Naučnci su došli do otkrića novih fosila na području Mađarske, koja dovode do otvaranja novih pitanja sa kog kontinenta potiču ove slatke životinje, pande.

Pande predstavljaju stari simbol Kine, a živele su, prema otkrivenim istraživanjima na području Evrope. U naučnim krugovima i dalje se raspravlja o pravom poreklu panda, a teoretičarima koji smatraju da ove životinje potiču iz Evrope, otkriće novih fosila ide u prilog.

Naime, na osnovu istraživanja fosilnih ostataka – zuba, na Univerzitetu u Torontu otkriveno je da su područje današnje Mađarske, pre deset miliona godina naseljavali medvedi slični pandama.

Istraživanjima Univerziteta u Torontu priključile su se i kolege sa univerziteta u Poatjeu i Ekvadoru, gde su upoređivanjem zuba medveda utvrdili da je ova vrste bila biljojed. Podaci ukazuju na sličnosti u ishrani sa pandama, ali ne dokazuju činjenicu o poreklu i precima ovih životinja.

Bambus je glavni u ishrani pandi, te se retko i slabo održavanje ove biljke vezuje za njihovo izumiranje. Pretpostavlja se da su pande zadržale sistem za varenje kakav imaju mesojedi, a da je njihova ishrana bambusom započela pre dva miliona godina, kada su u Kini evoluirale džinovske pande, kakve su nama danas poznate.

Mali je broj podataka o evoluciji pandi, jer je i mali broj pronađenih fosilnih ostataka koji bi rekli nešto više o nastanku ove vrste. Ipak, molekularne studije uspele su da utvrde da pripadaju medvedima, iako se neke osobine i životne navike dosta razlikuju.

Sa Instituta za zoologiju u Kini, komentarišu da je mali broj podataka nedovoljan da se da definitivan odgovor o njihovom poreklu i da debata oko ovog pitanja traje već godinama.

Postoji pretpostavka da je direktna linija današnjih pandi azijska, a da su u Evropi postojale sestrinske linije. Klima u Evropi, u vreme postojanja ove vrste pandi, bila je toplija i vlažnija, te se u ovom predelu najverovatnije nalazila suptropska šuma, što je moglo dovesti do izumiranje ove vrste pandinih srodnika.

Pande predstavljaju ugroženu vrstu, zbog niske stope rađanja i menjanja prirodnog staništa. Situacija je počela da se menja na bolje početkom 21. veka, kad su prešle pod zaštitu Uneska.

Čuvenu rečenicu “Ipak se okreće”, pred smrt je izgovorio poznati fizičar, matematičar i astronom Galileo Galilej. Pored dokazanih tvrdnji i činjenica o planeti koju nazivamo domom, predstavljamo vam odlike koje možda niste znali, a prilično su neobične, ako ne i bizarne.

Planeta Zemlja bogata je fascinantnim prostranstvima i krajevima, kao i zanimljivim životinjskim vrstama i organizmima.

Kada govorimo o najvećim stanovnicima na Zemlji pomišljamo na kitove i ogromno drveće. Ali, najveće stvorenje je ustvari koralni greben. Dok je živi organizam, koji je veći od kita, ustvari gljiva medenjača, koja niče na planiama Oregona i zauzima površinu od 965 hektara zemlje.

Na Zemlji postoje Severni i Južni pol, kao geografski polovi planete, ali postoje i magnetski polovi. Ovi polovi okreću se svakih nekoliko stotina hiljada godina, tokom proteklih 20 miliona godina. Naučnici su prilično sigurni u ovu pojavu, ali ne mogu sa sigurnošću da utvrde tačan razlog pojave. Zemljin severni magnetski pol kreće se ka severu brzinom oko 65 kilometara godišnje.

Pored zanimljivih činjenica o polovima naše planete, postoje i one o predelima. Naime, neka područja na Zemlji izgledaju kao da pripadaju nekoj sasvim drugačijoj klimi od ove naše. Danakilska pustinja u Africi naziva se još i “Pakao na Zemlji”, jer predstavlja jedno od najsuvljih, najtoplijih i najdubljih mesta na svetu. Nalazi se gde i jezero Asal, u Afarskoj depresiji, najnižoj tački Afrike, na -155 metara ispod nivoa zemlje. Ova tačka predstalja najekstremniju tačku na planeta, na kojoj čak ima mesta i za život.

Hiljadu čvoraka koji lete u jatu formiraju takozvani “živi oblak”. U toku kovitlanja menjaju oblik, pa ostavljaju utisak da je oblak prilično živ i razdragan. Naučnici objašnjavaju ovu pojavu kao način čvoraka da se sakriju od predatora, ali i dalje ne mogu da objasne fantastičnu akrobaciju ove vrste ptica.

Podvodni vodopadi i podvodne livade takođe karakterišu našu planetu. Optička iluzija podvodnog vodopada, za čije postojanje je glavni krivac struja koja tokom vremena slaže pesak sa obala Mauricijusa oblikujući ležišta koja stvaraju slivanje vode na sred okeana, nalazi se na jugozapadnoj obali Mauricijusa. Dok je Posidonija, koja raste na obalama Španije, najrasprostranjenija morska trava na svetu, poznata i kao jedna od najstarijih živih vrsta na Zemlji. “Ključajuća reka”, nalazi se u srcu Amazona – tok reke Majantujaku iznosi više od 6 kilometara, a voda u reci na nekim mestima zaista ključa.

Mačke su umiljate, lepe i nepoverljive – kada pomislite da ste napokon stekli njihovo poverenje, one vrlo lako mogu da vas razuvere. Brzina, spretnost u lovu i konstanto čišćenje su samo neke odlike mačaka, koje poznajemo. A da li ste znali koliko visoko mogu da skoče, zašto predu i koliku veličinu i kilažu mogu da dosegnu?

Najveća mačka na svetu

Na sajtu namenjenom ljubiteljima mačaka osvanula je fotografija Stefi Hirst iz Malburna – na kojoj je njen mačor Omer u svoj svojoj veličini. Naime, mačor je dugačak 120 centimetara i težak 14 kilograma, što ga svrstava na prvo mesto liste najvećih domaćih mačaka na svetu.

Mace gimnastičarke

Mačke su prave gimnastičarke – njihova razvijena anatomija i čula predstavljaju neverovatan dar , koji nas uvek impresionira. Mogu da skoče na visinu šest puta višu od svoje, a što je visina sa koje skaču viša to je mogućnost povrede manja. Fascinantno!

Da li je vaša mačka “levoruka”?

Svojstvo dominantne ruke nije karakteristično samo ljudima. Mačke itekako mogu imati svoju dominantnu šapu, pa je za ženke karakteristično korišćenje desne šape, dok mužijaci koriste levu.

Spavalice

Onaj ko ima devet života, verovatno mora i dugo da spava, pa tako mačke provedu 70 odsto svog životnog veka, spavajući.

Brzina do 50 kilometara na čas

Mačke pri trku mogu dostići i brzinu do 50 kilometara na čas. Izuzetno su precizne i sofisticirane pri hodu, ali spretni i brzi lovci.

Hladna inteligencija

Mačke se smatraju okrutnijim i hladnijim u odnosu na pse. Teške su pri pokazivanju emocija, a karakteriše ih izuzetna inteligencija.

Čula

Najizraženije čulo kod mačaka je čulo sluha, pa tako mogu čuti visokofrekvente zvukove. Njihove ušne resice mogu se okretati za 180 stepeni.

Zašto mačke predu?

Pravi razlog zbog kog mačke predu nije dokazan. Podrazumeva se da to rade kada žele nešto da nam “kažu”. Ukoliko žele da se pomire ili umanje agresiju. Često se dešava i da osete bol vlasnika, pa će se skupiti uz bolno mesto i početi da predu.

Najstarija mačka

Zabeleženo je da je najstarija mačka na svetu živela 38 godina.

Mačke se znoje kroz šape, dok isparavnje pluvačke kroz krzno omogućava održavanje normalne telesne temperature. U proseku, mačije telo je prekriveno sa oko 52 hiljade dlaka po kvadratnom centrimetru.

Zanimljivo je i to da je nastarija rasa mačaka Egipatska mau mačka, koja je u Starom Egiptu posmatrana kao sveta životinja. Dok je najmanja rasa mačke na svetu proglašena nacionalnim blagom Singapura. Singapurska mačka dostiže punu veličinu sa dve godine i prepoznatljiva je po specifičnoj boji krzna.

Šta bi se dogodilo kada bi roboti uspeli putem programiranja da evoluiraju?

Naučnici sa Univerziteta u Kembridžu i Cirihu, napravili su robote koji su evoluirali tokom nekoliko generacija. Robotska ruka igrala je ulogu majke i pravila je robotske bebe od malih kockica.

Svaka kockica imala je zaseban mehanizam, koji joj je omogućavao kretanje po podlozi. Majka – robotska ruka, spajala je pokretne kockice na različite načine i tako dobijene kombinacije kretale su se bolje i brže od drugih. Stvarala je decu prema uputstvu sastavljenom tako da podseća na genom – prenošenje naslednih osobina sa prethodne generacije na narednu.

Takođe, bila je programirana da u taj genom, svake naredne generacije mališana, ubacuje po jednu slučajnu mutaciju. Rezultat istraživanja je pokazao da se neki pripadnici novih malšanana kreću brže od svoji prethodnika, dok drugima to nije uspevalo. Takvi genomi su odbačeni, i kasnije su korišćeni samo oni uspešni. Uspešni su dobijali nove mutacije, stvarajući sve veštije naredne generacije.

Nakon deset generacija, roboti koji su nastali od robotske ruke, poznate kao majka, kretali su se dvostruko brže od onih sa početka ogleda.

Naučna istraživanja otkrila su razlog nestanka drevnog naroda Asteka. Naime, glavni krivac je bakterija salmonela.

Zahvaljujući DNK analizi zuba, davno umrle žrtve, otkriven je razlog masovnog umiranja. Dugo se u naučnim krugovima nagađalo i teoretisalo o uzorku nastanka epidemije. Epidemija tifusa je pre 500 godina izbrisala sa lica Zemlje čitavu civilizaciju. Ova epidemija smatra se najsmrtonosnijom u istoriji. Tragičan ishod donela je i polovini populacije Zapadne Evrope u 14. veku.

Indijanski narod Asteci predstavljali su tri savezna plemena, koji je vladao regionom Južnog Meksika u 15. i 16. veku. Misteriozna bolest pokosila ih je 1545. godine. Donela im je groznicu, jaku glavobolju, krvarenenje i nakon tri dana bolovanja, smrt. Više od 80 posto populacije Asteka, nestalo je za nekoliko godina.

Živeli su i funkcionisali kroz složen socijalan sistem, a karakterisali su ih bizarni kanibalistički obredi i prinošenje ljudskih žrtava, kao deo religije. Imali su jedinstven robovlasnički sistem, čak su prodavali svoju decu kao robove. Sa druge strane, deca su bila podučavana, školovanje je bilo obavezno. Jezik Asteka poznat je kao N’ahuatl, a pismo se sastojalo od stotinu slikovitih simbola. Poštovali su umetnost, kao deo religije, a umetničkim radovima odavali su počast bogovima.

Naučna teorija kaže da su Asteci žrtvovali ljude u ritualima, kako bi stvorili paravan, jer nisu imali dovoljno hrane da prežive. Navodno su masovni rituali ovog tipa odnosili preko dvadeset hiljada ljudskih žrtava godišnje.

Arhitektura predstavlja umetnost, a mnoge svetske građevine prava umetnička dela. U nastavku otkrijte koja su to arhitektonska dela inspirisana prirodom i ko ih je stvorio.

Briselski Atomijum

Unutrašnjost Atomijuma čine muzej i nekoliko eksponata. Izgrađen je 1958. godine za Svetsku izložbu Espo 85. Međusobno povezane sfere nerđajućeg čelika formiraju oblik jednog molekula kristala gvožđa koji je uveličan 165 milijardi puta. Visina ovog molekula iznosi 102 metra.

Lotosov hram u Nju Delhiju

Kako i sam naziv govori, hram je osmislio arhitekta Fariborz Sahba inspirisan oblikom lotosa. Latice, kojih je 27 samostalno raspoređeno u grupama od po tri latice, sačinjene su od mermera. Materijal za izgradnju ovog veličanstvenog hrama stigao je iz Grčke, sa planine Penteli. Centralna sala hrama može da primi 2.500 ljudi.

Nacionalni stadion u Pekingu

Za izgled stadiona odgovorna je švajcarska firma, koja ga je osmislila za Olimpijske igre 2008. godine. Osmišljen je u obliku posude, gde je unutrašnjost sa krovom i stepeništem integrisana u strukturu prostorne mreže, ukrašene preklapajućim čeličnim podupiračima. Prostor između je popunjen prozirnim membranama, poput ptičijeg gnezda. Nacionalni stadion u Pekingu biće domaćin zimskih Olimpijskih igara 2022. godine.

Most Heliks u Singapuru

Most koji povezuje zabavu i kluturu. Naime, most spaja Muzej umetnosti i nauke sa poznatim hotelom i tržnim centrom, u zalivu. Inspiracija za dizajn leži u dvostrukom heliksu DNK-a, dok strukturu mosta čini nerđajući čelik.

Kuća Batljo u Barseloni

Barselona je bogata neobičnim zdanjima, a za većinu je zadužen poznati katalonski arhitekta Antonio Gaudi. Jedno od njegovih čuda jeste Kuća Batljo ili kuća kostiju, jer njena spoljašnja struktura podseća na strukturu kostiju. Projektovana je kao porodična kuća, a izgrađena je između 1905. i 1907. godine.

Univerzitet u Edinburgu saopštio je da su pronađeni otisci stopala dinosaurusa, od pre 170 miliona godina, u okamenjenom blatu, na obali škotskog ostrva Skai.

Kojoj vrsti pripadaju otisci

U pitanju je redak dokaz iz vremena Srednje Jure, jer je vrlo malo fosila otkriveno iz tog perioda. Ovo otkriće pomoćiće u daljem istraživanju i proučavanju izumrle vrste.

Istraživanja pokazuju da otisci pripadaju vrstama sauropoda, koji su bili visoki oko dva metra, i teropoda, rođaka mesoždera Tiranosurus Reksa.

Najduži od pronađenih otisaka dugačak je sedamdeset centimetara. Prvi ostaci dinosaurusa pronađeni su na Oksfordu 1677. godine. Otkrio ih je Robert Plot, a vlasnika istih nazvao Megalosaurusom, jer je težio 1,1 tonu i bio dugačak 7 metara.

Poznata je činjenica da su neke vrste dinosaurusa živele i tri stotine godina. Kada je pre 66 miliona godina asteroid pao na Zemlju i zbrisao sa nje 75 posto vrsta, nije predstavljao prvu katastrofu. Naime, više od 200 miliona godina pre tog događaja, desilo se još jedno masovno izumiranje velikog broja vrsta.

Naslednici dinosaurusa i danas kroče zemljom. Naučnici tvrde da su krokodili potomci dinosaurusa, dok su ptice potomci vrste teropod, mesoždera koji je živeo u kasnom dobu Jure.

Nasini naučnici otkrili su misteriozne tamne mrlje na površini Venere. Kako su pokazale studije, izgleda da kiseli oblaci Venere kriju postojanje vanzemaljskog života. 

Gornji deo atmosfere planete Venere bogat je sumpor-dioksidom, pa bi mogao da sadrži određenu količinu jednostavnih mikroba. Sprovedeno je istraživanje putem sondi i detektovane su tamne mrlje koje podsećaju na svojstva apsorpcije svetla, a tako nešto može se videti i kod bakterija na Zemlji.

Tamne mrlje mogu biti i svemirske alge u cvatu, pojava poput onih u jezerima na Zemlji.

Veneru nazivaju Zemljinom zlom bliznakinjom, jer je kao planeta nepovoljna za nastanak i razvoj života. Bogata je padavinama kiselih kiša, a prosek temperature na Veneri iznosi 462 stepena Celzijusa. Zbog sastava, oblaci na Veneri odbijaju 75 odsto Sunčeve svetlosti. Temperatura na toj visini nešto je hladnija, pa bi postojanje mikroorganizama donekle i bilo moguće.

Pre dve milijarde godina, Venera je imala drugačiju klimu. Uslovi za život bili su moguću, jer je klima bila naseljiva, a na površini planete nalazila se voda.

Otkrivena je nova morska struja na obali Madagaskara i to sasvim slučajno.

Jugozapadna madagaskarska struja

Grupa južnoafričkih i francuskih istraživača istraživala je deo okeana, Mozambički kanal, koji se nalazi između Mozambika i Madagaskara. Tokom istraživanja, primetili su neobičnu situaciju. Naime, kretanje vode do kanala ne može se objasniti poznatim strujanjima u tom području.

Nakon pregledanih i proučenih satelitskih snimaka, došli su do otkrića nove morske struje.

Struja je dobila naziv Jugozapadna madagaskarska obalna struja. U pitanju je mala i topla struja, koja ima dubinu od 300 metara i širinu nešto manju od 100 kilometara.

Pokreće je snaga vetrova sa juga, a zahvaljujući njenom uticaju na južni deo Madagaskara, ovaj predeo bogat je biljnim i životinjskim vrstama.

Novootkrivena struja spaja se sa Agulhaškom strujom, koja južnim smerom putuje obalom Afrike, a zatim se kreće ka istoku prema Indijskom okeanu.

Struje prenose toplu vodu od ekvatora do Zemljinih polova, a hladnu do tropski i utiču na sve na zemlji, čak i na klimu. Otkriće nove struje omogućići lakše praćenje i razumevanje klimatskih promena.