Naučnici su otkrili i odakle je virus potekao. Naime, igenetskim analizama virusa, naučnici su otkrili da su delom za širenje bolesti odgovorni slepi miševi. Virus u ovom lučaju životinju koristi kao “domaćina”, a zatoim prelazi na pogodnije organizme, ljude. Pored slepih miševa, glavni prenosilac su i zmije, utvrdili su naučnici.
Mrtvi govore! Ili barem tako tvrde britanski naučnici.
Naime, naučnici iz Velike Britanije uspeli su uz pomoć CT skenova, 3D slika i druge moderne tehnologije rekonstruišu to kako su zvučali ljudi u drevnom Egiptu.
Tako su uspeli da stvore zvuk Nejamuna, mumije stare tri hiljade godina, a kako je on zvučao, poslušajte u nastavku!
Sat sudnjeg dana otkucao je 100 sekundi do ponoći simbolizujući najveći nivo opasnosti za čovečanstvo od njegovog pokretanja 1947. godine zbog pretnji koje predstavljaju klimatske promene i rastuća nuklearna trka.
Sat Sudnjeg dana je hipotetički sat koji meri koliko nas deli od apokalipse i osmišljen je od strane naučnika. Odluku o vremenu koje pokazuje sat Sudnjeg dana donosi tim naučnika među kojima je i 13 dobitnika Nobelove nagrade.
Sat je 1947. godine bio postavljen na sedam minuta do ponoći, a do sada najkritičnije godine, kada je otkucavao dva minuta do ponoći bile su, 2018. i 2019. zbog neuspeha u borbi protiv klimatskih promena i nuklearne trke, kao i 1953. zbog američkih i ruskih nuklearnih proba.
Najsigurnija godina bila je nakon kraja hladnog rata 1991. – kada je sat pokazivao 17 minuta do ponoći.
Fizička aktivnost ima brojne benefite po naše zdravlje, a sada su naučnici otkrili i kada je najbolje da se njome bavimo.
Vežbanje i bilo kakav oblik fizičke aktivnosti svakog dana čini naše telo, ali i um zdravim. Pored toga što smo dugovečniji, fizička aktivnost sprečava rizik od brojnih oboljenja, kao što su dijabetes i neke vrste kancera.
Naučnici su otkrili i koji je deo dana najpogodniji za vežbanje. Prema istraživanjima, najbolje je vežbati ujutro. Naime, kako se naše telo budi, tako se budi i naš metabolizam, pa samimt im, izjutra, sagorevamo najviše kalorija.
Ipak, ukoliko ne stignemo da vežbamo ujutro, to ne znači da nećemo imati benefite od fitnesa popodne, pa čak i uveče. Samo će rezultati biti za nijansu sporiji.
Počele su prijave za Brainfinity – takmičenje u problem solvingu i logičkom razmišljanju za učenike od V do VIII razreda osnovne škole, koje organizuje Institut za moderno obrazovanje u saradnji sa Science on Stage Serbia.
Brainfinity je nesvakidašnje nadmetanje u regionu na kom učenici timski rešavaju kreativne i logičke zadatke u realnom kontekstu koristeći sve prednosti informacionih tehnologija i na kom žiri čine naši najeminentniji nastavnici i stručnjaci u obrazovanju.
Ovo je jedinstvena prilika za sve starije osnovce da razvijaju moždane vijuge, dobro se zabave i osvoje vredne nagrade. Prijavite svoju ekipu ovde!
Brainfinity priprema učenike za uspeh u 21. veku
Cilj Brainfinity takmičenja je da osposobi učenike da usvoje principe projektno orijentisane nastave i znanje iz škole primene u kontekstu koji je njima blizak.
„Takmičenje je bilo jako zanimljivo. Zajedno smo proveravali rešenja, a što je najvažnije – odlično smo se družili”, kaže Iva, članica prošlogodišnje pobedničke Brainfinity ekipe.
Kako izgleda Brainfinity takmičenje?
Brainfinity 2020 ima dve faze: Brainfinity izazov, koji se održava u subotu, 14. marta, i Brainfinity finale, koje će biti u subotu, 25. aprila.
Sve prijavljene ekipe u izazovu dobijaju 3 zadatka koja rade 2 sata sa bilo koje lokacije, a zadaci će im tog dana biti dostupni na srpskom i engleskom jeziku na naslovnoj strani Brainfinity sajta. Ekipe zatim rešenja šalju žiriju, a pet najboljih ekipa iz svakog razreda prolazi u finale koje se održava u prostorijama Instituta za moderno obrazovanje u Beogradu, gde ih čekaju novi logički izazovi.
Sve što je učenicima potrebno za učešće na takmičenju jesu računar, internet konekcija, kreativnost i dobra volja.
Više o pravilima i propozicijama takmičenja pročitajte ovde, a da pogledate zadatke sa prošlogodišnjeg Brainfinity izazova, posetite ovu stranicu.
Ovako je izgledalo prošlogodišnje Brainfinity finale:
Ekipe koje prođu u finale mogu da steknu i dodatne bodove, u čemu će im pomoći školski drugovi, prijatelji i porodica šerovima na Fejsbuku i lajkovima na Instagramu. Kako je ovo takmičenje koje podstiče učenike na kreativnost, ekipe dobijaju poene i za najinventivniji logo i ime.
Nagrade ne igraju glavnu ulogu: Zašto je Brainfinity takmičenje tako jedinstveno?
Problem solving je jedna od najefikasnijih nastavnih metoda za razvoj učenika. Za razliku od klasičnih školskih takmičenja, na Brainfinity takmičenju učenici su izuzetno angažovani, rešavaju zadatke bez stresa i straha od greške, jer ne postoji samo jedan ispravan odgovor. Oni su detektivi, mali istraživači, putnici kroz vreme, preduzetnici koji imaju zadatak da reše određeni izazov. Umesto štrebanja i mehaničkog učenja, Brainfinity ujedinjuje znanje, snalažljivost i timski rad. Ovo takmičenje podstiče razvoj višestruke inteligencije kod dece, pa je stoga pogodno za sve tipove učenika: kreativce, logičare, bubalice, intuitivce… Svako od njih pruža svoj jedinstven doprinos u rešavanju problema.
Baš kao u najuspešnijim školskim sistemima u svetu kroz takmičenje koje predstavlja spoj igre i učenja deca postižu najbolje rezultate, oslobađaju svoj pun potencijal i otkrivaju sposobnosti za koje nisu ni znali da ih poseduju a koje će im biti izuzetno važne za buduće obrazovanje.
Prijavite svoju ekipu najkasnije do 1. marta! Potpuno besplatno
Pravo učešća imaju svi učenici od V do VIII razreda osnovne škole, a ekipu može da prijavi bilo ko. Ekipa ima četiri učenika i jedan nastavnik će je svojim savetima voditi kroz sve faze takmičenja. Timovi mogu biti sastavljeni od učenika različitih razreda, pri čemu će se takmičiti u konkurenciji ekipa najstarijeg člana.
Iskoristite priliku da testirate svoje veštine i sposobnosti, sjajno se zabavite, osvojite vredne nagrade i budete deo takmičenja koje je do sada izazvalo ogromno interesovanje dece i nastavnika.
Korona virus, koji se prvi put pojavio u Kini, danas je goruća zdravstvena tema.
Korona virusom (2019-nCoV), od kako se prvi put pojavio u kineskom gradu Vuhan, do sada je zaraženo preko 200 ljudi. Naučnik Leo Pun, koji je prvi otkrio da se radi o ovom virusu, misli da se virus prvo pojavio kod životinja, a da je onda prešao na ljude.
“Ono što do sada znamo je da izaziva izaziva upalu pluća i da ne reaguje na antibiotike, što nas nije iznenadilo”, rekao je Pun, stručnjak za virusologiju sa Univerziteta u Hong Kongu.
Kako je 2003. godine uzročnik akutnog respiratornog sindroma, poznatijeg kao SARS, takođe bio iz porodice Coronaviridae, Svetska zdravstvena organizacija napravila je kratak vodič kako bi ljude upoznala sa novim virusom.
Veštačka inteligencija u borbi protiv smrtonosnih virusa: Naučnici koriste mašinsko učenje kako bi identifikovali životinje u kojima „žive“ smrtonosni virusi.
Šta je korona virus?
Korona virusi su velika grupa virusa koji se javljaju kod životinja. Prema saznanjima Američkog centra sa kontrolu i prevenciju bolesti, u retkim slučajevima mogu da se prenesu sa životinja na ljude i takve viruse naučnici zovu zoonotic virusi.
Simptomi korona virusa?
Korona virus “napada” gornje disajne puteve i manifestuje se simptomima sličnim prehladi: curenje iz nosa, kašalj, bol u grlu, a često se javljaju i glavobolja i povišena temperatura koja može trajati nekoliko dana.
Za one koji imaju slabiji imuni sistem, stari i mala deca, postoji šansa da virus izazove ozbiljnije bolesti respiratornog sistema, kao što su upala pluća i bronhitis.
Postoji i nekoliko korona virusa za koje se zna da mogu da budu smrtonosni za ljude, a to su:
Respiratorni sindrom Bliskog Istoka, takođe poznat kao MERS virus. Prvi put je prijavljen na Bliskom Istoku 2012. godine i takođe izaziva respiratorne probleme, ali njegovi simptomi su mnogo teži. Tri do četiri od 10 pacijenata zaraženih MERS-om umre.
Akutni respiratorni sindrom – SARS, je drugi korona virus koji može da izazove teže simptome. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, prvi put identifikovan u provinciji Guangdong na jugu Kine. Izaziva respiratorne probleme, ali može prouzrokovati i dijareju, umor, respiratorne tegobe i otežan rad bubrega. U zavisnosti od starosti pacijenta, stopa smrtnosti od SARS-a kretala se u rasponu od 0-50% slučajeva, a starije osobe su bile najugroženije.
Virus se prenosi kontaktom čoveka i životinje. Naučnici Svetske zdravstvene organizacije misle da su MERS ljudi dobili od kamila, dok se za SARS sumnja da je na ljude prešao sa mačaka.
Ovi virusi se sa čoveka na čoveka prenose preko sekreta, a u zavisnosti od toga koliko je virus agresivan, može se preneti i kašljanjem, kijanjem, čak i rukovanjem. Virus takođe može da se prenese dodirivanjem predmeta koje je držala inficirana osoba, posebno ako nakon toga dodirujete usta, oči ili nos.
Medicinski radnici mogu da se zaraze i preko medicinskog materijala koji je koristio zaraženi pacijent.
Još uvek ne postoji vakcina za zaštitu od ove porodice virusa. Trenutno su u toku ispitivanja za MERS vakcinu. Za sada je jedini način izbegavanje kontakta sa zaraženom osobom, kao i izbegavanje čestog dodirivanja usta, nosa i očiju. Takođe, savet je da se ruke peru detalji, najmanje 20 sekundi.
Isplata prve, druge i treće mesečne rate stipendija izuzetno nadarenim učenicima, za školsku 2019/2020. godinu počinje danas, 24. januara 2020. godine.
Istog dana, počinje i isplata prve mesečne rate stipendija izuzetno nadarenim studentima, za školsku 2019/2020. godinu.
Mesečni iznos stipendije za izuzetno nadarene učenike je 15.000 dinara, dok je mesečni iznos stipendije za studente osnovnih i master studija 24.000 dinara.
Za studente doktorskih studija, mesečni iznos stipendije je 30.000 dinara.
Ministarstvo prosvete postavilo je širom Srbije bilborde koji prikazuju učenike koji su na internacionalnim takmičenjima osvojili brojna priznanja. 38 bilborda sa fotografijama talentovanih osnovaca i srednjoškolaca postavljeno je u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Užicu, Kragujevcu i Čačku.
Na njima su se našli osvajači nagrada i priznanja iz oblasti informatike, robotike, hemije, fizike, matematike, baleta i muzike..
Na bilbordima su učenici Matematičke gimnazije u Beogradu, Jelena Ivančić, Jovan Toromanović i Miloš Milićev, koji su Međunarodnoj olimpijadi iz matematike u Velikoj Britaniji, osvojili zlatnu, bronzanu i srebrnu medalju. Na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi za devojke u Kijevu, Tamara Ponjavić i Jelena Ivančić osvojle su zlatnu medalju.
Među izvanrednim studentima su Luka Carević i Aleksa Đorđević, koji su na 15. Juniorskoj naučnoj olimpijadi u Bocvani osvojili bronzane medalje, kao i Igor Eskić, osvajač bronzane medalje na Svetskoj geografskoj olimpijadi u Hong Kongu.
Vojin Ivković, Aleksandra Petković i Dušan Igić, Momčilo Tošić, Maja Cvetković, osvajači su bronzanih medalja na međunarodnim takmičenjima iz fizike u Poljskoj, Mađarskoj i Italiji.
Učenici Kragujevačke gimnazije Mihailo Šundović, Vuk Lazović i Dušan Tenjović, osvojili su 2. nagradu iz robotike u Šangaju, a đaci Osnovne škole „Kralj Petar II“ iz Užica, Luka Majkić, Andrej Stevanović i Dragica Gavrilović osvojili su treću nagradu na istom takmičenju.
Među uglednim učenicima su nagrađivani mladi sportisti Nikola Mujanović i Dušan Čolaković koji su osvojili treća mesta u skoku u vis i bacanju kugle, Papić Marija drugo mesto u trčanju na 200 m i Adriana Vilagoš prvo mesto u bacanju koplja.
Balerine iz Baletske škole Lujo Davičo, Laureatkinje su II Međunarodnog baletskog takmičenja Kostadinka Dina Nikolić, Pančevo, Jana Zimonjić, Sara Jaćović, Polikseni Kurtanović, Anastasija Vujnović i Olja Aleksić.
Iz Muzičke škole „Stanković“ nagrađeni su Luka Mitrović, za 1. mesto u violini Antionio Salieri u Veroni, i on je sa Lenom Jović, Anđelinom Rujević i Borisom Miloševićem na violončelu laureat Polyhimnia takmičenja u Skoplju. Pored njih, na bilbordima su se našli Marko Kovačević na klaviru i Mina Jakovljević koja je osvojila 2. mesto na Međunarodnom takmičenju Društva harfista u Sloveniji.
Među muzičkim talentima, našle su se učenice Muzičke škole „Mokranjac“ i „Davorin Jenko“, Minja Stojanović koja je na harfi osvojila prvo mesto na Prof. Karel Patras Harp Competition u Pragu, kao Lara Arbajter koja je na klaviru osvajač drugog mesta i specijalne nagrade na International Carl Maria von Weber competition, u Drezdenu.
Instalirajte aplikaciju ISS Live Now…detektor je na svaka 92 minuta pokazati da iznad naših glava preleće Međunarodna svemirska stanica, projekat koji već skoro dvadeset godina realizuje 15 država sveta.
Na dalekih 400km iznad naših glava, u uslovima bez gravitacije, pri brzini od 27500km/h trenutno živi grupa od šest izvarednih ljudi, koji će pored mnogobrojnih diloma, savladanih obuka, medalja i ordenja u istoriju ući jer su dve žene oktobra 2019.godine izvele prvu „svemirsku šetnju“ (space walk), a jedan od četiri muškarca, je postao prvi svemirski DJ puštajući muziku sa MSS direktno na festival na Ibici.
Na Međunarodnoj svemirskoj stanici u uslovima mikrogravitacije vrše se eksperimenti iz biologije i biotehnologije, sakupljaju se slike planete i prate se geografske promene planete i delića kosmosa koji nas okružuje, vrše se fizički eksperimenti u datim uslovima, testiraju novi materijali, tehnologije i sistemi, ali isto tako MSS ima i obrazovni program za mlade ljude koji žele da istražuju matematiku, prirodne nauke, inženjerstvo i astronomiju.
Jedan od obrazovnih projekata na MSS je ARISS-Amaterski radio na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Ovaj program inspiriše i ohrabruje učenike i studente širom sveta, da istražuju prirodne nauke, tehnologiju, astronomiju. Kroz STEM učenje, učenici mogu znanja stečena u školskim klupama da primene i prošire znanjima koji stiču istražujući način funkcionisanja, rada i života na MSS, posmatrajući planetu i život van nje iz drugog ugla.
Da bi se realizovao ARISS projekat mnogobrjne radio-amaterske organizacije pomažu školama koje učestvuju u projektu da se ostvari konekcija sa MSS prilikom preleta iznad dečijih glava.
Jedna od škola zapadnog Balkana, koja je ove godine ušla u NASA-in projekat je Osnovna škola „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Sremske Mitrovice.
Naš projekat „To the Moon and back“, traje godinu dana, u okviru kojih se najmlađi učenici upoznaju sa svemirom kroz implementaciju ove teme u redovno gradivo-od radionica na predmetu svet oko nas, likovne kulture, do izučavanja velikih brojeva na primerima razdaljina i dimenzija planeta u okviru matematike. Stariji učenici se sa svemirom upoznaju kroz radionice sekcije Mali astronomi, zatim istražujući istorijska otkrića o svemiru, razvoju tehnike i tehnologije koja nam je omogućila današnja istraživanja, modelovanjem svemirskih letelica, postavkom instalacije Sunčevog sistema u školskom holu, radionicama sa radio-amaterima i dodajući A (art) u
STEAM sistem učenja pronalazeći i pevajući pesme sa tematikom svemira na engleskom jeziku.
Zvezdani pik našeg projekta bi trebao da se realizuje krajem januara i početkom februara, kada će učenici naše škole ostvariti kontakt sa astronautima na MSS uz pomoć Kluba radio-amatera Novi Sad YU7BPQ. Tada će dvadeset učenika imati priliku da postavljaju pitanja direktno astrnautima na platformi.
Tonska proba sa radio amaterimaSpace Crew “Zmaj”
Projekatni tim ovog puta čine Tatjana Štefanac (koordinator, engleski jezik), Dragana Bogosavljević (portparol), Branislava Blajvaz (sekcija, FB stranica, blog), Vojislav Krstić(planetarijum), Vesna Stanković (engleski jezik), Mirjana Čolak(mentor) i saradnici u okviru škole.
Autor:
MSc Branislava Blajvaz Nastavnik fizike Osnovna škola „Jovan Jovanović Zmaj“ Sremska Mitrovica
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Nemačka služba za akademsku razmenu (DAAD) usvojili su listu za finansiranje 25 projekata od ukupno 58 predloženih.
U pitanju su projekti koji su ispunjavali uslove Konkursa za sufinansiranje naučne i tehnološke saradnje Srbije i Nemačke za period od 01. januara 2020. do do 31. decembra 2021. godine.
Lista projekata usvojena je polazeći od potrebe da se unapredi naučna i tehnološka saradnja uz poštovanje zajedničkih i uvažavanje nacionalnih interesa, a na osnovu Programa zajedničkog unapređenja razmene učesnika na projektima, zaključenog 19. aprila 2013. godine između Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Nemačke službe za akademsku razmenu (DAAD) i nakon razmatranja administrativno korektnih predloga projekata, a u skladu sa prioritetima definisanim u tekstu Konkursa i na osnovu sprovedenih procedura ocene projekata u obe države.
Listu odobrenih projekata za 2020/2021. godinu naći ćete OVDE.
Na Međunarodnoj svemirskoj stanici u uslovima mikrogravitacije vrše se eksperimenti iz biologije i biotehnologije, sakupljaju se slike planete i prate se geografske promene planete i delića kosmosa koji nas okružuje, vrše se fizički eksperimenti u datim uslovima, testiraju novi materijali, tehnologije i sistemi, ali isto tako MSS ima i obrazovni program za mlade ljude koji žele da istražuju matematiku, prirodne nauke, inženjerstvo i astronomiju.
Da bi se realizovao ARISS projekat mnogobrjne radio-amaterske organizacije pomažu školama koje učestvuju u projektu da se ostvari konekcija sa MSS prilikom preleta iznad dečijih glava.
