Svi smo imali te iznenade „napade gladi“ kada nam se jako jede nešto jako slatko, slano ili pak masno. Evo za čim naše telo zapravo žudi!

Nedostatak magnezijuma

Ukoliko vam se jako jede čokolada, prema naučnicima, to je znak da imate hroničan nedostatak magnezijuma. Potrebe za ovim mineralom rastu u stresnim situacijama, a njegov nedostatak nadomestićete konzumiranjem orašastih plodova, semenkama i zelenim lisnatim povrćem. S druge strane, u 100 grama tamne čokolade nalazi se čak 176 mg magnezija, što je polovina preporučenog dnevnog unos. Stoga, ukoliko izaberete čokoladu, radije se odlučite za crnu.

Manjak soli

Ukoliko imate potrebe da stalno pijete kafu ili čaj, to je znak da u organizmu nedostaju važni nutrijenti poput fosfora, sumpora, soli i gvožđa. Manjak fosfora nadomestićete konzumiranjem jaja, ribe, mlečnih proizvoda i piletine, dok ćete manjak sumpora regulisati unosom jaja, crnog i belog luka, te zelene salate i avokada. Dok se manjak soli reguliše unosom jabukovog sirćeta ili morske soli, gvožđe ćete nadomestiti jedući džigericu, španat, blitvu i cveklu.

Nedostatak kalcijuma

Potreba da jedete masnu i začinjenu hranu, poput čipsa i pomfrita, stručnjaci objašnjavaju nedostatkom kalcijuma. On se nalazi u mleku, jorutu, sardinama, lososu i brokoliju, stoga se potrudite da ove namirnice uvrstite u svoj svakodnevni meni. Kalcijum, kao što je poznato, utiče na pravilan rast kostiju i na njihovu izdržljivost, a njegov nedostatak može prouzrokovati brojne zdravstvene probleme.

Brojne studije dale su različite odgovore, ali ipak svi se slažu u jednom: količina vode koju treba da pijemo u toku dana varira od brojnih faktora.

Iako ne postoji jedisntvena formula za svakog, naučnici su složni u tome da svaka osoba pojedinačno mora da prati znakove koje šalje organizam.

Ljudsko telo sastoji se od 60 procenata vode, a ona je zadužena da izbacuje toksine iz organizma. Manjak vode utiče na pad nivoa energije u telu. Stoga, prvi znak dehidratacije jeste osećaj umora. Iako možda ne osećate žeđ, vašem telu nedostaje vode.

U proseku, svakom pojedincu potrebno je 3 litre vode dnevno. Ovaj prosel varira od zdravlja osobe, pola, starosne dobi i fizičke aktivnosti.

Stoga, poznato pravilo od osam čaša vode dnevno, koje, uzgled budi rečeno, nije naučno utvrđeno, ne važi za svakoga. Osluškujte svoje telo!

Iako spadaju među najpopularnije dodatke ishrani, nova istraživanja pokazuju da konzumiranje određenih vitamina nije nimalo bezospasno!

Naučnici sa Univerziteta u Ohaju objavili su rezultate desetogodišnje studije u kojoj su utvrdili da dugogodišnje uzimanje dodataka vitamina B povećava rizik od nastanka raka pluća kod muškaraca.

Prema istraživanjima, muškarci koji su uzimali visoke doze vitamina B6 ili B12 dug vremenski period, dvostruko su češće razvijali kancer pluća, a muškarci koji su pušaci i uzimali su vitamin B, svoj rizik od raka povećali su za četiri puta.

Istraživači su istakli da kod žena nisu uočili povezanost kancera sa konzumacijom vitamina B, stoga se smatra da pripadnice nežnijeg pola nisu ugrožene.

Naučnici su analizirali lekarske podatke 77 hiljada ljudi, od 50 do 75 godina, a studija pod nazivom Vital (Vitamins and Lifestyle) objavljena je u saradnji sa američkim ministarstvom zdravlja.

Osobama koje imaju deficit ovog vitamina, naučnici savetuju da vitamin B potraže na prirodni način- preko hrane. Namirnice bogate vitaminom B su jaja, žitarice, mleko, meso, banane, riba, mahunarke, iznutrice i orašasti plodovi.