Stres se ostavlja štetne posledice na telu i indirektno uvećava zdravstvene probleme. Uz to, postoje mnoge štetne fiziološke promene usled hroničnog stresa, u njih se ubraja i neadekvatna reakcija pri izboru hrane. Umesto da posegnemo za sladoledom, rafinisanim šećerom ili brzom nezdravom hranom možemo iskoristiti umirujuća svojstva biljnih dodataka, čajeva i zdrave hrane.

Koncepti tradicionalne kineske medicine (TCM) predstavlja izbor odgovarajuće hrane, opisuje interakciju između različitih aktivnih sastojaka, kao i odnos između hrane i energije tela. TCM povezuje sindrom “vrućine”, crvenilo lica, anksioznost, nesanicu, zatvor i migrenu / glavobolju sa stresom i propisuje hranu koja “hladi” kako bi smanjila “toplotu” i vratila ravnotežu.

pročitajte još i Feng šui i sezonska ishrana

Pravilna ishrana može uravnotežiti uticaj stresa jačanjem imunološkog sistema, stabilizacijom raspoloženja i smanjenjem krvnog pritiska. U važne hranljive materije za smanjenje stresa svrstava se vitamin C. Pa konzumacijom hrane bogate vitaminom C, kao što su pomorandže i drugo citrusno voće, može se smanjiti stres i podstaći imuni sistem. Unos ovog vitamina može pomoći u smanjenju nivoa kortizola, hormona stresa i krvnog pritiska.

Složeni ugljeni hidrati, kao što su cela zrna, voće i povrće, mogu navesti mozak da poveća proizvodnju serotonina i stabilizuje krvni pritisak kao način smanjenja stresa. A unosom magnezijuma izbegavaju se glavobolje i osećaj umora. Pored toga, utvrđeno je da povećani unos magnezijuma poboljšava kvalitet spavanja. Zdravi izvori magnezijuma su spanać, losos i soju.

Masne ribe, poput lososa i tunjevine, orašasto voće i semenke, kao što su laneno seme, pistaći, orasi i bademi, bogati su omega-3 masnim kiselinama, za koje je dokazano da smanjuju nivo stresa, a pružaju zaštitu od bolesti srca, depresije i predmenstrualnog sindroma.

Biljke i čajevi koji pomažu i imaju smirujuće dejstvo smanjujući nesanicu, anksioznost ili bes povezane sa stresom su kamilica, nana, čaj od ječma, pasiflora, koren valerijane…

Samopomoć u 5 minuta

Čokoladno mleko sadrži visok nivo kalijuma koji pomaže u opuštanju mišića, ako je osoba pod fizičkim stresom. Ako je osoba na dijeti, treba izabrati ono sa manje mlečne masti.

Maline su niskokalorično voća i odličan su način da se unese željena doza šećera. Maline su posebno bogate antioksidantima koji ublažuju stres, dok vitamin C poboljšava imunitet. Mogu se konzumirati sveže, zaleđene ili u kombinaciji sa nemasnim jogurtom ili kefirom.

Ovsene pahuljice su bogate vlaknima i veoma brzo stvaraju osećaj sitosti i trenutno pomažu da se ublaži stres. Ovsene pahuljice pomažu proizvodnju serotonina, hormona sreće, a sa mlekom su odlična užina, koja se može kombinovati još i sa voćem kao što su jagode, banane, borovnice…

možda vas zanima i koji su Mehanizmi odbrane od stresa

Avokado je bogat izvor vitamina B grupe kao i mononezasićenih masnih kiselina i vlakana. Savetuju nutricionisti da se da pola avokada poprska sa sokom sveže ceđenog limuna i da se jede kašičicom.

Tamna čokolada zadovoljava potrebu za slatkim, ali i pomaže u ublažavanju stresa na molekularnom nivou. Pored toga, kakao može poboljšati kognitivne funkcije i raspoloženje. Istraživači su takođe otkrili da svakodnevna konzumacija tamne čokolade može biti korisna za pojedince koji pate od visokog nivoa anksioznosti.

Dren ili cornus mas biljka je koja sadrži više C vitamina od limuna i najbolja je domaća biljka u prevenciji mnogih bolesti, po svom sastavu ljudima sa ovim prostora više odgovara nego, recimo, aronija. Ovo je po svim karakteristikama zdravo, hranjivo i ukusno šumsko voće, ali se nedovoljno koristi. U našem narodu za dren se veruje da je najzdraviji na svetu, a odatle i potiče uzrečica “zdrav kao dren”.

Uspeva na gotovo svim kontinentima, osim u Australiji, a najviše ga ima u srednjoj, centralnoj i jugoistočnoj Evropi i na jugozapadu Azije. Cenjen je još od antičkih vremena zbog plodova, koji su se koristili u konvencionalnoj ishrani, ali i zbog izrazito tvrdog drveta. Od njega su stari Rimljani pravili koplja, a prema grčkom piscu Pausaniasu, trojanski konj bio je napravljen od drenovine. Odisejev luk, čvrst i težak za rukovanje, a kojim je gađao prosce, veruje se , da je bio od drenovine. Antička koplja makedonske falange dužine 5-6 m bila su izrađena od drenovine, kože i metala.

I ova biljka kao i većina ima mnogo naziva: bela svibovina, drenjak, drenić, drenovina, drenje, drinika, drin i drinovina. Rasprostranjena je po suvim, sunčanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih šuma zajedno s drugim grmljem i šibljem. Cvetovi ove biljke su žuti, i pojavljuju se pre listanja i to u februaru i martu. Plod sazreva od jula do polovine oktobra, u zavisnosti od klime.

pročitajte još i : Zova ili bazgova majčica

Plodovi sadrže oko 10 odsto šećera, oko 3 odsto organskih kiselina, pektina, tanina i do 90 mg vitamina C. U plodu drena ima dva puta više askorbinske kiseline u odnosu na plod narandže. Plodovi se mogu jesti u svežem stanju, ali se mogu osušiti ili zamrznuti. Od njih se prave sokovi, marmelade, pekmezi, čajevi…

U Francuskoj i Italiji od drenjina se pravi vino i žele, a nezreli plodovi se konzerviraju u slanoj vodi kao masline. U Nemačkoj ih kuvaju sa šećerom i sirćetom, te ih dodaju jelima od testenina i krompira. Kod nas se još pravi i rakija, a u Rusiji se od plodova prave supe i koristi kao začin za jela od mesa i ribe.

Kompletna biljka je lekovita, od ploda, preko lista, kore, cveta do koštica. Koristi se za lečenje grla, malokrvnosti, boginja, bolesti bubrega, dijareje, hemoroida, šećerne bolesti, za zarastanje rana…

Ruski naučnici su potvrdili lekovitost biljke i ustanovili da plodovi, kora stabla i listovi imaju antimikrobiološko dejstvo. Dok se meso plodova i ulje iz semenki može koristiti za regeneraciju spoljnih i unutrašnjih epidermalnih tkiva. Sok, pekmez, čaj se koriste kao narodni lek za lečenje bolesti organa za varenje.

Samonikli dren u prirodi daje oko 15 kg ploda po biljci, a vrlo je otporan na bolesti i štetočine pa je idealan za ekološki uzgoj. Dren se može saditi samostalno, ali i u grupama kao zaštita od vetra, ali i odličan je u sprečavanju erozije tla.

Recepti

Sok od drenjina

Potrebno: 4,5 l vode, dva kilograma zrelih drenjina i kilogram šećera. U veći lonac sipati tri litre vode i staviti da provri, za to vreme drenjine oprati, iseckati i dodati proključaloj vodi. Kuvati 20 minuta, zatim ostaviti da se ohladi i spasirati. Masu koja ostane u presi ili gazi, naliti sa preostalom vodom i vratiti na vatru te kuvati još 15 minuta kuvati.

možda vas zanima i: Zraci Sunca u cvetu drveta ljubavi

Ponoviti postupak sa presovanjem. Obe tečnosti pomešati i dodati šećer, na blagoj vatri kuvajući dok se šećer ne rastopi. Nakon toga ohlađen sok sipati u čiste flaše i hermetički ih zatvoriti. Otvoren sok može da traje oko dve nedelje, a razblažuje se običnom ili kiselom vodom.

Liker od drenjina

Potrebno je 1 kg drenjina, 1 kg šećera, dve litre vode i litar ruma. Šećer preliti vodom i staviti da se istopi, zatim dodati drenjine i prokuvati ih. Kada se sok ohladi procediti ga i dodati rum. U flaše se na dno može staviti malo ploda i preko toga sipati liker.

Pekmez od drenjina

Zrele drenjine očistiti, oprati, naliti vrelom vodom i ostaviti oko pet minuta da stoje. Procediti ih, propasirati, staviti u šerpu i posuti šećerom. Za kg pasiranih drenjina treba 1 kg šećera. Kuvati tri sata na umerenoj temperaturi uz neprestano mešanje, tačnije kuvati dok se masa ne zgusne. Vruć pekmez sipati u čiste i tople tegle, pa ih staviti u toplu rernu (100°C) na oko 15 minuta. Tegle zatvoriti i držati na hladnom mestu.

Slatko od drenjina

Krupne, čvrste drenjine, oko 1 kg, oprati i očistiti od peteljki i koštica. Šećer, oko 1,5 kg preliti čašom vode i skuvati sirup, pa tome dodati drenjine. Ovo slatko može da se skuva i malo ređe, jer se tokom stajanja zgušnjava. Kuvano slatko skloniti sa šporeta, nakon što se skine pena, pokriti krpom i ostaviti da prenoći. Sutradan ga sipati u čiste tegle.

Ove godine mitrotalasna rerna puni 75. godina! Kao i svi aparati i ovaj je nastao slučajno i to zahvaljujući inženjeru Persi Spenseru, koji je otkrio mikrotalase dok je radio za korporaciju Rajteon 1946. godine. Prve mikrotalasne pećnice koštale su između 4.200 i 4.500 funti i bile su veličine modernog frižidera sa zamrzivačem i bile su teške 340 kg, što je prilično različito od od današnjih integrisanih, kompaktnih modela.

U SAD je 1970. godine prodato 40.000 mikrotalasnih, a do 1975. godine bilo ih je milion, prema istraživanju kompanije Panasonik. U Velikoj Britaniji je potražnja bila gotovo identična zahvaljujući porastu gotovih jela, a statistika kaže da i danas 56 odsto stanovništva ovu rernu koristi za zagrevanje te hrane.

Do devedesetih preko 50 odsto domaćinstava u Velikoj Britaniji imalo je mikrotalasnu pećnicu, danas je taj procenat veći od 80, a podaci kažu i da se više koristi od standardne rerne!

Prilikom razvoja radara za vojne svrhe Persi Spenser davne 1946. godine i počeo je da ispituje uticaj mikrotalasa na hranu. Prva namirnica koju su probali da koriste u mikrotalsnoj bile su kokice i jaje, ali je ono eksplodiralo. Mikrotalasna rerna je nastala na osnovu patenta koji je 1937. godine dobila američka privatna kompanija “Bell Lab“.

U toj kompaniiji su nastali mnogi pronalasci vezani za radio-astronomiju, tranzistore, laser, brojne informacione sisteme i programske jezike i sl. “Bell” je iznedrio 7 Nobelovaca, a kompaniju je osnovao Aleksandar Graham Bel od para koje je dobio za otkriće telefona.

Kako radi?

Mikrotalasna rerna zagreva hranu „bombardujući“ je elektromagnetnim zračenjem čime izazivaju rotaciju i povećanje termičke energije polarizovanih molekula u hrani. U procesu – dielektrično zagrevanje, hrana u rerni se brzo i efikasno zagreva, posebno ako je tečna.

U klasičnoj rerni, toplota se kreće – termalnim provođenjem od površine hrane ka sredini. Pa tako vrući i suvi vazduh izvlači i odnosi vlagu sa površine hrane, te ista može da postane hrskava, ali i zagorela, dok unutrašnjost i dalje ostaje sočna.

Kod mikrotalasnog kuvanja, talasi prodiru kroz hranu i pobuđuju molekule vode i masti u njoj i nema toplote koja se provođenjem prenosi ka unutrašnjosti, jer se toplota generiše svuda odjednom i jednako. U mikrotalasnoj rerni vazduh je iste temperature kao i van nje. Dodatna razlika između ove i standardne rerne je što se za mikrotalasnu moraju koristiti posude koje propuštaju talase, što svakako nije standardan pleh za kolače i slično.

Održavanje

Limun – staklenu posudu napuniti sa vrućom vodom iz slavine, pa u nju dodati isečen limun. Posudu staviti u mikrotalasnu i uključiti da tri do pet minuta. U nekom momentu će voda proključati, pa nije poželjno otvarati vrata neko vreme. Para će za to vreme odraditi svoj posao, a što znači da je potrebno samo obrisati unutrašnjost rerne mokrom krpom.

Sirće – unutrašnjost mikrotalasne poprskati sirćetom i ostaviti da deluje oko 15 minuta. Nakon toga rernu izbrisati mokrom mekom krpom.

Sunđer – njega natopiti vodom i dodati jednu kap tečnosti za pranje posuđa, a unutrašnjost rerne poprskati mešavinomvode i nekoliko kapljica esencijalnog ulja. Sunđer staviti na stakleni tanjir, koji je u mikrotalasnoj, i zagrejati je oko 3 minuta. Ostaviti neko vreme da para kao i u predhodnoim slučaju uradi svoje pa sunđerom obrisati unutrašnjost rerne.

Soda bikarbona – u manju posudu staviti vodu i soda bikarbonu i napraviti pastu. Zatim pastu naneti na ostatke hrane koji su se zalepili i ostaviti oko 5 minuta da deluje, a zatim mikrotalasnu obrisati.

Pravila lepog i pristojnog ponašanja razvijala su se na svim kontinentima i u svim civilizacijama, a u cilju stvaranja običaja i navika, ali i kako bi ljudi uskladili načine života međusobno. Tako stvorena pravila prenosila su se kroz vaspitanje u porodici, a modifikovala pod uticajem društvene sredine.

Danas pojedine norme ponašanja izgledaju smešno ili bar besmisleno. Skup pravila ponašanja naziva se bonton i potiče od francuske reči bon ton, što znači “dobar ton”. Važno je znati i da bonton ne označava lepo ponašanje u visokom društvu, on predstavlja smernice za sve.

Prva knjiga napisana na temu lepog ponašanja napisao je monsinjor Delakaza, naučnik i crkveni velikodostojnik u 16. veku. Ta “zbirka” pravila lepog ponašanja trebalo je da razgraniči društvene slojeve: oni u vrhu su morali da poštuju pravila lepog ponašanja, a ista ta pravila su osuđivala prost narod da ostane takav.

Italijanski dvorovi su, navodno, predstavljali avangardu po lepim manirima, međutim, monsinjor Delakaza morao je da opominje plemiće da ne obavljaju nuždu uza zid i to unutrašnji svoje sopstvene ili tuđe kuće. Još je morao i da im objasni da ne treba da čačkaju zube za stolom nožem…

možda vas zanima i koji su Običaji za stolom u zemljama sveta

Iako deluju kao pravila koja su mogla biti lako implementirana, nije uvek to bilo lako i jednostavno. Viljuške su prvi koristili Tartari, stanovnici današnje Ukrajine i centralne i južne Rusije, pre 1000. godine. Međutim, to pravilo tek kasnije prihvataju u Veneciju. Oko 500 godina kasnije biva usvojeno na pariskom dvoru, a tek u 18. veku u Nemačkoj. Ali, viljuška je najpre bila omražena, smatralo se da je to đavolji instrument, kasnije je smatran ženskim priborom, ali i je nosio oznaku dekadencije…

Običaj da se jede ispružen na niskim krevetima/divanima u antičkom Rimu bio je maksimum finoće. Međutim, s padom Rimskog carstva varvari su uveli i običaj ručavanja za stolom. I to pravilo se zadržalo do danas. Iako su pravila ponašanja jednostavna i bival su menjana neka se jednostavno i zaborave.

U nastavku neka od njih:

1. Rečenicom: “Pozivam vas” stavljate do znanja osobi kojoj je upućena da vi plaćate hranu/piće, ali ako kažete: “Hajmo u restoran” u tom slučaju svako plaća za sebe.

2. Pravilo je da pre nego što odete kod nekog, svoju posetu najavite. Ukoliko se ipak desi da vam neko dođe ne najavljen možete se poslužiti trukom jedne britanske gospođe. Ukoliko bi joj na vrata pozvonio neko ona bi po otvaranju uvek stavljala šešir i obuvala cipele. Ako bi joj se svidela poseta rekla bi: “Upravo sam se vratila kući!”, a ako ne: “Kakva šteta, upravo izlazim iz kuće”.

3. Mobilni telefon se nikada ne stavlja na sto u javnosti. Ukoliko to uradite pokazujete koliko važnu ulogu taj aparat ima u vašem životu ili da vam je dosadno u društvu u kojem se nalazite.

4. Uvek nosite čiste cipele!

5. Na tuđu uvredu, odgovorite osmehom, bez podizanja tona i svađanja. Nemojte se spuštati na njegov nivo.

pročitajte još i Zašto je nepristojno držati laktove na stolu?

6. Muškarac bi trebalo da hoda sa ženine leve strane.

7. Devet stvari koje se nikome ne govore su: godine, bogatstvo, porodične svađe, religija, zdravstveni problemi, ljubavne afere, pokloni, čast i sramota.

8. Parfem se koristi umereno, te ako ga osetite i u kasnim večernjim satima, preterali ste.

9. Kada ulazite u prostoriju punu ljudi, vi treba da prvi pozdravite prisutne.

10. Ako vam je oprošteno, nakon neke rasprave nemojte se vraćati na tu temu.

I ono što svakako ne smemo da zaboravimo je da se ne viče iz jedne sobe u drugu, ne ulazi u prostoriju bez kucanja, žena se uvek pušta prva da prođe…

Na tržištu i u prirodi postoji svega par prirodnih zaslađivača koji mogu da pariraju šećeru, a koji ne utiču loše na ljudsko zdravlje. Za razliku od rafinisanih šećera ili kukuruznog sirupa ovi prirodni zaslađivači imaju manje kalorija i odlični su tokom držanja dijeta.

Ljudskom telu je potreban šećer koji se naziva glukoza i primarna je jedinica za funkcionisanje metabolizma. Međutim, postoje opasnosti povezane sa prevelikim unosom istog , a koje uključuju povišeni šećer u krvi i insulin, koji pokreću akumulaciju masti, ćelijsku upalu i rezistenciju na insulin. Kao alternativa tu su još med, melasa, kokosov šećer i javorov sirup. Međutim, iako ih ljudi koriste kao zamenu za beli šećer, jetra neće primetiti razliku. Zato pre nego što odaberete alternativu za rafinisane šećere upoznajte se sa sastavom potencijalnog novog zaslađivača.

Stevija

Ovo je jedan od najpopularnijih prirodnih zaslađivača koji predstavlja ekstrakt izvučen iz listova istoimene biljke (stevia rebaudiana). Biljka se vekovima gaji u Južnoj Americi i uz slatkoću, ova biljka je izuzetno lekovita. U njenim listovima postoje slatke komponente koje su i do 100 puta slađe od običnog belog šećera.

Studije su pokazale da stevija snižava povišen krvni pritisak od 6-14 odst, kao i nivo šećera kod dijabetičara. Poboljšava osetljivost organizma na insulin, snižava loš LDL holesterol i umanjuje naslage koje se nakupljaju u arterijama. Međutim, iako vrlo zdrava i bez kalorija, ova biljka ima specifičan ukus te postoje oni kojima izaziva mučninu. Nutricionisti savetuju da se probaju proizvodi različitih proizvođača, kako bi se pronašla stevija koja prija organizmu.

saznajte i Da li znate šta jedete?

Eritritol

Eritritol je zaslađivač sa veoma malo kalorija, a predstavlja šećerni alkohol pronađen u određenim vrstama voća. A na tržištu se nalazi i u prahu i taj je najverovatnije dobijem industrijskim procesom. Ovaj zaslađivač sadrži 0,24 kalorija po gramu i sa 70 odsto slatkoće običnog šećera. Ne spada u zdrave zaslađivače, ali je mnogo manje štetan od ostalih šećera. On ne podiže nivo šećera u krvi ili insulin, a nema nikakav efekat na biomarkere holesterol i trigliceride. Istraživanja su pokazala da je eritritol siguran za upotrebu, ali može loše uticati na probavu ako se koristi u većim količinama. Sličnog je ukusa kao beli šećer.

pročitajte još i kojih je to 16 štetnih posledica konzumacije šećera

Ksilitol

Ksilitol je baš kao i eritritol šećerni alkohol i sadrži 2, 4 kalorije po gramu, a sadrži komponente koje veoma dobro utiču na zdravlje zuba, umanjuje rizik od nastanka karijesa i kvarenja zuba. Dobro utiče na jačinu kostiju pa pomaže pri sprečavanju nastanka osteoporoze, a ne podiže nivo šećera niti insulina u krvi. Međutim, preteranim unosom utiše loše na probavu i veoma je otrovan za pse.

Jakon sirup

Jakon sirup je lepljivi nektar koji se dobija iz istoimene biljke poreklom iz Južne Amerike. Sirup je tamno smeđe boje i podseća na melasu. Sadrži malo kalorije i ima visoku količinu rastvorljivih vlakana nazvanih fruktooligosaharidi. Prema objavljenim studijama ta vlakna hrane zdrave bakterije u crevima, što za rezultat ima da pomaže digestivnih problema kao što je zatvor. Autori studije navode da ovaj sirup pomaže u procesu gubitka kilograma, ali i smanjuje šećer u krvi, kao i nivo masti u prethodnim ispitivanjima.

Monaško ili Monk voće

Ova biljka je poreklom iz južne Kine, a koje sadrži jedinjenja poznato kao mogrosidi, koja mogu biti 150–200 puta slađa od šećera. Iako su slatka, ova jedinjenja ne podižu šećer u krvi na isti način kao i drugi zaslađivači, a sam ekstrakt monaškog voća ne sadrži kalorije ili ugljene hidrate.

Cvekla (Beta vulgaris) je poznata u narodnoj medicini već 2.000 godina, a za nju kažu da je u stanju da popravi većinu ono što u organizmu ne funkcioniše. Ova lekovita biljka je prirodni antianemik, antibakterik, antipiretik, antioksidant, antisklerotik, detoksikant, diuretik, antipiretik i ima antikancerogena svojstva.

Stari Grci su je koristili za snižavanje temperature, a u srednjem veku preporučivana je ljudima koji nisu mogli da jedu čvrstu hranu. Rimljani su verovali da će cvekla “naterati” da se muškarac i žena zaljube, ako je podele. A danas je potvrđeno brojnim naučnim studijama da zbog svojih nutritivnih svojstava cvekla reguliše krvni pritisak, koristi se za prevenciju raka, pročišćava jetru, leči anemiju, poboljšava otpornost organizma i jača libido. Pomaže u prevenciji mišićne degeneracije, poboljšava cirkulaciju, ojačava kolagen kože, dobra je za prevenciju katarakte, izgrađuje imunitet i leči respiratorne probleme.

U svežoj cvekli ima gvožđa, kalijuma, kalcijuma, natrijuma, fosfora, magnezijuma, mangana, joda, bakra, fluora, sumpora, broma, litujuma i stroncijuma. Od vitamina: vitamin C, vitamin B1 i B2, i izuzetno redak u biljnim namirnicama – B12. Bogata je ugljenim hidratima, naročito saharozom, folatima, vlaknima, antioksidansima i sadrži visok stepen najznačajnijih aminokiselina.

pročitajte još i Dragocena šargarepa – čuva i jača imunitet!

Nedavna studija pokazala je da je sok od cvekle poboljšao protok krvi u čeonom režnju mozga, koji je zadužen za fokusiranje, organizaciju i pažnju, dok je betain, aminokiselina, koja se nalazi u cvekli, sprečila i smanjila nakupljanje masti u jetri.

Ukratko:

• Izvor folne kiseline: sigurna za decu i preporučuje se trudnicama zato što može spriječiti mnoge bolesti novorođenčeta
• Lek za anemiju
• Popravlja krvnu sliku i čisti organizam od toksina
• Sprečava nastanak proširenih vena
• Smanjuje holesterol u krvi i do 40%
• Podstiče rad jetre i normalizuje varenje
• Odličan lek za bubrege, giht i žučnu kesu, a u kombinaciji sa šargarepom delotvornost je dvostruko veća

Sok za krvnu sliku

Potrebno je 200 ml soka od cvekle, 200 ml meda, 200 ml soka od šargarepe, 200 g suvog grožđa, 200 g oraha, i 2 limuna. Limun oprati, podeliti na dva dela i ukloniti semenke, a zatim ga samleti sa korom. Oprati i pripremiti staklenu teglu i slagati:  limun, med, pa sok od cvekle i šargarepe. Sve to izmešati i na kraju dodati seckane orahe i suvo grožđe, pa opet promešati.

možda vas zanimaju i Mali kulinarski trikovi

U trudnoći

Studija Svetske zdravstvene organizacije tvrdi da 20 odsto trudnica pati od anemije, a bebi je za rast potrebna određena količina gvožđa koje dobija od majke, te kako bi obezbedila dovoljno količine istog najlakši način je napraviti koktel od cvekle.

Za to piće potrebno je 500 g cvekle, 500 g šargarepe, 500 g limuna, 250 g meda i 800 ml vode. Cveklu i šargarepu očistiti i izrendati, pa dodati  sok od 2 limuna i vodu. Poklopiti i ostaviti 24 sata na hladnom mestu, te sutradan procediti i tom soku dodati preostali limunov sok i med. Sve dobro izmešati da se sve sjedini, sok držati u frižideru i piti jednom dnevno 1 dcl pola sata pre jela.

Za bebe i decu

Pre davanja cvekle bebama i deci treba konsultovati pedijatra oko vremena kada je najbolje da ih konzumiraju. Jedan od sjajnih jela za jačanje imuniteta dece, koje mogu oko godine života da jedu, jeste pire od cvekle i krompira. Za to je potrebno 1 cvekla, jedan krompir, malo karfiola, kašika pirinčanih pahuljica, kašičica maslinovog ulja, ¼ šolje supe od mesa, komad pilećeg mesa ili kuvano žumance. Povrće narendati  i dodati kafiol i staviti u kipuću vodu, pa kuvati na umerenoj vatri dok ne omekani. Propasirati povrće i dodati pahuljice, mesnu supu i tvrdo kuvano žumance ili samo pasirano meso.

pročitajte još i Salata koji čini čuda za digestivni trakt i snižava holesterol

Salata od cvekle

Jedan od najrasprostranjenih oblika konzumacije ove biljke jeste u vidu salate. Pravi se na dva načina od sveže cvekle i kuvane. Ako se koristi u svežem obliku potrebno su dve cvekle, kašika sitno seckanog svežeg peršuna, kašika seckanog belog luka, 2 kašičice senfa, 1/4 kašičice morske soli, malo bibera, a može se dodati i malo feta sira.U kuvanoj verziji potrebna je jedna kuvana cvekla, 1 kašika balzamiko sirćeta, 1 seckani čen belog luka, seckani listovi bosiljka, 1 kašika sitno seckane žalfije, 2 kašike feta sira.