Posle kečapa drugi umak koji se najviše troši na svetu je majonez. Ovaj preliv se koriste najviše u Americi, a zatim u Evropi. Kombinuje se sa gotovo svim mesima, koristi za salate i maže na hleb. A, legenda kaže da je za njegov “pronalazak” odgovoran kuvar maršala Rišeljea.

Nije slučajno da se priča vezuje za Francuze, jer oni i dalje važe za najbolje kuvare sveta. Davne 1756. godine maršal Rišelje je osvojio tvrđavu Por Maon na ostrvu Minorki. A zatim se nastanio u glavnom gradu Mahon ili Majon, kako ga Francuzi nazivaju. Maršal je jedan naredio da mu kuvar spremi topli sos za večeru. No, kuvar je meso ranije pripremio i nije više drva za vatru imao. Pukim slučajem, a u žurbi da iznađe rešenje, u posudu sa uljem upalo je jedno žumance.

Nesvesno kuvar je počeo da muti ulje i žumance dobijajući finu, gustu i glatku masu. Nastalim sosom prelio je meso i servirao maršalu. Rišelje se oduševio jelom, posebno prelivom, pa je odmah po povratku u Pariz počeo da ga reklamira na dvoru Luja XV. Preliv je dobio naziv po gradu u kome je slučajno napravljen. Vremenom, preliv je menjan i gotovo da nema kuvara koji ga ručno ne pravi, dodavajući u njega biljke ili začine.

pročitajte još i: Kečap ide uz krompiriće, burger, ali i u tortu

Ovaj preliv je kao i gotovo sva druga hrana, i hvaljen i osporavan. Pojedini ukazuju na količinu masnoće koje sadrži i kalorija, a drugi, pak, ističu, da su baš te masnoće važne za ljudski organizam. Ono što je sigurno je da je uvek bolje napraviti domaću verziju majoneza nego trošiti industrijske. A ukoliko želite da ga zamenite nekim drugim prelivima u nastavku vam predstavljamo neke od njih.

Zamene za majonez

Sos od pavlake

Sastojci: 3 supene kašike maslinovog ulja; 1 supena kašika limunovog soka; 1 kafena kašika senfa; 7 supenih kašika pavlake, začini po ukusu
Priprema: izmešati ulje, limunov sok, senf, so i biber, i na kraju dodati pavlaku.

Sos od jogurta

Sastojci: 3 tvrdo kuvana žumanceta; 5 supenih kašika jogurta, par kapi limunovog soka; 3 supene kašike krem sira; pola kašičice senfa, začini
so i biber
Priprema: sastojke staviti u blender i dobro sjedinjiti. Ovaj sos se odlično slaže uz meso i povrće.

Sos od kikirikija

Sastojci: 4 supene kašike kikiriki butera; 200 ml vode; 4 supene kašike soja sosa; 2 supene kašike ulja; 3 kafene kašike jabukovog sirćeta.
Priprema: kikiriki buter staviti u šerpu i pomešati ga sa vodom. Ostaviti da proključa te dodati ulje, a zatim i soja sos i jabukovo sirće.

možda vas zanima i: Fondu: sir sa konjakom i hlebom

Krem sos od sira

Sastojci: 180 g tvrdog sira; 2 čena belog luka; 200 g pavlake, malo muškatnog oraščića; so i biber
Priprema: pavlaku presuti u šerpu i blago zagrejati, u nju narendati sir i na srednjoj temperaturi kuvati oko 5 minuta. Zatim dodati ispasirani beli luk i malo muškatnog oraščića, kao i so i biber, po ukusu. Kuvati još par minuta, nakon čega ga je najbolje poslužiti uz pečurke i piletinu.

Kari sos

Sastojci: 1 čaša jogurta; 1 kašičica karija; 1 kiselkasta jabuka
Priprema: jabuku oljuštiti i očistiti od semenki i sitno iseckati, pa pomešati s jogurtom i karijem, da ne bi potamnela.

Pavlaka i soja sos

Sastojci: 1 čaša pavlake; 1 supena kašika soja sosa; 3 čena belog luka; do 5 kapi balzamiko sirćeta; mirođija
Priprema: Sve sastojke staviti u blender i izmutiti. Masa mora da postane ujednačena i glatka.

Jedna od prvih asocijacija za Italiju je pica, pa bi se moglo zaključiti da su tamošnji majstori najbolji u razvijanju testa za ovo planetarno popularno jelo. Međutim, dobre pizze se prave širom sveta. To dokazuje i izbor “50toppizza”, koji je proglasio najboljim specijalitetom te vrste, picu iz Francuske.

Najbolju picu, ipak, pravi Napuljanin Đuzepe “Pepe” Kutraro koji živi i radi u Parizu. Naime, ovaj majstor u izradi testa je otvorio svoj restoran prošlog decembra, ali nije nepoznat u kulinarstvu. Pica, kojom je osvojio šampionsko mesto među pica- majstorima nosi naziv Champion du monde ili Svetski šampion.

Na listi 50 najboljih nalazi se i domaća pica i to na 43. mestu – Majstor i Margarita iz Beograda. Na 35. mestu je Veraće iz Ljubljane, 42. poziciju zauzeli su majstori iz Budimpešte (Belli di Mamma), na 44. je bukureštanski Animaletto Pizza Bar, a na 47. zagrebački Franko’s Pizza & Ba.

Kratka istorija pice

Prema podacima, pica je nastala u srednjem veku u Italiji. Naime, u to vreme, kada su bile izražene klasne razlike, sluge su se hranile ostacima hrane svojih gospodara. Kako bi te otpadke učinili ukusnijim, posebno testa, prelivali su ih sosom od paradajiza, te na njih slagali ostatke drugih jela i stavljali u pećnice da se dodatno zapeče nastalo “jelo”. U spisima se navodi i da se reč “pizza” prvi put pojavljuje 997. godine i to u rukopisu iz italijanskog grada Gaete.

možda vas zanima i: Jedina namirnica koju svi jedu – HLEB!

S druge strane, postoji priča i da je prva pica nastala na području Mediterana. Odnosno da je to produkt mnogih kuhinja, jer su i Grci, Rimljani i Egipćani jeli tanko pečeno testo koje su bogatili uljem, belim lukom i začinima. Legenda, pak, kaže, da u italijanski lokalni pekari tanko razvijali testo i koristili ga da provere temperaturu svojih peći. A da testo ne bi bacili, poklanjali su ga sirotinji, koja je na njega stavljala ostatke obroka u vidu povrća i začina.

Vrste

Picu su svetu predstavili majstori iz Napulja i oni su najodgovorniji za globalnu popularnost iste. Najčuvenija je pica margarita, koja je naziv dobila po kraljici Margariti Savojskoj, a nastala u Napulju u 19. veku. Navodno je lokalni pekar bio zadužen za pripremu trpeze u svrhu posete kraljevske porodice – kralja Umberto i njegove pratilje Margarite. Kako bi ih impresionirao odlučio je da tanko pečeno testo obogati hranom koja najbolje oslikava Italiju i njena boje: paradajz, beli sir i bosiljak. Ovom idejom kraljevski par je bio impresioniran, te je zahvaljujući toj pohvali recept brzo počeo da se prenosi.

Danas je nemoguće utvrditi i prebrojati vrste pice, ali je jedno sigurno: svaki region prilagođava ovaj specijalitet stanovništvu i njihovim kulinarskim navikama. Druga i gotovo najvažnija stvar kod pice je način izrade testa, jer sam nadev je tek ukras na dobro sklopljenim sirovinama i valjano ispečenom testu. To tvrde majstori pice.

• Kaprićoza – paradajz-pire, gauda, šunka, šampinjoni, masline.
• Margarita – oljušteni paradajz, mocarela, maslinovo ulje, bosiljak.
• Kvatro stađone (Četiri godišnja doba) – paradajz, mocarela, pečurke, školjke, račići, paprika, šunka, crne masline, maslinovo ulje, limunov sok.
• Napolitana – paradajz, svež sir, salama, maslinovo ulje.
• Sicilijana – umak od paradajza, mocarela, paprika, suve kobasice, šampinjoni.
• Fungi (Pečurke) – umak od paradajza, kačkavalj, šampinjoni, ljute papričice.
• Vezuvio – umak od paradajza, kačkavalj, šunka.
• Sorpreza – umak od paradajza, kačkavalj, slanina, pečurke, jaje, luk, feferone.

Recept za testo (jedan od savremenijih)

Sastojci: 250 ml jogurta, 600 grama brašna, 1 kesica suvog kvasca, 100 ml ulja, 50 ml vode, 1 kašičica soli, prstohvat šećera.
Priprema: Zagrejati 250 ml jogurta da bude mlako, pa u njega dodati kesicu suvog kvasca, šećer, 50 ml vode i kašičicu brašna. Sve pomešati u dubokoj posudi i ostaviti testo da odmara oko 15 minuta. Posudu prekriti krpom ili aluminijumskom folijom. Nakon tog vremena dodati 100 ml ulja i so. Sve promešati pa dodavati malo po malo brašna. Sjedinjenu masu mesiti oko 10 minuta i to dok testo ne prestane da se lepi za prste. Nakon toga opet ostaviti testo da odmara oko pola sata.

Najlepše je videti nasmejanu i srećnu osobu, jer se to stanje lako prenosi i na okolinu. Po definiciji, “smeh je spontana neverbalna vokalna ekspresija, poput vriska, recimo”. Kada se smejemo ispuštamo zvuk i tom prilikom ne pravimo nijedan pokret jezikom.

Naučnici ne mogu da objasne zašto tačno ispuštamo zvuk, ali su uverenja da je on jedan od najprostijih načina da, u naletima, istisnemo vazduh iz sebe. S druge strane ono što se zna jeste da su smeh i ljubav povezani u ljudskom umu. Tome u prilog ide i činjenica da su ljudi koji vole ili su zaljubljeni često nasmejani, a stručnjaci kažu da kada se iskreno i srećno smejemo doživljavamo istu “orgazmičku radost kao i u seksu“.

Ali kao ni što ljubav nije logična, često nije ni smeh, ali se oni savršeno uklapaju i deluju spontano. Zato je važno da nas okružuju ljudi koji nas čine srećnim, ali je važnije da budemo u vezi sa osobom koja će svojom spontanošću kod nas izazvati reakciju i to baš smeh. Humor i smijeh su veoma bitan deo  života, jer time postižu mnoge pozitivne promene. Psiholozi tvrde da su veze koje su ispunjene humorom dugovečnije.

Kako humor deluje?

1. Smanjuje stres: naučno je dokazano da smeh smanjuje nivo stresa.

2. Spaja ljude: kada se energije ljudi poklapaju, kada se iskreno smejete i radujete, tada shvatate da vas baš to jako zbližava.

3. Olakšava teška vremena i trenutke: ako veza dođe u tešku fazu, humor bi mogao pomoći da se ista prevaziđe. Mnogi ljudi tvrde da se u trenucima anksioznosti i panike najsigurnje osećaju u društvu osobe koja ih zna nasmejati.

4. Humorom veselite jedno drugo: nakon dugog dana na poslu, smeh sa osobom koju volite je dovoljan da vam se povrati energija.

5. Parovi koji se zajedno smeju ostaju dugo zajedno: prema istraživanju, oni koji imaju isti smisao za humor i zajedno se smeju u proseku 5 godina ostaju duže od onih koji se malo zajedno raduju.

saznajte još i koji su Zdravstveni benefiti smeha

A, poznato je i da je glumica Merilin Monro rekla da ako muškarac može da nasmeje ženu, može sve. Naučnik Džefri Hal sa Univerziteta u Kanzasu je tokom 30 godina uradio 39 istraživanja koja su uključivala više od 15.000 ljudi. Kroz te projekte hteo je da utvrdi koliko je i da li je humor ključni deo u izgradnji uspešnog odnosa među parovima. Ovaj istraživač tvrdi da bi partneri trebalo da imaju sličan smisao za humor kako bi im odnos bio bolji.

Međutim, smisao za humor je širok pojam. I nije dovoljno da neko zna kako od svega napraviti šalu, već humor u partnerskom odnosu mora biti onaj zajednički, “povezanim sa zadovoljstvom odnosa koji parovi zajedno razvijaju”. U drugom istraživanju, navodi da se međusobnim zasmejavanjem gradi sigurnost između partnera. No, to ne uključuje ruganje ili podsmehivanje i zato treba razumeti stvari oko kojih partner ne voli da pravi šalu ili se ne oseća lepo, ako se iste pomenu u šaljivom kontektu.

Povrće koje je sve popularnije i u ovim krajevima je biljka Bamija. Njen latinski naziv je Abelmoschus esculentus i potiče iz tropskih i suptropskih krajeva. Najviše se uzgaja u zapadnoj Africi, Turskoj, Indiji, Brazilu, ali i na jugu SAD i Evrope. Bamija se sprema kao glavno jelo – Begova čorba ili se dodaje u salate, takođe kao glavni sastojak. 

Ovo je jednogodišnja biljka, vrlo ukusnog ploda koji celo leto mogu da krase trpezu. Pomalo liči na papriku, a može se jesti sveža, ali i  konzervirana, sušena, može se i staviti u duboki led ili marinirati. Koren biljke je dubok i grana se pri površini zemljišta, a raste u visinu između 60 cm i 2 metra.

Cvetovi bamije su beli ili žuti, a kako su dvopolni, samooprašuju se i kasnije daju plod. U pojedinim azijskim zemljama, seme biljke se koristi kao zamena za kafu.  Biljka se lako sadi i neguje, a minimalna temperatura, na kojoj opstaje je oko 15 stepeni Celzijusovih, dok podnosi maksimalno 30 C.

možda vas zanima i Zašto treba jesti kiseli kupus?

Bamija ne voli jutarnje mrazeve kao ni ekstremno visoke temperature i sušni period. Preporučuje se da se sadi uz dinje ili krastavce. Biljka se sadi krajem marta i to tako što se seme blago utisne u zemlju. Između dva semena treba ostaviti oko 20 cm razmaka kako bi se biljka pravilno razvijala.

Plodovi se mogu pojaviti već krajem maja ili početkom juna, a tokom lelog leta biljka može “rađati”. Plodovi su dužine oko 8 cm, a zabeleženo je da uzgajivači nedeljno imaju i do 20 tona ploda po hektaru. Bamija se bere vrlo jednostavno, slično krastavcu, ali plod ima brojne sitne dlačice koje mogu izazvati iritaciju kože, te se preporučuje korišćenje rukavica. Plodovi, ako se čuvaju u frižideru, tamo mogu ostati maksimalno tri dana.

Lekovita svojstva

Poboljšava vid – bamija je bogata antioksidantima, a u svom sastavu ima i vitamin A5 i flavonide. Bamija deluje umirujuće na želudac, pa se preporučuje osobama koje boluju od gastritisa. Snaži mišiće i jača kosti, a zgrušavanje krvi drastično usporava. Ona u sebi sadrži vitamin K i ima folate, koji doprinose gustini kostiju. Bamija je sjajna u borbi protiv anemije. Kalijum i gvožđe obiluju u biljci i preporučuje se svakodnevna upotreba salate od bamije.

pročitajte i: Hrana koju koža obožava: Evo šta treba da jedete ovog leta!

Poboljšava rad srca i snižava loš holesterol u krvi, a tome doprinosi pektin i vlakna, kojih ima u izobilju. Odlična je biljka i protiv oboljenja respiratornih organa. Deluje protiv upalno, jer u svom sastavu sadrži antioksidante, te lako pobeđuje u borbi protiv bolesti disajnih puteva. Za lečenje upale pluća ili blonhitisa koriste se listovi, plodovi, ali i cvetovi bamije. Najefikasnije je piti čaj, koji još sprečava gušenja i uporni kašalj.

Priprema bamije

Begova čorba

• 250 gr pilećeg mesa
• 100 gr šargarepe
• 15 grama bamije
• 50 grama korena celera
• 50 gr brašna
• 50 g maslaca
• 50 gr peršunovog lista
• 1 žumance
• 50 grama pavlake
• par kapi limunovog soka
• so, biber i suvi začin

Priprema: meso oprati i kuvati sa korenom celera. Kada je skuvano, meso procediti, odvojiti od kosti i iskidati na manje komade, a vodu u kojoj se meso kuvalo sačuvati. U drugu šerpu staiti maslac i istopite ga, pa dodati brašno (zapršku napraviti). Nakon toga dodati vodu u kojoj se kuvalo meso i kuvati na srednjoj temperaturi oko 15 minuta. Iseckati šargarepu, celer i peršun i dodajte ga u “supu”. Nakon što tečnost postane bistra i gusta, procediti je pa dodati meso i još malo kuvati.  Bamije i limunov sok kuvati  u posebnoj šerpici pa ih dodati supi, kao žumance i pavlaku.

Ostale recepte možete videti u prilogu:

U svetu je sve više kompanija koje zahtevaju od svojih zaposlenih da se vakcinišu. Ovo važi za sve one koji planiraju da se vrate u kancelariju na posao i to najviše zbog pojave delta soja koronavirusa, koji se brzo širi pa i broj novozaraženih raste. Među takvim kompanijama su Fejzbuk i Gugl, navodi Glas Amerike.

Obe kompanije su objavile da svi njihovi zaposleni u SAD moraju da se vakcinišu pre povratka na posao. A, Gugl je još dodao i da će isto tražiti i od zaposlenih u drugim zemljama. Na listi odgovornih kompanija su još i Netfliks, koji je predstavio politiku obavezne vakcinacije za one koji učestvuju u produkciji serija i filmova u SAD.

A, Epl planira da ponovo uvede obavezno nošenje maski u svim prodavnicama u Americi, nebitno da li je osoblje vakcinisano. Kompanije Uber i Majkrosoft neće otvoriti vrata kancelarija još neko vreme, iako je bilo planirano da se zaposleni vrate na radna mesta ovih dana. I Gugl je produžio rad od kuće do 18. oktobra, zbog novonastale situacije sa delta sojem.

U međuvremenu, Bela kuća je kritikovala društvenu mrežu Fejzbuk da ne preduzima dovoljno mera da zaustavi širenje lažnih tvrdnji o kovidu-19 i vakcinama. Prema rečima portparolke Bele kuće Dženi Psaki, Fejsbuk, koji je vlasnik i Instagrama i aplikacije WhatsApp, mora više da radi na uklanjanju netačnih informacija o vakcinama sa svoje platforme.

Kako je preneo N1, ona tvrdi da je 12.000 ljudi odgovorno za gotovo 65 odsto antivakserskog dezinformiranja na društvenim mrežama, a to proističe iz izveštaja Centra za suprotstavljanje digitalnoj mržnji. Ona još tvrdi i da je Fejsbuk problematizovao metodologiju istraživanja.

– Svi su oni ostali aktivni na Fejsbuku i zato mreža treba brže da briše štetne nasilne objave – rekla je Psaki.

I drugi zvaničnici su složni u oceni da raste dezinformiranje o kovidu-19 i vakcinama i zbog toga je otežana borba protiv pandemije. Mediji još prenose i da je Fejsbuk uveo pravila protiv lažnih tvrdnji o kovidu-19 i vakcinama, međutim kontrola sadržaja na toj platformi je i dalje jako slaba.

Paralelno sa problemi u vezi sa dezinformacijama kada je u pitanju aktuelna pandemija, Fejsbuk se suočava i sa problemom reklama na svojoj platformi. Naime, kako su saopštili “više neće dozvoljavati oglašivačima da ciljaju one od 18 godina i mlađe na osnovu njihovih interesa i aktivnosti na drugim veb lokacijama”. Ovo pravilo odnosi se i na Instagram i Facebook messsenger, a starosne granice mogu se razlikovati u zavisnosti od zemlje. Primena novog pravila počinje za nekoliko nedelja.