Naučnici upozoravaju da nam preti ekstremna solarna oluja.

Oluja, poput one koje se dogodila 1859. godine, mogla bi da sprži električnu mrežu i uništi komunikacione sisteme širom sveta.

Nije pretnja, oluja se sprema

Prema mišljenju naučnika iz Nacionalnog meteorološkog servisa Velike Britanije, nije pitanje da li će nas oluja pogoditi, već kada. Naime, potpuno je izvesno da će nas u jednom trenutku zadesiti.

Ekstremne vremenske neprilike i ranije su prouzrokovale velike štete. Geomagnetska oluja je 1989. godine, ostavila šest miliona ljudi bez struje, a astronauti na letelici Apolo uspeli su da izbegnu svemirsko zračenje, dok su na Međunarodnoj svemirskoj stanici 2003. morali da potraže zaklon od solarne baklje.

Solarna oluja jeste ogromna količina radioaktivnih čestica sa Sunca, koje predstavljaju veliku pretnju brojnim infrastrukturnim sistemima, koje su u fokusu nove evropske svemirske misije i letelice Solar Orbiter, koja treba da se približi Suncu.

Solar Orbiter nalazi se u veštim rukama britanskih naučnika koji sprovode poslednje provere, pre nego što letelicu pošalju u Nemačku, gde će biti testirana, tokom narednih godinu dana. Lansiranje satelita planirano je za 2020. godinu.

Zadatak letelice biće detaljna analiza Sunca i unutrašnje heliosfere, koja će pomoći naučnicima da bolje razumeju i predvide ponašanje zvezde.

Ketrin Barnet iz Nacionalnog meteorološkog servisa Velike Britanije navela je da će misija satelita pomoći u pripremi za buduće oluje, a najveća koja je ikad zabeležena je ona 1859. godine.

Oluja Karington koja je pogodila Zemlju 1859. godine, iz pogona je izbacila telegrafski sistem u Sjedinjenim Američkim Državama i izazvala brojne požare u brojnim kancelarijama. Ukoliko se takva oluja ponovi, globalna tehnološka infrastruktura bi mogla u potpunosti da stane.

Naučnici veruju da se ovakav solarni fenomen pojavljuje jednom u 100 ili 200 godina i da je samo pitanje vremena kada će na red doći sledeća.

Solar Orbiter približiće se Suncu bliže od bilo koje letelice do sada.

Prvi voz koji kao gorivo koristi vodonik predstavljen je u Nemačkoj.

Ovo je početak realizacije ideje da se vozovi koji koriste dizel zamene skupljom ali ekološkom tehnologijom.

Ekološki prihvatljiv voz

Nemačka je predstavila prvi voz koji kao gorivo koristi vodonik, a reč je o dva plava voza francuske kompanije “Alstom”.

Vozovi su počeli da saobraćaju na liniji dugoj stotinu kilometara, između gradova Kukshaven, Bremerhafen, Bremerverde i Bukstehude. Na ovoj liniji najčešće saobraćaju vozovi sa dizel-motorima.

Pogledajte i: Ovo je prva biciklistička staza od reciklirane plastike!

Prema rečima izvršnog direktora kompanije “Alstom”, Anrija Popar-Lafarža, prvi voz na vodonik ulazi u komercijalnu upotrebu i sve pripreme za serijsku proizvodnju su gotove.

U planu je da se 14 ovakvih vozova pošalje u Donju Saksoniju do 2021. godine, a interesovanje za novu tehnologiju pokazale su i druge pokrajine u Nemačkoj.

Vozovi sa pogonom na vodonik opremljeni su gorivim ćelijama, koje proizvode elektricitet kombinovanjem vodonika i kiseonika u procesu čiji su jedini nusproizvodi voda i vodena para.

Štefan Šrank, projektni menadžer naveo je da kupovina jednog ovakvog voza košta više od kupovine dizel-voza ali da je novi voz jeftiniji za rad.

U zvaničnom saopštenju kompanije “Alstom” stoji da su interesovanje za nove ekološko prihvatljive vozove, pokazale i druge zemlje – Velika Britanija, Norveška, Italija, Holandija, Kanada i Danska.

Vlada Francuske je ranije saopštila da želi da prvi voz koji kao gorivo koristi vodonik bude na francuskim prugama do 2022. godine.

Prema rezultatima istraživanja Svetskog ekonomskog foruma, roboti će, najkasnije do 2025. godine, obavljati 52 odsto postojećih poslova.

Istraživanje je obuhvatilo i anketu koja je sprovedena među direktorima kadrovskih službi i ostalih visoko rangiranih čelnika iz kompanija širom sveta, s učešćem u globalnom BDP od 70 odsto.

Budućnost u robotici

Prema proceni anketiranih, roboti će, odnosno mašine, obavljati više od polovine zadataka na radnim mestima. Danas oni obavljaju 29 odsto, pokazao je izveštaj Svetskog ekonomskog foruma.

Ljudi bi verovatno mogli dobiti i neke nove uloge, koje će zahtevati prekvalifikaciju kako bi održali korak sa ovim promenama u radu s mašinama, kompjuterskim programima i tehnologijom budućnosti.

Brze promene mašina i algoritama, računarskih procesa usmerenih na rešavanje problema, mogle bi da kreiraju 133 miliona novih uloga koje će zameniti oko 75 miliona izgledno ugašenih u razdoblju od danas do 2022. godine, predviđaju iz Svetskog ekonomskog foruma.

Roboti bi trebalo da zamene ljude u računovodstvu, upravljanju klijentima, u industrijskom, sekretarskom i poštanskom sektoru.

Predviđaju da će paralelno porasti potražnja za poslovima koji zahtevaju “ljudske veštine”, poput marketinga, prodaje i odnosa s klijentima, društvenih medija itd.

Izazov će predstavljati sama prekvalifikacija radnika, jer će radnici biti pod pritiskom da usvoje nove veštine, posobno kada je reč o sektorima koji zahtevaju kreativnost, kritičko mišljenje i uveravanja.

Istraživanje je takođe pokazalo da će do 2022. godine posebno biti snažna potreba za prekvalifikacijom radnika u aviosaobraćaju, sektoru putovanja i turizma, utvrdili su autori, ističući opšti trend kontinuiranog učenja i prilagođavanja.

Savetuju se pripreme programske podrške za radnike i zajednice koje je bi bile “ugrožene” ovim značajnijim promenama u kvalitetu i trajnosti poslova.