Ana Frank je na današnji dan, 1. avgusta 1944. poslednji put pisala u svom čuvenom dnevniku.

Ana Frank je imala samo 15 godina kada je preminula, ali njen dnevnik je možda najpoznatiji dokument hronika i života pod nacističkom okupacijom u Drugom svetskom ratu. Anin dnevnik, pisan dve godine, sadrži detalje detaljima života njene porodice u periodu okupacije.

Anina porodica se 1933. godine preselila u Holandiju koju je nacistička Nemačka okupirala 1940. Kada su 1942. godine progoni Jevreja postali učestaliji, Frankovi su se sakrili u tajne prostorije u poslovnoj zgradi Ota Franka — “Tajno skrovište”. Nakon dve godine njihovo sklonište je otkriveno na osnovu dojave, a Frankovi, Van Pelsovi i Fric Pfeferovi deportovani su u logore. Ana je umrla sedam meseci kasnije od tifusa u koncentracionom logoru Bergen-Belzenu, nekoliko dana posle smrti svoje sestre Margo.

Anin otac, Oto, koji je jedini preživeo rat, vratio se u Amsterdam. Dnevnik, u kome je Ana beležila svoje misli od 12. juna 1942. do 1. avgusta 1944, objavljen je 1947. godine u originalnoj i delimično skraćenoj verziji na holandskom jeziku.

10 činjenica o Ani Frank

1. Ana je bio samo nadimak, a njeno puno ime bilo je Anelie Mari Frank.
2. Frank porodica je bila nemačkog porekla. Njen otac Oto je bio nemački biznismen koji je za vreme Prvog svetskog rata služio vojsku u Nemačkoj.
3. Ana je dnevnik dobila za svoj 13. rođendan, samo nekoliko nedelja pre nego što se porodica sakrila.
4. Dok se krila, proslavila je dva rođendana, 13. i 15.
5. Ana je pisala dve verzije dnevnika. Ana je prvi dnevnik prepisala 1944., nakon što je čula na radiju poziv da ljudi čuvaju svoje dnevnike kako bi se dokumentovala sva patnja tokom nacističke okupacije.
6. Svoj dnevnik zvala je “Kiti”, a postoje spekulacije da je Ana dnevnik nazvala po drugarici Kiti.
7. Identitet osobe koja je prijavila da su ove jevrejske porodice skrivene u Opekti- Otovoj firmi, nikada nije utvrđen. Postoje navodi da su Nacisti slučajno otkrili tajno skrovište. Porodice su odvedene u konentracioni logor Aušvic 1944. godine.
8. Tačan datum smrti Ane Frank nije poznat, a veruje se da je preminula u februaru ili martu 1945. godine. Istoričari pretpostavljaju da su ona i njena sestra dobile figus i da su umrle skoro u isto vreme. Na žalost, samo nekoliko nedelja pre oslobađanja logora.
9. Anin otac bio je zatočen u Aušvicu sve do oslobođenja.
10. Blizak prijatelj Frank porodice Miep Gies čuvao je Anin dnevnik sve dok ga nije dao Otou, u julu 1944. godine.

“Mali princ” je verovatno jedna od najčitanijih knjiga na svetu, a većina ljudi je pročita nekoliko puta u životu. Verujemo da ste je i vi sigurno pročitali, ali ove činjenice sigurno ne znate. 

Knjigu “Mali princ” napisao je Antoan de Sent Egziperi, koji je na današnji dan 1944. godine poginuo u Drugom svetskom ratu, nad Mediteranom.

Ono što nam je ostavio u amanet je neprocenjivo- knjigu o ljubavi, usamljenosti i prijateljstvu koja je postala jedna od najpopularnijih knjiga svih vremena. Retko ko je nije pročitao, makar jednom. U nastavku saznajte neke zanimljivosti o ovoj knjizi.

Zanimljivosti o knjizi “Mali princ”

1. Tokom egzila u Severnu Ameriku, u Drugom svetskom ratu, Egziperi se posvetio književnosti. Tu je nastalo polovina njegovih dela, uključujući i “Mali princ”.
2. Prvi prevod knjige na engleski  pojavio se 1943. godine. Ova verzija imala je neke greške, ali uprkos tome, bila je veoma popularna. Najmanje šest prevoda od tada je objavljeno.
3. Filozofske teme kojima s ebavi autor- jednostavnost dece- glavni su razlog zašto je ova knjiga prevođena na čak 250 jezika.
4. “Mali princ” je čak preveden i na esperanto i latinski.
5. Ova knjiga je čak odštampana i za potrebe slabovidih i slepih lica.
6. Egziperi je zaista lutao pustinjom, kada je preživeo pad aviona. Tako je i dobio inspiraciju za knjigu.
7. Tokom nacističke vlasti, “Mali princ” je bio zabranjen.
8. Danas, ova knjiga se preporučuje osoba koje uče francuski, kao knjiga za početnike.

Ove godine, u ekološki dug čovečanstvo je ušlo juče i to predstavlja najraniji ulazak u ovaj dug otkako postoje merenja.

Ovo zapravo znači da su stanovnici planete potrošili više nego što ekosistemi  Zemlje mogu u godini dana da obnove.

Dan ekološkog duga ove godine obležava se najranije otkako se sprovode merenja, navode ekolozi, i upozoravaju na važnost očuvanja prirodne sredine.

Organizacija “Global Footprint Network” svake godine izračunava dan prekoračenja. Prošle godine smo u dug ušli 1. avgusta. Unutar “budžeta” zemljinih prirodnih resursa posalednji put smo bili do oko 1970. godine, kada je Dan ekološkog duga Zemlje bio 23. decembar, prenosi RTS.

Nakon deset godina, 1980, u dug smo ušli šest nedelja ranije, a naredne to je bio 13. oktobar.

Početkom 21. veka, 2000. godine u dug smo ušli 4. oktobra, da bismo do 2010. godine došli do 28. avgusta. Sada, devet godina kasnije, opet je oboren neslavni rekord.

Izvor: rtv.rs

Poznati australijski prirodnjak i televizijski voditelj, čuveni “lovac na krokodile” Stiv Irving nije bio neustrašiv, a u nastavku saznajte koje životinje se plašio.

Stiv Irving bio je čuveni prirodnjak i voditelj iz Australije, Ostao je upamćen po dokumentarnom serijalu “Lovac na krokodile“, ali i po tome da se rado hvatao u koštac sa nekim od najsmrtonosnijim životinjama na planeti. Preminuo je 2006. godine, nakon uboda raže, inače veoma miroljubive i neotrovne životinje.

Ovaj zaljubljenih u prirodu život je podredio životinjama, susretao se sa raznim smrtonosnim bićima, poput zmija, krokodila, guštera. Iako je važio za neustrašivog, Stiv je imao jedan strah. Naime, užasavao se nilskih konja.

Uprkos tome što deluju tromo i miroljubivo, nilski konji su i te kako hitri, agresivni i veoma opasni, naročito ukoliko se osećaju ugroženo. “Oni ne love ljude, ali ako vas susretnu na putu ka vodi, morate napraviti plan“, jednom prilikom je izjavio.

Inače, na listi najopasnijih životinja, nilski konji nalaze se na 22. mestu, komarci na 2. a na počasnom prvom mestu najopasnijih bića na planeti je ni manje ni više nego čovek.

Arheolozi su u Real Altou, na Ekvadoru, pronašli ostatke predmeta koji upućuju na to da ju je koristila dosad nepoznata civilizacija, pre oko 6500 godina.

Tim međunarodnih arheologa otkrilo je oko 40 ostataka različitih plovila, koji datiraju od pre između 4640 i 4460 godina pre nove ere. Tim kaže da ovi ostaci pripadaju najranijim ljudima Valvidia kulture, praistorijske zajednice koja je ovde živela.

Međutim, boja i stil pravljenja grnčarije razlikuje se od od grnčarije koju je ova civilizacija pravila. Arheolozi pretpostavljaju da je u pitanju sasvim druga civilizacija, dosad nepoznata istoriji i da su ti ljudi, u kontaktu s drugim civilizacijama, pravilid rugačiju grnčariju.

Dalja istraživanja su neophodna da bi se tačno utvrdilo ko je na ovom prostoru u tom vreme živeo.

Foto: iflscience.com