Beli luk je najbolji prirodni lek. Začin, namirnica i lek, beli luk je poznat po svojim blagotvornim dejstvima, među kojima su lečenje prehlade, detoksikacija, prevencija infekcija, snižavanje pritiska, holesterola i prevencija nekih tipova kancera.

Da bi njegova blagotvorna dejstva bila maksimalna, lekari naglašavaju da treba poštovati neka pravila kad je u pitanju njegova priprema i konzumacija.

Lekovita svojstva belog luka

Beli luk sadrži sumporna jedinjenje, od kojih je najaktivnija supstanca alicin. Ova jedinjenja su, takođe, poznata po svojim blagotvornim dejstvima: snižavanje pritiska, smanjenje lošeg holesterola, antimikrobni efekat, prevencija prehlada, stimulisanje imuniteta itd.

Pored toka, beli luk je pun vitamina i minerala, među kojima vitamini B grupe (B6, B1, B5, B2, B3, B9), vitamin C, fosfor, kalcijum, gvožđe, kalijum, magnezijum, selen i mangan. 

Beli luk ne može mnogo da pomogne kod lečenja teških oboljenja, ali ako se redovno koristi, može pomoći u njihovoj prevenciji ili ako bolest već postoji, može se koristiti kao pomoćno sredstvo.

Beli luk treba sitno iseckati i pojesti ga ili progutati pet do deset minuta nakon toga.

On se može naći i u obliku praha, granula ili dehidriran, ali je najzdraviji kada se koristi u prirodnom obliku, odnosno svež. Najbolje je da ga izgnječite i da ga konzumirate pet do deset minuta nakon toga, zato što, za razliku od drugih namirnica, kroz oksidaciju se aktiviraju njegova lekovita svojstva.

Kada je reč o količini, nikada nije previše. Da biste dobili neki efekat, preporučuje se najmanje jedan čen dnevno. 

Ono što je negativno kod njegovog konzumiranja je neprijatan dah, kao i promena mirisa znoja. 

Pošto je težak za varenje preporučuje se da se izvadi središnji deo koji je ljući, da se on uvije u aluminijumsku foliju i peče 10-15 minuta. Na ovaj način se neće izgubiti lekovita svojstva, a više će prijati vašem stomaku.

Beli luk zadržava svoja svojstva dok je svež, tako da ga treba čuvati na suvom i na temperaturi od oko 18 stepeni da ne bi proklijao.

Kome se ne preporučuje beli luk

Ne preporučuje se onima koji imaju gastritis ili čir.

Istraživanja koja su rađena godinama nisu pronašla neke ozbiljnije neželjene efekte. Ono sa čim se možete susresti su smetnje u želucu pri njegovom varenju, mučnina, slaba vrtoglavica, glavobolja i neprijatan miris znoja.

Da biste izbegli neprijatan zadah žvaćite sveže lišće peršuna ili mente.

Za čišćenje pluća je na prvom mestu bitna promena u načinu ishrane. Zdrav način ishrane podstiče prirodne mehanizme čišćenja organizma i stimuliše jačanje imuniteta.

Spisak namirnica koje podstiču eliminaciju toksina iz pluća u leče respiratorne infekcije:

Ljuta paprika

Ljutina paprike može očistiti pluća od služi. Zbog toga vam curi nos kada jedete ljutu hranu. Za to je zaslužan kapsaicin, oružje sa kojim se biljka brani od štetočina. Kada jedemo ljutu papriku, kapsaicin proizvodi osećaj pečenja u dodiru sa našim tkivom. Izaziva suzenje očiju, curenje nosa i osećaj kao da gorimo iznutra.

Kapsaicin iritira sluznicu pluća i utiče na eliminaciju sluzi. Pored toga pomaže kod eliminacije virusa, bakterija i gljivica.

Voda

Najbolje sredstvo za čišćenje je voda. Izbegavajte kafu, sokove i alkohol i pijte čistu vodu. Ključ za dobro zdravlje je dobra hidratacija, pošto ubrzava proces detoksikacije.

Crni luk

Crni luk je pun nutrijenata. On je dobar ako se borite sa raznim bolestima, među kojima su i plućne infekcije. Utiče i na smanjenje sluzi i eliminaciju toksina.

Đumbir

Čaj od korena đumbira sa limunom poboljšava disanje i podstiče eliminaciju toksina iz respiratornog trakta.

Pojedite malo parčence đumbira prilikom svakog obroka, a ovo ne samo da će vam poboljšati varenje, nego će vam i očistiti telo.

Plućnjak (Pulmonaria officinalis)

Za blagotvorna dejstva ove biljke su zaslužne kiseline (salicilna, galakturonska, palmitinska, stearinska), vitamin C, karoten i mineralne soli bogate magnezijumom.

Svi ovi sastojci imaju dijuretetsko, antiupalno, analgetsko i lekovito dejstvo. 

Lišće plućnjaka se smatra prirodnim lekom pošto je dobro kod bolesti respiratornih kanala, smiruje kašalj, promuklost i reguliše iskašljavanje.

Jedna od pet osoba koje imaju preko 20 godina su u fazi predijabetesa, a većina njih nije ni svesna ove činjenice. 

Predijabetes povećava rizik od dobijanja dijabetesa u narednih 10 godina, u većini slučajeva. Ipak, postoje mere koje bi to sprečile, a one obuhvataju pravilnu ishranu, održavanje telesne težine i svakodnevnu fizičku aktivnost.

Predijabetes obuhvata grupu stanja koja prethode dijabetesu tipa 2, a karakteriše ga nivo šećera u krvi koji je između normalnih vrednosti i onih karakterističnih za dijabetes. Ovo stanje nema simptome i ne može se dijagnostifikovati osim analizama krvi. Obično se dijagnostifikuje kad se rade rutinske analize.

Predispozicije za predijabetes imaju gojazne osobe, one koje imaju sedelački način života, osobe sa hipertenzijom, dislipidemijom i oni koji imaju obolele od dijabetesa tipa 2 u porodici. Ako se ne leči ovo stanje najčešće vremenom prelazi u dijabetes. Na primer, ako izmerite glikemiju od 115mg/dl, koja deluje normalno i koju najčešće ignorišu i pacijent i lekar, postoji verovatnoća da imate predijabetes.

Kada dijagnostifikujemo predijabetes, još uvek imamo velike šanse da sprečimo pojavu dijabetesa. Bitno je promeniti navike. 

Obratite pažnu da li imate sledećih pet simptoma koji mogu ukazivati na ovo stanje:

• Pospanost posle obroka – Bitno je znati da je normalno da vam se spava ukoliko ste pojeli veliku količinu ugljenih hidrata. Ali ako vam se ovo često dešava, onda bi trebalo da se zabrinete.
• Želja za hranom – Uglavnom imamo želju za nezdravom hranom koja stvara zavisnost.
• Višak kilograma – Većina osoba koje imaju predijabetes su gojazne, a sama gojaznost je dodatni faktor rizika za nastanak dijabetesa. Pokušajte polako da menjate vaše navike i isto tako polako da skidate kilograme. Istraživanja su pokazala da kada izgubimo 5-7% telesnih masnoća, smanjujemo za 50% rizik od dijabetesa.
• Telo u obliku jabuke – Kilogrami koji se talože u predelu abdomena se vezuju za insulinsku rezistenciju i predijabetes. Tako da, ako imate telo u obliku jabuke, pod hitno treba da preduzmete neke mere.
• Povišen pritisak – Hipertenzija je uzročnik mnogih bolesti, među kojima je i predijabetes. 

Ako imate gore navedene simptome, postavlja se pitanje šta dalje.

Najbitnija stvar je da regulišete telesnu težinu. Zatim uvedite u dnevnu rutinu sport i šetnju na svežem vazduhu. Takođe, promenite način ishrane i prilagodite vašu ishranu vašem stanju. Prestanite da pušite, pošto je dokazano da i pušenje predstavlja faktor rizika za razvoj predijabetesa i dijabetesa.

Vlakna su delovi biljnih ćelija koji, uneti hranom, u tankom crevu ne podležu procesu varenja, a u debelom crevu se samo delimično razgrađuju pod dejstvom bakterija.

Kada bi informisanost o uticaju biljnih vlakana na organizam bila na višem nivou, automatski bi se ishrana bazirana na nižem procentu ugljenih hidrata prebacila na drugo mesto. 

Do tada, važno je da kažemo da ovakav tip ishrane igra važnu ulogu u redukcionim dijetama i održava telesnu masu. Biljna vlakna predstavljaju dragocen izvor vitamina i minerala, sadrže visok procenat vode i imaju izuzetno važnu ulogu u organizmu.

Istraživanja pokazuju da ljudi koji jedu više vlakana imaju niže stope srčanih bolesti, gojaznosti, dijabetesa tipa 2, moždanog udara, visokog krvnog pritiska (hipertenzije) i bolesti probavnog sistema.

Još jedno istraživanje obradovaće pripadnice ženskog pola: kod žena koje su tokom adolescencije jele hranu bogatu biljnim vlaknima, ređe se javlja kancer dojke u kasnijim godinama.

Proleće je pogodan period da povećate unos vlakana kupovinom graška, pasulja, šargarepe, krompira, brokolija i kukuruza. 

Što se tiče voća, značajne su jabuke, mandarine, trešnje, grejpfrut, grožđe, kivi, pomorandže, breskve, kruške, ananas, šljive, jagode i lubenica.

Zanimljivosti o biljnim vlaknima:

• Najviše vlakana se gubi ljuštenjem biljne hrane, zato ne bi trebalo piti ceđene sokove,
• Nerastvorljiva vlakna se ponašaju kao sunđer i upijaju 15 puta više vode od svoje sopstvene težine, dajući osećaj sitosti – zato bi trebalo da se jede povrće i pije puno vode,
• Vlakna omogućavaju duže vreme apsorpcije vitamina i minerala zbog sporijeg “prolaska” hrane kroz sistem za varenje.

Ako se konzumira u umerenim količinama, crno vino ima blagotvorne efekte na srce i krvne sudove. Poslednje studije su pokazale da doprinosi povećanju optimizma i u prevenciji nekih oblika kancera.

Preporučuje se najviše dve čaše dnevno za muškarce i jedna za žene.

Bahusova tečnost se smatra pravim lekom: povećava elastičnost krvnih sudova i dobar holesterol, čuva zdravlje mozga i smanjuje rizik od demencije, reguliše nivo šećera u krvi, poboljšava varenje i povećava optimizam. Brojna istraživanja su pokazala da “napitak bogova” doprinosi smanjenju rizika od kancera pluća, dojke i prostate. Tajna je u antioksidansima, od kojih je najbitniji resveratrol koji usporava degenerativne procese.

Lekoviti sastojci crnog vina

• Kalijum – ovaj mineral i elektrolit reguliše puls, pomaže sintezu proteinske kiseline, proizvodnju energije i metabolizam šećera u krvi;
• Fluor – održava zubnu gleđ jakom i sprečava pojavu karijesa;
• Fosfor – stimuliše metabolizam, dobar je za bubrege i srce;
• Holin – pripada grupi vitamina B i dobar je za održavanje opšteg zdravlja. Posebno je dobar za memoriju, a trenutno se rade istraživanja o njegovom uticaju na Alchajmerovu bolest;
• Resveratrol – radi se o prirodnom fenolu kog sadrži veći broj biljaka. Nalazi se u voću i povrću čija je boja nešto između crne, indigo i boje višnje, među kojima su crno grožđe, ribizle, brusnice, šljive, kupine i crveni luk. Naučnici su ustanovili da resveratrol može produžiti život, poboljšava memoriju, povećava otpornost organizma na stres, snižava nivo glikemije, reguliše pritisak, poboljšava vid i blokira degenerativne procese centralnog nervnog sistema.