Statistika u Australiji zabeležila je visoku stopu izumiranja sisara.

Opstanak gmizavaca u ovoj zemlji je ugrožen.

Australijanci krive mačke

Na području Australije živi oko milion mačaka lutalica. Naime, Australijanci smatraju da su one glavni krivci za uvećanu stopu izumiranja gmizavaca.

Kako navode australijanski mediji, mačke lutalice svakog dana, ubiju više od milion gmizavaca, što dovodi do ugroženog opstanka mnogih vrsta.

Mačke su u Australiju stigle pre dva veka, sa prvim evropskim kolonistima. Od tada, istrebile su brojne vrste životinja.

Sa Univerziteta Čarls Darvin u Australiji navode da pokušaji sterilisanja mačaka i kontrola njihove populacije, do sada nije dala odgovarajući efekat.

Sprovedenom studijom, tim naučnika sa ovog Univerziteta otkrio je koliko štete mačke ustvari naprave. Naime, na osnovu 10.000 uzoraka mačijeg izmeta, otkriveno je da svaka lutalica ubije oko 225 reptila godišnje. Pojedini primeri pokazali su čak prejedanje gušterima, dok je ostvaren rekord ponela mačka u čijem stomaku je otkriveno 40 različitih vrsta guštera.

Ove, australijanske mačke, pojedu mnogo više gmizavaca u odnosu na svoje evropske i američke rođake.

Statistika je otkrila da se na “meniju” mačaka pored 250 različitih gmizavaca, nalaze i bradati zmajevi i gekoi.

Ugrožene vrste

Tačan uticaj mačaka, ne može se precizno utvrditi, jer brojno stanje gmizavaca na području Australije nije poznato. Ono što je poznato, jeste činjenica da je 11 vrsta ugroženo.

Ukoliko se u statistiku unese i brojka kućnih mačaka, dobija se rezultat od nastradalih 650 miliona gmizavaca.

Pored gmizavaca, na meti se nalaze i ptice. Oko milion ptica postaje obrok mačkama svakog dana.

U cilju borbe protiv ovih užasavajućih brojki, Vlada Australije odobrila je projekat vredan 20 miliona evra, kako bi se smanjio uticaj mačaka lutalica na divlje životinje.

U planu je izgradanja životne sredine, bez mačaka, na području od 9.400 hektara, koje bi se ogradilo s električnom ogradom dugom 44 kilometra. Ovaj plan predstavila je jedna australijska organizacija za zaštitu životinja i životne sredine.

Na ovo područje bile bi puštene sve vrste kojima preti izumiranje.

Istorijski podaci nam govore da je duvan stigao iz Amerike. Ali, ko je prvi zapalio i ispušio duvan?

Iako je malo teže utvrditi ko su bili prvi pušači i kako su došli na ideju da zapale duvan, prema rečima Džordana Gudmana, autora knjige “Duvan u istoriji”, to se dogodilo pre više hiljada godina.

Ko je upotrebio duvan prvi put?

Duvan je prema Gudmanu, prvi put počeo da se upotrebljava na teritoriji Meksika i Brazila.

Lokalno stanovništvo je uzgajalo duvan u medicinske i ceremonijlane svrhe. Kasnije su ga verovatno mešali i sa drugim biljem kako bi postigli halucinogeno sredstvo, pri obavljanju rituala.

Ipak, otkriveni podaci pokazuju da se u duvanu nije svakodnevno uživalo. Upotrebljavan je tek, s vremena na vreme.

Duvan na dar

Nakon što se Kolumbo iskrcao na obale Amerike, otkrio je zavodljive moći duvana. Duvan je predstavljao dar lokalnog stanovništva.

On je ovaj dar poneo sa sobom na naredno putovanje, u Španiju. Nakon 35 godina, spoznata je njegova adiktivna moć.

U zapisu dominikanskog sveštenika i istoričara Bartolomea de la Kasasa, zabeležen je trenutak savetovanja sugrađana o prestanku konzumacije duvana. Takođe je zabeležen i odgovor njegovih sunarodnika, koji su naveli da tako nešto nije u njihovoj moći, sve i da žele. Naime, zavisnost ih je u potpunosti nadjačala.

Evropljani su tek u drugoj polovini 14. veka počeli da koriste duvan u iste svrhe kao i Amerikanci – u medicinske i to protiv bolova. Pesnik elizabetanskog doba, Entoni Šut u svom pamfletu “Duvan” iz 1592. godine, izneo je stav o benefitima ove biljke i to naveo kao razlog koji lekari kriju u cilju bolje i uspešnije prakse.

Verovali ili ne, ovo drvo daje 40 različitih plodova.

Hibridna vrsta pod nazivom “stablo sa 40 vrsta plodova” izgleda poput svakog drugog stabla.

Spektar ružičastih nijansi krije raznovrsne plodove

Vajar sa Univerziteta Sirakuza, Sem Van Ejken, stvorio je hibridno drvo sa 40 vrsta plodova.

Naime, ovo stablo izgleda poput svakog drugog stabla. Veći deo godine izgleda normalno, do proleća, kada cveta u spektru ružičastih nijansi. U periodu od jula do oktobra rađa 40 različitih plodova, odnosno koštunjavog voća.

Na drvetu se mogu naći bademi, kajsije, nektarine, šljive, breskve i trešnje.

Kako nastaje čudo?

Van Ejken je do ovog neverovatnog dostignuća došao kalemljenjem različitih vrsta voća. Iskombinovao je domaće, nasleđene pa čak i antičke voćke, od koje su neke stare i oko 100 godina.

Glavni izvor za ovaj eksperiment bio je voćnjak poljoprivredne eksperimentalne stanice u Njujorku. Naime, Van Ejken ga je ovom odlukom spasao od rušenja.

Nakon određenog perioda, u voćnjaku je cvetalo 250 različitih, međusobno povezanih vrsta. Svaku vrstu nakalemio je na korensku strukturu jednog stabla.

Nakon što bi stablo dostiglo starost od dve godine, on bi ga dodatno obogatio odvojenim granama, tehnikom poznatom kao “čip-kalemljenje”. Ova tehnika podrazumeva, postavljanje grančice koja na sebi ima pupoljak, u rez na datom stablu, koja se zatim učvrsti.

Tokom zime, dolazi do “zalečenja” reza, te grana postaje normalan deo drveta ili obična grana koja se uobičajeno podrezuje.

Posađeno je oko 16 stabala sa 40 vrsta plodova, starosti oko 5 godina. Van Ejken navodi da se odlučio za koštunjavo voće jer ima mnoštvo varijeteta, međusobno kompatibilnih.

Ukoliko se kaleme različite vrste u određenim vremenskim periodima i određenim sledom, mogu se oblikovati načini na koje će određeno stablo cvetati, istakao je vajar Van Ejken.

U pitanju su stabla koja daju savršenu kombinaciju količine i raznovrsnosti voća.

FOTO: www.cdn.cnn.com, www.inhabitat.com

Ovi insekti oponašajući listove i grane putuju planetom i nastanjuju skoro pa, svaki njen deo.

Kako im to polazi za rukom?

Svetski putnici – paličnjaci

Insekti koji oponašaju listove? Naime, vrsta insekta poznata kao Paličnjaci ili Phasmatodea, oponašaju listove i grane, pa tako koriste ptice kako bi se proširili planetom.

Najviše vrsta ovog insekta, čak njih 300, potiče sa ostrva Borneo, dok veliki broj nastanjuje područje tropa i subtropskih predela.

Da li oni zaista dospevaju na najudaljenija mesta planete zahvaljujući pticama?

Paličnjaci se mogu naći u svkom delu sveta, iako nisu sposobni da pređu velike razdaljine.

Studju o kretanju ove vrste insekta sproveo je tim istraživača sa Koub univerziteta u Japanu, pod vođstvon Kedži Suetsugua.

Kako Suetsugu navodi, ova vrsta koristi ptice za svoje putovanje i migraciju. Naime, oni nisu jedini koji koriste ptice koje ih pojedu. Poznato je da se na ovaj način šire i mnoge biljke. Odnosno, ptica se hrani biljkom, a zatim rasprostire njeno seme po svetu.

Pitate se kako je to moguće, da insekti prežive nakon što ih ptica pojede? Tim istraživača objašnjava ovu pojavu.

Prema njihovim tvrdanjama, jaja paličnjaka imaju čvrstu ljusku, te zahvaljujući njoj mogu preživeti i u kiselim sredinama kao što je ptičiji stomak.

Sprovedena analiza, uključila je i testiranje ptice srednje veličine Hypsipetes amaurotis. Za obrok su joj poslužena jaja tri vrste paličnjaka. Ptica je karakteristična za predele istočne Azije i predstavlja jednog od glavnih predatora na paličnjake u Japanu.

Nekoliko sati nakon obroka, ptica je prenela jaja. Utvrđeno je da 5 do 20 odsto jaja, svake od tri vrste ovog insekta preživi ovu avanturu.

Intersantan je i podatak da se nekoliko jaja vrste Ramulus irregulariterdentatus čak izleglo.