Dobro ste pročitali, muzeji posvećeni salami! Naime, salamu “slavi” Evropa.

Tri muzeja posvećena salami nalaze se u Evropi.

Način skladištenja mesa

Salama predstavlja tradicionalan način skladištenja mesa, koji se praktikuje širom Evrope.

Reč “salama” (salame, salumi), nastala je od latinske reči za so – als, kasnije –sal.

S obzirom da je salama obožavana širom Evrope, ne čudi što postoje muzeji koji su joj posvećeni.

Muzej salame

Ova tri evropska muzeja posvećena su salami.

Muzej salame u Parmi – Italija

Muzej je smešten u zamku Felino u Parmi, odnosno u podrumu, koji predstavlja celu istoriju salame na području Parme, odnosno celu istoriju uopšte.

Kako navode iz muzeja, činjenica je da su svinje na ovom području odgajane od bronzanog doba, pa je tako i salama pronašla svoje mesto u rimskoj kulinarskoj bibliji De Re Coquinaria iz I veka. Međutim, salama kakvu poznajemo, prvi put se pojavljuje u dokumentu iz 1436. godine, kada je italijanski lider, Nikolo Piccinino za potrebe pravljenja salame, zahtevao dvadeset svinja.

MuSa ili Musea della Salumeria – Italija

Osnivač muzeja koji se nalazi u regiji Emilija-Romanja ili Dolina hrana, poznat je kao Đuzepe Vila. Njegov cilj, otvaranja muzeja, je želja za stvaranjem idealne prilike za učenje o salami i inovacijama.

U ovom muzeju možete videti kristalne salame, zatim cvetna jela od šunke i drugih vrsta salame koje vise poput trofeja. Muzej nudi i priliku za upoznavanje tajnih procedura pravljenja salame.

Muzej pik salame i paprike – Mađarska

Mađarski grad Segedin, može da se pohvali muzejom salame i paprike. Naime, u muzeju je predstavljena cela istorija proizvodnje salame u kompaniji Pik, od 1800. godine, dok se na drugom spratu nalazi izložba posvećena paprici.

Priroda i klima igraju značajnu ulogu i utiču na tok civilizacije.

Ko je kontrolisao moreuze, taj je stvarao carstvo, tako bar istorija kaže.

Moreuzi koji su promenili svet

Tokom istorije, stvaranja i rušenja, ratovanja, promena..pojavljuju se moreuzi, kao jedan od bitnih faktora. Naime, dešavalo se da sudbina carstva zavisi od ovog dela planete, odnosno od nekoliko kilometara mora.

Na primer, Velika Britanija, ne bi izgledala kako izgleda da ne postoji Lamanš, niti bi Evropa bila Evropa kakvu poznajemo da nije Bosfora i Dardanela.

Ovi moreuzi su najviše uticali na tok rata, trgovine i civilizacije.

Bosfor i Dardaneli

Kako bi dopremila hranu za građane, Atina je kontrolisala Helespont, ili Bosfor i Dardanele. Istorija govori o najvećem porazu Atine, kada su Spartanci zauzeli Helespont.

Vrlo je verovatno da Zapadna civilizacija kakvu poznajemo ne bi postojli ili bi ostala nerazvijena, da nije bilo Helesponta.

Bosfor i Dardaneli danas su od velikog značaja za Rusiju, kao jedini izlaz iz Crnog mora u Mediteran.

Saobraćaj kroz ovaj moreuz kontrolisan je međunarodnim pravom.

Lamanš

Ovaj kanal vekovima je štitio Britaniju od invazije iz Evrope. Poznata je Napoleonova rečenica: “Budimo gospodari kanala na šest sati i bićemo vladari sveta”.

Lamanš je bio pogodan za odbrambene svrhe, kolonizaciju Ujedinjenog Kraljevstva i iskrcavanje trupa u Normandiju. Da ne postoji, severne države bi bile odsečene od svih važnih trgovačkih ruta.

Gibraltar

Velika Britanija zauzela je ovaj moreuz 1713. godine. Kanal je uzrok netrepeljivosti između Španaca i Britanaca kroz vekove ali je ušao u istoriju i kao bitan faktor u konsolidaciji Britanije kao pomorske sile.

Sicilijanski prolaz

Ovaj prolaz se nalazi između Sicilije i Afrike, oko njega se vodilo najviše borbi u poslednjih 3.000 godina. Kada su Rimljani zauzeli ovaj prolaz, Mediteran je bio pod njihovom kontrolom skoro 6 vekova.

Ovim prolazom, danas, najviše dominiraju izbeglice, koje traže svoj put u Evropi.

Znate li koji je turistički slogan Srbije?

Kreiranje unikatnog i prepoznatljivog slogana predstavlja pravi izazov.

Mapa turističkih slogana

Sajt FamilyBreakFinder, sakupio je na jednom mestu, odnosno smestio na jednu mapu, turističke slogane svih zemalja sveta. Primamljiv slogan itekako može uticati na porast posete određenoj zemlji i predstavalja idealan “marketinški trik”. Postoje slogani koji mogu biti pravi izazov, zatim oni savršeno jednostavni, do onih sa pravopisnim greškama, kako bi možda delovala kul, ali i oni poetični.

Idealna reklama

Ne postoji loš marketing, sve je reklama. Ali, potrebno je osmisliti nekoliko reči koje će najboje predstaviti zemlju i koja će privući veliki broj turista. Zato osmišljavanje slogana predstavlja pravi izazov, a evo kako su to uradile pojedine države.

Prema statistici sajta FamilyBreakFinder, 38 država nema slogan, a među njima se nalaze Koreja i Švedska.

Opis u nekoliko reči

Za jednostavnost su se odlučile Slovačka i Jermenija, pa tako njihovi slogani glasi ovako:

“Putovanje u Slovačku – dobra ideja” , “Posetite Jermeniju”.

A postoje i one koje su unele malo poetike, pa tako turistički slogan Kolumbije zvuči ovako – “Kolumbija je magični realizam”.

Ili slogan Butana – “Sreća je mesto”.

Pri kreiranju slogana, duhovitost su pokazale država Džibuti – “Djibeauty”, zatim Mađarska, koja se poslužila trendom igre rečima – “Think Hungary more than expected” ili nejasnoće poput El Salvadora – “zemlja 45 minuta”.

Najviše se ističe reč – prelepo, dok pojedine države koriste velika slova kako bi istakla značenje pa tako slogan Australije glasi – “There’s NOTHING like Australia”.

Ukoliko niste znali, slogan naše zemlje je “Moja Srbija”.

Ostale zemlje u regionu takođe imaju slogane, pa je tako slogan Crne Gore – “Divlja lepota”, BiH – “Srce jugoistočne Evrope”, Hrvatske – “Puna života”, Makedonije – “Vanvremenska Makedonija” i Slovenije – “Osećam Sloveniju” (I feel sLOVEnia).

Naučnici došli do novih otrkića koji ukazuju da ljudska vrsta ne potiče iz Afrike.

Naime, novi podaci govore o Aziji.

Koreni u Aziji?

Otkriveno kameno oruđe u Kini pokazuje da su prve primitivne ljudske vrste naseljavale ovo područje pre 2 120 000 godina.

Oni su stariji oko 270 000 godina od prethodno ustanovljene najstarije vrste. Oruđe je otkriveno u blizini grada Šengčen, u kineskoj provinciji Henan.

Britansko-kineski tim istraživača je nakon istraživanja izjavio da pronađeni artefakti pokazuju jasne znake upotrebe, a reč je o više oruđa napravljenih od kamena, kvarcita ili kvarcnih stena, za različite upotrebe.

Kvarcne stene se mogu naći u podnožju Kvinling planin, koja je od pronalazišta udaljena od pet do 10 kilometara. Istraživači navode da još uvek sa sigurnošču ne mogu da utvrde o kojoj ljudskoj vrsti je reč.

Da li je reč o Homo erectus-u?

Problem utvrđivanja o kojoj ljudskoj vrsti je reč jeste činjenica da su ljudske vrste napuštale Afriku više puta tokom istorije. Mnoge vrste koje vode poreklo iz Afrike, živele su van nje. Ove vrste se smatraju žrtvama egzodusa koji se desio pre 60 000 godina.

Naime, izumrla vrsta Homo floreiensis, poznata kao “hobit”, živela je pre 12 000 godina na indonežanskom ostrvu Flores.

Pojedini naučnici smatraju da su hobiti bliski rođaci Homo erectus-a, za koje se veruje da su među prvima napustili područje Afrike. Oni pretpostavljaju da je Homo erectus stigao na obalu Floresa pre nekoliko stotina hiljada godina. Vreme je učinilo da postanu niži, verovatno zbog činjenice da je živeo izolovano.

Naučnici veruju da će vrlo brzo rešiti i ovu misteriju.

Stres je, nažalost, postao deo svakodnevnice i uzrok je mnogih oboljenja i problema. 

Jedan od načina za borbu protiv stresa je i zdrava ishrana.

Hrana koja deluje na napet organizam

Stručnjaci savetuju konzumaciju ovih namirnica.

Šejk od kafe i banane

Šejk od kombinacije kafe, banane, sojinog mleka i kakaa, zvuči kao prava poslastica. Unosom ovog napitka povećavate nivo serotonina i dopamina.

Crna čokolada

Crna čokolada sa bademima utiče na smanjenje stresa, depresije i snižava pritisak. Preporučuje se jedna kockica crne čokolada svakog dana, za preko potrebnu energiju.

Ovsena kaša sa cimetom

Vruća kaša izaziva lučenje hormona sreće, odnosno serotonina. Takođe, kaša sadrži vlakna potrebna za energiju i održavanje ravnoteže šećera u krvi. Cimet je idealan za poboljšanje raspoloženja i smanjenje osećaja frustracije.

Šargarepa

Stručnjaci preporučuju konzumaciju šargarepe, jer karoten i vitamini kojima je bogata, utiču na smanjenje stresa.

Orašasti plodovi 

Kombinacija orašastih plodova obezbediće organizmu potrebne antioksidanse i vlakna koji će uticati na poboljšanje raspoloženja i smanjenje stresa.

Vino

Čaša vina pred spavanje je savršena za opuštanje, pritom vino je bogato antioksidansima i flavonidima koji utiču na podizanje imuniteta.