Ovaj sindrom nastaje kada telo luči previše hormona sreće- serotonina, a kako se manifestuje, saznajte u nastavku.

Iako je serotonin poznat kao hormon sreće, koji nas čini zadovoljnijim i motivisanijim, previše ovog hormona može da izazove oboljenja. Uglavnom, ovaj sindrom nastaje usled korišćenja medikamenata, kao što su antidepresivi ili lekovi protiv migrene.

Ovaj sindrom nastaje 24 sata nakon uzimanja ili pogrešnog doziranja medikamenata, a simptomi idu od blagih, do ozbiljnih koji, ukoliko se ne leče, mogu biti i smrtonosni.

Simptomi nestaju brzo, ali nelečenje utiče na nervni sistem i sve ono što ovaj sistem kontroliše, kao što su gustina mišića, temperatura tela, ponašanje, rad creva i krvotok. Kada su nivoi serotonina visoki, telo postaje previše stimulisano.

Znakovi serotoninskog sindroma

1. Promene u mentalnom stanju– od anksioznosti, preko zbunjenosti do delirijuma, simptomi su ovog sindroma.
2. Dijareja i mučnina– koji nastaju usled disfunkcije organa za varenje i digestivnog trakta.
3. Suva usta– ovo može biti i nuspojava konzumiranja antidepresiva, ali ukoliko vam je ovaj simptom stran, on je signal prevelikog lučenja serotonina.
4. Znojenje i temperatura– osim ukoliko niste prehlađeni, ovi simptomi ukazuju na serotonin sindrom.
5. Tremori i promene u refleksima– spazmi i treskavica, te trzanje prstiju i ruku, znaci su prevelike količine hormona sreće u telu.
6. Hipotermija i stanje šoka– ukoliko se ignoriše ovaj sinrom, on može dovesti do hipotermije.

Stres, abnormalni rast kostiju, potres mozga… zvujanje u ušima, tinitus, može biti simptom brojnih zdravstvenih problema. 

Zašto dolazi do “zujanja” u ušima?

Kada uši “zvone” odnosno “zuje”, tako nam telo govori da nešto nije u redu. Tinitus jednako pogađa i starije i mlađe, može biti glasno ili prigušeno, te se može manifestovati u jednom, ili pak u oba uha. Postoji periodično ili kontinuirano zujanje.

U nastavku saznajte šta sve može da uzrokuje tinitus.

Šta izaziva zujanje u ušima?

1. Glasna muzika– izlaganje preglasnoj muzici jedno je od najčešćih uzroka zijanja u ušima.
2. Vreme je za čišćenje– prirodni ušni vosak može da blokira ušni kanal i da izazove zujanje.
3. Potres mozga– ukoliko ste nedavno jako udarili glavu, a nakon toga počelo je da vam zuji u ušima, idite kod lekara da obavite snimanje. Možda je došlo do potresa mozga. Drugi simptomi su nesvestica, glavobolja, vroglavica i povraćanje.
4. Tnitus može da nastane i usled problema sa vilicom, koja je spojena sa lobanjom. Posetite zubara.
5. Neki medikamenti, kakav je aspirin, mogu da uzrokuju zujanje u ušima.
6. Nasledno oboljenje otoskleroza, odnosno abnomaral rast kosti u srednjem uhu, neretko je uzrok zujanja u ušima.
7. Zujanje u ušima može da bude simptom abnormalnog pritiska tečnosti u unutrašnjem uhu, tumora, hipertenzije, dijabetesa ili pak alergija.
8. Čak i stres može da bude uzročnik tinitisa.

Prestanite da osećate krivicu, jer niste nezdravi kako mislite. Neke navike za koje nikada ne biste pretpostavili, imaju zdravstvene benefite po zdravlje.

Telefoniranje majci

Studije su pokatale da ljudi koji usled nekog problema prvo pozovu majke su srećnije, jer telo luči veće količine oksitocina. Isto tako, nivo kortizola je u mnogome manji kod osoba koje se često čuju sa svojim majkama.

Usporavanje brzine trčanja

Fizička aktivnost jeste važna, ali jačina inteziteta ne poboljšava zdravlje više od laganijih vežbi. Usporavanje prilikom trčanja neće vas učiniti umornijim pre završetka vežbanja.

Veća količina hrane

Ukoliko mislite da je mršavljenje povezano sa manjim količinama hrane, prevarili ste se. Više manjih obroka u toku dana, uz užine, utiče na duži osećaj sitosti i bolji rad metabolizma.

Nespavanje osam sati

Osobe koje spavaju više, imaju veći rizik od metaboličkog sindroma, te je veća količina sna jednako nezdrava kao i nedovoljno spavanje.

Slušanje muzike

Studije su pokazale da muzika poboljšava koncentraciju i pažnju, ali i sposobnost mozga ta bolju komunikaciju i socijalizaciju.

 Nezavisnost

Znamo da veze nisu uvek savršene, ali osećaj nezavisnosti i ne oslanjanje na partnera nije loše po sam odnos. Osobe koje su previše vezane u vezi i sve rade zajedno, prema studijama, imaju veći rizik od kardiovaskularnih problema.

Ispijanje vode

Svi znamo koliko je važan dovoljan unos vode svaki dan, a da li znate da čaša vode može da vas razbudi i podigne nivo energije čak više i od kafe?

Tražite fontanu mladosti? Ove zdrave aktivnosti naučno je dokazano da pomažu da živimo duže. 

Konac za zube

Dentalna higijena jeste važna, jer ima zdravstvene benefite po naše srce. Određene bakterije u ustima utiču na začepljenje arterija, što može dovesti do srčanih oboljenja. Redovna oralna higijena, pranje zuba i korišćenje konca, može da umanji ovaj rizik.

Ljubimci

Nedavna studija pokazala je da vlasnici pasa imaju za 33% manje šanse od prerane smrti, a u isto vreme imaju i manje šanse od rizika od srčanih oboljenja. Ljubimci utiču na smanjenje stresa i na lučenje oksitocina.

Razmišljajte pozitivno

Pozitivan stav produžava život u proseku za 7,5 godina, jer utiče na smanjenje krvnog pritiska, bolji san i jači imuni sistem.

Dovoljno sna

Za opšte zdravlje potrebno je spavati između sedam do devet sati. Uz to što kvalitetan san utiče na jačanje imuniteta i smanjuje rizik od smrti za 12%.

Budite druželjubivi

Socijalna interakcija produžava život, pa je važno održavati zdrave veze sa prijateljima i porodicom.

Ispijajte kafu

Brojne studije pokazale su da kafa ima brojne benefite po zdravlje, uklanja upale u organizmu i sprečava rizik od srčanih oboljenja, raka i dijabetesa.

Kretanje

Vežbanje i fizička aktivnost ima blagotvorno dejstvo po ceo organizam, kako po telo, tako i po um.

Već u proteklih nekoliko decenija, istraživanja su se bavila da li antidepresivi zaista deluju ili ne, a u nastavku saznajte šta najnovija masovna studija tvrdi. 

Masivna studija međunarodnog tima Oksford Univerziteta analizirala je skoro 120.000 ljudi i njihova iskustva sa 21 najpoznatijim prepisivanim antidepresivima.

Naime, u istraživanju učesnicima su osam nedelja davani medikamenti, dok je jedna grupa dobijala placebo.  Potvrđeno je da ovi medikamenti imaju veliku ulogu u lečenju depresije i da su poprilično efikasni.

Depresija je jedna od vodećih bolesti današnjice koje od koje pati oko 300 miliona ljudi. Antidepresivi su najčešći vid lečenja depresije koji utiču na veće lučenje hormona sreće- serotonina i dopamina.