Početna Blog Strana 96

Izabran novi rektor Univerziteta u Novom Sadu

Na današnjoj sednici izabran je Dejan Madić za novog rektora Univerziteta u Novom Sadu. Kako je preneo Radio021, rektor novosadskog univerziteta izabran je nakon burnog procesa. Za novog rektora glasalo je njih 18, dok je   kandidatkinja Sanja Podunavac Kuzmanović. Za novog rektora glasalo je ić osvojila 12 glasova. Nevažećih glasova nije bilo, a od 31 člana saveta, njih 30 bilo je na glasanju.

Ranije je novosadski Univerzitet, na svojoj stranici, objavio da je u  okviru postupka izbora za rektora i četiri prorektora Univerziteta u Novom Sadu za naredni trogodišnji mandat od 1. oktobra 2021. godine do 30. septembra 2024. godine, Senat Univerziteta je na 31. sednici održanoj 12. maja 2021. godine utvrdio sledeći predlog kandidata za izbor rektora i prorektora (prema azbučnom redu prezimena kandidata za rektora):

– dr Dejan Madić, redovni profesor Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Novi Sad Univerziteta u Novom Sadu za kandidata za rektora, sa predloženom timom prorektora: dr Đorđe Herceg, redovni profesor Prirodno-matematičkog Univerziteta u Novom Sadu (za prorektora za nastavu i studentske aktivnosti), dr Nikola Jorgovanović, redovni profesor Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu (za prorektora za nauku i umetnost), dr Sabina Halupka-Rešetar, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu (za prorektora za međunarodnu saradnju) i dr Artur Bjelica, redovni profesor Medicinskog fakulteta Novi Sad Univerziteta u Novom Sadu (za prorektora za finansije i organizaciju);

– dr Sanja Podunavac-Кuzmanović, redovni profesor Tehnološkog fakulteta Novi Sad Univerziteta u Novom Sadu za kandidata za rektora, sa predloženom timom prorektora: dr Zoran Кomazec, redovni profesor Medicinskog fakulteta Novi Sad Univerziteta u Novom Sadu (za prorektora za nastavu i studentske aktivnosti), dr Jovana Milutinović, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu (za prorektora za nauku i umetnost), dr Slobodan Gadžurić, redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu (za prorektora za međunarodnu saradnju) i dr Dragutin Avramović, vanredni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Univerziteta u Novom Sadu (za prorektora za finansije i organizaciju).

Prezentacija programa rada kandidata za rektora Univerziteta u Novom Sadu za mandatni period od 1. oktobra 2021. godine do 30. septembra 2024. godine biće održana u petak, 14. maja 2021. godine, s početkom u 11 časova, u amfiteatru zgrade Rektorata Univerziteta u Novom Sadu, u okviru javnog dela 22. sednice Saveta Univerziteta u Novom Sadu. Nakon završetka javnog dela skupa, u nastavku će biti održan zatvoreni deo sednice Saveta kojem prisustvuju samo članovi Saveta Univerziteta, u okviru kojeg će se obaviti glasanje o kandidatima.

Javni deo sednice Saveta u okviru kojeg će biti održana prezentacija programa rada kandidata za rektora održaće se uz mogućnost prisustva ograničenog broja osoba zbog aktuelne epidemiološke situacije i uz poštovanje svih propisanih epidemioloških mera prevencije, suzbijanja i zaštite od zarazne bolesti COVID-19.

Turisti u kosmosu: glumica, reditelj i milijarder

Stanovnici Australije moći će iz vazduha da posmatraju super Mesec krajem ovog meseca. Naime, to im omogućila aviokompanija Kvantas. A kako je saopšteno, kompanija je za samo 2,5 minuta rasprodala “let nikuda”. Za ekonomsku klasu početna cena karte bila je 499 australijskih ili 386 američkih, a za biznis klasu trebalo je izdvojiti 1.499, odnosno 1.160 američkih dolara.

A, ruska svemirska agencija Roskosmos poslaće glumicu Juliju Peresild i reditelja Klima Čipenka u svemir radi snimanja filma. Kako su saopštili, dvoje ljudi biće poslati na Međunarodnu svemirsku stanicu početkom oktobra.

– Polazak ekspedicije letelicom Sojuz MS-19 zakazan je za 5. oktobar 2021. godine sa kosmodroma Bajkonur – saopštili su iz Roskosmosa.

Radni naslov filma je “Izazov” i predstavlja svemirsku dramu. Ovaj film radi se u koprodukciji sa šefom svemirske agencije Dmitrijem Rogozinom. Ukoliko sve bude kako je planirano, Rusija će biti prva država koja je snimila film u svemiru.

Japanski milijarder planira godišnjih odmor na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Naime, milijarder Jusaku Maezava i njegov asistent Jozo Hirano turisti na MSS. Kako je saopštila ruska svemirska agencije Roskomos, njihovo putovanje predviđeno za decembar.

– Svemirsko putovanje će trajati 12 dana, a komandant posade će biti kosmonaut Roskosmosa Aleksandar Misurkin – navela je ruska agencija.

Obuka posade počinje u junu, a samo poletanje planirano je za 8. decembar. Inače ovaj japanski milijarder, obogatio onlajn-prodajom odeće i modnih detalja, a planira da 2023. godine povede osam ljudi na svemirsko turističko putovanje oko Meseca.

– Toliko sam radoznao o životu u svemiru, da sam planirao da to sam otkrijem i to podelim na svom YouTube kanalu – rekao je Maezava.

A u međuvremenu, kineski naučnici procenjuju da li je izvodljivo poslati svemirsku letelicu na ivicu Sunčevog sistema. Taj projekat predstavio je glavni dizajner kineskog programa istraživanja Meseca Vu Veire. Prema istom, kineska svemirska letelica treba da pređe udaljenost oko 100 puta veću od one između Sunca i Zemlje do 2049. godine.

To bi trebalo da se desi na dan kada Kina slavi stotu godišnjicu osnivanja. Inače, udaljenost između Sunca i Zemlje, zove se astronomska jedinica. Ona iznosi oko 150 miliona kilometara. Projekat za cilj ima da se obave naučna istraživanja i eksperimenti na ivici Sunčevog sistema i to na oko 15 milijardi kilometara od Zemlje.

– Ako se projekat može primeniti, to će biti doprinos Kine svetu i čovečanstvu. Kineska svemirska industrija ima snage da postigne ovaj cilj – rekao je Vu.

Vakcinacija dece u Srbiji sledeće godine?

Vakcinacija dece mlađe od 12 godina u Srbiji se ne očekuje pre 2022. godine, a oni uzrasta između 16 i 17 godina života mogu da se vakcinišu uz konsultaciju sa izabranim pedijatrom. To je za RTS rekla doktorka Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije. Istovremeno, do kraja maja trebalo bi da se u Evropi odobri vakcinisanje dece od 12 do 15 godina.

Doktorka je još rekla i da su završena ispitivanja “Fajzerove” vakcine protiv kovida19 za decu od 12 do 15 godina i “Modernine” za mlade od 15 do 18 godina. A što se tiče vakcinacije beba, doktorka kaže da deca razvijaju imunitet kao i odrasli, ali ta istraživanja su tek krenula, a o tome se još uvek ništa ne zna.

– Naši rezultati se poklapaju sa svetskim istraživanjima, srednjeteške kliničke slike razvijaju zaštitu koja će trajati nekoliko godina, a blaža slika, tri do šest meseci, ali gubitak antitela ne znači da su ljudi nezaštićeni – rekla je Gnjatović.

Ona je još istakla i da ima podataka da će prirodni imunitet kod težih oblika bolesti trajati nekoliko godina, te preporučuje da se u što kraćem roku vakciniše što više ljudi. To je neophodno, kaže doktorka, jer vreba opasnost od dvostrukog mutanta. Prema njenim rečima, novi talas može se očekivati u septembru.

– Trend opada što se vakcinacije tiče, bitno da stalno iznosimo dobre primere iz prakse. Imamo dobre primere iz prakse, važno je da zaštitimo i sebe i druge. Očekuje se mirno leto, ali zbog potencijalnih problema na jesen, bitno je da se zaštitimo. Bitno je da nove sojeve sprečimo da naprave probleme – kaže Gnjatović dodajući da će se o eventualnoj trećoj dozi vakcine situacija pratiti, a preporučuje da se većina prvo imunizuje sa dve doze.

Šta treba znati o vakcinaciji dece?

Američka agencija za hranu i lekove (FDA) odobrila je hitnu upotrebu Fajzer/Biontek vakcine protiv koronavirusa za decu od 12 do 15 godina, preneo je Radio021. Tom odlukom je u Americi proširen program vakcinacije, jer je do sada vakcina bila odobrena za tinejdžere starije od 16 godina.

Medicinska analitičarka i profesorka na Univerzitetu Džordž Vašington dr Liana Ven rekla je za CNN, da roditelji treba da razgovaraju s decom, kako bi saznali kakav oni stav imaju o vakcinaciji.

– Vakcinacija neće samo vratiti druženja, tu su i razne sportske aktivnosti, pa i u školi sada svi moraju da nose maske, a ako su svi vakcinisani, to više neće biti potrebno, i te aktivnosti će se odvijati slobodnije, normalnije. Osim toga, roditelji će biti sigurniji. Mnogi se još uvek ne viđaju redovno, a ako se i vide, to je na distanci. Ovako će i porodice ponovno moći da organizuju aktivnosti kojima vole da se bave – istakla je Ven.

Ona je još rekla i da, prema dostupnim podacima, vakcina jednako efikasno štiti decu kao i odrasle, a nijedno dete, u kliničkom istraživanju, nakon vakcinisanja, nije obolelo. Takođe, kao i kod odraslih nuspojave se mogu očekivati i kod dece, a koje se mogu ogledati u vidu u povišene temperature, bola na mestu uboda, umora i bolova u mišićima.

– Retke pojave tromboze povezane su sa vakcinom Džonson i Džonson koja je vektorska, dok takve nuspojave nisu zabeležene kod Fajzerove, koja je odobrena za decu, ili Modernine mRNK vakcine – istakla je Ven.

Zašto je treba vakcinisati decu?

Roditelji, često se vode stavom da deca retko razvijaju teže oblike kovida-19, pa se pitaju zašto ih onda i vakcinisati, što je Ven potvrdila, međutim…

– I deca mogu da se zaraze, neka su se teško razbolela, a nažalost stotine dece je umrlo od kovida u SAD. Adolescenti takođe šire koronavirus, pa se vakcinisanjem ne štite samo oni, već se smanjuje širenje infekcije – objasnila je Ven.

Pandemija nije zaustavila energiju

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) saopštila je da obnovljivi izvori, sagrađeni u 2020. godini, čine 90 odsto novih kapaciteta za proizvodnju struje. U svom izveštaju navode da su kapaciteti obnovljivih izvora, kao što su energije vetra i solarne energije, prošle godine zabeležili najveću stopu rasta u poslednje dve decenije.

Ova institucija očekuje i da se taj trend nastavi i nakon pandemije. Prema podacima, lane je je izgrađeno “280 gigavata (GW) novih kapaciteta za proizvodnju električne energije pomoću obnovljivih izvora”. A to je 45 odsto više u odnosu na snagu novih kapaciteta koji su napravljeni 2019. godine.

možda vas zanima i: Kako klimatske promene utiču na drveće?

Dalje navode i da će ovaj trend rasta biti nova normalnost, a iz IEA navode da će ubrzani rast u Evropi i SAD kompenzovati blago usporavanje izgradnje novih kapaciteta koje se očekuje u Kini u naredne dve godine, nakon pravog buma krajem 2020. zbog rokova za iskorišćenje subvencija od strane države.

Izveštaj je  preneo portal Klima101, a u njemu se navodi i da je prelazak na proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije glavni stub globalnih napora za smanjivanje emisija ugljen-dioksida. S druge strane, emisije ovog gasa porašće u 2021. zbog oporavka privrede posle pandemije i porasta u potrošnji uglja. To je razlog obraćanja direktora IEA Fatiha Birola, koji je naveo da je potrebno dalje unapređenje politika i strategija u svim državama sveta.

– Solarna i energija vetra obaraju rekord za rekordom i daju nam više razloga da budemo optimistični kada su u pitanju naši klimatski ciljevi. Prošle godine je su obnovljivi izvori činili 90 odsto svih novoizgrađenih kapaciteta za proizvodnju struje – rekao je Birol.

Prema njegovim rečima, vlade sveta moraju da iskoriste tren i da ohrabre veća ulaganja u solarnu i energiju vetra, ali i dodatnu mrežnu infrastrukturu. Apeluje i da se nastave ulaganja i u druge izvore kao što su hidroenergije, bioenergije i geotermalne energije. Brz rast obnovljivih izvora poslednjih nekoliko godina ne prestaje da iznenađuje analitičare, navode na portalu. Tako je IEA u novom izveštaju povećala svoje prognoze za rast obnovljivih izvora u narednim godinama za više od 25 odsto u odnosu na ono što su predviđali u novembru 2020.

pročitajte još i U školama u Italiji uvedeno klimatsko obrazovanje

Sigurno je da će u narednim godinama situacija u ovoj oblasti biti vrlo dinamična, a nakon donošenja novog zakonskog okvira koji uređuje obnovljive izvore energije konačno se otvara mogućnost da ove trendove primetimo u većoj meri i u Srbiji. To bi bilo veoma važno s obzirom na to da Srbija još uvek planira izgradnju novih termoelektrana na ugalj u narednim godinama.

Da li ste u zdravoj vezi ili braku?

Struka kaže da je muškarcu potrebno poštovanje, a ženi ljubav, međutim, psiholozi se slažu i da ako nema ljubavi neće biti ni poštovanja i obrnuto. Pandemija i vanredne okolnosti mnoge veze su doveli u iskušenja, pa su na testu i tolerancija, komunikacija, načini kako se rešavaju problemi … S druge strane, psiholozi kažu i da postoje jasni znakovi koji otkrivaju kakav brak ili vezu imate, odnosno može li on/ona opstati. U nastavku vam predstavljamo neke od onih koji ukazuju da vaša veza ima sjajnu budućnost.

Jedna od prvi stvari je komunikacija. Veza u kojoj oba partnera znaju da komuniciraju jedno sa drugim, i u teškim vremenima, predodređena je za uspeh. U kvalittnom odnosu dvoje znaju kako da razgovaraju i o škakljivim temama kao što su finansije ili odnosi prema članovima porodice i familije.

Prisnost u vezi je gotovo jednako važna kao i sama komunikacija. Možda ima onih kojima nije blisko da pokazuju osećanja, ali je to neophodno kako bi se prebrodila teška vremena. Ako se par drži za ruke i ljubi u javnosti, pokazujući sitne nežnosti jedno drugome, to je znak da su u zdravoj vezi.

možda vas zanima i Kada je pravo vreme za brak?

Sposobnost da se iznađe kompromis i u svađi je dobar je znak za vezu. Psiholozi kažu da se odluke ne bi smjele donositi impulsivno i isključivo. Cilj je postići kompromis s kojim će biti zadovoljna oba partnera. Svaka veza koja je ispunjena pustolovinama i novim sadržajima ima velike šanse za uspeh. Sam čin planiranja novih aktivnosti donosi zadovoljstvo, a zabavljajući se sa partnerom stvaraju se nove uspomene koje će sutra podsetiti par zašto su u vezi.

Smisao za humor velika je pomoć kako bi brak ili veza bili zdravi i snažni. Zato, kažu stručnjaci, partneri treba zajedno da se smeju. Ima nešto vrlo katarzično u smejanju istim stvarima smanjujući stres i podižući endorfin, hormon sreće. Zajednički interesi su jako poželjni u vezi, međutim jednako je važno da svaki partner ima svoje hobije. Oni omogućavaju partnerima da ostanu svoji, onakvi kakvi ste bili na početku veze, a zbog čega ste se i “privukli”.

pročitajte još i koji su to Naučno dokazani zdravstveni benefiti braka

Poverenje je ključna reč u odnosi i ono se odnosi na sve aspekte. Pa ako oba partnera čvrsto veruju svojim srcem, novcem ili decom, razvod im se sigurno neće dogoditi. Ovde se još može nadovezati i težnja ka istome. Novac je jedan od čestih uzroka razvoda, pa je zato jako važno da partneri imaju sličan pogled na zarađivanje i raspolaganje novcem. Ukoliko partneri žive unutar svojih finansijskih mogućnosti, osećaće se kao da dele zajednički cilj, a biće im prijatno u vezi bez stresa od velikih dugova.

A za kraj na pitanje kako sačuvati brak u doba korone, pogledajte i koje su odgovore dali roditelji petoro dece, Mira i Mladen iz Subotice.

Ocenjivanje isključivo u školama

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja poručio je danas da će ocenjivanje učenika biti sprovedeno po Pravilniku koji je utvrđen prošle godine i svaka zaključna ocena mora biti javna i obrazložena. On je još rekao i da je omogućeno relaksiranije ocenjivanje zbog epidemije korona virusa i ukazao da su potrebne tri ocene, a ne četiri, da bi se neka ocena zaključila, preneo je Tanjug.

Prema njegovim rečima, nastavnici će uzeti u obzir činjenicu da je veliki deo vaspitno-obrazovnih procesa protekao onlajn, ali  da će ocenjivati isključivo u školskim ustanovama. Kako kaže, to je jedini mogući i pravi način, koji je u skladu sa zakonom.

A, pomoćnica ministra prosvete za dualno obrazovanje i vaspitanje prof. dr Gabrijela Grujić prisustvovala je školskoj manifestaciji “Projektna nedelja“, u organizaciji Tehničke škole “Ivan Sarić” u Subotici. Cilj manifestacije je afirmacija kreativnih, inovativnih i preduzetničkih aktivnosti učenika, nastavnika škole i saradnika škole, koji učestvuju u obrazovno-vaspitnom procesu.

Grujićeva je otvorila manifestaciju i tom prilikom istakla da sistem obrazovanja u Srbiji prolazi kroz transformaciju i da u tom procesu važnu ulogu ima projektno obrazovanje.

– Projektno obrazovanje će nas voditi ka svesnom putu da i u srednjim školama i na fakultetima možemo da razvijamo još čvršću, još bolju i kvalitetniju umreženost sa privrednim sektorom, povezivanjem sa stimulativnim sredinama gde će naši mladi ljudi razvijati i inovativnost. Uverena sam da će siguran put, sigurna karijera, ali i održivost kompanija u ovom regionu biti na značajnom nivou i da će mladi svojim rezultatima na ovim radionicama pokazati da smo dobar tim – rekla je tom prilikom Grujićeva, a prenelo je resorno ministarstvo .

Na manifestaciji je učestvovalo sedam osnovnih i šest srednjih škola iz Subotice, sa svojim projektima iz različitih oblasti. Predstavljeno je 59 projekata učenika srednjih i osnovnih škola, iz pet kategorija: automatizacija i robotika, uređaji, proizvodi i sklopovi, informatika, aktivnosti, događaji i društveni angažman.

Exit omogućio plaćanje Bitkoinom

Organizatori Exit festivala saopštili su danas da se taj muzički događaj  pridružuje globalnoj kripto revoluciji kao prvi veliki festival na svetu koji je omogućio kupovinu ulaznica putem Bitkoina, planetarno poznatog digitalnog sistema plaćanja. Inače, bitkoin je najpoznatija svetska kriptovaluta, koja je na dosad neviđen način izazvala poznate norme finansija i upravljanja.

Ova inovacija u poslovanju učiniće još posebnijom proslavu 20. godišnjice festivala, koju će od 8. do 11. jula na Petrovaradonskoj tvrđavi svojim nastupima obeležiti velika svetska imena kao što su David Guetta, DJ Snake, Tyga, Asaf Avidan, Eric Prydz u b2b setu sa Four Tetom, Boris Brejcha, Solomun, Sabaton i mnogi drugi.

– S rastom blokčejna, digitalnih valuta i nezamenljivih tokena (NFT-a), EXIT je prepoznao da festivali treba da se prilagode i prihvate nove tehnologije, kako bi zadovoljili potrebe svoje publike, a sve u cilju rasta i razvitka. „Potencijal blokčejna, digitalne razmene i valuta je uzbudljiv i želeli smo da budemo sigurni da smo festivalski predvodnici u tom sektoru, da koristimo nove tehnologije, i da smo u stanju da ostanemo u toku sa našom tehnološki pismenom publikom i razvitkom tehnologije – rekao je direktor i osnivač Exit festivala Dušan Kovačević.

U saopštenju još navode i da imajući u vidu da plaćanje Bitkoinima nije regulisano zakonima Republike Srbije, neće biti moguće plaćanje na šankovima i drugim prodajnim mestima unutar festivala, već isključivo on line kupovina VIP ulaznica preko Exitovog međunarodnog partnera Netpositive-a.

– Proces je jednostavan: kada kupci odaberu stavke koje žele da kupe u veb prodavnici, videće ponuđenu opciju „Pay with Bitcoin“, isto kao što postoji opcija „Pay by Card“. Zatim će dobiti QR kod za skeniranje putem svoje Bitkoin aplikacije, i nakon što se uplata izvrši i bude potvrđena, kupac će dobiti sve kupljene stavke. Samo plaćanje funkcioniše tako što kupci plaćaju Bitkoinom, a Exitov međunarodni partner Netpositive, koji realizuje ovu mogućnost, isplaćuje festivalu dalje u klasičnim valutama, prema zakonima Republike Srbije – objašnjavaju organizatori.

Isti zaključuju i da će svi detalji u vezi s ulaskom na festival biće na vreme objavljeni na zvaničnom sajtu Exita, u skladu s budućim epidemiološkim merama Vlade Republike Srbije.

Saradnja ministarstva i Novak Đoković fondacije

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Novak Đoković fondacija potpisali su danas Sporazum o partnerskoj saradnji na Projektu inkluzivnog predškolskog vaspitanja i obrazovanja, koji se finansira uz podršku Svetske banke. Saradnja podrazymeva da Ministarstvo i Fondacija u naredne dve godine udruže kapacitete i zajedno adaptiraju i opreme prostorije u javnim objektima, koje će biti namenjene realizaciji predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

– Postavljanje dobrih osnova vaspitanja i obrazovanja od najranijeg uzrasta značajno je, ne samo za socijalizaciju dece, već i za njihovo dalje uspešno školovanje. Novak Đoković fondacija već godinama unazad realizuje sopstvene programe koji su usmereni na bolje uslove za realizaciju predškolskog vaspitanja. U ovom slučaju iskoristićemo njihovo znanje i iskustvo i udružujemo se kako bismo obezbedili uslove da još veći broj dece, posebno iz socijalno i ekonomsko ugroženih društvenih grupa, bude obuhvaćen sistemom predškolskog vaspitanja i obrazovanja – rekao je ministar prosvete Branko Ružić.

Kako je saopšteno, plan je da do kraja 2022. godine bude adaptirano i opremljeno najmanje 100 prostorija u javnim objektima i postojećim predškolskim ustanovama, a radovi će biti finansirani iz Projekta inkluzivnog predškolskog vaspitanja i obrazovanja, koji finansira Svetska banka. Fondacija će koordinirati aktivnosti na renoviranju, prenameni i adaptaciji tih prostora i opremanje nameštajem i didaktičkim materijalom.

– Vodeći se željom da našim najmlađim generacijama pružimo podsticajno okruženje za igru i učenje kako bi razvili svoj puni potencijal, naš tim je do sada rekonstruisao, opremio i pomogao 45 vrtića širom Srbije. Na taj način smo podstakli i razvoj samih lokalnih zajednica što dugoročno doprinosi boljoj budućnosti za sve nas. Međutim, brojevi pokazuju da je i dalje dugačak put ka cilju da svako dete u Srbiji ima pristup predškolskom vaspitanju i obrazovanju. Zato nam je jako drago da smo, zahvaljujući našem dugogodišnjem iskustvu, dobili poverenje Ministarstva da im na tom putu pomognemo i sigurni smo da će uz partnerstvo sa Svetskom bankom projekat biti uspešno realizovan – rekla je Maja Кremić, nacionalni direktor Novak Đoković fondacije.

U prvoj godini saradnje, u planu su radovi u 20 lokalnih samouprava: Doljevac , Vlasotince, Vladičin Han, Varvarin, Trstenik, Brus, Кraljevo , Čačak, Obrenovac, Stari Grad, Jagodina, Batočina, Svilajnac, Rača, Velika Plana, Bač, Apatin, Šid, Nova Varoš, Čajetina.

Hrana iz konzerve: zdravo ili ne?

Možda ste čuli da dugotrajna upotreba antiperspiranata, koji sadrže aluminijum, mogu uticati na zdravlje mozga. Tu teoriju pojačalo je novo istraživanje. Naime, grupa naučnika otkrila je da aluminijum, koji konzumiramo, kada pijemo iz limenke, može dovesti do ozbiljnog oštećenja dugotrajnih kognitivnih funkcija.

Prošlog meseca je Journal of Alzheimer’s Disease objavio studiju koju su sprovela četiri naučnika iz Engleske. Cilj istraživanja je bio da se utvrdi kako izloženost aluminijumu može uticati na genetsku predispoziciju ljudi kod bolesti povezanih sa demencijom, poput Alchajmerove bolesti.

Istraživači su se koristili ranijim istraživanjima koja su pokazala da je svakodnevno izlaganje aluminijumu u prozivodima, kakav je dezodoransa, povezano sa neurodegenrativnim bolestima i oblicima demencije, poput Alchajmerove bolesti. Kako prenosi Eat This, Not That, naučnici su ispitivali i prisustvo aluminijuma u ​​mozgu davalaca sa porodičnom istorijom Alchajmerove bolesti. Analizom su istraživači otkrili da je aluminijum prisutan u istim delovima mozga kao i zametci proteina koji se pojavljuju u ranim fazama Alchajmerove bolesti.

pročitajte još i: Do 2030. EU zabranjuje plastiku za jednu upotrebu

Kako se dalje navodi, sam aluminijum bi mogao uticati na stvaranje klupka i plakova, a koji prethode nastanku bolesti. Međutim, stručnjaci navode da aluminijum možda nije baš krivac za pojavu Alchajmerove bolesti. Ono gde se vidi povezanost aluminijuma i demencije jeste činjenica da s godinama naši bubrezi postaju manje sposobni da filtriraju aluminijum iz tela kada ga konzumiramo i upravo to uslovljava akumulaciju aluminijuma u ​​mozgu.

Podaci kažu i da većina država članica Evropsku unije sakuplja i reciklira od 60 do 70 odsto ambalažnog otpada. U Srbiji je ta obaveza uvedena 2010. godine i danas se oko 50 odsto ambalaže reciklira.

Konzerviranje

Napoleon je, krajem XVIII veka, želeo da pronađe način kako da sačuva hranu zanjegovu vojsku. Hrana se do tada sušila, dimila ili kiselila, ali ove metode nisu bile praktične za veliku vojsku. On je tada ponudio 12.000 franaka onome ko pronađe način kako bi se očuvala hrana.

Tako je 1795. godine poslastičar i kuvar iz Pariza, Nikolas Aper počeo da eksperimentiše, a inspirisan vinom i zatvorenim flašama. On je najpre hranu stavljao u staklene tegle koje je zatvarao zaptivajući ih voskom. Tegle je umotavao u platno i prokuvavao neko vreme. Ovim procesom je dobijena prva konzervirana hrana među kojm su voće, povrće, supe, marmelada, mlečni proizvodi i sokovi.

Aper nije znao pravi razlog zbog kojeg je njegov proces uspešan, sem što je zaključio da se hrana na vazduhu kvari. Tek 50 godina kasnije će Luj Paster otkriti da toplota ubija bakterije. Kuvanjem hrane u teglama i flašama ubijale su se bakterije, a nakon što bi se iste ohladile pravio se vakuum, zahvaljujući kojem bakterije iz okruženja nisu mogle da dođu u dodir sa sadržajem u posudama.

možda vas zanima i koje namirnice nemojte nikada stavljati u zamrzivač!

Ovaj izum, Aper je predstavio 1806. godine na izložbi hrane u Parizu, međutim, konzumenti nisu bili zadovoljni ukusom te nije dobio ni nagradu za svoj rad. Međutim, francuska mornarica pristala je da testira njegove proizvode – meso, povrće, voće i mleko, te je nakon 15 godina dobio je priznanje od francuskih vlasti. Nagrada od 12.000 franaka dodeljena mu je 1810. godine. Kasnije će Aper objaviti svoj kuvar “Umetnost čuvanja mesa i povrća“, koji se smatra prvim kuvarom o konzerviranju hrane.

Ovaj poslastičar i kuvar je tako postao otac konzerviranja. Inače, Aper je patentirao svoj pronalazak, a novcem od nagrade izgradio je prvu fabriku za proizvodnju konzervirane hrane u Maseju. Ova fabrika u blizini Pariza radila je do 1933. godine. Danas se u Francuskoj Aper smatra herojem, po njemu 72 ulice nosi naziv, a 2010. godine obeležena su dva veka od upotrebe njegovog pronalaska.

Kako je pandemija uticala na radnike?

Svaki treći radnik u Srbiji bio je tokom pandemije ugroženog mentalnog zdravlja, a posledice koronavirusa najviše su traga ostavile na psihe žena i zaposlenih između 35 i 50 godina starosti. Ovo su podaci Saveza samostalnih sindikata Srbije, koje je sprovelo istraživanje o uticaju izmenjenih uslova rada, izazvanih pandemijom, na psihičko zdravlje radnika.

Kako navode na svojoj zvaničnoj stranici, promena načina života i rada izazvana epidemijom, izolacija i opreznost u cilju očuvanja svog i zdravlja drugih, izaziva u mnogima negativna osećanja. Poremećaj svakodnevnice i nove emocije proizvode strah i strepnju, što dovodi do narušavanja psihičkog zdravlja.

– Mnoge stvari su se preko noći promenile, odlazak na posao, zajednički rad sa kolegama u poslovnim prostorijama, druženje sa prijateljima i porodicom ili odlazak kod lekara i dr. I dok je u početku delovalo da će pandemija kratko trajati i da ćemo se brzo vratiti svojim svakodnevnim rutinama, sada je daleko izvesnije da će novi način života, koji podrazumeva zdravstvenu i ekonomsku neizvesnost, potrajati još neko vreme – stoji u izveštaju SSSS.

Ciljevi i rezultati istraživanja

Cilj istraživanja bio je da se utvrdi kako je pandemija uticala za zdravlje radnika, ali i šta su poslodavci i sindikati preduzeli kako bi olakšali zaposlenima u takvoj situaciji. Ciljna grupa bili su zaposleni, koji su bili u radnom odnosu ili su bili radno angažovani tokom pandemije.

U istraživanju je učestvovalo 610 muškaraca i žena iz većih mesta i gradova Srbije, a koji su zaposleni u javnom i privatnom sektoru. Na osnovu dobijenih informacija, trećina ispitanika je izjavila da rad za vreme pandemije ima negativan uticaj na njihovo mentalno zdravlje.

pročitajte još i Radni sto nije trpezarijski!

U uzorku je 30 odsto bilo pozitivno na koronavirus, a dodatni stres na radu osećalo je 63 odsto ispitanika. Stres izazvan strahom da se zaraza može doneti kući bila je prisutan kod 45 odsto anketiranih, ali je strah za vlastitu sigurnost i nedostatak zaštitne opreme prijavilo mali broj radnika. Dodatni stres kod jedne trećine ispitanika izazvale su promene u načinu radu i promenjena radna atmosfera.

U poslednjih godinu dana glavobolju je imalo 51 odsto ispitanika, nesanicu 48 odsto, gubitak težine 10, osećaj izolovanosti od drugih 53, nemiran san 47, napade anksioznosti 25, usamljenost 35, tugu 43, depresiju 30 odsto anketiranih. Na listi se našlo i osećanje manje vrednosti koje je pogodilo 23 odsto ispitanika, stalni osećaj nervoze i napetosti kod njih 48 i osećanje krivice je imalo 20 odsto ljudi.

Iz ovoga se zaključuje da su najizraženiji simptomi bili osećaj izolovanosti od drugih, stalni osećaj napetosti i nervoze, glavobolja, nemiran san i nesanica. Primećena je pojava depresije i anksioznosti kod zaposlenih koji naiđu na nerazumevanje od strane poslodavaca i kolega.

možda vas zanima i: Odliv radno sposobnog stanovništva je veliki problem

Kvalitet života

Nedostatak socijalne interakcije je takođe štetno uticao na mentalno zdravlje. Što se vidi i u odgovorima na pitanja o kvalitetu života. Više od 50 odsto ispitanika izjavilo je da su nezadovoljni, više žene, odnosima sa ukućanima za vreme pandemije. I što se odnosa sa kolegama tiče, većina smatra da su međuljudski odnosi i radna atmosfera bili bolji pre početka pandemije.

U izveštaju stoji i da je najveći broj ispitanika odlazio je svakodnevno na posao, a oko 10 odsto njih je radilo od kuće. Anketirani su rekli i da nisu strahovali od otkaza, njih 80 odsto je kazalo da im je plata ostala ista, a oni koji su kancelarije zamenili kućama, tvde da takav način rada nije uticao na privatni život.

Ceo izveštaj možete pogledati OVDE

1...959697...851Strana 96 od ukupno 851

O nama

Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.

Servisi

- Oglašavanje
- Partnerstvo
- Vanredno obrazovanje
- Prekvalifikacija
- Dokvalifikacija

Korisno

- Izreke i citati
- Putovanja
- Strani jezici
- LinkTV
- Obrazovanje odraslih

Popularno

Radno mesto – Bravar (limar) – Novi Sad

Novi Sad 0
"Argus inženjering" DOO iz Novog Sada raspisuje konkurs za...

Pronalazak ličnog stila u moru trendova

Moda 0
Moda je industrija koja opstaje na trendovima. Ljubitelji mode...

Otkriven genetski faktor rizika oboljevanja od bipolarnog poremećaja

Magazin 0
Glavni tretman za bipolarni poremećaj, litijum, odobren je pre...

© 2022 tagDiv. All Rights Reserved. Made with Newspaper Theme.