Početna Blog Strana 345

Kako su pojedine države dobile imena?

Često se zapitamo kako je određena država dobila ime. Pojedine države, odnosno čak trećina sveta, dobila je naziv po imenima plemena.

Države su uglavnom dobijale imena po geografskim karakteristikama ili po plemenima koja su naseljavala dato područje.

Ime države?

Najviše država na svetu, dobilo je ime po plemenu.

Uključujući i Srbiju?

Naime, ime “Srbija” povezano je sa Nemanjićima, ali se javlja kasnije, nakon što Dušan Silni proglasi sebe carem svih Srba i Grka, 1346. godine. Kako bi svojoj tituli pridodao i carsku, Dušan srpsku crkvu uzdiže na nivo patrijaršije. Zbog titule “car svih Srba i Grka”, Raška polako stiče naziv “Zemlja Srba i Grka”, odnosno “Zemlja Srba”, pa tako prelazi u “Srbija”.

Koje države su dobile naziv po plemenima?

Države su uglavnom dobijale imena po starijim etničkim grupama koje su naseljavale određeno područje. Tako je Francuska dobile ime po Francima koji su u srednjem veku osvojili zemlju. Zatim, Švajcarska po narodu Švic, a Italija po plemenu Vital.

“Tai” se u prevodu, odnosi na “narod”, u pitanju je etnička grupa iz centralnog regiona Tajlanda. “Zemlja Afgana” je Avganistan.

Po geografskom položaju?

Pojedine države dobile su naziv po geografskom položaju, pa je tako Australija dobila ime prema “Terra Australis Incognita”, što znači “Nepoznata Južna Zemlja”.

Japan ili Nipon, u prevodu znači “zemlja izlazećeg sunca”, jer se Japan nalazi u pravcu izlazećeg Sunca, kada se posmatra iz položaja Kine.

“Severni put” je “norway”, nama poznat kao Norveška.

Po karakteristikama zemlje?

Na ovoj listi nalaze se Alžir, Island, Barbados, Ukrajina i Crna Gora.

Alžir u prevodu znači “ostrvo”. Nekada je imao mala ostrva u zalivu, koja su se kasnije spojila s kontinetnalnim delom.

Island predstavlja “zamlju leda”, naziv koji je dobila kako bi odbila neželjene posetioce.

Barbados je naziv dobio po biljci, u pitanju je smokva ili drvo banian koje podseća na bradatu smokvu.

Ukrajina naziv nosi od 12. veka, a njeno ime u osnovi se koristilo za definisanje teritorije unutar Kijevske Rusije.

Crna gora dobila je naziv po gustim šumama planine Lovćen.

Grad u Španiji isplivao nakon 60 godina?

Otkriveni ostaci grada Mansilja de la Siera – grada koji je nestao pre tačno 57 godina.

Ostaci izgubljenog grada “isplivali” na površinu Španije.

Potopljeni grad

Nakon 57 godina, ostaci izgubljenog grada Mansilja de la Siera, “isplivali” su na površinu.

Naime, gradić koji se nalazi na 273 kilometra od Madrida, u uspavanoj dolini La Rioha, na severu Španije, pogođen je 1959. godine velikom poplavom. Lokalno stanovništo preseljeno je u predgrađe sagrađeno u okolini, koje nosi isto ime.

Nekoliko španskih sela pogođeno je poplavom, zbog konstrukcije rezervoara u 20. veku. Pored Mansilja de la Siera, poplavljeni su San Rom de Sau, u pitanju je selo staro hiljadu godina, i seoce Medijano, koje karakteriše postojanje crkve iz 16. veka.

Gradić je punih šest decenija bio pod vodom, iako su uslovi ovog područja sušni i karakterišu ga visoke temperature. Uprkos činjenici da je skoro šest decenija ostao pod vodom, gradić nije u potpnosti iščezao.

U ostacima ovog grada sadržani su i određeni delovi, odnosno specifični detalji po kojima se neke građevine mogu prepoznati. Očuvani su prozori i ulazi u određena zdanja.

Iz godine u godinu, nivo vode se menja, pa se tako sve više delova grada nazire. Kako se Španija prošle godine suočila sa jednom od najgorih i najvećih suša, grad je u potpunosti vidljiv, toliko da su ulice grada prohodne.

 

Evgenija Brazije – prva žena koja je osvojila tri Mišelinove zvezdice

Na današnji dan, 12. jun, 1895. godine, rođena je Evgenija Brazije, prva žena koja je bila šef kuhinje u Francuskoj i koja je osvojila tri Mišelinove zvezde, a grad Lion (Francuska) pretvorila u centar gastronomije.

Evgenija Brazije i umetnost pripremanja hrane

Evgenija Brazije rođena je na maloj farmi nadomak Liona. Strast i ljubav prema kulinarstvu otkrila je rano, pa je tako, 1921. godine otvorila prvi restoran.

Njenu umetnost u pripremanju hrane vodio je jedan moto: jednostavno i sveže. Naime, težila je što prostijim, a jedinstvenim jelima. Preferirala je sveže začine, umesto brojnih soseva. Ovakav način pripreme jela, doveo ju je do Mišelinove zvezde, odnosno tri.

Poznata francuska kuvarica je prva žena koja je bila šef kuhinje i koja je zbog svoje ljubavi, rada i truda osvojila najpoznatije priznanje u svetu gastronomije – Mišelinove zvezde.

Autorka je i dela Majka moderne francuske kuhinje.

Umrla je u gradiću Sent Foa le Lion, 2.marta 1977. godine.

FOTO: www.independent.co.uk

Ovaj most predstavlja pravu turističku atrakciju

Jedan od većih gradova u Kini, koji se nalazi na jugozapadu zemlje, Čungking, iz godine u godinu privlači sve veći broj turista.

Razlog sve većoj poseti ovom gradu, upravo je neobičan most.

Po čemu je most specifičan?

Most karakteriše niz zgrada različitih oblika i veličina, pa je tako postao i najveća turistička atrakcija.

FOTO:  http://rs.n1info.com

Dugačak 400 metara, most u gradu Čungking izgrađen je u stilu tradicionalne kineske arhitekture, s primesama zapadne arhitekture.

Ova kombinacija očigledno je bila pun pogodak, jer sve veći broj ljudi dolazi da se divi ovoj atrakciji. Naime, turisti čak navode da imaju osećaj kao da putuju kroz vreme, kada se nalaze na ovom neobičnom i zaista zapanjujućem mestu.

FOTO: www.chinesetimeschool.com

Grad Čungking predstavlja jedan od najvećih gradova u Kini, ima status pokrajine i nalazi se na reci Jangcengjang.

Zašto na promenu vremena osećamo bol starih povreda?

Svako ko je doživeo neku ozbiljniju povredu, oseća bol na tom mestu s promenom vremena, pa iako je prošlo nekoliko godina od same nezgode.

Zašto je tako? Kako stručnjaci objašnjavaju ovu “pojavu”?

Predviđanje vremenskih promena

Stare povrede mnogima omogućavaju “veštinu predviđanja”. Kako je moguće da vremenske promene utiču na pojavu bola u predelu koje je bilo povređeno čak i decenijama ranije?

Ovaj fenomen proučava se od početka 20. veka, a naučnici zastupaju različite teze.

Ova pojava bila je poznata i prisutna u civilizaciji starih Grka.

Stručnjaci fenomen, odnosno vezu između vremenskih prilika i pojave bola, objašnjavaju kao pad atmosferskog pritiska koji utiče na širenje mekog tkiva i zglobova, koji dovode do nadražaja nerava, izazivajući osećaj bola.
Pojedine studije objašnjavaju da do pojačanog bola dolazi usled promene atmosferskog pritiska, dok druga grupa naučnika zastupa suprotnu tezu, odnosno da promene smanjuju bol. Treća grupa naučnika smatra da ne postoji nikakva uzročno-posledična veza.

Sprovedeno je istraživanje uticaja temperature i vazduha, ali rezultati nisu doveli do konkretnih objašnjenja, odnosno pouzdanih činjenica koje bi adekvatno objasnile ovaj fenomen.

Naučnici navode da je najveća prepreka u izučavanju ove pojave oslanjanje na subjektivan osećaj doživljenog bola ispitanika. Ovakav način rada i testiranja, ne može biti pouzdan, jer je upoređivanje subjektivnih utisaka neprecizno.

Objašnjenje ovog fenomena bazira se na psihološkom nivou. Naučnici navode da se i dalje traga za objektivnim rešenjem ove misterije, iza kog će stajati adekvatne činjenice.

Zašto doživljavamo čuveni deža vi?

Psihološki fenomen “deža vi”, predstavlja onaj čest osećaj da smo nešto već videli ili doživeli.

Ovo se već dogodilo? Koliko puta ste se našli u situaciji gde ste to pomislili? Stručnjaci objašnjavaju ovaj fenomen.

“Deža vi”

Deža vi u prevodu sa francuskog jezika znači “nešto već viđeno” ili promnezija u grčkom jeziku poznato kao “predsećanje”. U pitanju je jak utisak da smo već proživeli određen trenutak iako se on dešava po prvi put.

Frojd je izneo tezu koja objašnjava ovaj fenomen kao raniji, odnosno potisnut i zaboravljen doživljaj. S druge strane, parapsiholozi objašnavaju pojavu kao iskustvo koje proizilazi iz prošlog života, dok većina stručnjaka nema racionalno objašnjenje za ovu psihološku pojavu.

Dok jedna grupa naučnika podržava tezu da se “deža vi” oslanja na emocionalne reakcije koje se javljaju kao odgovor na slične događaje, drugi pak smatraju da je u pitanju vremenska razlika ili jaz između samog momenta doživljavanja, proživljavanja i pamćenja.

Britanski profesor Kris Mulin, koji se bavi izučavanjem pamćenja, objašnjava “deža vi” kao posledicu, odnosno rezultat “zbrke” u pamćenju.

S Državnog univerziteta u Koloradu navode da je u pitanju drugačija moždana “greška”. Naime, profesorka kognitivne psihologije En Kliri, ističe da je problem u našem sećanju, nešto što se dogodi i aktivira sećanje sličnog iskustva iz prošlosti ali mozak ne uspeva da se seti.

Sama činjenica da ne postoji adekvatno racionalno objašnjenje za ovu psihološku pojavu, potvrđuje tezu da još dosta toga treba da naučimo o sopstvenoj vrsti i funkcionisanju mozga.

Gde se nalazi bolnica za lutke?

Jedan grad u Portugalu bogat je zanimljivim ali pomalo i bizarnim zdanjem. Naime, u starom delu Lisabona, nalazi se prilično neobična bolnica, čija svrha nije izlečenje života.

U pitanju je bolnica koja popravlja stare i oštećene lutke.

Lisabonska bolnica za lutke

Bolnica za lutke nalazi se u samom jezgru starog dela grada Lisabona. Kako navode iz ove neobične bolnice, svakome od nas potrebna je nega i ljubav, pa tako i lutkama.

Mora se priznati da, ma koliko sve zvučalo bizarno, ovo predstavlja idealno rešenje za roditelje. Pa, ukoliko se desi da najdražoj lutki otpadne pramen kose ili da izgubi oko ili joj otpadne ruka, mame i tate znaju kuda da se upute.

Interesantan je i podatak, da veliki broj ljudi često dolazi s pitanjem, da li se u bolnici krije Čakijeva nevesta?!

Vlasnica i sertifikovana doktorka za lutke, Manuela Kutiljero navodi da je bolnica osnovana 1830. godine i da se nalazi u turističkom vodiču kao jedno od najstarijih zdanja ali i dalje operativno.

Svaka lutka, u ovoj bolnici, ima svoj bolnički karton, a brigu o njima vodi troje lekara. Oni stručno biraju rezervne delove i vraćaju im nazad njihov sjaj.

U prostorijama, tik uz radionicu, od poda pa do plafona, poređano je oko 4.000 lutaka, koje čekaju svoj red. Tu su lutke od metala, drveta, plastike, porcelana i drugih materijala.

Vlasnica Marija napominje da postoje i liste čekanja, koje traje i do četiri meseca.

Klijenti su uglavnom kolekcionari i muzeji, a najviše su to osobe koje su sentimentalno vezane za ove predmete.

Marija Kutiljeroo je učiteljica u penziji, ima 72 godine i ponosna je na ono što radi.

FOTO: www.lisboacool.com

Srbija jedna od najpoželjnijih turističkih destinacija?

Kada dođe vreme godišnjih odmora, a temperatura postane nesnosno visoka, neizbežno je razmišljanje o preko potrebnom odmoru, o letovanju i plažama nekih egzotičnih lokacija i poznatih turističkih destinacija.

Iako se većina odlučuje na letovanje u egzotičnim delovima sveta, ima i onih koji su pre za obilazak Srbije i uživanje u onome što naša zemlja ima da ponudi.

Srbija na CNN-ovoj listi preporučenih destinacija

Verovali ili ne, Srbija se našla na listi CNN-ovih preporučenih destinacija, i to na četvrtom mestu, odmah iza Zelenortskih Ostrva i Malte.

U pitanju je lista od 18 turističkih odredišta koje treba posetiti tokom ove godine, a naša zemlja zauzela je četvrto mesto i jedina je zemlja iz regiona.

Na listi se nalaze i Zelenortska Ostrva, Nacionalni park „Botum Sakor“ u Kambodži, Malta, karipsko ostrvo Nevis, Esaura u Maroku, Pert u Australiji, Banf u Kanadi, Nagano u Japanu, Pueblo u Meksiku, Krit, Ruanda, Lisabon, Pjongčang u Južnoj Koreji, Kahamarka u Peruu, provincija Junan u Kini, Ešvil u Severnoj Karolini i Nju Orleans.

CNN ističe da Srbiju, nekadašnju članicu Jugoslavije, treba posetiti i istražiti čitav region. Srbija privlači izuzetnim prizorima, bogatom istorijom i odličnom hranom, stoji u navodu.

Na sajtu ove američke TV mreže stoji i da je Beograd poznat kao grad “koji zna da se zabavlja”, ali kao i istočnoevropski gradovi pre 10 ili 15 godina – odbacuje socijalističko urbano nasleđe i „hita ka blistavijoj budućnosti“.

Istaknute su destinacije Kopaonik i Zlatibor kao idealne, jer pružaju mogućnost za zimske sportove, dok leti predstavljaju pravi raj za ljubitelje planinarenja. Nacionalni park „Tara“ bogat je klisurama nad kojima se nadvijaju kraški brežuljci prekriveni šumama.

Navode da, iako Srbija nema morsku obalu, tu je veliki Dunav koji privlači sve kupače na “tvrđavama načičkanu ‘rivijeru'”.

Dok većina hrli ka obalama i plažama nekih drugih zemalja, Srbija ima mnogo toga da ponudi – istraživanje i uživanje u njenim prirodnim bogatstvima, predelima, kulturno – istorijskim spomenicima i drugim čudima.

Prvi savremeni mjuzikl “SGrease”

Učenici Savremene gimnazije, sada već tradicionalno, svakog juna organizuju svečanost kojom obeležavaju kraj uspešne školske godine.

U ponedeljak, 18. juna od 19 časova na Sceni „Stamenković” Centra za kulturu „Vlada Divljan” u Beogradu, učenici Savremene gimazije oživeće duh pedesetih godina prošlog veka i predstaviti junake čuvenog filma „Briljantin” u svom prvom mjuziklu „SGrease”.

„SGrease” prvi put pred beogradskom publikom

Povedite svoje mališane na ovaj miks glume, pevanja i plesa ili se dogovorite sa najboljim prijateljima da ovo junsko veče provedete tako što ćete se opustiti uz taktove čuvenih pesama „You’re the One That I Want”, „Summer Nights”, „We Go Together”, „Grease” i mnogih drugih.

Scenario i režija, kao i muzički aranžmani, nastali su u kreativnoj pozorišnoj radionici savremenih gimnazijalaca i profesora, a učenici su u školi imali i audiciju za dobijanje uloga Sendi, Deni, Rizo, Keniki, Frenči i ostalih likova čuvenog mjuzikla „Grease”.

Savremeni gimnazijalci ponovo iskazuju svoj veliki talenat

Savremena gimnazija, kao najmodernija Kembridž gimnazija u Srbiji i regionu, poznata je po tome što vodi računa o talentima, afinitetima i težnjama svih svojih učenika, zbog čega ih je još jednom podržala, ovog puta u realizaciji velikog projekta kao što je mjuzikl „SGrease”.

Učenici u ovoj školi časove nemaju samo u učionicama. Oni znanja iz različitih predmeta upotpunjuju na terenskoj nastavi po Srbiji. Nedavno su posetili i Muzej nauke i tehnike, kao i novootvoreni Muzej iluzija, uživali su u koncertima u Kolarčevoj zadužbini, gledali predstave u Narodnom pozorištu, Domu omladine, Zvezdara teatru i DADOV-u, a sa takvim pristupom učenju uspeli su i da se nađu na seminarima priznate Istraživačke stanice „Petnica”.

„Za napredak deteta veoma je važan moderan pristup učenju, koji ga neće sputavati da ispuni i svoje umetničke ciljeve”, rekla je Svetlana Belić Malinić, direktorka Savremene gimnazije, koja ovom prilikom poziva sve čitaoce da dođu na ovaj savremeni mjuzikl.

Moderno okruženje za najbolje rezultate

U Savremenoj gimnaziji učenici mogu izabrati Nacionalni ili Kombinovani – bilingvalni program, dok se za Cambridge International program odlučuju učenici koji žele da se školuju isključivo na engleskom jeziku.

Futuristički opremljena škola se u Beogradu nalazi na dve odlične lokacije – u Palati Beograd i u Šumatovačkoj ulici u blizini Hrama Svetog Save. Profesori časove drže pomoću interaktivnih tabli i stolova, učenici umesto svezaka koriste tablete i laptopove, dok pomoć dobijaju i od svog prijatelja robota, Ubtecha.

U pauzama između časova savremeni učenici provode vreme u posebno dizajniranim prostorijama za odmor, gde sviraju klavir i igraju stoni fudbal, dok oni koji žele fizički da se razgibavaju mogu da trče, vežbaju ili igraju košarku i stoni tenis u fitnes sali.

Kada škola učeniku daje vetar u leđa u svakom njegovom poduhvatu, bilo da je on umetnički, naučni ili sportski, odlični rezultati uvek dođu kao nagrada. To je slučaj i sa savremenim mjuziklom, koji je nastao na nagovor učenika koji su bili istrajni u tome da ga u svojoj školi realizuju.

Ne propustite eksploziju šarma, mladosti, talenta i lepote

Scena „Stamenković” Centra za kulturu „Vlada Divljan” u Beogradu biće otvorena za sve u ponedeljak, 18. juna, od 19 časova.

Ulaz je besplatan.

Vladimir Vrbaški i Best Seed Producer podržali Ravno Selo film festival

Kompanija Best Seed Producer i njen vlasnik Vladimir Vrbaški i ove godine je podržala “Ravno Selo film festival” čiji je osnivač naš proslavljeni glumac Lazar Ristovski. Kao osnovni cilj festivala označena je promocija filmova, ali sam festival ima i donatorski karakter, jer će deo prikupljenih sredstava biti preusmeren na izgradnju Doma kulture u ovom mestu, koji je uništen nakon požara.

“ Ideja i namera o obnovi su se proširile na organizaciju prvog filmskog festivala. Ravno selo je moje djetinjstvo, a onaj ko zaboravi svoje djetinjstvo ne postoji ni u budućnosti. Želim da mladi iz sela imaju bolju budućnost, a mi ćemo im ovim festivalom otvoriti vrata te budućnosti” istako je Ristovski i dodao da kompanija kao i njen vlasnik Vladimir Vrbaški, već drugu godinu za redom sponzoriše ovaj festival koji potvrđuje činjenicu da se kultura ne nalazi i ne konzumira samo u velikim gradovima, jer su manje sredine često rasadnik talenata iz svih oblasti, pa i iz kulture.

Vladimir Vrbaški i kompanija Best Seed Producer donatori su više kulturnih događaja, a poslednjih godina pomažu i razvoj konjičkog sporta, rad svratišta za mlade, karate klubova i sl. Vladimir Vrbaški, vlasnik je poslovnog sistema koji čine kompanije Best Seed Producer”, “Scom”, “Cold Storage” i “Srbolab, a već godinama unazad zaposleni u ovim kompanijama dobijaju finansijsku podršku za novorođene bebe u iznosi od 1000 eura po detetu, kao podstreh za razvoj nataliteta.

1...344345346...851Strana 345 od ukupno 851

O nama

Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.

Servisi

- Oglašavanje
- Partnerstvo
- Vanredno obrazovanje
- Prekvalifikacija
- Dokvalifikacija

Korisno

- Izreke i citati
- Putovanja
- Strani jezici
- LinkTV
- Obrazovanje odraslih

Popularno

Najbolji način da napunite uređaj, a da baterija traje duže

Nauka i tehnologija 0
Uz pomoć ovog trika, nećete se više nikada suočiti...

Brnabić: Problematičan odziv mladih

Dešavanja 0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je danas da su...

Nasa potvrdila: Na Jupiterovom mesecu Evropi ima vode!

Nauka i tehnologija 0
Nova Nasa studija potvrdila je da na jednom od...

© 2022 tagDiv. All Rights Reserved. Made with Newspaper Theme.