Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.
Šta znači skraćenica .com?
Samo danas, desetak puta se skraćenica .com pojavila na vašem desktopu, a znate li šta ona znači?
Neki domeni, poput “edu” (engl. education, “gov” (engl. governmental) su jasni, ali neki pak i nisu. Jedna od tih jeste i čuveno .com. Neki od odgovora na pitanje koja je reč iza skrećenice .com jeste “communication” ili pak “computer”. Međutim, ovi odgovori nisu tačni.
Naime, skraćenica .com označava “commercial”. Određen sajt ne mora da ima komercijalnu svrhu, već se domen ovako naziva jer je dostupan svima.
Iako je ovo najpopularniji domen, nije i nastariji. Zapravo, najstariji domen jeste .net, a nastao je davne 1985. godine.
Usvojen Zakon o nauci i istraživanjima
Narodna skupština Republike Srbije je usvojila Zakon o nauci i istraživanjima.
Donošenje ovog krovnog zakona, posle punih 14 godina od donošenja prethodnog zakona, je ključni korak u reformi sistema organizacije i finansiranja nauke. Ovim zakonom se rešava institucionalno finansiranje istraživača, da ne zavise, kao do sada, od toga da li su prošli na nekom projektu ili ne. I to je već dugo zahtev naučne zajednice. Pored toga, Zakon donosi niz važnih novina.
Sprovedena je veoma otvorena javna rasprava, sa većim brojem zvaničnih, ali i nezvaničnih tribina. Učesnici u javnoj raspravi su bili predstavnici svih institucija koje su zainteresovane za predmetnu oblast. Predloge, primedbe i sugestije na Nacrt zakona o nauci i istraživanjima dostavile su brojne zainteresovane organizacije i pojedinci, kako u okviru akademske zajednice, tako i van nje. Veliki broj tih primedbi prihvatila je Radna grupa koja je i uradila Nacrt zakona.
Između ostalog, sistemski i uniformno je definisano angažovanje studenata doktorskih studija u svim akreditovanim naučnoistraživačkim organizacijama, i to kako onih koji su trenutno u sistemu, tako i onih koji će tek biti uključeni u njega. Više od 1100 mladih istraživača koji su tokom prethodne godine uključeni na tekuće projekte Ministarstva će imati miran period finansiranja od 5 godina, pod uslovom da ispunjavaju svoje obaveze na doktorskim studijama. A svo to vreme će moći i da konkurišu na projekte Fonda za nauku. Predviđeni su i individualni grantovi za doktorante, gde oni neće zavisiti od toga da li je njihov mentor dobio projekat.
Tokom narednih meseci je predviđena izrada podzakonskih akata. I taj posao će biti rađen na transparentan način, uz učešće predstavnika naučne zajednice.
Podsećamo i da je u Narodnoj skupštini početkom decembra 2018. usvojen Zakon o Fondu za nauku.
To je nov zakon za novu instituciju, kakva postoji u skoro svim državama koje imaju razvijenu nauku. Osnovna namera je da se kompletna procedura i upravljanje kompetitivnim projektnim pozivima odvija preko Fonda za nauku. U međuvremenu je izabran vd direktor, Upravni odbor, kao i Naučni savet Fonda.
Prvi poziv za izvrsne projekte mladih istraživača je raspisan 21. juna. I to po ugledu na prestižne pozive Evropske komisije. Taj poziv je namenjen onim istraživačima koji nisu bili u prilici da budu rukovodioci projekata u prethodnih skoro 10 godina.
Do kraja godine se mogu očekivati bar još dva poziva. Tokom jeseni će biti pripremljeni i pozivi koji će biti namenjeni svim istraživačima.
Izvor: www.mpn.gov.rs
Da li treba jesti meso ili ne?
Pitanje koje muči ljude, kada su se pojavili vegeterijanci, a kasnije i vegani jeste: da li je meso zdravo ili ne? Mi ćemo pokušati da odgovorimo na ovo pitanje.
Sve češće čujemo kako su vegeterijanci i vegani zdraviji od osoba koje konzumiraju meso. Međutim, stručnjaci kažu da vegeterijanizam može biti opasan, ukoliko nismo pažljivi.
Da li vegeterijanstvo zdravo?
Ovaj režim ishrane deli se na vegeterijanstvo (gde osoba jede namirnice životinjskog porekla poput mleka i sira, ali ne jede meso) i vegani (koji ne jedu nikakve namirnice životinjskog porekla). U proseku, tipičan vegeterijanac ima manji holesterol, manji rizik da razvije dijabetes tipa 2, manji indeks telesne mase i manji rizik od srčanih oboljenja.
Međutim, ukoliko vegeterijanac nije pažljiv sa izborom namirnica koje konzumira, može i te kako da ugrozi svoje zdravlje. Naime, neki vegeterijanci rado jedu peciva, špagete, kao i prženo povrće, što može da izazove brojna oboljenja.
Bitno je imati izbalansiran meni, a ukoliko ne jedete meso, izaberite namirnice koje će ga zameniti, a bogate su gvožđem, masnim kiselinama, cinkom, gvožđem, kalcijumom, vitaminima D i B12.
Koliko često bi trebalo da jedete kako biste smršali?
Većina ljudi smatra da ukoliko gladuje, brže će smršati, dok se drugi kunu u opciju da što češće jedemo, ubrzavamo metabolizam. Koja je od ove dve opcije tačna?
Stručnjaci kažu da se gubitak kilograma na kraju dana vrti oko “totalne dnevne potrošnje energije”. Ako jedete manje kalorija nego što ih potrošite, telo će morati da nadomesti te kalorije. A to čini tako što troši skladišteno salo, pa samim tim i gubimo na kilaži.
Dakle, nije odgovor jesti manje ili češće, već koliko smo fizički aktivni u toku dana. Pravilna i izabalansirana ishrana, uz redovnu fizičku aktivnost, ispravan je recept za zdravo gubljenje viška kilograma.
Ovo je najčuvanije mesto na svetu
Sama zgrada je gotovo neprobojna, a i okolina oko Fort Noksa je toliko dobro čuvana, da je nemoguće stići do njega.
U pitanju je naseljeno mesto bez administrativnog statusa u američkoj saveznoj državi Kentaki. U njemu živi oko 10 hiljada stanovnika, a samo mesto predstavlja najčuvanije mesto na svetu.
Šezdeset godina, Fort Noks bilo je centar američke vojske, a danas ovo mesto je i dalje veoma važno.
Pored toga što je zgrada napravljena od metala i betona, oivičena je električnom ogradom, a svaki ćošak je pod budnim okom kamere.
Sama zgrada ima sopstvenu elektranu, kao i sistem za vodu. Nijedna osoba ne može da uđe u nju. A zašto je to tako? U trezoru u ovoj zgradi čuva se najveći deo zlatnih zaliha koje SAD ima, kao i brojne dragocenosti Vlade SAD.