Početna Blog Strana 103

Kako telo reaguje na lenjost?

Jedan od prvih upozorenja da je telu neophodna šetnja su otečeni kapci. Slaba pokretljivost, odnosno dugotrajno sedenje ili ležanje utiče na zadržavanja vode u organizmu. Te prema studijama, predugo spavanje i izležavanje nije bezazleno. Ukoliko ne možete da šetate više od 15 minuta dnevno, stručnjaci preporučuju jogu, jer asane vrše pritisak na glavu i pojačavaju cirkulaciju. Da telo paniči upozorava i neredovni odlasci u toalt, tačnije pojava zatvora.

Šetnje ili vežbe pomažu redovom pražnjenju creva, što znači ako dugo sedite, potrebno je više vremena da hrana prođe kroz debelo crevo. Redovno kretanje poboljšava efikasnost digestivnog trakta, pa čak i jednostavna istezanja od svega pet minuta, nekoliko puta na dan, mogu sprečiti ovaj problem

Zaboravnost je, kažu stručnjaci, u direktnoj vezi sa dugotrajnim sedenjem. Istraživači su otkrili promene, kod ljudi koji vode neaktivan način života, u strukturi mozga i to u području medijalnog slepoočnog režnja. Taj režanj odgovoran je za sposobnost pamćenja. Pokret je tajna otpuštanja napetih zglobova i upravo će vežbanje ublažiti simptome artritisa i osteoartritisa. Pacijentima sa hroničnim bolovima u kolenima savetuje se da jačaju mišiće kako bi postali fleksibilniji.

pročitajte još i : Prirodan način da se izborite sa stresom, anksioznošću i tugom!

Žudnja za slatkišima je u vezi sa neaktivnošću. Naime, fizička aktivnost je saveznik u borbi protiv želje za šećerom, jer se povećava energija i oslobađa endorfine, hormon sreće. Ovaj hormon zauzvrat značajno smanjuju žudnju za šećerom. Uporedo sa tim, dovoljno kretanja tokom dana pomaže i u uklanjanju simptoma depresije.

Vreme za vežbe

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučila je da bi odrasle osobe trebalo da imaju 150 minuta intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno. Deca i adolescenti bi trebalo da imaju prosečno sat vremena svaki dan nekih fizičkih aktivnosti. U vezi sa tim SZO je pokrenula kampanju Every Move Counts, kako bi skrenuli pažnju da je sve više onih koji su se prepustili “sedalačkom” načinu života. Oni navode i da svaka četvrta odrasla osoba i četiri od pet adolescenata nemaju dovoljno telesnih aktivnosti.

možda vas zanima i kojih su 10 navika ljudi koji nikada nisu pod stresom

SZO još preporučuje i da trudnice i majke nakon porođaja treba da imaju umerene fizičke aktivnosti u trajanju od 150 do 300 minuta nedeljno. Odraslima starijim od 65 godina savetuju se vežbe za jačanje mišića i aktivnosti usredsređene na ravnotežu i koordinaciju i to svaki dan oko 20 minuta.

Gojaznost je posledica stresa?

Stručnjaci sa Univerziteta Jejl proučavali su odnos između stresnih događaja i promene težine kod ljudi. Nakon test perioda otkrili su da stres i anksioznost podstiču ljudsko telo da se nekontrolisano goji. Kako su naveli u studiji, stres može doneti dodatnih tri stotine kalorija, a što plastično znači da ima isti efekat kao kada se pojede dupli hamburger. Ovo istraživanje je otkrilo da stresa izaziva porast nivoa kortizola, ali i da prouzrokuje nalet gladi koji dovodi do prejedanja.

pročitajte još i : Top 6 stvari koje treba da znate o efektima stresa

Prema studiji istraživača sa Državnog Univerziteta Ohajo, ženama koje su pod stresom i koje konzumiraju visokokaloričnu i masnu hranu, kilogrami i masnoće se obično skladište oko struka. To su potvrdili i naučnici sa Kalifornijskog Univerziteta i Univerziteta Jejl.

Stres i visokokalorična ishrana usporavaju metabolizam i doprinose većem skladištenju masti, pa su tako žene, koje su bile pod stresom, sagorele 104 kalorije manje od onih koje se nisu suočavale sa stresnim situacijama. Iako to ne izgleda mnogo, stručnjaci upozoravaju da se na duže staze može dobiti i do 11 kilograma.

Tri dana bez društvenih mreža

Društvene mreže od 30. aprila do 03. maja bojkotovaće svi profesionalni klubovi Engleske fudbalske lige, uključujući i timove iz Premijer lige, kao i ženske Superlige i Čempionšipa. Kako su najavili, bojkot počinje u petak u 15:00 i završava se u ponedeljka u ponoć.

Engleski fudbalski klubovi bojkotovaće društvene mreže Fejsbuk, Tviter i Instagram, a u toj akciji pridružiće im se i udruženje menadžera Premijer lige, udruženje profesionalnih igrača EFL, sve profesionalne sudije i njihovo udruženje, udruženje navijača i organizacija “Kick it out”.

pročitajte još i Pretraživači koji su manje popularni

Navodi se još i da igrači, treneri, menadžeri i sudije svakodnevno trpe uvrede i pretnje preko društvenih mreža i ovo će biti način da se na to ukaže. Preciznije, do bojkota će doći kako bi se upozorilo na zloupotrebu društvenih mreža. Među prvima koji je to uradio bio je Francuz Tijeri Anri, koji je ugasio sve naloge na društvenim mrežama.

– Nisam ja prvi ni poslednji. Mnogo je ljudi koji gase naloge na društvenim mrežama, među njima su brojni nepoznati ljudi koji se isključuju zbog raznih vidova zlostavljanja koje su doživeli. Mnogo je i fudbalera koji su postupili isto. Ja sam bio možda samo prvi čija je odluka delovala šire i imala neki uticaj. Iskreno, mislio sam da će se ono što se dešava sada desiti mnogo pre. Fudbal je moćan, mediji su moćni i ako se ujedinimo možemo nešto i da ostvarimo – napisao je svojevremeno Anri.

pročitajte još i : Spisak najgorih lozinki: Da li je i Vaša tu?

A, Instagram je najavio novu alatku koja će korisnicima omogućiti da automatski filtriraju zahteve za direktne poruke koji sadrže uvredljive reči, fraze i emodžije. Kako navode, alat je namenjen poznatim i javnim ličnostima, koje dobijaju veliki broj neželjenih, direktnih poruka, a ažuriranje se nadovezuje na Instagram-ov rad na borbi protiv govora mržnje.

Filter “zahteva za poruke (eng. message request)” može se uključiti ili isključiti u novom odeljku aplikacije pod nazivom “skrivene reči (eng. hidden words)”. Moguće je da korisnik prilagodi sopstvenu listu na osnovu onoga što ne želi da vidi. Kada je uključeno, uvredljive poruke će se prebacivati u zaseban direktorijum, a direktne poruke u ovoj fascikli su skrivene, što omogućava korisnicima da pregledaju poruke bez potrebe za čitanjem. No, ako korisnik odluči da uđe u poruku, može je pročitati, izbrisati ili prijaviti.

pročitajte još i Podaci FB korisnika, ponovo, javno objavljeni

Instagram je objavio još i da uvodi alat koji omogućava ljudima da preventivno blokiraju nove naloge od strane uznemiravača. Korisnik kada blokira nekoga u aplikaciji, imaće mogućnost blokiranja svih novih naloga koje ta osoba otvori. No, kompanija nije precizirala kako se to tačno radi objašnjavajući samo da koristi “raznovrsne signale” za otkrivanje novih naloga tih istih korisnika.

U međuvremeu, grupa demokratskih poslanika pisala je početkom meseca Marku Zuckerbergu kako bi  izvršili pritisak da upozna javnost o planovima za verziju Instagrama za decu. Prošlog meseca je bilo saslušanje i tom prilikom je  Zuckerberg je potvrdio izveštavanje BuzzFeed-a da kompanija istražuje starosnu verziju svoje aplikacije dizajniranu za mlađe korisnike.

– Fejzbuk ima obavezu da osigura da bilo koja nova platforma ili projekat koji cilja decu stavlja dobrobit tih korisnika na prvo mesto, a mi smo skeptični da je Facebook spreman da ispuni ovu obavezu – napisalo je nekoliko predstavnika kongresa, uključujući i dva senatora navodeći da su prethodni neuspesi, poput Messenger Kids-a, imali manu koja je deci omogućila da razgovaraju sa ljudima izvan njihovih parametara privatnosti.

– Iako su softverske greške česte, ova epizoda je ilustrovala pretnje privatnošću deci na mreži i dokazala nesposobnost najveće društvene mreže na svetu da zaštiti decu koju je kompanija aktivno pozvala na ovu platformu – napisali su zakonodavci.

Master program iz oblasti veštačke inteligencije

DepartmNa Konkursu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za izbor novih master studijskih programa iz oblasti veštačke inteligencije, nagrađen je predlog Prirodno-matematičkog fakulteta,  Departmana za matematiku i informatiku. Kako su saopštili iz te institucije, vrlo značajan uslov konkursa je bio da ustanova ima nastavnike i saradnike sa relevantnim kompetencijama za izvođenje nastave, kao i mogućnost da u realizaciji nastave, pored nastavnika i saradnika, učestvuju i stručnjaci iz privrede.

– S obzirom na to da ove uslove besprekorno ispunjavamo, imajući u vidu naš naučni kadar koji je priznat u svetskim okvirima kao i dugogodišnju uspešnu saradnju sa privredom, od naredne školske godine, naš fakultet će na ovaj aktuelan i perspektivan master program upisati 40 studenata, od kojih će pola imati mogućnost da bude na budžetu – stoji u saopštenju.

Tako će od naredne školske godine na novi master studijski program iz oblasti veštačke inteligencije moći će da se upiše 40 studenata, a njih 20 će imati mogućnost da budu na budžetu.

Očekuje se da će ovaj master program doprineti napretku veštačke inteligencije u našoj državi, te i da će doprineti razvoju mnogih veština za poslove budućnosti. Sam program je osmišljen sa naglaskom na praktični aspekt rada kroz mnogobrojne obavezne projekte. A krajnji cilj je da studenti po završetku budu osposobljeni za rad u privredi u oblasti veštačke inteligencije.

Od juna u Naučno-tehnološkom parku u Novom Sadu počeće sa radom Istraživačko-razvojni institut za veštačku inteligenciju Srbije, koji će se baviti istraživanjima u oblasti veštačke inteligencije i mašinskog učenja.

 

Crna rupa, Vlasina i kosmos

Na samo 1.500 svetlosnih godina od Zemlje, a u našoj galaksiji, astronomi su identifikovali crnu rupu. Tim stručnjaka sa Univerziteta Ohajo, saopštili su da je ovo otkriće zanimljivo i zato što je, uočena, crna rupa manja nego što se to te pojave očekuje. Preciznije, toliko je malecna da je za nju stvorena posebna kategorija. Astronomi su je nazvali “Jednorog” zbog neobičnih svojstava i sazvežđa u kom je nađena.

Imena zvezda

Srbija

Na oko 1.304 svetlosnih godina od Zemlje, a u sazvežđu Pegaz, nalazi se mala žuta zvezda koja liči na Sunce. Oko nje se okreće egzoplaneta, nalik na Jupiter, s tim što je duplo manja od njega. To su zvezda Morava i planeta Vlasina. Srbija je dala ova dva imena u okviru konkursa Međunarodne astronomske unije (MAU). Ova unija je prikupila sve rezultate i imenovala više od sto planeta i isto toliko zvezda van Sunčevog sistema.

Novim planetama i zvezdama imena je dalo još 110 zemalja, a od država sa Balkana tu su Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Slovenija i Rumunija.

Albanija

U sazvežđu Mali lav zvezda HD-82886, nazvana je Ilirija, a planeta koja se oko nje rotira, zove se Arber. Iz Albanije je stiglo 120 predloga, a pobedila je Ilirija, jer kako navode u objašnjenju, Albanci smatraju da su potomcima Ilira, dok je Arber naziv za srednjevekovne stanovnike te države.

Bosna i Hercegovina

Bosna i Hercegovina je predložila 256 imena, a ova dva su izabrana za zvezdu HD 260610 i egzoplanetu koja se vrti oko nje. Bosona je naziv iz 10. veka za teritoriju Bosne, a Naron je jedan od naziva za reku Neretvu. Oba nebeska tela su u sazvežđu Vodolije.

pročitajte još i Naučnici na pragu otkrića nove planete?

Bugarska

U sazvežđu sa Moravom i Vlasinom su i Tangra i Bendida, zvezda i egzoplaneta kojima je Bugarska dala ime. Obe su dobile nazive po božanstvima: Tangra je vrhovni bog neba, kog su obožavali Bugari, a u Bendidu su verovali Tračani.

Hrvatska

Hrvatska je kumovala zvezdi HD 75898 i njenoj egzoplaneti. Stribor je ime boga vetra u slovenskoj mitologiji i junaka iz knjige Priče iz davnina Ivane Brlić-Mažuranić. A Veles, egzoplaneta, je ime dobila po slovenskom bogu zemlje, vode i podzemnog sveta.

Slovenija

U sazvežđu Herkul nalaze se Irena i Istok, za zvezdu WASP-38 i njenu rotirajuću planetu. Zvezda je ime dobila po glavnom liku iz dela Pod slobodnim suncem, a egzoplaneta po borcu za slobodu.

Rumunija

Najviši planinski vrhovi  “upisani” su i u svemir. Naime, Rumuni su nebeskim telima dali imena po vrhovima u toj zemlji. Zvezda i planeta, Moldoveanu i Negoja su u sazvežđu Severna kruna.

pročitajte još i: Srednjoškolac otkrio tri nove planete

Lista sa imenima/predlozima koji su pobedili u davanju imena nalazi se na sajtu Međunarodne astronomske unije, a koja je pre šesti godine organizovala prvo ovakvo takmičenje. Kako je objašnjeno, imena koja se daju nebeskim telima moraju “pripadati objektima, ljudima ili mestima od velikog i dugog kulturnog, istorijskog ili geografskog značaja“, ili “biti tematski povezana sa nebom, astronomijom, sazvežđem u kome se sistem nalazi“.

Imena mogu da imaju od četiri do 16 znakova latiničnom transkripcijom. Nije bilo dozvoljeno predlagati imena političara, vojnih ili verskih ličnosti, kao i još uvek živih ljudi ili onih koji su umrli pre manje od jednog veka. Na listi zabrana su i imena organizacija ili proizvoda, životinja, skraćenice i izmišljena imena.

Završeno je takmičenje učeničkih kompanija

Od 19. do 23. aprila realizovana je nedelja učeničkih kompanija koju je obeležio preduzetnički duh mladih. Organizacija Dostignuća Mladih uz podršku parntera: USAID Serbia, Ministarstva privrede, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kompanija ManPowerGroup i TeleGroup – realizovala je regionalna takmičenja učeničkih kompanija za srednjoškolce širom Srbije.

Preko 250 učenika iz 50 učeničkih kompanija iz 19 gradova iz svih delova naše zemlje, predstavilo je svoje preduzetničke ideje, a 20 pobedničkih timova iz 5 regiona plasiralo se na nacionalno finale – čiji pobednik će predstavljati Srbiju na evropskom takmičenju najboljih učeničkih kompanija.

Prvo mesto u regionu jugoistočne Srbije odnela je učenička kompanija pod nazivom “Ekolim” iz gimnazije “Bora Stanković” u Nišu. Ova kompanija se bavi proizvodnjom solarnih kolektora napravljenih od – limenki, dok su se u finale iz ovog regiona plasirale i sledeće kompanije:

Ideja koja je odnela “zlato” za vojvođanski region dolazi iz medicinske škole “Draginja Nikšić” iz Sremske Mitrovice i tima pod nazivom “Green Active” koji je kreirao liniju kozmetike za kosu na bazi spanaća, a bronzana i srebrna medalja otišla je u ruke ovim timovima:

Beogradski pobednici iz učeničke kompanije pod nazivom Mellisi dolaze iz Farmaceutsko-fizioterapeutske škole i bave se proizvodnjom proizvoda za jačanje imuniteta i proizvodima za negu lica i tela na bazi meda – koji ne sadrže nikakve štetne sastojke. Odmah za njima, u finale su se plasirali i:

Pobedu su u Jugozapadnu Srbiju doneli učenici iz Požege i poljoprivredne škole sa domom učenika “Ljubo Mićić” koji su pokrenuli sajt za onlajn prodaju proizvoda koje kreiraju učenici iz Požege, Pirota i Svilajnca. U nastavku sledi lista plasiranih u finale za ovaj region:

Centralna Srbija je takođe dobila svoje pobednike koji dolaze iz Prve kragujevačke gimnazije, a predstavili su ideju i kompaniju pod nazivom “Edu games” – interaktivne igrice koje utiču na psihomotorni razvoj, kao i kognitivne sposobnosti dece u najmlađem uzrastu. Za njima, u finale su prošle i sjajne ideje ekipe iz Kruševca i Svilajnca:

U cilju nagrade za trud, angažovanost i izvanrednu kreativnost – u finale se plasiralo i još 5 učeničkih kompanija iz Kragujevca, Knjaževca, Lazarevca, Svrljiga sa idejama koje su nas osvojile:

Organizacija Dostignuća mladih u Srbiji (Junior Achievement Serbia) je deo globalne mreže Junior Achievement Worldwide, osnovane 1919. godine, koja obuhvata 121 zemlju u svetu. Ovaj svetski program preduzetničkog obrazovanjai godišnje pohađa više od 10 miliona učenika.

U Srbiji sprovođenje programa počelo je 2005. godine kada je osnovana organizacija Dostignuća mladih. Od tada je kroz obrazovne programe iz oblasti preduzetništva i finansijske pismenosti prošlo više od 60 000 učenika iz 286 osnovnih i srednjih škola iz cele Srbije.

Programi preduzetničkog obrazovanja u Srbiji besplatni su kako za učenike tako i za nastavnike, i odvijaju se preko cele godine. Pored teorijske nastave koja se obavlja uz pomoć specijalno dizajniranih udžbenika, kompjuterskih programa i simulacija verifikovanih od strane svetske organizacije Junior Achievement, tokom godine za srpske đake realizuje se između 15 i 20 takmičenja i sajmova, lokalnog, nacionalnog i međunarodnog karaktera.

U 2013. i 2014. godini, Evropska komisija proglasila je organizaciju Dostignuća mladih nacionalnim pobednikom u oblasti promocije preduzetništva, i drugoplasiranim na evropskom nivou.

 

Šta nam poručuju bubuljice?

Najdosadnije sa čim se ljudi suočavaju su sasvim sigurno bubuljice, akne i mitiseri. Taj problem nije samo vizuelne prirode, on može biti i vrlo bolan, a svakako loše utiče na kvalitet života. Dokazano je da ljudi koji imaju problem sa bubuljicama često imaju izraženu nesigurnost, što utiče na socijalni i ljubavni život.

Pojava bubuljica i akni može biti posledica kako loše higije,e, nezdrave ishrane, stresa, zagađenog vazduha, ali i da bude genetski uslovljena. No, u svakom slučaju radi se o upalnom procesu, koji se na koži manifestuje u vidu crvenila i gnojnog klobuka, koje za sobom mogu ostaviti tragove u vidu ožiljaka.

pročitajte još i Dermatolozi uveravaju: Ova prirodna maska provereno uklanja mitisere

Dermatolozi kažu i da sam položaj ovih neprijatnosti može da ukazuje na određeni zdravstveni problem.

1. Fleke na zadnjici: loša higijena ili previše tesan donji veš.

2. Bubuljice na bradi ili vratu: pojačana aktivnost nadbubrežnih žlezda.

3. Tačkice na leđima ili ramenima: loše varenje. Fleke na grudima mogu da sugerišu hormonalni poremećaj u organizmu.

4. Bubuljice na laktovima: alergije ili gljivične infekcije.

5. Tačke na stomaku: neuravnoteženost šećera u krvi.

6. Bubuljice na nogama: reakcija na kozmetičke proizvode ili nedostatak vitamina

Pre nego što sami dijagnostikujete i počne sa ličnom terapijom, savet je da se ipak javite dermatologu. Praksa je pokazala da preparati, na primer, za masnu kožu izazivaju dodatno lučenje masnoće, pa se problem neće rešiti, samo će se produžiti.

U ovakvim sutuacijama najbolje je najpre izbegavati masnu, prezačinjenu i previše slatku hranu, proizvode od belog brašna, gazirana i alkoholna pića. Treba jesti dosta voća i povrća, integralne žitarice i mlečne proizvode sa niskim procentom masnoće.

pročitajte još i koji su to Kućni preparati za uklanjanje bubuljica i akni

Prirodna terapija

Kao prva pomoć kod upala na koži led se pokazao kao sjajno rešenje, jer on poboljšava cirkulaciju, uklanja prljavštinu i višak masnoće. Ulje od lavande smanjuje crvenilo kože, pa se preporučuje da se na kožu pred spavanje nanese ovo ulje.

Umućeno belance kada se nanese na bubuljicu i ostavi da deluje preko noći pomaže da se ista isuši i smanji. Slično deluje i limunada. Pre nego što je popijete, umočite pamučni tufer u nju i njima premažite bubuljice. Limun je bogat vitaminom C koji je odličan u borbi protiv bakterija koje stvaraju bubuljice.

Za one upornije bubuljice može se koristiti med, koji pomaže pri sprečavaju infekcija i ubrzava proces izlečenja akni. Na pamučni tufer naneti malo meda pa blago istrljati pogođene oblasti. Ostaviti da deluje pola sata i isprati toplom vodom.

možda vas zanima i koje su to Svakodnevne navike koje uništavaju našu kožu

Higijena lica

Masnu kožu lica treba najneutralnijim gelom za pranje čistiti nekoliko puta u toku dana. Poželjno je jedanput nedeljno uraditi piling lica, koji ne sme biti jako grub kako se ne bi oštetio spoljni sloj kože. Obavezno je imati poseban peškir za lice, a posteljinu posebno jastučnice treba menjati češće.

Sa lica bi bilo poželjno sklanjati kosu i šiške, jer znoj koji se stvara ispod doprinosu stvaranju novi bubuljica. Ukoliko je to ne moguće, savet je imati pri ruci vlažnu antibakterijsku maramicu.

35 godina od katastrofe u Černobilju

Najteža nuklearna katastrofa u istoriji čovečanstva desila se pre 35 godina u Černobilju. Na 110 kilometara od ukrajinskog glavnog grada Kijeva, nuklearni reaktor broj 4 u Černobilju, eksplodirao je i zapalio se u noći 26. aprila 1986. godine. Za 46.000 stanovnika ukrajinskog grada Pripjat taj dan će ostati zauvek u sećanju, pogotovo zato što im u prva dva dana nije rečeno šta se desilo.

Nuklearne elektrana “Vladimir Ilić Lenjin” nalazila se na severu Ukrajine, gotovo na granici sa Belorusijom, a na samo tri kilometra od pomenutog grada. Pripjat je bio namenski izgrađ grad za radnike upravo te nuklearne elektrane, savremen i za to vreme odlično opremljeno mesto za život. Nažalost, ljudi su malo vremena tamo proveli, a preostale stambene zgrade planirane su za rušenje. Danas je to Grad duhova.

Te aprilske večeri, 176 radnika spremalo se da izvede test koji je trebalo da doprinese uštedi energije, međutim jedan sat i 23 minuta posle ponoći, nakon što je otpočelo testiranje dogodila se ogromna eksplozija. Tom prilikom su toksične radioaktivne čestice oslobođene u atmosferu, a tadašnje sovjetske vlasti učinile su situaciju težom, jer nisu na vreme obelodanile šta se dogodilo.

Kako podseća AP, evakuisano je više od 100.000 ljudi iz Černobiljske oblasti i uspostavljena je zona kontaminacije na teritoriji površine od preko 2.500 kvadratnih kilometara.

– Černobilj je mesto tragedije i sećanja, ali takođe i mesto na kojem možemo da shvatimo kako se mogu prevazići posledice takve globalne katastrofe. Želimo da se ubuduće o Černobilju govori ne kao o zoni kontaminacije, već kao o zoni koja je obnovljena i koja se razvija – rekao je ministar za životnu sredinu Ukrajine Bohdan Boruhovski.

Novo radijacije u ovoj oblasti je nizak, pa je bezbedno za posetioce, međutim nije za dugotrajni boravak.  Uprkos tome, nedaleko od nekadašnje nuklearne elektrane živi oko 100 ljudi.

Ukratko

Pre 35 godina tri volontera su skočila u radioaktivni bazen, kako bi otvorili cev, kako bi mogle da iscure radioaktivne supstance. Iako su odmah umrli, sprečili su još jednu eksploziju. Da to nisu uradili, procenjeno je da, bi ta druga eksplozija bila 10 puta veća i jača nego eksplozije nuklearne bombe u Hirošimi. Do danas se ne zna koliko je ljudi umrlo od same eksplozije i posledica.

Svi koji su preminuli bili su sahranjeni u olovnim kovčezima, zbog izuzetno visokog nivoa radijacije. A osobe koje su radile na čišćenju smeli su u specijalnim odelima da budu na mestu nesreće svega 40 sekundi. Dokumenta kažu i da je posle prve eksplozije, Gajgerov brojač, detektor koji meri jonizujuće čestice, u kontrolnoj sobi pokazao broj 3.63 što je bezbedan nivo radijacije. Međutim, to je bila ujedno i najveća vrednost, jer je tako dizajniran.

Stvarna očitavanja kažu da je bilo 15.000!

Takozvano “sklonište”, kojim je pokrivena i zaštićena nuklearna elektrana koštala je dve milijarde dolara i ogledala se u 29. 000 tona čeličnih, olovnih i raznih drugih struktura. Sklonište je inače veće od Kipa slobode u Njujorku. Na pokrivanju se i danas radi, a radove finansira ceo svet.

Iako stanovništu obližnjeg grada nije rečeno šta se dešava, nije ni svetu, dok nisu počeli detektori u Švedskoj da prijavljuju visok stepen radijacije. A, koliko je velika radijacija bila najbolje oslikava beleška prema kojoj su oči vatrogasaca, koji su bili na licu mesta, iz braon prešle u plavu boju. Među prvim savetima stručnjaka, u trenucima, katastrofe, bio je da narod treba da pije više votke nego što su je do tada trošili. Ta konzumacija je trebalo da smanji šanse od nastanka raka tiroidne žlezde .

Danas, u zoni od oko 500 kilometara kvadratnih oko elektrane žive divlje životinje, a među prvima su došli vukovi i lisice i tako postale nepristupačne lovcima. Kako priroda ima svoj proces obnove, na mestu eksplozije pronađene su posebne vrste pečuraka koje žive hraneći se radioaktivnim otpadom. Uočene su i na zidovima reaktora i utvrđeno je da razlažu ozračene čestice u energiju.

Iako se svi trude da ovo područje “ožive” fizičari poručuju da područje oko nuklearke i grada Pripjata neće biti naseljivo bar još narednih 20.000 godina. Kako bi se pomoglo u neutralizaciji vojska je stvorila veštačke kišne oblake iznad tog područja. Ti oblaci treba da stvaraju kišu koja će radioaktivne čestice, koje budu lebdele u vazduhu, spustiti na zemlju kako ne bi nastavile da se kreću ka drugim gradovima i ostatku sveta.

Priču o Černobilju čuva i ukrajinski muzej:

 

Vozovi sveta – od 10 do 500 km/h

Nova zakonska rešenja, ukoliko se usvoje, mogla bi državu da svrstaju red onih koje poštuju vreme putnika i snose odgovornost za kašnjenje u redu vožnje. Novim predlogom, koji reguliše taj deo prevoza u Srbiji, predviđeno je da kada voz kasni duže od sat vremena, putnik može da prekine putovanje i zatraži da mu se vrati sav novac koji je dao za voznu kartu.

A, ukoliko putnik ipak nastavi putovanje, može da traži refundanciju dela novca, i to 25 odsto ako voz kasni između 60 i 119 minuta, odnosno 50 odsto u slucaju kašnjenja dužeg od dva sata. Novim rešenjima, ocenjuju nadležni, dostićiće se evropski nivo prava putnika u železničkom saobraćaju. Što je kažu isti, jedan od ciljeva donošenja novog zakona, dok je drugi, motivacija prevoznika da podignu kvalitet usluga i unaprede pouzdanost železničkog putničkog saobraćaja.

počitajte još i : Prvi voz na vodonik predstavljen u Nemačkoj!

Domaća železnica

Romantika, domaći “Orient exspres”, svojom vožnjom vraća putnike u tridesete godine prošlog veka i vozi na romatična putovanja po Srbiji. Osim putovanja u restauriranim vagonima prvog, drugog i trećeg razreda uz pisak parnjače, muzejsko-turistički voz povešće putnike u obilazak brojnih turističkih i kulturnih znamenitosti i u posetu tradicionalnim manifestacijama. Ovaj voz može i da se zakupi preko preduzeća Železnice Srbije

Plavi voz – Voz mira jedan je od najpoznatijih i najpopularnijih vozova u celom svetu, a izgrađen je davne 1959. godine za putovanja nekadašnjeg predsednika bivše SFRJ (Socijalističke Federativne Republike Jugoslacije) Josipa Broza Tita. Voz je projektovan da zadovolji sve uslove za Titov ugodan boravak, kao i protokolarne obaveze tokom putovanja u zemlji i u inostranstvu.

Maršal Tito Plavim vozom prešao je preko 600 hiljada kilometara putujući njime prugama kroz Jugoslaviju, ali i van nje u: Francusku, Poljsku, Austriju, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku, Grčku i SSSR. Ovim vozom putovalo je preko 60 stranih državnika i državnih delegacija među kojima su i najuticajniji lideri 20. veka : Hruščov, Brežnjev, U Nu, Naser, Gandi, grčki kralj Pavle i kraljica Frederika, britanska kraljica Elizabeta, princ Filip i princeza Ana… Plavim vozom, na svoje poslednje putovanje, Josip Broz Tito je prevežen od Ljubljane do Beograda, gde je sahranjen u Kući cveća 1980. godine.

Šarganska osmica – Od Ćire do Nostalgije. Ova pruga bila je žila kucavica i veza Evrope sa Jadranskim morem. Od Beograda do Dubrovnika i Zelenike, uskokolosečnom prugom od 760 mm, od 1925. do 1974.godine kroz tunele, preko mostova i kroz planinske useke saobraćao je čuveni voz „Ćira“ ostavljajući za sobom prepoznatljivi miris dima parne lokomotive… Danas, deo ove pruge je na relaciji od stanice Šargan Vitasi do Mokre Gore, koji predstavlja jedinstveno graditeljsko delo, otrgnut od zaborava i čuvenom “Šarganskom osmicom“ ponovo odjekuje klaparanje vagona i pisak parnjače muzejskog voza “Nostalgija”.

Inače, najnepouzdaniji voz je “Guwahati-Trivandrum Express” nalazi se u Indiji. Putnici nekad čekaju između 10 i 12 sati, koliko on zna i da kasni. “Indian Railways” najveća je železnica u Aziji i osmi najveći poslodavac u svetu. Oni upošljavaju 1,4 miliona ljudi, a svakog dana se preveze više od 23 miliona ljudi. Najbrži voz u Indiji je “Gatimaan Express”, koji se kreće u proseku 160 kilometara na čas, a najsporiji je “Metupalayam Ooty Nilgiri Passenger” (10 kilometara na čas).

pročitajte još i : Kina: Nebeski voz kao novi vid transporta

I dok ceo svet rešava infrastrukturu i unapređuje šine i trase, Japanci su testirali svoje vozove koji razvijaju neverovatnih 500 km/h. Maglev vozovi, koji se služe magnetnom levitacijom, trebalo bi da do 2045. povežu dva najveća japanska grada Tokio i Osaku, a već 2027. Nagoju i Tokio. Kako prenose mediji, oni koriste magnete koji vagone “drže” iznad šina. Na taj način eliminišu potrebu za točkovima i smanjuju opasnost od nesreće usled trenja. Japan je, inače, svetski lider u proizvodnji brzih vozova, a u toj državi je napravljen prvi “voz metak” 1964. godine.

A vozovi koji saobraćaju između glavnog grada Kine i Nanjinga, 1.021 km, se kreću prosečnom brzinom od 317,7 km/h, završavajući putovanje za samo tri sata i 13 minuta. Na listi brzih vozova je italijanski na liniji od Milana do Reggio Emilije. U trku brzih vozova bilo je planirano da uđu i vozovi Saudijske Arabije, na relaciji Meka – Medina. Međutim iako su dizajnirani za vozove, koji voze brzinama većim od 300 km/h, trenutno dostižu oko 175 km/h. A, brzi voz koji povezuje prestonice Belgije i Francuske ovo rastojanje prelazi za samo 90 minuta, dostižući brzinu od 300 km/h. Od Londona do Pariza se sada može stići za manje od tri sata, jer voz dostiže brzinu od 301 km/h.

Kratka priča o Beogradskom maratonu

Beogradski maraton, 34. po redu ove godine je već drugi put odložen zbog trenutne epidemiološke situacije. Tako je Covid19, maraton preselio iz aprila u maj meseci, a danas je saopšteno da je novi datum za trku 6. jun.

Maraton, koji je ime dobio selu u Heladi, je atletska trka na stazi dugoj 42.195 metara, a uveden je na Prvim olimpijskim igrama 1896. godine u Atini. Ideja da se trka uvede i to ime dobije, potiče od legende o grčkom vojniku Filipidu. Naime, on je trčao od Maratona do Atine da javi da su Atinjani porazili Persijance u Maratonskoj bici 490. godine p.n.e. U znak sećanja na taj događaj i danas se održava ova sportska disciplina.

A domaći, Beogradski maraton je prvi put održan 8. maja 1988. godine, na inicijativu Đoke Vještice, novinara radio stanice Studio B. On je sa atletskim radnikom Branom Radovićem, bratom Duška Radovića, imao ideju da se obnovi trka od Obrenovca do Beograda, a koju je davne 1910. godine organizovao Srpski olimpijski klub (danas Olimpijski komitet Srbije).

pročitajte još i 100 dana do Olimpijade u Tokiju

U Beogradu je te davne 1910. osnovan Srpski olimpijski klub sa zadatkom i programom da olakša osnivanje viteških i sportskih društava i klubova. Zadatak im je bio i da da priređuje sportske događaje, ali i da moralno i materijalno pomaže razvoj sporta u Srbiji. Posle par meseci u maju mesecu organizuju i prvi maraton dužine 33 kilometra – od Obrenovca do Beograda sa ciljem u Košutnjaku.

Današnji Beogradski maraton je prošao kroz razne faze, kako bi prerastao u prvorazredni sportski događaj. Prve godine, 1988, staza je bila je duga 23 km i učestvovali su samo domaći takmičari. Sledeće godine isti tim organizuje i drugu trku ovog puta dvostruko dužu, tako da je staza iznosila 46,7 km, a prvi put učestvovalo je i nekoliko takmičara iz inostranstva.

1990. godine organizaciju maratona preuzima JSD Partizan i poverava je poslovnoj jedinici u okviru Agencije Partizan, a u januaru u Beograd dolazi Fred Libou, predsednik AIMS, direktor “Njujorškog maratona” i predsednik Njujorškog trkačkog kluba (NYRRC) i daje značajan doprinos prvoj svetskoj verziji beogradske maratonske trke. Trasirana je i izmerena nova (današnja) staza za koju je dobijen sertifikat. Beogradski maraton je postao član AIMS, a u Beograd dolaze takmičari iz petnaestak zemalja.

pročitajte još i Trening nakon izolacije – ovo su naši predlozi!

Prvi oficijelni rekorderi staze postali su Kenijac Džozef Nzau sa 2:19,32 i Jugoslovenka Suzana Ćirić sa 2:45,09. Uz maratonsku trku u program su uvršteni polumaraton i “Trka zadovoljstva” na 5.000 m. Zbog početka sukoba na području bivše SFRJ, 1991. godine, od više od 500 takmičara iz inostranstva u Beograd je došlo samo oko 200. Novi rekord staze postavio je Tanzanijac Agapijus Masong sa 2:16,23, a iz SAD kao promoter trke došao je svetski rekorer u skoku udalj Bob Bimon.

Dečiji maraton prvi put je održan 1993. na Terazijama u centru grada. Zbog sankcija i blokade zemlje, maraton se te godine desio isključivo zahvaljujući volji odganizatora i podršci maratonskog pokreta, a njegov osnivač Fred Libou je lično došao u Beograd i pretrčao polumaraton, iako je nekoliko meseci ranije imao tešku operaciju.

Prvi put, 1995. godine, pobednicima maratona u muškoj i ženskoj konkurenciji dodeljeni su trofeji “Fred Libou”, ustanovljeni u znak sećanja na velikog prijatelja Beogradskog maratona. Osvojili su ih Belorus Vladimir Kotov i Poljakinja Izabela Zatorska. Pod sloganom Zaustavite rat – trčite svetom, 1999. godine održan je prvi maraton na svetu u uslovima ratnog stanja, iako se zbog bombardovanja odustalo svih programa.

Bez poziva u Beograd su došli trkači iz sedam zemalja, kao i mnogobrojni prijatelji ove priredbe iz inostranstva pa je održana manifestaciona maratonska trka u kojoj je 39 maratonaca složno pretrčalo celu stazu za 3:17,00 ušavši zajedno u cilj visoko podignutih ruku. Bio je to prvi i jedini maraton u kom su svi učesnici bili pobednici.

Tokom poslednjih dve decenije Beogradski maraton i pored određenih poteškoća ipak uspeva da održi kontinuitet, a koliki je njegov značaj govori i podatak da je septembra 2003. godine Skupština grada Beograda donela odluku kojom se Beogradski maraton proglašava događajem od posebnog značaja za grad Beograd.

Maraton se trči u gotovo svim metropolama sveta: Njujork, London, Tokio, Berlin, Keln, Stokholm, Boston, Čikago, San Francisko… Domać je imao čast i da su mu mnoge legende svetske atletike bile promoteri: Bob Bimon, Karl Luis, Majk Puel, Simon Kipketer…

Nastavlja se projekat “Student volonter”

Interesovanje studenata za imunizaciju na punktovima koji se nalaze u studentskim poliklinikama i studentskim domovima i dalje postoji, a studenti imaju mogućnost da se vakcinišu i na ostalim punktovima za vakcinaciju. Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić pohvalio je studente koji na ovaj način pokazuju visok nivo odgovornosti i štite kako sebe, tako i svoje najbliže.

– S obzirom na brojne obaveze koje moraju da usklade, vakcinacija u studentskim domovima je mnogo jednostavnija opcija za studente – rekao je ministar i ocenio da poštovanje epidemioloških mera i masovna vakcinacija predstavljaju siguran način da se obrazovne ustanove vrate ustaljenom režimu funkcionisanja.

Kako je prenelo resorno ministarstvo, predsednica Studentske konferencije univerziteta Srbije (SКONUS) Margareta Smiljanić navela je da se do 22. aprila u studentskim domovima u Beogradu vakcinisalo 5500 studenata, a u Nišu 1308 akademaca.

– Studenti se i dalje, osim na ovim punktovima vakcinišu i na drugim mestima i prijavljuju se za vakcinaciju i preko e-uprave tako da je ukupan broj vakcinisanih studenata znatno veći – navela je ona i dodala da povećanje broja dostupnih vakcina na punktovima studentskih poliklinika i studentskih domova utiče na to da broj vakcinisanih ne opada.

Кako je rekla, u svim univerzitetskim gradovima po studentskim domovima nastavlja se i projekat “Student volonter“. Studenti medicine odgovaraju na sva pitanja i nedoumice studenata u vezi imunizacije. Ovu akciju sprovode SКONUS, Кomitet za međunarodnu saradnju studenata medicine Srbija (IFMSA) i OPENS. Do sada je u populaciji uzrasta od 18 do 29 godina ukupno vakcinisano 71.194 mladih.

 

1...102103104...851Strana 103 od ukupno 851

O nama

Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.

Servisi

- Oglašavanje
- Partnerstvo
- Vanredno obrazovanje
- Prekvalifikacija
- Dokvalifikacija

Korisno

- Izreke i citati
- Putovanja
- Strani jezici
- LinkTV
- Obrazovanje odraslih

Popularno

Radno mesto – Bravar (limar) – Novi Sad

Novi Sad 0
"Argus inženjering" DOO iz Novog Sada raspisuje konkurs za...

Otkriven genetski faktor rizika oboljevanja od bipolarnog poremećaja

Magazin 0
Glavni tretman za bipolarni poremećaj, litijum, odobren je pre...

Horoskop za sredu, 30. mart 2016. godine

Horoskop 0
Dnevni horoskop - sreda, 30. mart 2016. godine Ovan (21....

© 2022 tagDiv. All Rights Reserved. Made with Newspaper Theme.