Stručnjaci tvrde da igranje šaha i drugih društvenih igara kao što su kartanje i puzle, čine mozak zdravijim i razvijaju se “moždane vijuge”. Što više koristimo mozak – on je zdraviji.

Naučnici su nakon istraživanja došli do zaključka da aktivnosti koje zahtevaju mentalnu angažovanost mogu da pomognu mozgu da se odupre demenciji kasnije u životu.

Studija je pokazala da su starije osobe, koje su navele da su tokom života uživale u društvenim igrama, imale manju verovatnoću da obole od mentalnih bolesti u odnosu na one koje nisu praktikovale društvene igre.

Nova studija je obuhvatila oko 500 starijih osoba u Velikoj Britaniji koje su prošle kroz isti test inteligencije. Naime, testiranje je trajalo 11 godina.

Osobe su počele sa testiranjem u 64 godini života, i odgovarale su na pitanja da li se bave intelektualno stimulativnim aktivnostima, kao što su rešavanje zagonetki, igranje društvenih igara ili čitanje.

Kina je najmnogoljudnija zemlja na svetu i treća po veličini, pa je samim tim bogata zanimljivim činjenicama, a neke od njih pročitajte u nastavku teksta:

• Golubovi obučeni da prenose informacije, predstavljaju projekat Vojske Narodne Republike Kine, iz 2011. godine, kako bi se sprečili sajber napadi, koji uništavaju njihovu komunikaciju. Divizija se sastojala od 10.000 golubova.
• U Kini postoji konstrukcija koja je usporila rotaciju planete Zemlje. U pitanju je brana, koja predstavlja pravo inženjersko čudo i zadržava 39,3 kubik kilometara vode.
• Cenzura u Kini znači mnogo više nego što mislite. Naime, Kinezi uglavnom prikazuju domaće serije i filmove, a imaju i svoj pretraživač kao i društvene mreže.
• U Kini postoji trend nazivanja dece po #hashtag-u. Naime, u čast takmičenja, u Pekingu su 2008. godine ,4.104 bebe registrovane pod imenom “Olimpijske igre”.
• Kina je jedna od zemalja koja i dalje primenjuje smrtnu kaznu. Imaju takozvani “Autobus smrti”, koji putuje od mesta do mesta i lišava života prestupnike kojima je pre toga određena smrtna kazna. Takođe, postoje i operacione sale u kojima se vade organi, a zatim stavljaju u prodaju.
• Više od 30 miliona Kineza i dalje živi u pećinama i svaki peti čovek na planeti je Kinez. Naime, Kina broji 1,357 milijardi stanovnika od ukupnih 7,5 milijardi.
• Građani Kine od 2007. godine mogu dobiti dozvolu za reinkarnaciju.
• Kina, kao treća po veličini država na svetu, ima samo jednu vremensku zonu, koja se upravlja prema Pekingu.
• Interesantno je i to, da se u Kini, knjige prodaju na kilogram.

Naučnici su vršili eksperiment nad dva crva koji su nakon odleđivanja oživeli i sada predstavljaju najstarije životinje na planeti.

Zaleđeni crvi koji su se nalazili u permafrostu, stari su više destina hiljada godina. Kao takvi, smatraju se najstraijim životinjama na svetu.

Oko 300 praistorijskih crva odleđeno je u laboratoriji u Moskvi, a od tada su dve ženke pokazale znake života. Naučnici navode da se ovi valjkasti crvi kreću i jedu po prvi put od doba pleistocena.

Crvi su odleđeni u petrijevim posudama, a prikupljeni podaci pokazali su sposobnost ovih višećelijskih organizama da prežive dugotrajnu kriptobiozu u permafrostu na Arktiku.

Istraživanje i eksperiment sproveli su ruski naučnici u saradnji sa Univerzitetom Prinston.

Reč je o crvima koji su došli iz najhladnijeg regiona u Rusiji, Jakutije, gde su slojevi permafrosta najobilniji. Permafrost je površinski sloj Zemljine kore koji se nalazi ispod temperature mržnjenja u periodu od nekoliko hiljada godina.

Sprovedena analiza je pokazala da je jedan crv star oko 32.000 godina, a drugi 47.000.

FOTO:www.allthatsinteresting.com

Za neverovatnih 40.000 dolara na aukciji u Jerusalimu je prodato pismo čuvenog naučnika Alberta Ajnštajna.

Reč je o pismu u kojem Ajnštajn upozorava na rastući nacionalizam i antisemizam, pre dolaska nacista na vlast.

Početna cena pisma na aukciji bila je 12.000 dolara.

Ajnštajn je pisao pismo svojoj sestri kada je počeo da se skriva, nakon obaveštenja da su desničarski ekstremisti ubili ministra spoljnih poslova Nemačke, Jevrejina Valtera Ratenaua. Naučnik je primio upozorenje od policije, da bi i njegov život mogao biti u opasnosti.

Napisao je: “Ovde niko ne zna gde sam i veruje se da sam nestao. Ovde nastupaju ekonomski i politički teška vremena, tako da sam srećan što sam u mogućnosti da pobegnem od svega”.

Najveću kolekciju Ajnštajnovih pisama čuva Hebrejski univerzitet u Jeruslimu, koji u saradnji s Kalifornijskim tehnološkim institutom, rukovodi Projektom Ajnštajnovih beleški.

Ajnštajnova lična pisma prodavana su na pojedinačnim aukcijama.

Prodato pismo datira iz 1922. godine i ukazuje na Ajnštajnovu zabrinutost za budućnost Nemačke, godinu dana pre nego što su nacisti pokušali prvi udar za preuzimanje vlasti.

Suvlasnik Aukcijske kuće Kedem, Meron Eren navodi da pismo otkriva misli koje su opsedale Ajnštajna u preliminarnoj fazi nacističkog terora.

Stručnjaci smatraju da je pismo napisano dok je Ajnštajn boravio u lučkom gradu Kilu, pre polaska na put po Aziji.

Kasnije te godine, Ajnštajn je primio Nobelovu nagradu za fiziku.

Albert Ajnštajn se odrekao nemačkog državljanstva 1933. godine, kada je Adolf Hitler postao kancelar i pronašao dom u SAD, gde je živeo do smrti 1955. godine.

Izvor: nationalgeographic.rs

Ljudi često preteruju sa unosom količine šećera u organizam i to predstavlja jedan od najvećih problema jer se vremenom javljaju brojne štetne posledice po naše zdravlje.

Preporučuje se kontrola količine šećera koja se unosi tokom dana. Lekari ističu da normalan unos šećera na dnevnom nivou iznosi oko 30g – 37g. Međutim, od velike je važnosti shvatiti koliko je zapravo 37 grama.

Naime, u jednu kašičicu stane 5 grama šećera.

To znači, da muškarci tokom dana mogu uneti 9 kašikica šećera, a žene 7. Količina koja premašuje navedene, može dovesti do gojaznosti ali i do slabljenja organa i krvnog sistema.

Ovi podaci pokazuju zašto je dijabetes danas najrasprostranjenija bolesti. Naime, vrlo lako se premašuje dnevni unos šećera. Potrebna količina se ne odnosi samo na šećer konkretno, već i na namirnice i pića koja ga sadrže.

Izbacite namirnice koje obiluju šećerom, jer ćete na taj način umanjiti njegov štetan uticaj po organizam i zdravlje.