Nisu svi pioniri u istoriji čovečanstva hodali na dve noge. U nastavku otkrijte koje su to životinje promenile istoriju.

Doli

Ovca Doli rodila se 5. jula 1996. godine. Ono po čemu je ova ovčica bila posebna jeste što je rođenjem postala prvi klonirani sisar. Na žalost, sa šest godina, Doli je uginula od posledica plućne bolesti, a tehnika kojom je ona klonirana kasnije je korišćena na veće sisare, poput svinja, jelena, konja i bikova.

Šer Ami

Tokom Prvog svetskog rata, Šer Ami (franc. “dragi prijatelj”) spasao je 500 vojnika zarobljenih u rovu u Francuskoj. Poruku sa molbom za pomoć Šer Ami je, nakon smrti svoja druga dva pernata prijatelja, uspešno preneo, a na destinaciju je stigao ustreljen, bez jedne noge.

Nakon što je uginuo 1919. godine, njegovo telo je preparirano i čuva se u muzeju, a Šer je dobio i medalju za hrabrost.

Dejvid Sivobradi

Sve do 1960. godine, naučnici su verovali da samo ljudska bića imaju sposobnost da prave i koriste oruđa. Te godine, 4. novembra, Džejn Gudal posmatrala je šimpazu Dejvida Sivobradog kada je uvidela da Dejvid pravi alat za pecanje uz pomoć grančica i lišća.

Sivobradi je postao prva šimpanza koja je upoznala čovečanstvo s sposobnostima koje njegova vrsta zna.

Mačka Snoubol

Slučaj ubistva potresao je malo mesto u Kanadi 1994. godine. Širli Duaguaj, 32-godišnja žena je nestala, a njeno telo pronađeno je nekoliko meseci kasnije. Većina ljudi optuživala je njenog supruga, koji je bio poznat kao nasilnik. Međutim, nije postojao dokaz koji je potvrđivao ove navode.

Sve dok neko nije pronašao kesu u šumi u kojoj se nalazila jakna umrljana krvlju, patike i nekoliko belih mačijih dlaka. Žrtvin muž, Daglas Beamiš, imao je belu mačku po imenu Snoubol. DNK analizama utvrđeno je da su dlake pripadale Snoubolu, a tako je prvi put u istoriji DNK životinje rešila slučaj ubistva.

Lavica Elsa

Džordž Adamson je 1956. sa suprugom Džoj, usvojio je mladunče lavice koje je dobila ime Elsa. Godinama, Adamsonovi su odgajali ovu lavicu u svom domu u Africi, učeći je da lovi i da preživljava u divljini. Na posletku, par je pustio Elsu nazad u prirodno stanište, a Elsa je uspela da preživi.

Četiri godine kasnije, Džoj je napisala knjigu o ovom iskustvu, a šest godina kasnije, snimljen je i film. Nakon ekranizacije knjige, počela je svetska promocija očuvanja divljine.

Haski Balto

Davne 1925. godine, na Aljasci, doktori su se našli u teškoj dilemi. U jednom gradu u Aljasci započela je epidemija difterije, a jedini protiv lek nalazio se u miljama daleko.

Budući da nije postojala mogućnost da se lek transportuje avionom, protivotrov je upakovan na sanke i uz pomoć pasa donešen u selo. Čopor pasa vodio je Balto, crnobeli haski, koji je trčao kroz oluju celu noć, ne bi li doneo lek, što je naposletku uspešno i uradio.

Konj Džim

Pred kraj 19. i početkom 20. veka, Prelepi Džim Kej i njegov vlasnik i bivši rob Vilijam Kej očarali su milione Amerikanaca svojim nastupima. Džim Kej je naučio da čita, piše, gleda na sat, sortira poštu, pa čak i da telefonira, a ove veštine pokazivao je publici. U to vreme, Afroamerikanci i belci su retko kada imali interakciju, ali ih je Džim Kej malo zbližio.

Tako je jednom prilikom Vilijam Maknili, 25. predsednik SAD, prisustvovao jednom nastupu u Tenesiju. Nakon predstave, predsednik je prišao Keju i rekao da je upravo prisustvovao jednom od najsjajsnijih nastupa ikada.

Ovca Monutauciel

Pre Sputnika, Lajke, pa čak i braće Rajt, živela je ovca Montauciel. Tokom 1700-tih godina ljudi su želeli da testirajuda li bi ljudi mogli da prežive letenje balonom, pa su tako u balon stavili ovcu Montaciel, patku i petla.

Naučnici su verovali da ako ovca preživi ovaj let mogao bi i čovek. Sve životinje sa ovog putovanja vratile su se nepovređene.

Lična pisma i beleške brojnih istorijskih ličnosti oduvek su privlačila kolekcionare, pa je tako došao red i na oca teorije o evoluciji Čarlsa Darvina.

Nedavno, na aukciji prodati su saveti Alberta Ajnštajna po ceni od 1.56 miliona dolara. Trend kupovine ovih retkih i istorijski važnih dokumenata traje već decenijama. Tako je nedavno, na aukciji, prodato i pismo Čarlsa Darvina u kojem raspravlja o uticaju Boga na stvaranje sveta i na poreklo vrsta na samoj planeti. Pismo je prodato za 125.000 dolara.

Šta piše u pismu Čarlsa Darvina

Ovo pismo, poslato je 1978. godine, 19 godina pošto je potresao svet svojom teorijom, kao odgovor, mladom biologu Džejmsu Grantu, kojeg je zanimalo da li je Darvinova teorija zaista uništila svaki dokaz da Bog postoji.

Darvin je na pismo odgovorio nakon 5 dana, a u pismu je naveo da je tema veoma kompleksna kako bi na nju odgovorio jednostavno. “Primoran sam da ostavim problem nerešenim“, napisao je Darvin i dodao da život koji je posvećen služenju nečemu ili nekome je sve što treba od života i da tražimo. “Nijedan čovek koji obavlja svoju dužnost nema čega da se boji, već samo da se nada da će dobiti ono što želi“, naglasio je naučnik.

Darvinovo istraživanje poljuljalo je i njegovu veru u Boga tokom godina. Jednom prilikom, suočio se sa botaničarom i bliskim prijateljem Jozefom Daltonom Hukerom, koji mu je rekao da je objavljivanje njegove teorije o nepostojanju Boga jednako kao da priznaje ubistvo.

Pre ovoga, na aukciji je prodato još nekoliko Darvinovih pisama, uključujući i ono u kojem naučnik izjavljuje da ne veruje u Bibliju. To pismo prodato je za 197.000 dolara.