Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.
ITAcademy i BusinessAcademy organizuju akciju koja vam može promeniti život
Tržište rada se neprestano menja, a da biste u današnje vreme mogli da dođete do iole pristojnog radnog mesta, neophodno je da posedujete neke od savremenih veština.
Zbog sve većeg interesovanja za stručnjake u oblasti informacionih tehnologija i biznisa, kao i zbog sve veće potrebe za odgovarajućim obrazovanjem u ovim oblastima, ITAcademy i BusinessAcademy organizuju specijalnu akciju povodom Crnog petka (Black Friday), koja ove godine počinje malo ranije, od 26. novembra.
Crni petak se obeležava širom sveta i označava početak praznične kupovine. Za ovaj dan karakteristični su drastična sniženja i promocije u maloprodajnim i veleprodajnim objektima različitog asortimana, kao i popusti za ugostiteljske, obrazovne i druge usluge.
Prijavite se za akciju Black Friday na ITAcademy i BusinessAcademy i među prvima saznajte šta su ove ustanove pripremile za vas od 26. novembra.
Obrazovanje za najprofitabilnija zanimanja
Tražnja za ekspertima iz IT sveta raste iz godine u godinu. Isto važi i za profesionalce iz oblasti internet poslovanja, preduzetništva i srodnih oblasti. Interesovanje za zanimanja 21. veka vlada među onima koji traže posao ili žele da ga promene, što i ne čudi, jer podaci pokazuju da prosečne plate zaposlenih u oblasti IT-ja, PR-a ili u preduzetničkom sektoru daleko premašuju prosek kada je reč o tradicionalnim zanimanjima.
Programiranje, grafički ili web dizajn, elektronsko poslovanje, menadžment ljudskih resursa, preduzetništvo samo su neki od programa koje polaznici ITAcademy ili BusinessAcademy pohađaju u želji da steknu inovativne i profitabilne veštine.
Ono po čemu se školovanje na ovim ustanovama izdvaja jeste nastojanje da se usvoje praktična znanja koja polaznici mogu da primene u realnim situacijama i tako pronađu zaposlenje odmah po završetku nekog od izabranih programa.
Priznate diplome i sertifikati koji dokazuju stručnost i kvalitet usvojenih znanja na ovim institucijama umnogome pomažu polaznicima ITAcademy i BusinessAcademy da se izdvoje na tržištu rada, te tako ne moraju da brinu da li će se i gde zaposliti nakon školovanja.
Obrazovne institucije ITAcademy i BusinessAcademy među prvima su koje su u Srbiji iskoristile Crni petak kao idealnu priliku da ponude svojim polaznicima šansu da po najpovoljnijim uslovima steknu najkvalitetnije školovanje za neke od traženih profesija današnjice.
Ne propustite ovu jedinstvenu ponudu koju ITAcademy i BusinessAcademy pripremaju za Black Friday i prijavite se već sada kako biste na vreme dobili obaveštenje o pogodnostima koje ćete imati kada akcija bude počela.
Zašto je baš božićna zvezda cvet praznika?
Božićna zvezda, lat. Euphorbia pulcherrima, odvajkada važi za praznični cvet, ali zašto je to tako?
Kada pomislimo na biljku uoči praznika, prva asocijacija su nam imela i čuvena Božićna zvezda. A zašto je ovaj cvet postao zvanična biljka božićnih i novogodišnjih praznika?
Razlog se krije u staroj meksičkoj legendi. Devojka Pepita je bila tužna jer nije imala poklon koji bi stavila pokraj statue Isusa u crkvi na Badnje veče. Njena rođaka ju je tešila rečima da će se Isusu svideti šta god da mu odnese, pa makar to bio i mali poklon. Budući da Pepita nije imala novca, nabrala je buket nekog korova na putu za crkvu. Kada je stigla tamo, stavila je korov na postavljenu scenu bebe Isusa u jaslama. Odjednom, korov se pretvorio u predivno crveno cveće. Zato je i zvanična boja Božića crvena i zelena.
Od tog dana, ovo cveće postalo je poznato pod nazivom “cveće svete noći”, odnosno, kasnije božićna zvezda.
Ljudi su poremetili jedan od prirodnih zakona koji upravljaju morima i okeanima
Baš kao i u slučaju planetarnih ili molekularnih obrazaca, i na ovom planu mogu se pronaći matematički zakoni koji tačno opisuju i omogućavaju predviđanja unutar haotično dinamičnih ekosistema.
Međutim, budući da ljudi sada imaju tako destruktivan uticaj na život na Zemlji, čak i ove nekada prirodne univerzalnosti stavljaju u stanje nereda.
„Ljudi su uticali na okean na dramatičniji način od pukog ribolova“, objasnio je morski ekolog Rajan Henegan s Tehnološkog univerziteta u Kvinslendu.
„Čini se da smo razbili zakonitost u okviru spektra veličina različitih vrsta, jedan od najvećih zakona distribucije moći poznatih u prirodi.“
Zakon o moći može da se koristi za opisivanje mnogih stvari u biologiji, od obrazaca kaskadne neuralne aktivnosti do kretanja u potrazi za hranom. To je kada se dve veličine, bez obzira na njihovu početnu tačku, menjaju proporcionalno jedna u odnosu na drugu.
U slučaju određenog tipa zakona moći, koji je prvi put opisan u radu koji je vodio Rejmond V. Šeldon 1972. godine i koji je sada poznat kao “Šeldonov spektar”, te dve veličine predstavljaju telesnu veličinu organizma, proporcionalnu njegovoj zastupljenosti. Dakle, što su članovi jedne vrste veći, obično ima manje jedinki unutar njene specifične grupe.
Na primer, dok je kril oko milijardu puta manji od tune, on je takođe milijardu puta brojniji od tune. Dakle, hipotetički, svo meso tune na svetu zajedno (biomasa tune) je otprilike ista količini (barem u okviru istog reda veličine) kompletne biomase krila na svetu.
Od kada je prvi put predložen 1972. godine, naučnici su testirali ovaj prirodni obrazac skaliranja samo u ograničenim grupama vrsta u vodenim sredinama, u relativno malom obimu. Od morskog planktona, do ribe u slatkoj vodi, ovaj obrazac se pokazao ispravnim, biomasa većih vrsta s manje zastupljenosti, bila je otprilike ekvivalentna biomasi manjih, ali rasprostranjenijih vrsta.
Sada, ekolog Instituta Maks Plank, Jan Haton i njegove kolege, proučili su da li ovaj zakon takođe odražava ono što se dešava na globalnom nivou.
„Jedan od najvećih izazova u poređenju organizama od bakterija do kitova su ogromne razlike u razmerama“, kaže Haton. „Odnos njihovih masa je ekvivalentan onom između ljudskog bića i cele Zemlje. Procenjivali smo organizme na malom kraju skale iz više od 200.000 uzoraka vode prikupljenih globalno, ali veći morski oblici života zahtevaju potpuno drugačije metode.“
Koristeći istorijske podatke, tim je potvrdio da Šeldonov spektar globalno odgovara ovom odnosu kada je reč o predindustrijskim okeanskim uslovima (pre 1850.). U 12 grupa morskog života, uključujući bakterije, alge, zooplankton, ribe i sisare, u preko 33.000 tačaka mreže globalnog okeana, otprilike jednake količine biomase su se pojavile u svakoj kategoriji veličine organizma.
„Bili smo zapanjeni kada smo videli da svaka klasa kategorizovana po pitanju veličine sadrži približno 1 gigatonu biomase na globalnom nivou“, kaže geolog s Univerziteta Mekgil, Erik Galbrajt.
Haton i tim su razgovarali o mogućim objašnjenjima za ovo, uključujući ograničenja koja postavljaju faktori kao što su interakcije predator-plen, metabolizam, stope rasta, reprodukcija i smrtnost. Mnogi od ovih faktora takođe variraju s veličinom organizma. Međutim, u ovom trenutku sve se svodi na spekulacije.
„Činjenica da je morski život ravnomerno raspoređen po vrstama u smislu veličine jedinki je izuzetna“, rekao je Galbrajt. „Ne razumemo zašto bi to trebalo da bude ovako, zašto ne bi moglo da bude mnogo više malih stvari nego velikih stvari? Ili idealne veličine koja leži u sredini? U tom smislu, rezultati naglašavaju koliko mi zapravo ne razumemo ekosistem.”
Međutim, postojala su dva izuzetka od pravila, na oba ekstrema ispitivane skale veličine vrsta. Bakterija je bilo više nego što je zakon predviđao, a kitova daleko manje. Opet, zašto je to tako je potpuna misterija.
Istraživači su zatim uporedili ove nalaze s istom analizom primenjenom na današnje uzorke i podatke. Mada je zakon moći još uvek uglavnom važio, došlo je do oštrog poremećaja njegovog obrasca koji je bio očigledan kod većih organizama.
„Čini se da su ljudski uticaji značajno skratili gornju trećinu spektra“, napisao je tim u svom radu. „Ljudi nisu samo zamenili najveće predatore okeana, već su umesto toga, kumulativnim uticajem protekla dva veka, suštinski promenili protok energije kroz ekosistem.
Iako ribe čine manje od 3 procenta godišnje potrošnje u okviru ljudske ishrane, tim je otkrio da smo smanjili biomasu ribe i morskih sisara za 60 odsto od 1800-ih. Još je gore kada su u pitanju najveće žive životinje na Zemlji,jer je nekontrolisan lov uništio 90 odsto populacije kitova.
Ovo zaista naglašava neefikasnost industrijskog ribolova, napominje Galbrajt. Naše trenutne strategije troše više biomase i energije koju ona sadrži, nego što mi zapravo trošimo. Niti smo zamenili ulogu koju je biomasa nekada igrala, bez obzira što smo sada jedna od najvećih vrsta kičmenjaka prema biomasi.
Iz grupa najvećih vrsta u okeanima izgubljeno je oko 2,7 gigatona, dok ljudi čine oko 0,4 gigatona. Potreban je dalji rad da bi se razumelo kako ovaj ogroman gubitak biomase utiče na okeane, napisao je tim.
„Dobra vest je da možemo da preokrenemo neuravnoteženost koju smo stvorili smanjenjem broja aktivnih ribarskih plovila širom sveta“, kaže Galbrajt. „Smanjenje prekomernog izlova će takođe pomoći da ribarstvo bude profitabilnije i održivije – to je potencijalna dobit, ako možemo da se udružimo.“
U dijamantu iz dubine Zemlje pronađen do sada neviđen mineral
Naučnici su smatrali da je nemoguće pronaći ovaj mineral na površini Zemlje.
Unutar dijamanta koji potiče iz dubina ispod površine naše planete, naučnici su otkrili mineral koji je do sada bio predmet pretpostavki.
Nazvan dejvmaoit po istaknutom geofizičaru Ho-kvangu (Dejvu) Maou, ovaj mineral je prvi primer kalcijum silikatnog perovskita nastalog pri ogromnom pritisku (CaSiO3), pronađenog na Zemlji. Drugi oblik CaSiO3, poznat kao volastonit, obično se nalazi širom sveta, ali dejvmaoit ima kristalnu strukturu koja se formira samo pod visokim pritiskom i visokim temperaturama u Zemljinom omotaču, uglavnom čvrstom sloju Zemlje zarobljenom između spoljašnjeg jezgra i kore.
Dugo se očekivalo da će dejvmaoit biti geohemijski važan mineral kojeg ima u izobilju u Zemljinom omotaču. Međutim, naučnici nikada nisu pronašli nikakve direktne dokaze o njegovom postojanju, jer se raspada na druge minerale dok se kreće prema površini gde pritisak opada. Međutim, analiza dijamanta iz Bocvane, koji se formirao u omotaču oko 660 kilometara ispod površine Zemlje, otkrila je uzorak netaknutog dejvmaoita zarobljenog unutar njega. Kao rezultat toga, Međunarodno mineraloško udruženje je sada potvrdilo dejvmaoit kao novi mineral.
„Otkriće dejvmaoita predstavlja izvesno iznenađenje“, kaže Oliver Čauner, mineralog u Univerzitetu Nevade u Las Vegasu.
Čauner i njegove kolege otkrili su uzorak dejvmaoita tehnikom poznatom kao sinhrotronska rendgenska difrakcija, koja fokusira visokoenergetski snop rendgenskih zraka na određene tačke unutar dijamanta mikroskopskom preciznošću. Merenjem ugla i intenziteta povratne svetlosti, istraživači mogu da dešifruju šta je unutra, rekao je Čauner. Uzorak dejvmaoita unutar dijamanta bio je veličine samo nekoliko mikrometara (milionitih delova metra), tako da bi ga manje moćne tehnike uzorkovanja ne bi detektovale, dodao je on.
Veruje se da dejvmaoit igra važnu geohemijsku ulogu u Zemljinom omotaču. Naučnici pretpostavljaju da ovaj mineral može sadržati i druge elemente u tragovima, uključujući uranijum i torijum, koji oslobađaju toplotu radioaktivnim raspadom. Stoga, dejvmaoit može pomoći u stvaranju značajne količine toplote u omotaču, rekao je Čauner.
U studiji iz 2014. objavljenoj u časopisu Science, istraživači su opisali još jedan teoretski mineral visokog pritiska iz omotača, poznat kao bridžmanit. Međutim, uzorak bridžmanita nije nastao iz omotača, već unutar meteorita. Otkriće dejvmaoita pokazuje da se dijamanti mogu formirati niže u omotaču nego što se ranije mislilo, što sugeriše da bi oni mogli biti najbolje mesto za traženje novih minerala iz omotača, rekao je Čauner.
„Rad Čaunera i drugih uliva nadu u otkriće drugih komplikovanih faza visokog pritiska u prirodi“, rekao je Jingvej Fe, geofizičar sa Karnegi instituta za nauku u Vašingtonu, koji nije bio uključen u studiju. „Ovakvo direktno uzorkovanje nepristupačnog donjeg omotača bi popunilo naš jaz u znanju u hemijskom sastavu čitavog omotača naše planete.