Uglavnom niko ne voli da kasni, a niko ne voli ni da čeka ljude koji kasne. Ljudi koji dođu na vreme ne razumeju ljude koji kasne, i često misle da ste sebični ili bezobzirni. Ali kašnjenje je ipak složeniji problem nego što se čini.

Postoje ljudi koji hronično kasne, i kod njih se može videti šablon zbog koje kasne. Ljudi koji imaju običaj da kasne često odlažu obaveze, imaju problema sa samokontrolom (podložniji su prejedanju, kockanju, prekomernom kupovanju i slično), a pokazuju i simptome poremećaja pažnje poput nemirnosti i poteškoća sa koncentrisanjem.

Kašnjenje je navika koju je teško promeniti jer je povezana sa vašom ličnošću. To je nešto kao kada prvi put u životu idete na dijetu – teško vam je da se naviknete. Međutim, sa odgovarajućim pristupom, i to se može promeniti. Prvo treba da znate koji ste tip osobe koja kasni i da vidite zašto kasnite. Postoji sedam tipova ljudi koji kasne. Većina spada u sledeće tri kategorije:

1. Oni koji imaju rokove

Ovi ljudi uživaju da iskoriste i poslednji minut koji imaju. Vole hitnost i često tvrde da najbolje rade pod pritiskom. Nekad im je teško da se motivišu ako nema krize. Jurnjava od ovamo do tamo je najlakši način da se oslobode dosade.

2. Oni koji proizvode

Ovaj tip ljudi se trudi da uradi što više stvari za što kraće vreme. Osećaju se bolje kada precrtaju neku stvar sa ogromne liste obaveza. Oni često loše procene koliko im je vremena potrebno da bi nešto uradili. Ne vole da traće vreme, pa često sebi prave raspored tako da iskoriste svaki minut u danu.

3. Oni koji su odsutni

Smatra se da je odsutnost genetski uslovljena i može da varira od potpunog poremećaja pažnje do povremenog odlutanja. Ovaj tip ljudi često izgubi pojam o vremenu, gubi ključeve od kola i zaboravlja na sastanke.

Često se dešava da se ljudi pronalaze u više tipova. Preostala četiri tipa ljudi koji kasne su oni koji racionalizuju (nikad ne priznaju da kasne), oni koji se prepuštaju (nedostaje im samokontrole), oni koji izbegavaju (pokušavaju da kontrolišu anksioznost i nisko samopouzdanje tako što kasne), i buntovnici (oni koji kasne da bi pokazali moć).

Prevazilaženje kašnjenja:

Prvi korak: Naučite da gledate na sat

Svaki dan tokom dve nedelje, zapisujte koliko vam je trebalo vremena za svaku obavezu koju ste ispunili. Merite vreme kako prolazite kroz listu – tuširanje, oblačenje, doručkovanje, vožnja do posla, pranje sudova – i zapisujte koliko vam je trebalo vremena. Mnogi ljudi imaju nerealne vremenske okvire u glavi koje treba da zamene pravim.

Drugi korak: Nikad ne planirajte tačno u minut

Ljudi koji kasne obično planiraju da stignu na odredište tačno u minut, i ne ostavljaju prostora za nepredviđene situacije. Recimo da treba da budete na poslu u devet. Ako vam je potrebno 12 minuta do posla, nemojte kretati u 8:48. Ako vas zadesi crveno svetlo, ili morate da se vratite po kišobran, nećete stići na vreme. Ne rizikujte. Prema istraživanjima, najbolje je planirati da stignete 15 minuta ranije gde god da idete.

Treći korak: Učinite čekanje zanimljivim

Ukoliko vas plaši misao da ćete stići na odredište ranije i čekati, isplanirajte da radite nešto za to vreme. Ponesite časopis, pozovite prijatelja sa kojim se niste dugo čuli, ili prođite kroz vaš nedeljni raspored. Smislite šta ćete raditi, pa ćete biti i motivisani da stignete ranije i odradite to.
Ukoliko vam prijatelj ili član porodice uvek kasni, znajte da to nema veze sa vama. Neće vam pomoći ako im kažete da dođu ranije, niti ako ih izgrdite kada zakasne. Umesto toga, porazgovarajte sa njima iskreno o tome. Možete i da pokušate da se dogovorite tako da svaki put kada kasni više od petnaest minuta, ta osoba vas vodi na desert. Tako ako ih to ne opameti, bar ćete se zasladiti.