Prema istraživanju sprovedenom u Sjedinjenim Američkim Državama i Australiji, aspirin ne smanjuje opasnost problema sa srcem ali nema ni druge povoljne učinke po zdravlje.

Aspirin se propisuje nakon srčanog ili moždanog udara, jer razređuje krv i umanjuje šanse za novi udar.

Opasnost konzumacije aspirina

Naučnici sprovode brojna istraživanja kako bi utvrdili smanjuje li konzumacija aspirina rizik od raka.

Dosadašnja istraživanja su pokazala da se opasnosti konzumacije aspirina povećavaju kako starimo. Naime, istraživanje koje je sprovedeno u SAD i Australiji na 19.114 zdravih osoba starijih od 70 godina koje prethodno nisu imale problema sa srcem pokazalo je da uzimanje aspirina ne koristi zdravim ljudima te dobi, ali da povećava rizik od potencijalno fatalnog unutrašnjeg krvarenja. Takođe, utvrđeno je i da povećava broj obilnijih krvarenja u želucu.

Polovina učesnika istraživanja pila je jedan aspirin u niskoj dozi dnevno kroz razdoblje od pet godina.

Profesor Džon Meknejl navodi da veliki broj zdravih starijih ljudi konzumira aspirin bez medicinskog razloga i da to čine nepotrebno jer istraživanje nije pokazalo opšti povoljni učinak po zdravlje. Ocenio je da će rezultati istraživanja obezbediti potrebne informacije lekarima koji duže vreme razmišljaju da li treba preporučivati aspirin zdravim ljudima.

Stručnjak za aspirin, profesor Piter Rotvel sa Univerziteta u Oksfordu ističe da su rezultati sasvim jasni. Odnosno, ukoliko osoba ima više od 70 godina, a zdrava je, uzimanje aspirina neće doneti veliku korist.

Kako navode stručnjaci, ovi rezultati se ne odnose na ljude koji piju aspirin zbog srčanog ili moždanog udara – oni bi i dalje trebali da slede savete lekara. Oni koji duže piju aspirin, ne bi trebali naglo da prestanu sa konzumacijom, jer tako mogu prouzrokovati probleme.

Stručnjaci ističu namirnice koje pozitivno utiču na funkcionisanje mozga. 

Ovih šest namirnica treba uvrstiti u ishranu.

Semenke suncokreta

Naučno je dokazano da unos vitamina E poboljšava funkcije mozga. U pitanju je moćan antioksidans, koji štiti membrane moždanih ćelija od oksidativnih oštećenja. Semenke su, takođe, bogate vitaminom B, koji pruža potrebnu energiju.

Konzervisane sardine

Sardine su odličan izvor vitamina D, koji štiti od raznih oboljenja, a jedno od njih je i opadanje mentalnih funkcija. Pored ovog vitamina, sardine su bogate i omega-3 masnim kiselinama, koje predstavljaju pravu poslasticu za mozak.

Jaja

Žumanca su bogat izvor holina. Reč je o neophodnom hranljivom sastojku, koji je poznat kao prethodnik acetilholina, neurotransmitera koji igra značajnu ulogu u kognitivnim procesima i pamćenju.

Cvekla

Ova crvena namirnica je bogata nitratima, koji pojačavaju dotok krvi u glavu i tako podstiče moždane funkcije, a usporava opadanje mentalnih sposobnosti.

Orasi

Utvrđeno je da ishrana bogata orasima povećava snagu mozga. Ovo se posebno odnosi na sposobnost pamćenja. Sinergija između polifenolnih antioksidanasa i omega – 3 masnih kiselina pomoći će vam da sačuvate oštroumnost i dobro pamćenje.

Govedina

Govedina je najboljih izvora gvožđa koji se lako apsorbuje. Zadovoljan mozak, znači zadovoljan organizam. Istraživanja su pokazala da opadanje kognitivnih sposobnosti nije neizbežno tokom procesa starenja. Naime, mogu se preduzeti određeni koraci za održavanje kognitivnog zdravlja tokom života. Međutim, za dobro funkcionisanje mozga u starosti, moramo misliti o njegovoj dobrobiti pre nego što se pojave prvi problemi sa pamćenjem.

Koliko znamo o holesterolu? 

Naime, prema rezultatima novog naučnog istraživanja, ne znamo ništa.

Utiče li loš holesterol na srčana oboljenja?

Novo otkriće baca potpuno novo svetlo na sva saznanja o holesterolu do sada.

Otkriveno je da ne postoji dokaz da visok nivo lošeg holesterola uzrokuje srčana oboljenja. Sprovedena studija je uključila uzorke 1,3 miliona pacijenata, na kojima su radili priznati svetski lekari.

Oni su zaključili da je efekat statina, odnosno lekova za snižavanje nivoa holesterola, veoma problematičan kada se koriste kao primarna prevencija od kardiovaskularnih bolesti.

Vaskularni hirurg Šerif Sultan, jedan od stučnjaka studije, naveo je da milioni ljudi širom sveta uzimaju statine iako njegova pozitivna dejstva nisu dokazana i da postoji veliki rizik od pojave ozbiljnih nuspojava.

Stručnjaci su iskazali zabrinutost zbog promocije skupih inhibitora za dodatno smanjivanje nivoa lošeg holesterola u krvi, koji koštaju oko 20.000 eura na godišnjem nivou. Savetuju lekare da prestanu sa propisivanjem statina i inhibitora i da umesto toga kod pacijenta prvo identifikuju pravi uzrok kardiovaskularne bolesti.

Istraživanje je pokazalo vezu između visokog nivoa holesterola i arterioskleroze.

Kod pacijenata sa akutnim miokardom ustanovljeno je da je nivo lošeg holesterola bio niži od referentne vrednosti, kao i da je kod zdravih osoba sa niskim nivoom lošeg holesterola “značajno uvećan” rizik od infektivnih bolesti i kancera.

Ono što je najviše iznenadilo stručnjake, jeste otkriće da stariji ljudi sa visokim nivoom lošeg holesterola žive duže od onih kod kojih je taj nivo ispod normale.

Ispitan je i rizik od srčanih oboljenja, odnosno da li se smanjuje usled propisivanja statina i zaključeno je da u 12 evropskih država smrtnost od kardiovaskularnih bolesti nije smanjena uprkos masovnoj upotrebi tih lekova.

Zaključak istraživanja je da visok nivo lošeg holesterola ne prouzrokuje zakrčenje krvnih sudova i da može doprineti produžetku života.

Činjenica je da skoro svaka druga osoba na planeti ima problema sa povišenim krvnim pritiskom.

Oni koji znaju da imaju ovaj problem, moraju redovno da mere pritisak i to kod kuće.

Kako se meri krvni pritisak kod kuće?

Tokom merenja pritiska treba mirovati, a to znači da ne treba da govorite i da treba da opustite mišiće ruke, kako bi izmerena vrednost prikazala tačno stanje, u suprotnom biće izmerena viša vrednost.

Razlika između vrednosti ne bi smela da bude veća od 10 odsto. Ukoliko je veća, reč je o problemu.

Savetuje se uzdržavanja od konzumacije alkohola, kofeina i cigareta, bar pola sata pre merenja pritiska. Takođe, trebalo bi isprazniti mokraćnu bešiku, jer puna podiže pritisak za desetak milimetara živinog stuba.

Pritisak se meri uvek u isto doba dana. Nakon ustajanja ujutru, pritisak je najviši, a tokom dana opada, da bi uveče ponovo skočio.

Normalan krvni pritisak iznosi oko 120/80 milimetara živinog stuba.