunjene, stekli su se uslovi za prestanak protesta frilensera, saopšteno je juče.