Početna Blog Strana 392

U vašem karminu se možda nalaze toksične hemikalije

Istraživanja su pokazala da neki ruževi za usne sadrže otrovne materije, a u nastavku saznajte o čemu se radi.

U jednoj studiji američke kampanje za sigurnu kozmetiku otkriveno je da je u 61% karmina za usne, od 33 najpopularnijih brendova, bilo olova. Kasnije, studija koja je istraživala preko 400 različitih ruževa, pored olova, otkrila je i toksične materije poput aluminijuma, hroma i mangana.

Karmini mogu biti opasni po zdravlje?

Glavni problem sa olovom jeste što je ima neurotoksično dejstvo, te utiče negativno na mozak. Ovo je posebno štetno za mlađu decu, koja se igraju sa maminom kozmetikom, jer se njihov mozak još uvek razvija.

Uz to, stručnjaci navode na ne postoji sigurna doza olova, jer čak i male doze uzrokuju slabost, povećavaju krvni pritisa i anemiju. Veća izloženost odlovu dovodi do oštećenja na mozgu, bubrezima i drugim organima, te može biti opasno po zdravlje.

Savet je da dobro izučite sastav svakog kozmetičarskog proizvoda, a ukoliko nema sadržaja, pozovite proizvođača i raspitajte se o sastavu.

Činjenice o telesnoj temperaturi koje niste znali

Temperatura tela je kritičan vitalni znak, ali je važno razumeti šta je čini da se menja i zašto do toga dolazi.

Zašto žene deluju toplije od muškaraca

Budući da pripadnice lepšeg pola prirodno imaju veći procenat sala, čuvaju toplotu koja zagreva vitalne organe, ali ne i ekstremitete. Uz to, žene imaju manji prag tolerancije na hladnoću i brže se “hlade” na niskim temperaturama.

Temperatura tela nije 37 stepeni

Ovaj podatak potiče od istraživanja iz 19. veka i pokazao se netačnim. Nedavna studija pokazala je da je prosečna temperatura ljudskog tela 36,77 stepeni.

Temperatura tela se smanjuje kako starimo

Nemamo istu temperaturu tokom celog života, a istraživanja su pokazala da godinama, temperatura tela opada.

Ne gubimo više vrućine preko glave

Iako ovo važi kao opšte pravilo, zapravo glava zauzima 10% celog tela. Zapravo, pravi razlog zašto gubimo temperaturu preko glave jeste što kada izađemo napolje, obučeni smo, a kapu ne stavljamo uvek.

Kada smo bolesni, povišena temperatura je dobra stvar

Tako, telo pokazuje da se bori sa virusima i bakterijama. Ipak, veoma povišena temperatura može biti opasna i treba da se kontroliše.

Laganje zagreva nos

Istraživači su, preko termalnih senzora, pokazali da laganje i anksioznost usled laganja čini da se nos i predeo oko očiju zagreva. U pitanju je modifikovani “Pinkoio efekat”.

Evo šta nikako ne treba da radite dok ste umorni!

Naravno, jasno je da, kada smo umorni, ne treba da vozimo kola na primer, ali ove iznenađujuće navike su takođe loša ideja kada se osećamo premoreno.

Vežbanje puno snagom

Jak trening kada smo umorni je gubljenje vremena, jer nemamo dovoljno energije. Umesto toga, izaberite kardio vežbe, poput vožnje bicikla ili šetanje. Tako ćete sprečiti i eventualne povrede u toku vežbanja, uzrokovane premorom i nepažnjom.

Izbegavajte pića sa kofeinom

Iako kafa u ovim situacijama zvuči kao sjajna ideja, kofein u slučaju premora ima kontraefekat i može nas učiniti još umornijima.

Dremanje

Kratka dremka je odlična ideja, ali ako to učinite odmah pošto se osetite umorno. Predugo ili prekasno spavanje otežava san u toku noći i osećamo se umornijima narednog dana. Savršena dremka preko dana traje do 30 minuta.

Izbegavajte grickalice

Kada smo umorni, telo i mozak traže grickalice, začinjenu, masnu hranu kao i slatkiše. Međutim, pokušajte da odolite ovim težnjama i umesto toga izaberite povrće, piletinu i smeđi pirinač.

Hrana koju zubari izbegavaju, a trebalo bi i vi!

Kao što znamo, neke namirnice i te kako mogu da utiču na izgled i zdravlje naših zuba i desni. U nastavku saznajte šta biste trebali da izbegavate, prema savetima stomatologa.

Hrana koja je loša po zdravlje zuba

  1. Kokice– delovi kokica zaglave se između zuba, teško ih je očistiti, te mogu da izazovu upale desni, bol i karijes.
  2. Suvo voće– ma koliko vlakana sadržalo ova namirnica, suvo voće je prepuno šećera, lepi se za zube i izaziva plak i karijes.
  3. Zaslađena kafa– u kombinaciji sa mlekom i šećerom, kafa se veoma teško razgrađuje u ustima, a lučimo više pljuvačke, koja se bori sa bakterijama i kiselinama. Međutim, pljuvačka u ovom slučaju ne šiti zube, te može doći do kvarova i promene boje samih zuba.
  4. Semenke bundeve i suncokreta– grickanje semenki uništava zube.
  5. Vruća voda sa limunom– kiselina limuna, uz toplotu samog napitka, deluje veoma agresivno na gleđ, ali i na unutrašnji sloj zuba- dentin.
  6. Led– grickanje kockica leda uništava strukturu zuba.
  7. Energetska pića– ovi napici prepuni su kiseline i šećera koji uzrokuju karijes.
  8. Čokolada sa suvim grožđicama– šećer u kombinaciji sa suvim voćem veliki je neprijatelj zdravih zuba.
  9. Voće u konzervi– konzervirano voće prepuno je šećera i zaslađenog sirupa.
  10. Gumene bombone– ova lepljiva masa prepuna šećera izaziva rast bakterija koje utiču na razvijanje karijesa.

Počinje kampanja Ministarstva prosvete i RTS-a: “Budi drug- spreči nasilje”

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Javna medijska ustanova „Radio-televizija Srbija” pokreću medijsku kampanju “Budi drug –spreči nasilje” čiji je cilj zaštita dece i mladih od nasilja i razvijanje pozitivnog sistema vrednosti.

Sporazum o saradnji Ministarstva i Javne medijske ustanove potpisali su ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević.

“Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja posebnu pažnju posvećuje prevenciji nasilja”, rekao je ministar Šarčević i naglasio da je važno da se radi na razvijanju pozitivnih vrednosti, humanosti, saradnje, razumevanja, razvijanju drugarstva i da sarađujemo sa svima koji mogu da daju doprinos.

“Poruke koje šaljemo nisu teorija negu su rezultat iskustva i zajedničkog rada stručnjaka, dece, nastavnika i roditelja, dodao je ministar i istakao da su se novinari, sportisti, glumci, muzičari i druge javne ličnosti odmah i bez oklevanja odazvale pozivu i prihvatile da učestvuju u kampanji podržavajući naš napor da radimo zajedno za dobrobit naše dece”, dodao je ministar.

Generalni direktor RTS Dragan Bujošević rekao je da je posao Javnog servisa da decu uči da postanu „dobri i pristojni ljudi“.

Promoteri kampanje, poznata tv lica Slobodan Šarenac i Dragana Kosjerina ocenili su da je ova kampanja sjajna stvar. Slobodan Šarenac je istakao da je vršnjačko nasilje problem celog društva i da je to tema o kojoj ne sme da se ćuti.

Budi drug- spreči nasilje

Kratke video-spotove, sa jasnim porukama, RTS će emitovati u okviru televizijskog i radio programa pred najgledanije i najslušanije emisije.

Ciljna grupa su mladi od 18 godina, ali i roditelji, nastavnici i svi drugi koji rade sa decom. Na društvenim mrežama (Facebook, Instagram, Youtube) plasiraće se video-spotovi, kako bi se školarci, preko njima bliskih medija, na najbolji način animirali i edukovali.

Preko društvenih mreža komuniciraće se sa mladima i tako u direktnom kontaktu sa njima nadležni će saznati probleme i dileme koji ih muče i pokušati u nastavku kampanje da odgovore na njih.

Ideja je i da se organizuje “Karavan drugarstva“, gde će promo-lica kampanje, zajedno sa psiholozima, obilaziti škole u Srbiji i poruke kampanje širiti u direktnom kontaktu sa decom i nastavnicima.

Počinje isplata stipendija nadarenim učenicima i studentima

Isplata, prve, druge i treće mesečne rate stipendija, izuzetno nadarenim učenicima, za školsku 2017/2018. godinu počinje danas, 22. februara.

U petak, 23. februara 2018. godine, počinje isplata, prve, druge i treće mesečne rate stipendija, izuzetno nadarenim studentima, za ovu akademsku godinu. Iznos mesečne rate stipendije za nadarene učenike je 7.500 dinara, a za studente osnovnih i master studija je 12.000 dinara, dok za studente doktorskih studija iznosi 15.000 dinara.

Podsećamo, iznos stipendija za izuzetno nadarene učenike i studente će za 2017/18 godinu biti dupliran i da su u toku zakonske procedure koje će omogućiti uvećanje tog iznosa.

Homo erektusi su pravili brodove i komunicirali govorom?

Pre nego što su naši preci uopšte nastali, drevni preci homo sapiensa, plovili su morima, otkrivali nove zemlje i međusovno su komunicirali govorom, navodi se u novoj studiji.

Generalno, veruje se da je govor nastao kod naše vrste pre oko 300.000 godina, iako postoje dokazi koji sugerišu da su Neandertalci takođe razgovarali. Sada, istraživači dovode u pitanje da li se jezik razvio i mnogo ranije.

Kada je naša vrsta zakoračila na Afričko tle, pratili smo korake drugih hominina. Homo erektus se razvio pre oko 1,9 miliona godina u Africi. Do pre 500.000 godina, oni su naselili južnu Evropu, Kinu i nekoliko ostrva u Indoneziji. Veruje se da su ovi preci ljudi jeli pretežno meso i da su koristili vatru. Međutim, nisu umeli sami da je stvore, već su koristili onu koja je nastajala u prirodi. Homo erektus je preteča ishrane modernog čoveka.

Da li su homo erektusi pričali?

Fosili su pokazali da su drevni ljudi uspeli da stignu do ostrva Jave u Indoneziji, a neki su čak prešli i do ostrva Flored. “Okeani nikada nisu bili barijera za homo erektuse, a putovali su preko najvećeg okeana na svetu. Čak su doplovili i do Krita i drugih ostrva. To implicira da im je bilo potrebno plovilo, ali i grupa od 20-ak ljudi. Dogovor oko ove organizacije nije mogao nastati bez komunikacije”, izjavio je Daniel Everet, jedan od naučnika.

Ipak, ova teorija nije opšte prihvaćena. Neki se slažu da su homo erektusi gradili brodove, ali da su komunicirali uz pomoć neartikulisanih zvukova, dok drugi smatraju da ovi hominini nisu bili u stanju tako nešto da naprave.

S druge strane, neki naučnici smatraju da samo zato što su homo erektusi znali da prave brodove, ne znači da su imali i svoj jezik. Mnoge životinje, od šimpanza do krava, manipulišu objektima i prave oruđe bez potrebe za izgovaranjem reči.

Prijavi se na 51. DaFED!

Na prvom DaFED meetupu u ovoj godini, a 51. po redu, predavanje će održati Hari Roberts, Google Developer Expert, na temu brzine veb aplikacije!.

Da podsetimo, Hari je pre par godina predavao na 27. DaFED meetupu i to je po oceni mnogih posetilaca bilo jedno od najboljih predavanja koje je organizacija DaFED organizovala tokom svojih 5 i po godina postojanja. Video snimak Harijevog predavanja na DaFED meetupu iz 2014. godine možete pogledati na zvaničnom YouTube kanalu organizacije DaFED, a za ovo sledeće vas pozivamo da dođete u sredu, 28. februara u 18:00 u Amfiteatar centralne zgrade Univerziteta u Novom Sadu i poslušate Harija uživo, a nakon toga i da ga lično upoznate na DaFTERu!

O predavaču:

Hari Roberts, Google Developer Ekspert, dolazi iz Velike Britanije, a njegova lista klijenata uključuje Google, Unilever i Ujedinjene nacije. Nagrađivani je konsultant za front-end arhitekturu, koji pomaže organizacijama i timovima širom planete da planiraju, grade i održavaju korisničke interfejse. Hari piše o temama arhitekture CSS-a, performansi i skalabilnosti na csswizardry.com, razvija i održava moćni CSS frejmovork Inuit.css, autor je CSS smernica (CSS Guidelines) i član je Ekspertskog Panela jednog od najpoznatijih časopisa posvećenih veb dizajnu i programiranju – Smashing Magazina.

Tema predavanja: Why Fast Matters

Svi smo – nadamo se! – svesni da je brzina sajtova važna. To je odlično kako za naše poslovanje tako i za naše korisnike. Ali stvari još uvek nisu dovoljno brze. Sa sve većim brojem tržišta u razvoju koja se pojavljuju na internetu, dolazimo do tačke gde se susreću sporije konekcije i sve teži sajtovi. Tokom ovog predavanja čućemo šta ova tržišta u razvoju znače za nas i kako možemo početi da se krećemo u pravom smeru.

Prijavite se na DaFED#51

Prisustvovanje na DaFED okupljanjima je besplatno za sve zainteresovane, ali je zbog ograničenog kapaciteta prostora potrebno da svoje prisustvo potvrdite na zvaničnom sajtu organizacije.

Ukoliko želite da budete u toku sa najnovijim informacijama o DaFED-u, učlanite se u zvaničnu Facebook grupu, posetite fan stranicu ili ih pratite na Twitteru.

Vidimo se, DaFEDsi! 🙂

8 načina da se više smejete svaki dan

Brojne studije pokazale su da pozitivan stav, optimizam i smeh utiču na fizičko i mentalno zdravlje. U nastavku saznajte kako da se svaki dan više smejete.

Ukoliko vam je potrebna inspiracija za smeh, koji će vam poboljšati raspoloženje, poslušajte naredne savete.

Kako da se više smejete?

  1. Pitajte predškolsko dete da vam objasni nešto- daće vam ozbiljne i presmešne odgovore.
  2. Pošaljite SMS poruku sa slučajnom smešnom slovnom greškom. U tome može da vam pomogne i opcija “autocorrect”.
  3. Ispričajte nekome omiljenu smešnu istinitu priču. Ovakav način deljenja informacija zbližava ljude.
  4. Ukoliko imate bebu, koja je počela da jede čvrstu hranu, dajte joj da proba limun ili nešto kiselo. Facijalne ekspresije koje bude pravila, biće presmešne.
  5. Zamolite svog oca da vam ispriča neki njegov fazon. Ove šale mogu i te kako biti smešne.
  6. Okupite prijatelje i igrajte igru čitanja sa usana, dok su vam na ušima slušalice.
  7. Pogledajte “uspomene” na društvenim mrežama. Statusi, fotografije i komentari koje ste kačili pre nekoliko godina će vas sigurno nasmejati.
  8. MIslite o smejanju. Čak i kada se ništa smešno ne dešava, sama pomisao na smeh može da smanji nivo hormona stresa u telu.

Ministartsvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja: Korak dalje za prevenciju vršnjačkog nasilja

Predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja učestvovali su na konferenciji na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja „Interetnička distanca, nasilje i nasilni ekstremizam koji vodi ka terorizmu“.

Ispitivani su stavovi đaka prema pripadnicima drugih nacionalnosti, kao i kolika je etnička distanca među mladim ljudima, stavovi i iskustva đaka kada je u pitanju nasilno ponašanje prema vršnjacima i nastavnicima.

Posebno mesto zauzela su pitanja vezana za terorizam i poznavanje ovog fenomena.

Istraživanje je obuhvatilo 900 ispitanika, učenika sedmog i osmog razreda osnovne škole i srednjih škola u Bujanovacu, Novom Sadu, Subotici, Bačkom Petrovacu i Somboru.

Rezultati istraživanja predstavljaju polaznu osnovu za dalje sprovođenje programa vršnjačke medijacije, razvijanja multietničkog dijaloga kao i programa prevencije nasilja, nasilnog ekstremizma i razvijanja svesti o bezbednosnim rizicima.

Istraživanje je sproveo Istraživački centar za odbranu i bezbednost u saradnji sa Nansen dijalog centrom Srbija.

1...391392393...851Strana 392 od ukupno 851

O nama

Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.

Servisi

- Oglašavanje
- Partnerstvo
- Vanredno obrazovanje
- Prekvalifikacija
- Dokvalifikacija

Korisno

- Izreke i citati
- Putovanja
- Strani jezici
- LinkTV
- Obrazovanje odraslih

Popularno

Ova namirnica sanira posekotine!

Zdravlje 0
Veoma brzo, ovaj prirodni antibiotik, sanira posekotine i sprečava...

Nećemo više biti “plava planeta”? Mnogi okeani promeniće boju usled globalnog otopljavanja?

Nauka i tehnologija 0
Naučnici tvrde da će tropska mora postati svetlija i...

Nagrada „Dositejevo zlatno pero“ – književni konkurs za autore do 30 godina

Nagradni konkursi 0
Zadužbina „Dositej Obradović“ prvi put objavljuje konkurs za nagradu...

© 2022 tagDiv. All Rights Reserved. Made with Newspaper Theme.