Naučnici smatraju da je arheologija kakvu danas poznajemo nastala u 15. i 16. veku.
Potreba da se pronikne u misteriju istorije, još je starija.
Istorija arheologije
Početkom 15. veka, italijanski renesanski istoričar Flavio Bijondo, napravio je sistematičan vodič kroz ruševine starog Rima. Opisao je njegove topografske karakteristike.
Zbog toga ga mnogi stručnjaci nazivaju osnivačem arheologije. Međutim, on nije bio prvi koji je zavirio u tajne proteklih vekova.
Tokom istog perioda, antikvar Džon Liland opisao je i nacrtao, skroz detaljno, spomenike širom današnje Engleske. Isto to je učinio i antikvar Vilijam Kamden, godinu dana kasnije.
Prva poznata arheološka iskopina nalazi se u Engleskoj. Reč je o Stounhendžu, čije tajne je istraživao Džon Obri u 17. veku. Vek kasnije slična istraživanja sprovedena su u Pompeji i Herkulaneumu.
Kada je reč o prvom arheologu, mnogi će pomenuti Flaviju Juliju Jelenu Augustu, majku Konstantina Velikog. U pitanju je jedna od najvažnijih figura u periodu kada je hrišćanstvo počelo da osvaja Stari kontinent.
Poznat je podatak da je Jelena tokom 326. godine i naredne dve, putovala po Bliskom istoku, gde je bila najzaslužnija za izgradnju ili dekoraciju Crkve Rođenja Hristovog u Vitlejemu i Crkve na Maslinovoj gori.
Prema zapisima Ambrozije Milanski i Rufina Akvilejskog, iz 4. veka, kružila je legenda o impresivnom podvigu Konstantinove majke.
U tim danima, Jerusalim se oporavljao da razaranja cara Hadrijana, koji je iznad Isusovog groba podigao hram i nazvao ga Elija Kapitolina.
Pre Jelene, istorija pamti da je još jedan velikan pokušao da otkrije tajne prošlosti. Navodno je vavilonski vladar Nabonid naredio iskopavanja, prilikom kojih su otkriveni hramovi podignuti u čast Šamaša-boga sunca, Anunitue-boginje rata i Naram-Sin, svetilište boga meseca. Međutim, kada je reč o prvom pojavljivanju arheologa, sve vodi ka majci cara Konstantina, o čijim istraživanjima svedoče mnogi pisani izvori.
Prema legendi, Jelena je naredila da se hram Elija Kapitolina sruši i da se na njegovom mestu kopa u potrazi za relikvijama.
Veruje se da je careva majka otkrila tri krsta i pozvala teško obolele pripadnike lokalnog stanovništva kako bi otkrila imaju li krstovi moć. Prva dva čoveka nisu ozdravila, međutim, treći se, nakon dodira, odmah oporavio.
Tada je Sveta Jelena zaključila da je reč o Istinskom ili Časnom krstu, na kojem je preminuo Isus Hrist. Na mestu na kojem je krst pronađen, Konstantin je izgradio Hram Vaskrsenja Hristovog.
Sozomen i Teodoret Kirski zapisali su i da je Jelena na ovom mestu pronašla i klinove kojima je Isus proboden pri razapinjanju na krst, kao i odeću koju je Hrist nosio prilikom raspeća.
Majka cara Konstantina danas se slavi kao zaštitnica arheologa i mnogi tvrde da je ona začetnica arheoloških istraživanja.
