Početna Blog Strana 292

Kakao je korišćen pre 5.400 godina?

Naučnici su otkrili da su ljudi na području Južne Amerike, koristili kakao i pre 5.400 godina.

Naime, istraživanje je obuhvatilo predmete s arheološke lokacije u Ekvadoru, na kojima su otkriveni tragovi kakaa.

Čudesna biljka

Stručnjaci smatraju da se kakao ovde “odomaćio” 1.500 godina pre nego na lokacijama u Centralnoj Americi.

Prema rečima Kamerona Meknila s Leman koledža, u pitanju je najranija, otkrivena lokacija s uzgajanim kakaom.

Kako navode istraživači s Univerziteta Britanska Kolumbija, drevne civilizacije verovatno nisu koristile ovu biljku u svrhu za koju je mi danas koristimo.

Starosedelački narodi u regionu gornjeg Amazona, danas koriste kakao za fermentisana pića i sokove. Veruje se da je u tu svrhu korišćen i pre više hiljada godina.

Veliki broj stručnjaka i naučnika, slaže se u proceni da je kakao prvi put korišćen u Južnoj Americi, a ne u Centralnoj, što potvrđuju i nova otkrića.

Tri testa

Sprovedene su tri vrste testova na predmetima s lokacije Santa Ana-La Florida u Ekvadoru.

Prvi test je sproveden kako bi s utvrdilo prisustvo teobromina, ključnog sastojka kakaa. Cilj drugog testa bilo je otkrivanje čestica koje bi pomogle u identifikaciji upotrebe biljke, dok je treći test, ustvari DNK test kako bi se identifikovala biljka kakaa.

Ostaci jednog keramičkog predmeta, za koji je procenjeno da je star 5.310 do 5.440 godina, bili su pozitivni na kakao u sve tri metode.

Naučnici još uvek nisu sigurni kako se upotreba kakaa proširila na Centralnu Ameriku. Naime, u vreme kada su španski istraživači stigli u Centralnu Ameriku krajem 15. veka, tamošnji narodi pravili su tople i hladne čokoladne napitke sa začinima..

Kakao je u Španiju počeo da se uvozi krajem 16. veka, odakle se proširio po ostalim evropskim zemljama.

Izvor: nationalgeographic.rs

Tokom četiri decenije istrebljeno 60 odsto divljih životinja?

Prema izveštaju Svetskog fonda za prirodu – WWF, populacija divljih životinja smanjila se za 60 odsto od 1970. do 2014. godine.

Stručnjaci upozoravaju na dramatičan gubitak i promene u biodiverzitetu.

Kontinuiran gubitak

Izveštaj “Živa planeta”, urađen od strane WWF-a u saradnji s Londonskim zoološkim vrtom, obuhvatio je i ispratio 4.005 različitih vrsta ptica, riba, sisara, vodozemaca i gmizavaca.

Prema rečima direktora WWF-a, Marka Lambertinija, svrha izveštaja, odnosno njegovog objavljivanja je podizanje svesti o važnosti očuvanja prirode, koje se mora shvatiti mnogo šire od očuvanja samo pojedinih vrsta. Istakao je da zdrava budućnost jednostavno ne može postojati u slučaju poremećene klime, iscrpljenih okeana, uništene zemlje i šuma.

Neki regioni na planeti, poput tropskog pojasa, posebno su uništeni, dok se nestanak faune beleži na celoj planeti.

Izveštaj “Živa planete” pokazao je da je populacija divljih životinja smanjena za 58 odsto, a stručnjaci upozoravaju da se situacija pogoršava.

Zona Južne Amerike i Kariba beleže dramatično smanjenje populacije od 89 odsto za 44 godine. Tokom tog perioda nestalo je 23 odsto faune Severne Amerike i Grenlanda, dok je u oblasti Evrope, Severne Afrike i Bliskog istoka nestalo 31 odsto.

Na gubitak biodiverziteta, danas, najviše utiče prekomereno iskorišćavanje i poljoprivreda, odnosno povećana potrošnja ljudi.

Smanjenju divlje populacije doprinose zagađenje, klimatske promene i smanjenje, pa i nestanak prirodnih staništa.

Biodiverzitet je od suštinskog značaja za zdravlje ljudi, ali i za stabilnost ekonomskih i političkih sistema širom sveta.

Dozvoljena prodaja tigrove kosti i roga nosoroga u medicinske svrhe?

Republika Kina dozvolila je ograničenu prodaju proizvoda od tigrove kosti i roga nosoroga.

Naime, ova odluka dovela je do niza pobuna, negodovanja i kritke aktivista za zaštitu životinja.

Prodaja isključivo u medicinske svrhe

Prodaja proizvoda od praha tigrove kosti i roga nosoroga, biće dozvoljena samo u posebnim okolnostima.

Prema saopštenju kineske vlade, prodaja će biti dozvoljena isključivo u medicinske svrhe. Naime, ovi proizvodi koriste se u tradicionalnoj kineskoj medicini, dok je mnogi stručnjaci stavljaju pod znak pitanja.

Kako navodi kineski premijer Li Kećijang, potrebno je posebno odobrenje za korišćenje ovih preparata. Lekove će moći da prepisuju samo lekari iz bolnica priznatih od strane Nacionalne uprave za tradicionalnu kinesku medicinu.

Trgovina i primena proizvoda biće strogo kontrolisana.

Tokom 1993. godine, Kina je zabranila trgovinu ovim proizvodima.

Upozorenja stižu iz Svetskog fonda za zaštitu divljih životinja. Margaret Kinerd, iz organizacije, upozorava da bi legalizacija trgovine proizvodima ubijenih životinja bila paravan za ilegalnu trgovinu i da bi doprinela povećanju potražnje za takvim preparatima.

Izvor: nationalgeographic.rs

Međunarodni dan Crnog mora – 31. oktobar

Međunarodni dan Crnog mora obeležava se poslednjeg dana oktobra.

Naime, 31. oktobra 1996. godine, crnomorske države – Rusija, Rumunija, Bugarska, Ukrajina, Gruzija i Turska, usvojile su Strateški akcioni plan obnavljanja i zaštite Crnog mora. Kroz ovaj plan, konkretizovana je Konvencija o Crnom moru, potpisana četiri godine ranije.

Cilj obeležavanja Međunarodnog dana Crnog mora je skretanje pažnje javnosti na brojne opasnosti, poput zagađenja, neodrživog razvoja i prekomerenog ribolova.

Oboren rekord – sonda prišla Suncu najbliže do sada!

Američka svemirska agenicija NASA, poslala je u svemir solarnu sondu, koja je uspela da priđe Suncu, bliže od bilo kog svemirskog broda do sada. 

Reč je solarnoj sondi Parker.

Oboren rekord

Sonda Parker je oborila rekord od 43 miliona kilometara, rastojanje koje je postavila sonda Helios 2, tokom 1976. godine.

Kako objašnjavaju iz NASA-e, sonda će nastaviti da se približava Suncu, dok tokom naredne nedelje ne prođe kroz koronu, sunčevu spoljnu atmosferu, koja se nalazi na 24 miliona kilometara od površine naše zvezde.

U planu je da se Parker, tokom narednih sedam godina, 24 puta približi Suncu, dok će najmanja razdaljina iznositi samo šest miliona kilometara.

Solarna sonda Parker, lansirana je u avgustu, a očekuje se da će uskoro oboriti još jedan rekord, odnosno da će prevazići i rekordnu brzinu Heliosa 2 od 247.000 na sat.

Otvara se najveći aerodrom na svetu

Najveći aerdorom na svetu otvara se u Istanbulu.

Završetak radova planira se za 2023. godinu, kada će aerodrom sadržati šest odvojenih pista, kapacitet za  500 aviona, parking od 7.000 vozila i godišnji plan od 200 miliona putnika.

Istanbulski “najveći”

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, otvorio je novi i treći aerodrom u Istanbulu. Prema proceni stručnjaka, za 12 godina, kada bude potpuno završen, biće najveći na svetu.

Oko izgradnje ovog megaprojekta podizalo se dosta prašine. Naime, tokom procesa izgradnje javljali su se brojni problemi, postavljala su se pitanja oko prava radnika, zatim ekološka pitanja, slabljenje turske privrede i drugi problemi.

“Najveći” počiva na evropskoj obali Istanbula, na 35 kilometara severno od najvećeg grada, u okrugu Arnavutko.

Otvaranje završenog dela aerodroma, simbolično je priređeno na 95. godišnjicu osnivanja Turske Republike.

Pogledajte još: parking aerodrom

Tokom narednih dana očekuju se probni letovi, dok će aerodrom za redovan saobraćaj biti otvoren do kraja godine.

Statistički podaci ukazuju na to, da bi novi aerodrom mogao da služi 90 miliona putnika, tokom prve faze. Nakon što se u potpunosti završi, služiće brojci od 200 miliona putnika godišnje, uz sletanje na šest pista. To je skoro dvostruko više od, do sada najvećeg aerodroma na svetu, Hartsfild-Džekson u Atlanti.

Prema rečima šefa konzorcijuma “Istanbul Grand erport”, Kadrija Samsunlua, novi aerodrom će predstavljati najvažniji centar između Azije i Evrope.

Unutrašnjost aerodroma ukrašena je u turskom i islamskom stilu. Kontrolni toranj je izgrađen u obliku lale i osvojio je 2016. godine, Međunarodnu nagradu za arhitekturu.

Putnicima će na usluzi biti mobilne aplikacije ali i veštačka inteligencija. Naime, cela zgrada je energetski efikasna i poseduje visokotehnološki sistem obezbeđenja.

U Istanbulu se nalaze još dva aerodroma, “Ataturk” i “Sabiha Gokcen”.

Izvor: nationalgeographic.rs

Foto: telegraph.co.uk

Svetski dan Interneta

Svetski dan Interneta obeležava se 29. oktobra u celom svetu od 1969. godine, kada je poslata prva elektronska poruka sa Univerziteta u Kaliforniji.

Kada je nastao, Internet je bio poznat kao ARPANET – Advanced Research Projects Agency Network.

Prvu elektronsku poruku poslao je Čarls Klajn, student programer Univerziteta u Kaliforniji, na adresu računara smeštenog u Stenford istraživačkom institutu.

Iako je prvo slanje poruke propalo zbog pada sistema, 2005. godine je utvrđeno, da se dan u kom je poslata prva elektronska poruka, obeležava kao Međunarodni dan Interneta.

Internet “proslavlja rođendan”, 30. aprila, jer je tog datuma 1993. godine, CERN objavio da je napravio World Wide Web (www), besplatnu i dostupnu tehnologiju.

Pročitajte još: Hakovan sajt – Šta raditi

Otkrivena ogromna ploča leda savršenog geometrijskog oblika

Naučnici su na Antarktiku otkrili ogromnu ploču savršenih geometrijskih uglova.

Reč je o neobičnom prirodnom fenomenu.

Savršena ledena ploča

NASA je objavila fotografije ovog prirodnog fenomena, ogromnog ledenog brega savršenog oblika.

Ledeni blok, poznat kao tabličast breg, dugačak je oko jedan kilometar. Ivice bloka su savršenog oblika.

Pojedini teoretičari zavere sumnjaju u natprirodne stvari, kao i to da su vanzemaljci odgovorni za ovo delo, međutim, ustanovljeno je da reč o potpuno prirodnoj pojavi.

Blok je otkriven na istočnoj obali Antarktičkog poluostrva, u blizini grebena Larsen.

Prema rečima naučnika sa Univerziteta Merilend, Kelija Branta, led je poput nokta koji je porastao i naprosto popucao. Kada su u pitanju ovakve vrste odvajanja leda, dolazi do nastanka savršenih geometrijskih linija.

Foto: Youtube/Screenshot

Plastični predmeti za jednokratnu upotrebu biće zabranjeni u Evropskoj uniji

Prema predlogu koji je već usvojen od strane većine poslanika, proizvodi za jednokratnu upotrebu, napravljeni od plastike, biće zabranjeni u Evropskoj uniji.

Reč je o predmetima poput tanjira, slamki, escajga i štapića za uši.

Stop plastici

Ovi proizvodi od plastike biće zabranjeni na tržištu od 2021. godine.

Na listi se nalaze i proizvodi od okso-biorazgradive plastike, poput kesa ili amabalaže za hranu od polistirena.

Potrošnja proizvoda, za koje ne postoji ekološka alternativa, biće smanjena za 25 odsto do 2025. godine u zemljama članicama EU.

Pogledajte i: Mikroplastika je svuda?

U planu Evropske unije je ohrabrivanje i promocija korišćenja proizvoda za višekratnu upotrebu, odnosno onih proizvoda koji mogu da se recikliraju.

Cilj svega ovoga je smanjenje zagađenja za 50 odsto do 2025. godine ili 80 odsto do 2030.

Pogledajte i: Počeo projekat čišćenja okeana od plastike

Uskoro bi duvanske kompanije i proizvođači opreme za pecanje mogli snositi deo troškova za prikupljanje, transport i recikliranje plastičnog otpada.

Prema rečima Frederika Riesa iz Saveta EU, ključni značaj je zaštita mora i smanjenje ekološke štete.

Skriva li ljudski mikrobiom lekove za brojne bolesti?

Naučnici tvrde da bi ljudski mikrobiom, odnosno zajednica bakterija koja se nalazi u našem organizmu, mogao imati bitnu ulogu u lečenju ali i u prevenciji brojnih bolesti.

Zajednicu bakterija u ljudskom organizmu čini oko milijardu bakterija, koje teže oko 1,5 kilograma.

Ljudske bakterije kao lek

Ove bakterije su sve do nedavno posmatrane kao “slepi putnici” jer se o njima, uglavnom ništa nije znalo. Međutim, naučnici su tokom protekle decenije radili na proučavanju DNK, sprovodeći najnovije metode DNK analize i bioinformatike. Nakon uspešnih analiza, došli su i do zanimljivih podataka.

Naime, rezultati su pokazali da su mnoge bolesti povezane s mikrobiomom. Ukoliko se otkriju te veze, naučnici će moći da razviju dijagnostiku. U pojedinim slučajevima, te korelacije bi mogle pružiti ideju za razvitak teraputskih metoda.

Prema rečima direktora Centra za mikrobiomsku informatiku i terapeutiku u Bostonu, Erika Alma, naša creva predstavljaju pravu džunglu mikroorganizama i kao takva zavređuju veliku pažnju naučnika. Naš crveni mikrobiom sastavljen je od velike zajednice koju čini bilion bakterija i gljivica, koje obitavaju u svakom kutku gastrointestinalnog trakta i imaju veliki uticaj na naš metabolizam. Naime, one utiču na našu telesnu težinu, na to koliko smo skloni bolestima, na imunološki sistem i na raspoloženje.

Mikroorganizmi se nalaze u debelom crevu i uspešno vladaju nad ostalim ćelijama u našem telu. Prema mišljenju naučnika, trebalo bi ih posmatrati kao novootkriveni organ, koji je nešto teži od našeg mozga ali podjednako važan.

Raznolikosti mikroorganizama

Rezultati studije koja je sprovedena prošle godine, pokazali su da pleme sa područja Tanzanije, Hadžapi, posedujuju jednu od najvećih raznolikosti mikroorganizama u crevima.

Njihov crevni mikrobiom je oko 40 odsto bogatiji od mikorbioma jednog prosečnog Amerikanca i za oko 30 odsto raznovrsniji od prosečnog Britanca.

Naime, prosečni pripadnik ovog plemena, tokom godine kombinuje i konzumira oko 600 biljnih i životinjskih vrsta, te se njegova ishrana menja u zavisnosti od godišnjih doba u Tanzaniji.

S druge strane, prosečan čovek na Zapadu konzumira najviše 50 biljnih i životinjskih vrsta. Poznato je da pripadnici plemena Hadžapi ne pate od raširenih bolesti koje haraju zapadnom civilizacijom, poput alergija, srčanih oboljenja i raka.

Kako obogatiti mikrobiom?

Profesor Tim Spektor, objašnjava da nismo svi u mogućnosti da živimo kao tanzanijski lovci, ali da možemo obogatiti mikrobiološku populaciju creva.

Potrebno je povećati unos namirnica koje su bogate vlaknima. Preporučuje se unos više od 40 grama vlakana dnevno jer utiču pozitivno na mikroorganizme u crevima.

Konzumirajte što više voća i povrća i birajte hranu sa visokim nivoom polifenola, kao što su orasi, semenke, bobičasto voće. maslinovo ulje i zeleni čaj.

Savetuje se čak i konzumacija male količine alkohola jer povećava raznolikost mikrobioma.

Jedite i mnogo fermentisane hrane koja sadrži žive mikrobe: jogurt, kefir i jogurt sa probioticima.

Potrudite se da izbegnete veštačke zaslađivače, antibiotike i sve one lekove koji vam nisu nužni. Preporučuje se, takođe i boravak na selu, kao i aktivnosti na otvorenom.

Prema rezultatima istaživanja, ljudi koji imaju psa, imaju i veću raznolikost creva.

Ne preporučuje se često pranje, kao ni česta upotreba antibakterijskih sprejeva.

1...291292293...851Strana 292 od ukupno 851

O nama

Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.

Servisi

- Oglašavanje
- Partnerstvo
- Vanredno obrazovanje
- Prekvalifikacija
- Dokvalifikacija

Korisno

- Izreke i citati
- Putovanja
- Strani jezici
- LinkTV
- Obrazovanje odraslih

Popularno

Na sledećem PISA testiranju i naši đaci

Obrazovanje 0
Učenici iz Srbije će učestvovati u narednom krugu međunarodnog...

Besplatna škola astronomije u Bačkoj Palanci

Dešavanja 0
Besplatna škola astronomije, koju organizuje astronomsko društvo "Univerzum" iz...

Google deo kompanije Alphabet

Nauka i tehnologija 0
Kompanija Google je najavila kreiranje holding kompanije Alphabet čime...

© 2022 tagDiv. All Rights Reserved. Made with Newspaper Theme.