Još 2800. godine pre nove ere, naši preci su koristili cimet za pomazanje, balzamovanje i protiv oboljenja organa za varenje i disanje. Cimet se koristi u tradicionalnoj medicini širom sveta, uključujući Persiju (Iran), Indiju i Kinu. Ovaj začin takođe se često koristi u modernoj medicini: deluje kao antioksidans, antiinflamatorno, smanjuje nivo masti, deluje antidijabetično, antimikrobno i kao sredstvo protiv raka.

Prema Nacionalnom institutu za zdravlje, cimet kao dodatak ishrani se promoviše kod sindroma iritabilnog creva, gastrointestinalnih problema, dijabetesa i drugih stanja. U nastavku ćemo razgovarati o četiri glavne zdravstvene prednosti cimeta.

1. Sadrži antioksidante

Masna riba i maslinovo ulje se obično povezuju s mediteranskom ishranom. Međutim, cimet je takođe glavna komponenta ishrane za zdravlje srca i donosi svoja antioksidativna svojstva na sto. Ishrana u razvijenim zemljama je često prerađena i nedostaje joj antioksidanasa, što dovodi do porasta broja upalnih stanja. Vremenom, hronična upala može da vas izloži riziku od hroničnih zdravstvenih stanja. Cimet sadrži veliki broj polifenola koji pružaju antioksidativne efekte, koji štite tkiva od oksidativnog stresa i slobodnih radikala. Na ovaj način, antioksidansi sprečavaju pojavu neželjenih inflamatornih reakcija.

2. Deluje antiinflamatorno

Cimet takođe može delovati kao antiinflamatorno sredstvo. Komparativna studija iz 2015. objavljena u časopisu Food and Function posmatrala je i C. zeilanicum (meksički cimet ili C. cassia (kineski cimet) da bi identifikovala njihove najefikasnije protivupalne fitohemikalije. Istraživači su identifikovali e-cinamaldehid i o-metoksi cinamaldehid kao najaktivnije. Rezultati otkrivaju da cimet i njegove komponente mogu biti korisni u lečenju upalnih stanja povezanih sa starenjem ako se terapijske koncentracije mogu bliže odrediti.

3. Može da smanji nivo šećera u krvi

Nakon obroka, nivo šećera u krvi može brzo porasti ako ono što ste jeli sadrži mnogo ugljenih hidrata. Ovi ugljeni hidrati se pretvaraju u šećer u krvi. Dramatične fluktuacije šećera u krvi doprinose oksidativnom stresu i izazivaju upalu, oštećujući ćelije vašeg tela. Rizik od hronične bolesti takođe se može povećati. Jedna starija studija objavljena u Diabetes Care sprovedena je na grupi od 60 muškaraca i žena sa dijabetesom tipa 2 kako bi se videlo da li bi uzimanje cimeta dnevno poboljšalo nivoe triglicerida, glukoze u krvi, ukupnog holesterola, HDL holesterola i LDL holesterola. Trajni efekti su primećeni nakon 40 dana u smanjenju srednjih nivoa sledećeg:

• glukoza u serumu natašte (18–29%)
• trigliceridi (23–30%)
• LDL holesterol (7–27%)
• ukupan holesterol (12–26%)

Učesnici u tri grupe uzimali su jedan, tri ili šest grama cimeta dok su bili na terapiji insulinom i svi nivoi su imali redukcije, što se nastavilo i nakon 40 dana. Nisu primećene promene u nivou HDL holesterola. Rezultati otkrivaju da svakodnevno uzimanje cimeta može smanjiti faktore rizika povezane sa dijabetesom i kardiovaskularnim oboljenjima. Ažurirana meta-analiza iz 2013. deset nasumičnih kontrolnih studija (543 pacijenta) takođe je povezala cimet sa značajnim statističkim smanjenjem glukoze u plazmi natašte, triglicerida i ukupnog holesterola. Rasponi dnevnih doza su se kretali od 120 miligrama po dozi do šest grama po dozi za samo četiri nedelje do 18 nedelja.

4. Može da snizi holesterol

Učesnici u studiji Diabetes Care iskusili su poboljšane nivoe triglicerida i holesterola. Pored toga, meta-analiza iz 2017. s 13 kontrolisanih studija, povezala je dnevni unos cimeta sa značajnim statističkim smanjenjem nivoa triglicerida i ukupnog holesterola. Samo jedan gram (pola kašičice) može biti efikasan u snižavanju holesterola za samo nekoliko nedelja, pokazuju ove studije. Koje su različite vrste cimeta? Koreni, plodovi, cvetovi i listovi stabala cimeta vekovima se koriste u tradicionalnoj medicini i kulinarstvu. Međutim, cimet kakav poznajemo potiče od kore različitih vrsta drveta cimeta. Postoje četiri uobičajene vrste cimeta koje ćete verovatno videti u prodavnicama prehrambenih proizvoda i biljnim prodavnicama:

• cejlonski cimet ili meksički cimet (Cinnamomum zeilanicum)
• indonežanski cimet (Cinnamomum burmanni)
• vijetnamski cimet (Cinnamomum loureiroi)
• Cassia cimet ili kineski cimet (Cinnamomum aromaticum)

Najčešći tip cimeta koji se prodaje u Severnoj Americi varira u zavisnosti od izvora. Takođe se može promeniti u dostupnosti na osnovu lokacije i cene. Kako možete znati da li je cimet pravi? Potražite naučni naziv određene sorte cimeta koju tražite na listi sastojaka na etiketi o ishrani. Može se navesti i njegovo uobičajeno ime. Ako samo piše „cimet“ ili bilo šta generičko, sprovedite više istraživanja o brendu.

Pogledajte šta drugi kupci kažu. Utvrđeno je da komercijalno mleveni cimet sadrži filere i aditive. USA Today izveštava da su istraživači sa Indijskog instituta za istraživanje začina koristili DNK barkodiranje za testiranje uzoraka tržišta cimeta. Istraživači su otkrili da 70% sadrži ljusku bukve u prahu, mlevenu prašinu od ljuske lešnika ili badema. Zamene su obojene i aromatizovane korišćenjem cinamaldehida i direktno plasirane na tržište kao cimet.

Pošto Cejlon često može biti skuplji od drugih sorti cimeta, ređe ga srećemo. Međutim, obično je dostupan u specijalizovanim prodavnicama začina. Pristupačnije sorte, kao što je indonežanska, često su dostupne u supermarketima. Neki članci su lažno nazvali Cassia cimet lažnim. Međutim, dolazi od kore prave vrste drveta cimeta. Neki ljudi ga smatraju nižeg kvaliteta zbog manje robusne boje i ukusa i teoretskog rizika od gutanja jedinjenja zvanog kumarin. Cejlon sadrži najmanje kumarina od uobičajenih vrsta cimeta.

Može li cimet biti štetan?

Cimet sam po sebi nije štetan. Međutim, Cassia cimet sadrži najviše kumarina koji može biti toksičan za jetru ako se uzima u velikim količinama. To je prirodna aroma koja se nalazi u mnogim biljkama; čak i u zelenom čaju. Mlevena kasija sadrži raspon od 7 do 18 miligrama kumarina za svaku kašičicu (2,6 grama). Procena rizika iz 2012. godine objavljena u Food and Chemical Toxicology sugeriše da je podnošljivi dnevni unos (TDI) kumarina oko 0,07 mg na pola kilograma. Procena je pokazala da deca u Norveškoj jedu žitarice posute cimetom koje višestruko premašuju TDI. Izveštaj takođe savetuje da odrasli koji piju čaj na bazi cimeta i konzumiraju dodatke cimetu mogu da premaše ovaj TDI. Univerzitet McGill u Kanadi otkriva da biste morali da jedete 24 kolačića svakog dana tokom tri nedelje da biste dostigli TDI granicu od 0,1 mg/kg dnevno koju je odredila Evropska agencija za bezbednost hrane.

Čini se da samo jedna podgrupa ljudi može biti osetljiva na unos kumarina i može imati potencijalno povećan rizik od oštećenja jetre ako konzumira velike količine. Ako razmišljate o koncentrovanim suplementima sa cimetom, trebalo bi da se prethodno konsultujete sa svojim lekarom jer ste možda preosetljivi na kumarin. Kao opšte pravilo, najbolje je da vaš lekar bude u toku sa bilo kojom promenom u ishrani.