Iako bi možda neki vulkanolozi priželjkuju sličnu erupciju supervulkana, samo kako bi prisustvovali promeni na celoj planeti, mi bismo ipak preskočili užasavajuće i nezaustavljive posledice prirode.

Ipak, ostavivši po strani želje nekih vulkanologa, dobra stvar jeste što zahvaljujući njihovim istraživanjima, možemo da otkrijemo kako su neki vulkani eksplodirali prvi put u istoriji.

Vulkan kod jezera Toba u centralnom delu ostrva Sumatra je najstariji vulkan na svetu. Veruje se da je samo jezero nastalo usled erupcije vulkana pre oko 73 0000 godina. Erupcija vulkana, najjače u poslednjih 25 miliona godina, dovela je do globalnih klimatskih promena, efekta staklene bašte i izazvala je pad teperature temperature od 3 do 5° C u nižim geografskim širinama, i do 15° C u višim geografskim širinama. Uz to, došlo je do šestogodišnje vulkanske zime, a ceo svet bio je zavijen u tamno.

Kako je nastala erupcija?

Iako je mnogo toga i dalje misterija kada je ovaj supervulkan u pitanju, sada, naučnici sa Upsala Univerziteta, su uz pomoć genijalnog metoda, otkrili zašto je do erupcije zapravo i došlo.

Posmatrajući naslage drevnih kristala od magme, tim je uspeo da otkrije da je izvor magme bio toliko agresivan i vreo, da je otopio okolni kameniti teren. Magma se topila oko svog bazena unutar zemlje. Uz to, otopljena masa prouzrokovala je ogromnu količinu gasa, koji je pokušavao da izađe na površinu. Kada se krov samog vuklana razrušio, nastala je ogromna, destruktivna energija.

Kada je ovaj supervulkan eksplodirao, napravio je krater od 100 kilometara dužine, a količina lahara odnosno lavine od lave i kamenja procenjuje se na 2 800 kubnih metara. Za samo nekoliko dana, cela južna Azija bila je prekrivena pepelom debljine od 15 centimetara.

Tim naučnika analizirao je uzroke navodnih ostataka Jetija, kako bi konačno razbili neke mitove i utvrdili o čemu je zapravo reč.

Priča o Jetiju, saskvoču, odnosno čovekolikom dlakavom biću koje živi na Himalajima stara je mnogo vekova. Čak je i Edmund Hilari, prvi alpinista koji je osvojio Mont Everest, posvedočio da je video velike otiske stopala dok je osvajao najvišu tačku na planeti. Alpinista Erik Šipton je 8. novembra 1951. godine u snegu otkrio u jasne otiske ogromnih stopala na visini od 6.000 metara. Tragovi su bili dugi oko 33 centimetara, na osnovu čega je Šipton zaključio da je stvorenje koje ih je ostavilo bilo visoko oko 2.40 metara. Njegove fotografije izazvale su veliko zanimanje svetske javnosti.

Da li jeti postoji?

Otkrivanje identiteta Jetija je u poslednjim decenijama bilo veoma kontroverzno. Izolacija i misterija planinskih predela centralne Azije bile su dovoljne da se razvije mašta kod brojnih istraživača i biologa, u pokušaju da otkriju pravu istinu. Neki od njih tvrdili su da su, tokom istraživanja, naišli na neke dokaze da jeti uistinu postoji. Uz to, dosad se u javnosti nekoliko puta pojavio navodni autentični snimak jetija u brojnim zabačenim predelima planete. Jeti, saskvoč ili bigfut, snežni čovek, a u Rusiji alma, ovo čovekoliko biće navodno je viđeno kako u planinskim predelima, tako i u ruskim stepama i zabačenim delovima krajnje severne Amerike.

DNK analiza jetija

Prethodna istraživanja navodnih uzoraka Jetija sugerišu da je u pitanju prastari polarni medved koji je nekako preživeo u predelima Himalaja. Drugi naučnici, poput Tenzinga Norgeja, smatraju da je u pitanju zasad neotkrivena vrsta čovekolikog majmuna, odnosno primata.

Sada, tim je odlučio da testira devet uzoraka pronađenih na Himalajima i Tibetu uz pomoć moderne genetske analize, ne bi li utvrdili  njihovo poreklo. Svi predmeti, uključujući i kost, zub, kožu, dlaku i izmet, navodno su pripadali upravo Jetiju.

Međutim, DNK analiza pokazala je da je jedan od uzoraka zapravo pripadao običnom psu, dok su drugih osam uzoraka pripadali trima vrstama medveda: azijskom mrkom, himalajanskom smeđem i tibetanskom smeđem medvedu.

Iako je analiza pokazala da pronađeni uzroci ne pripadaju jetiju, lovci na ovo biće i dalje nisu obehrabreni, a vodeći se time da je prevelika slučajnost da priče o neobičnom dlakavom čovekolikom stvorenju postoje u različitim delovima sveta, nastavljaju svoju potragu.