Svi koji imaju tu (ne)sreću da žive u delovima Zemljine kigle na kojoj ima snega, obožavaju da prave Sneška Belića. Međutim, da li ste se ikada zapitali kako je ovaj trend nastao?

Prva pisana dokumenta koja spominju Sneška Belića potiču iz 16. veka, a pored toga što je ovog snežnog loptastog lika spominjao Viljem Šekspir, dečje pesmice nastale u Lajpcigu 1770. godine,  takođe spominju Sneška.

Međutim, neki istoričari kažu da je Sneško bio fenomen veoma dobro poznat i tokom Srednjeg veka, a da su brojne sklupture od snega pravljene, kao vid umetnosti. Čak se kao majstor vajanja skulptura od snega spominje i čuveni Mikelanđelo.

Sneško Belić kroz istoriju

Urbana je legenda da je prvi Sneško Belić kakvog danas ponznajemo nastao u 19. veku u SAD. Ipak, Bob Ekštajn, “stručnjak za Sneška” našao je ilustracije iz atlasa “Petits Voyages” u kojima se opsiuju putovanja holandsnog moreplovca Viljema Barenca, koji je pokušavao da pronađe severni put do Indije i Kine. Ipak, nije uspeo u svojoj nameri, ali je zato Berencovo more podsetnik na njegovu hrabrost.

Bilo kako bilo, u ovom atlasu Bob je pronašao i ilustracije Sneška Belića. Prvi koji je u svojim delima ostavio prikaz ljudske figure od snega bio je Danijel Nikolaus Chodoviecki, na kojima je prikazao tadašnjeg Sneška sa motkom odnosno metlom. Čovekolike figure od snega u to vreme bile su simbol surove zime, a Sneško je bio vojnik mraza i hladnoće.

Kraljica Viktorija i čestitke

Tokom vladavine, kraljica Viktorija je uvela tradiciju slanja božićnih čestitki, pa je tako nastao i današnji simbol Sneška Belića. Vremenom, Sneško je postajao sve deblji i dobroćudniji, a dodavani su mu elementi poput uglja, šargarepe, šala i lonca na glavi.

Tek početkom 20. veka, Sneško Belić postao je deo zismke dečje idile, a u nekim zemljama se on i dalje vezuje za proslavu zime, prvog snega.

Današnji Sneško

Danas, Sneško se rado pravi u svim zemljama u kojima pada sneg. Umesto očiju, usta i dugmadi stavljaju mu se kamenčići, ugalj ili karanfilići, a za ruke postavlja se metla, motka ili grana.

U Velikoj Britaniji, Sneško se najčešće pravi od dve kigle, dok se u SAD pravi od tri. U Litvaniji, Sneško ima naziv “čovek bez mozga”, a tokom protesta 2005. Litvanci su oko parlamenta postavili 141 Sneška, po jednog za svakog člana parlamenta.

U nekim delovima sveta, postoji tradicija dolaskom proleća, da, ukoliko se sneg nije otopio, pravi se sneško koji se zatim tuče (kao pinjata) kako bi se oterala zima.

Najveći Sneško

U američkoj saveznoj državi Mejn 2008. godine napravljen je najveći sneško na svetu, visok 37,2 metara, a prethodno najveći gospodin Belić napravljen je u istom mestu 1999. godine.

Izvor: amarilisonline.com

Od onih koje već znate, do zaista bizarnih, predstavljamo 10 najrasprostranjenijih novogodišnjih tradicija i praznoverja širom sveta.

Novogodišnje odluke

Skoro svako od nas pred sam doček osmišljava nove odluke koje planira da ostvari tokom naredne godine, a one uglavnom, treba da započnu 1. januara.

Pročitajte i… Inspirativne novogodišnje odluke koje morate doneti!

Vraćanje dugova

U brojnim delovima sveta, lošu sreću donosi ukoliko u Novu godinu ulazite nekome dužni, pa većina ljudi, kako zna i ume, vraća dugove do 31. decembra.

Vatromet

Puštanje vatrometa kada sat otkuca ponoć, prema nekim istoričarima, povezano je sa paganskim običajima. Naime, stari narodi su bukom, lupanjem i vikanjem rasterivali zle duhove iz kuća. Danas, pak, vatromet ima drugu svrhu, a u pitanju je isključivo vizuelni momenat, koji se koristi i za druga slavlja, ne samo za Novu godinu.

Pesma “Auld Lang Syne”

Škotska pesma nastala 1700-tih godina tradicionalno se peva u zemljama engleskog govornog područja. Zašto, niko ne zna, a sama pesma govori o danima iza nas i zaboravljanju prošlosti.

Prva poseta 1. januara

U brojnim delovima sveta, a i kod nas, veruje se da prva osoba koja kroči prag 1. januara treba da bude muškarac koji ne živi u toj kući. Ovaj običaj donosi sreću, a još je bolje ako osoba bude zgodna i ima crnu kosu. Takođe, prvi posetilac nakon dočeka treba da donese poklone u vidu soli, hleba, vina i voća.

Pročitajte i… 6 zanimljivosti koje sigurno niste znali o Novog godini

Hrana

Dok Španci jedu 12 zrna grožđa, neki narodi prvog januara jedu posebnu vrstu pasulja. Takođe, preporučljivo je ovaj dan jesti sočivo koje podseća na novčiće, kao i zeleno povrće, koje, zbog boje, asocira na novac.

Poljubac u ponoć

Novogodišnja noć je, pored Dana zaljubljenih, prema anketama najgore vreme za samce, jer se kada otkuca ponoć, tradicionalno, svi ljube sa svojim partnerom.

Ništa ne treba da ode iz kuće

Prvog dana Nove godine, postoji tradicija da ne sme ništa da se iznosi iz kuće. Ukoliko imate nešto što treba da date nekom ili da vratite, sačekajte da prođe 1. januar. Sama ideja vodi se time da prvo nešto treba da se unese u dom, kako bi se onda iz njega iznosilo.

Odmor

Velika većina svetske populacije 1. januar provodi u krugu porodice, najčešće leškareći i ne radeći ništa. U nekim delovima sveta smatra se da nesreću donosi obavljanje kućnih poslova, pa čak i pranje kose na dan nakon dočeka Nove godine.

Pročitajte i… Najbolji praznični filmovi svih vremena

Šta radimo 1. januara, radićemo cele godine

Dok negde važi pravilo da se 1. januara ne radi ništa, u drugim delovima sveta običaj je da muškarci i žene obavljaju stvari koje ih čine srećnim, jer postoji verovanje da 1. januar oslikava celu godinu.

Istraživači su otkrili vezu između sreće i nesebičnih dela, a davanje drugima aktivira delove mozga povezani sa osećajem dobijanja nagrade.

Nije nikakva novost da darežljivost i nesebičnost podižu nivo sreće i osećanja zadovoljstva, ali dosad, istraživači se nisu bavili mehanizmima iza altruizma i sreće.

Švajcarski Departman za Ekonomiju u saradnji sa međunarodnim naučnicima, sproveo je studiju kako bi bolje razumeli šta se dešava u mozgu, nakon odluke da prema nekome budemo darežljivi ili ne.

Darežljivost može da košta, ali je važna

Premisa studije bila je da darežljivost nije isključivo intuitivan izbor, kao druge nesebične radnje, te da dolazi s određenim troškovima, bilo da je u pitanju vreme, energija ili novac.

Ipak, i pored toga, ljudi su i dalje motivisani, a najčešće kako bi drugima pružili osećaj topline.

Istraživači su analizirali neuronsku “mapu” kako bi našli vezu između darežljivosti i povećanja osećaja sreće. U studiji učestvovalo je 48 ljudi, kojima je data suma novca na svake 4 nedelje. Nasumice, učesnici su delili novac između dve grupe.

Jedna grupa dobila je zadatak da čini nesebična dela, a druga grupa, novac je trošila na sebe i svoje potrebe. Svi učesnici beležili su nivoe sreće na početku i na kraju ekperimenta.

Grupa koja je davala novac u humanitarne svrhe, svaki put imala je osećaj da je nagrađena, nakon ovog čina. Studija je takođe potvrdila da su dve regije mozga, osećaj sreće i nagrade, bile aktivirane kod ove grupe, a takođe, u procesu darežljivosti učestvovao je i deo mozga zadužen za donošenje odluka.

Zaključak studije jeste da nesebična dela podižu nivo sreće, mnogo više nego fokusiranje na sebe i svoje potrebe.

Novogodišnji i božićni praznici idealno su vreme za filmske maratone, sa porodicom i prijateljima. U nastavku otkrijte koji su to najbolji praznični filmovi, prema sajtu Rotten Tomatoes.

Veb- sajt Rotten Tomatoes prikuplja filmske kritike i informacije o filmovima, a o kvalitetu određenog filma odlučuje publika. Tako je ovaj sajt napravio listu i najboljih filmova sa božićnom i novogodišnjom tematiom.

Začudo, omiljeni božićni film, barem kada smo mi u Srbiji i regionu u pitanju, “Sam u kući” na nalazi se na ovoj listi. Pogledajte spisak najboljih prazničnih filmova prema svetskoj publici i izaberite svoj favorit za ovu zimu.

Beli Božić (White Christmas)

Ovaj filmski klasik je zapravo romantična komedija, u kojoj glumci, između ostalog i pevaju i plešu. Omiljeni je film već decenijama, a prvi put emitovan je 1. januara 1954. godine.

Nevaljali Deda Mraz (Bad Santa)

Komedija sa Bilijem Bob Tortonom u glavnom ulozi osvojila je srca publike 2003. godine, a od tada i dalje se rado gleda u domovima širom sveta tokom novogodišnjih praznika. Iako ovaj film nije baš za svakog, a malo stariji će sigurno uživati u humoru poznatog glumca.

Biskupova žena (The Bishop’s Wife)

Prema kritičarima, ovaj film bio je uspešan zbog glavnih zvezda koje su u njemu glumile- Gerija Granta i Lorete Jang. Iako je snimljen davne 1948. godine, publika ga i dalje veoma voli.

Povratak Betmena (Batman Returns)

Malo neočekivano, budući da tematika nisu praznici, ali ovaj film dobio je brojne glasove na Rotten Tomatoes sajtu. U pitanju je verzija u kojoj je Betmen Majkl Kiton, a glavni negativac je Pingvin, kojeg glumi Deni Devito. Ovaj deo Betmen franšize reširao je Tim Barton.

Skrudž (A Christmas Carol)

Adaptacija bezvremenske priče Čarlsa Dikensa o mrzovoljnoj škrtici koju na Badnje veče posećuju tri duha. Film je snimljen 1951. godine, a Skrudža je glumio sjajni Alastair Sim. Prema filmskim kritičarima, ova verzija je, zasad, najvernije prikazala sam roman, a Alastair se odlično pokazao u ulozi Skrudža.

Gremlini (Gremlins)

Kako su naveli kritičari, u pitanju je veliki klasik, bilo da birate da ga gledate iz nostalgije ili u vreme dokolice. U pitanju je priča o dečaku koji na poklon dobija Gizma, gremlina koji ne sme da se smoči niti da jede posle ponoći…

Vilenjak (Elf)

U pitanju je porodična komedija iz 2003. godine, u kojoj glavnu ulogu glumi komičar Vil Farel, koji je ovog puta Deda Mrazov pomoćnik.

Kolo sreće (Trading Place)

Edi Marfi i Den Ajkrojd snimili su 1983. godine komediju koja je zaludela ceo svet, a i dalje je omiljen porodični film, naročito u vreme praznika.

Božić u Konektikatu (Christmas in Connecticut)

Ova romantična komedija snimljena je 1945. godine, a u njuj glume Barbara Stanvik i Denis Morgan.

Tokijski kumovi (Tokyo Godfathers)

Animirani kineski film je opisan kao veoma lep i pokretački film, pa ukoliko ste pogledali sve Diznijeve i Piksarove, možda je red na film japanskog režisera Satošija Kona.

Bolje pazi (Better Watch Out)

Film je najnovijeg datuma, snimljen je 2017., a idealan je za one koji žele da praznike provedu uz horore, umesto uz romantične komedije.

Rudolf (Rudolph the Red-Nosed Reindeer)

Animirana verzija priče o irvasu crvenog nosa Rudolfu iz 1964. godine je filmski klasik, a zašto, otkrijte sami.

Božićna priča (A Christmas Story)

U isto vreme nostalgična i prepuna crnog humora, ova verzija prazničnog filma iz 1983. zasluženo nosi status prazničnog obaveznog filma.

Umri muški (Die Hard)

Ukoliko su vam dosadile komedije i romantični filmovi, pomoć potražite od sjajnog Brusa Vilisa i Alana Rikmana u sjajnom akcijskom klasiku “Umri muški”.

Noćna mora pre Božića (The Nightmare Before Christmas)

Tim Barton našao se drugi put na ovoj listi, a ovog puta u pitanju je originalni animirani film po njegovoj priči o Kralju bundeva.

Kako je Grinč ukrao Božić (How the Grinch Stole Christmas)

Komičar Džim Keri u ulozi Grinča, zelenog stvorenja koje mrzi Božić. Ukoliko vam se pak ne dopada ova verzija, izaberite onu i šezdesetih godina, sa Borisom Karlofom u glavnoj ulozi.

Čudo u 34. ulici (Miracle on 34th Street)

Kritičari su ovaj film opisali ovako: “Nepopravlji dokaz kako nežan sentiment može da bude glavni sastojak predivnog filma… Čudo u 34. ulici donosi toplu prazničnu poruku.” Mi nemamo šta da dodamo.

Pored ove liste sajta Rotten Tomatoes, mi bismo vam još preporučili naše favorite, naročito ukoliko ste ljubitelji fantazije i epske- fantstike. Naša preporuka svu svi delovi “Gospodara prstena”, “Harija Potera” i “Hobita”.

Srećni praznici!