Evropska Unija objavila je ambicioznu kampanju protiv jednokratne plastike- hitan plan kako bi čovečanstvo stalo na put uništenju reka, okeana i kopna, kao i svih živih bića na planeti.

Prema ovom planu, do 2030. godine, sva jednokratna plastika će biti zabranjena, a jedino što će se proizvoditi biće biorazgradiva plastična ambalaža. Evropska Unija se nada da će ova zabrana do kraja godine biti prihvaćena kao deo zakona svih zemalja, a u plan ulažu oko 100 miliona dolara.

Ovaj plan prati objavu Kine koja je početkom godine počela da uvozi veće količine stranog otpada, u cilju reciklaže. Dosad, zemlje Zapada su u većoj meri sakupljale nerazgradiv otpad i na kraju, zakopavale ga u rupe u zemlji.

Ova zabrana najviše de odnosi na onu plastiku koja se koristi jednom, kakvi su plastični držači za flaše, čaše i limenke, plastične boce i kese.

Zasad, samo je 10% plastike ragradivo, a ljudski rod godišnje proizvede i baci u prirodu 300 miliona tona plastičnog otpada!

Postoji popularno verovanje da su pre 20. veka ljudi jednostavno trpeli bol, ali to apsolutno nije bio slučaj. Naši preci su jednostavno imali samo malo čudnije lekove protiv bolova…

Od alkohola, preko akupunture, do opijuma, ljudi u prošlosti su se na razne načine snalazili i tražili idealno sredstvo koje će im ublažiti bol. U nastavku saznajte najbizarnije lekove protiv bolova.

Eten

Prva proročica na Delfima je bila poznata kao Sibila, iako je njeno ime bilo Herofila. Veruje se da je predskazanja dobijala udišući eten, koji se ispuštao u vazduh, preko minerala iz pećine. Kasnije, pokazano je da eten efikasno izaziva nesvest kod ljudi, te je delovao kao bezbedan anestetik prilikom operacija. Ipak, eten je u isto vreme i veoma zapaljiv, a čak i mala iskrica bi izazvala eksploziju.

Biljka mlađa ( Corydalis)

Ova biljka se vekovima koristila kao sredstvo protiv bolova. Njeno korenje se kuvalo i pravilo se sirće koje se mazalo na bolno mesto. Vekovima, u Kini, mlađa se koristila da ublaži bol, a kasnije, razvojem nauke, pokazano je da ova biljka ima isto dejstvo kao opijum, ali ne izaziva zavisnost.

Pritisak na karotidu

Pritiskanjem glavne arterije na vratu, pacijenti su se u davna vremena jednostavno onesvešćivali, budući da se na ovaj način zaustavljao dotok krvi do mozga. O ovoj metodi je pisao čak i Aristotel, kao veoma efektivnoj prilikom uspavljivanja.

Kora vrbe

Koru vrbe koristili su svi, od Egipćana, preko Rimljana, do drevnih Kineza. Ono što su, nekako, stari narodi znali, jeste da kora vrbe ima antiupalno dejstvo, jednako onom koje danas ima abuprofen.

Opijum

Naravno, za kraj smo ostavili i najrasprostranjeniji lek protiv bolova- opijum. On se koristio još u Mesopotamiji, oko 3000. g.p.n.e. Proizvodnja i korišćenje opijuma nastavljeno je i u vreme Egipta, ali i u Viktorijansko doba. Ipak, iako jeste ublažavao bolove, opijum je izazivao i veliku zavisnost.

Federalni istražni biro, odnosno FBI, postoji više od 100 godina, a dosad, bio je umešan u brojne teorije zavere i neobjašnjive političke događaje…

Federalni istražni biro je kriminalističko-istražna i obaveštajna agencija Sjedinjenih Američkih Država. Sa radom je počela 1908. godine, a tek je 1935. dobila je ime FBI. Dosad, agencija je nekoliko puta bila umešana u čudnovate događaje i povezivana je sa brojnim političkim previranjima i istorijskim trenucima u SAD.

U nastavku, pročitajte neke zanimljivosti o ovoj agenciji.

1. Takozvani “Trezor“- FBI čitaonica, sadrži preko 6.700 dokumenata, sa detaljima istraga Merilin Monro, Stiv Džobsa, Dik Klarka, Džoa Palerma i mnogih drugih poznatih ličnosti.

2. Kandidati za posao u FBI-ju diskvalifikovani su odmah ukoliko su konzumirali marihuanu u prethodne 3 godine, odnosno teže droge u prethodnih 10 godina. Takođe, dobijaju otkaz ukoliko im se vid pogorša za određen procenat.

Ali ovde nije kraj surovosti, jer, da bi neko mogao da postane FBI agent, mora da ima između 23 i 37 godina i da uspešno obavi fizičke testove koji uključuju trčanje sprinta od 300 metara za određeno vreme (muškarci za 55 sekundi, a žene za 65). Takođe, postrebno je savladati 12 krucijalnih veština kao što su finansije, računovodstvo i pravo.

3. Listu najtraženijih kriminalaca napravio je Džon Edgar Huver 1950. godine, a na njoj našli su se ljudi koji su tada bili traženi za ubistva, kidnapovanja, pljačke i druge zločine. Kako tvrdi novinar Njujork Tajmsa Majkl S. Šmit, agencija pokušava da sakupi najopasnije pojedince koje će ljudi prpeoznati po karakteristikama na telu kao što su ožiljci, tetovaže ili pak čudan oblik lica.

4. Možda biste pomislili da FBI, zarad nacionalne sigurnosti, koristi najsavremeniju tehnologiju koja postoji. Međutim, do 2012. agencija je i dalje koristila samo papirna dokumenta. Ipak, FBI je imao plan da još 2009. godine pređe na eletronski sistem vredan 425 miliona dolara, ali su imali problema sa kodiranjem…