U srcu doline Oetztal, usađene u Stubajske i Oetzelske Alpe, nalazi se Langenfeld, naselje u dolini. Ovo selo je jedinstveno po toploj termalnoj vodi čija temperatura iznosi od 34 do 36 stepeni celzijusa.

Već u XVI veku bil su poznati ovi termalni izvori. Spa centar koji se ovde nalazi nudi unutrašnji prostor sa bazenima i otvoreni prostor koji je poznat kao tri lebdeće čaše na otvorenom.

Ovde postoji i prelepa termalna banja- Aqua Dome koja leži u impresivnom austrijskom planinskom pejzažu kod gradića Langenfeld. Arhitektonska forma ove banje koristi zakrivljene uglove i konusne forme kako bi oslikala svoje planinsko okruženje i pejzaž. Svake godine banju poseti 350 000 gostiju koji vole planinski teren, svež vazduh, moderan dizajn i brojne bazene sa podvodnom muzikom i svetlosnim efektima. Banja termalnu vodu dobija iz rezervoara sa dubine od 1865 metara ispod zemlje. U banji postoji 13 zatvorenih i otvorenih bazena, 200 hotelskih soba, restorani, planinske i ski staze. Odmaralište koristi svu lepotu okruženja gde možete da se opustite i uživate. 

Superiorni hotel sa četiri zvezdice, koji se zove po banji-  Aqua Dome i povezana termalna kupka ugrađeni su u jedinstvene planine Otztal. Bilo iz svoje sobe ili kad se opuštate u jedinstvenom otvorenom bazenu terme, posvuda možete uživati u prekrasnom pogledu na impozantne planinske vrhove i šumom okupane kamene padine. 

Otztal vas očekuje sa nizom zabavnih, kulturnih i sportskih aktivnosti. Veoma je poznata zimsaka ali i letnja destinacija. Leti možete birati između šetnji mirisnim alpskim livadama, laganih do uspona na vrhove, nezaboravnih izleta na ledenjakom ili aktivnog nordijskog hodanja. Za ljubitelje akcije tu su i staze za brcki biciklizam, raftinh ture, izleti kajakom, penjačke staze i kanjoning iskustva.

Zimi ćete pronaći skijalište Solden udaljeno samo 13 kilometara na 3000 metar visokim vrhovima.

Na oko 5 kilometara od Pirota se nalazi planina Vidlič, koja se proteže i na teritoriju obližnje Bugarske. Na ovoj prelepoj planini, na nadmorskoj visini između 470 do 510 metara, nalaze se i brojne lekovite vode, po kojima je planina poznata.

Na planini se izdvajaju gornja i donja grupa izvora. Temperatura vode na Izvoru života iznosi konstantnih 29 stepeni Celzijusa.

Tačnije u kanjonu Gradašničke reke, na svega par kilometara od centra grada, svakodnevno, bez obzira na godišnje doba, kozijom stazom dužine od oko 3 kilometara od sela Gradišnica pa uzbrdo, zaputi se par stotina ljudi iz cele Srbije i inostranstva, koji veruju u isceljenje raznih ekcema, otvorenih rana, ali i izlečenje stomačnih problema- naročito čireva.

Pored toga što su mnogi izlečeni od gangrene, ali i različitih stomačnih tegoba, primarno čira na želudcu, voda na ovom izvoru, takozvanom „izvoru života“, je poznata i po značajnoj koncentraciji srebra. Zapravo u njoj ima taman toliko srebra, da to bude korisno za organizam.

Smatra se da izvor datira još iz vladavine Rimskog carstva, pošto su arheolozi u njegovoj neposrednoj blizini otkrili ostatke naselja i grobnica.

U antičkim ruševinama na mestu današnje Dag banjice svedoče brojni turski zapisi iz XVI veka u kojima se navodi da je ostacima drevnih zdanja nastalo selo Gradašnica.

Izvor Dag banjica, do koga se stiže nakon pola sata pešačenja pored reke Gradašnice, uzvodno od istoimenog sela, naziv je dobio još u vreme Turaka. Legenda kaže da je na ovom mestu spas pronašla lepotica Daga iz Istanbula, koja je u potrazi za lekom protiv teškog oboljenja kože obišla celu Aziju i Evropu. U znak zahvalnosti, vrelo na kom je čudesno iscelila teške rane devojka je nazvala svojim imenom.

Još jedna legenda je indirektno vezana za naziv Dag banjice, a ona nas vraća daleko u drevni Rim.

Prema ovoj legendi, preko ovog vrela su se rimski vojnici vraćali iz pohoda. One najgore ranjene, koji čak nisu mogli ni hodati saborci bi ostavljali kraj vrela kako su samo očekivali njihovu smrt. Međutim, vrlo brzo ovi teški ranjenici bi se vraćali sa vrela preporođeni i na svojim nogama, neki čak odlučni da u ovom kraju ostanu i ožene lokalne devojke. Voda iz vrela je bukvalno „dizala iz mrtvih“ rimske ranjenike. 

Iako ni jedan od ovih izvora nije zvanično lečilište i verovatno nikog ovde lekar nije uputio, i dalje žive legende, ljudi veruju i neki i poslednju nadu poklanjaju ovoj darovitoj planini i njenim izvorima.

„Božije lopte“ ili „Čudovišne pikule“ – ove kugle od kamena izgledaju kao da su ljudskih ruku delo, međutim nalaze se na ostrvu Čamp na kome ljudi nikad nisu živeli, tako da kugle skoro savršenog okruglog oblika ostaju misterija.

Snežni pejzaž arhipelaga u Severnom ledenom okeanu koji čine čak 191 ostrvo zaista ostavlja bez daha. Ovo je područije večitog snega i leda, ovde se nalazi i najsevernija tačka Rusije, kao i jedan od najvećih i najlepših svetskih fenomena – veliko kamenje savršeno okruglog oblika, na ostrvu Čamp.

Rusko ostrvo Čamp je jedno od najnepristupačnijih mesta na svetu. Ovo ostrvce površine 374 kilometara kvadratnih dobilo je ime po Vilijamu Čampu, vođi spasilačke operacije koja je 1905 godine krenula u potragu za polarnom ekspedicijom Antonija Fiale koju je finansirao Amerikanac Vilijam Sigler.

Kršni krajolik ovog usamljenog ostrva prošaran je kamenim kuglama različitog promera, ima ih od prečnika nekoliko milimetara pa do prečnika i nekoliko metara. Posetioci su ih prozvali „Božije lopte“ ili „čudnovate pikule“.

Kugle su toliko savršenog loptastog oblika da se lako može predpostaviti da su ljudskih ruku delo, ljudi koji su nekada živeli ovde, problem je što ovo ostrvo nikad nije bilo naseljeno.

Naučnici su se složili da je kamenje nastalo prirodnim putem, ali se nisu složili kako je ono nastalo. Svaki geolog ima svoju teoriju nastanka ovog neobično pravilnog kamenja koji nije samo vezan za ovo ostrvo iako ga ovde ima najviše.

Najčešća teorija tvrdi da su kamenčići oblici koje je more izbacilo, koje je so izoblila i tako napravila glatku i okruglu strukturu. Ovim se može objasniti nastanak malog kameja ali ne i velikih loptastih formi. 

Druga teorija objašnjava da su kugle nastale pod vodom i da u sredini imaju organsko jezgro, verovatno od školjki koje su potonule i zadržale se na peščanom dnu. Školjke se sastoje od kvarcita, sedimentnog minerala koji pod uticajem temperature ili pritiska poprima oblik kristalne strukture i markazita, minerala koji nastaje u hemijskoj reakciji između gvožđa i sumpora. Grupa austrijskih geologa je utvrdila da je upravo ovaj mineral, markazit, glavni vezujući element u kuglama. Nakon što je Zemlja Franje Josipa izronila iz morske dubine, a ledenjaci koji su se topili su pokrenuli eroziju, sedimentni talozi su u tom procesu dobili ovakve loptaste forme.

Ruski polarni istraživač Viktor Bojarski tvrdi da su kugle nastale od stene krčnjakakoja ukazuje na njihovo organsko poreklo. Viktor tvrdi da je u pitanju meki krečnjak te da je primetio da se većina kugla prelama na pola a da se veće lopte iz godine u godinu sve više osipaju. 

Ove neobične kugle učinile su ostrvo Čamp obaveznom destinacijom pri poseti Arktiku. Međutim ovo zabrinjava geologe, velik broj turista, kao i vetar i voda, mogu dovesti do uništenja ovog krhkog kamenja. 

Sličan fenomen pronađen je još na par mesta u svetu- u istom arhipelagu na ostrvu Hejs, na Krimu, u Kazahstanu (Toriš), SAD (Rok Siti u Kanzasu) i na Novom Zelandu (Moreaka).

Da li vam je poznat onaj osećaj kad ste sigurni da se tokom spavanja desilo nešto neprirodno, sumnjate na duhove, vanzemaljce ili nedaj Bože neku podmuklu boljku? U snu ste osetili neko gušenje i onda ste bili budni i svesni ali niste mogli da se pomerite…ne,ne to je prosto neverovatno možda ste ipak to samo sanjali ….ili ovakav poremećaj zaista postoji i nauka ga prepoznje, te niste prvi i jedini ovo doživeli,

Čak 7.6 odsto ljudi svetske populacije je ovaj fenomen doživelo, neki i više puta u životu a neki su ga doživeli a da ga se i ne sećaju, piše Bright Side.

Čak i poznata slika „Noćna mora“, henrija Fuselija, iz davne 1781. godine, oslikava usnulu ženu na čijim grudima sedi đavo i bukvalno oslikava ovaj fenomen sna. Tada pa i mnogo posle toga se mislilo da se radi o „đavoljim poslovima“, o nekom nadprirodnom i zloćudnom fenomenu za koji su odgovorne neke više i nevidljive sile.

Sada se zna da je u pitanju trenutni poremećaj sna, odnosno nesklad motorike i mozga koji se javlja na izlasku iz REM faze. Pri ovom poremećaju svest se budi a telo ne. Zvuči zastrašujuće zar ne?

Dešava se uglavnom pri ulasku u san ili izlasku iz njega. Neverovatno je da ostaje upaljen centar za paniku i strah, koji znamo da je kod ljudi aktivan da bi nas zaštitio, kao prirodni alarm. Pri tome taj centar koji je bez razloga aktiviran izaziva lupanje srca, paniku, strah i ponekad i halucinacije u vidu slika, viđenja senki i zvukova, koji su- naravno, nestvarni. 

Mozak, svest se budi dok telo ne možemo da pomerimo, osećamo pritisak na grudima kao da neko sedi na nama, blago gušenje i ogomnu paniku. Neko može da tek pomera prste na rukama i nogama dok većina ostaju par sekundi u potpunoj paralizi. 

Naši mišići se tokom sna totalno relaksiraju i opuste pa potom ulazimo u REM fazu, tonemo u san što bi se reklo. Pri paralizi sna naš um je svestan i budi se a mišići još ne, ostaju duže relaksirani od uma. 

Fenomen je rasprostranjen koliko i grčevi pri spavanju ili noćne more. Nije alarmantan poziv na lečenje niti se leči, sem ako nije učestalo stanje koje „otima“ san. Kažu da je nasledne prirode. 

Ne postoje faktori koji dovode do ovog stanja ali da utiču i pomažu pri formiranju fenomena, mogu određena stanja iscrpljenosti tela i mozga. Jedan od takvih faktora je loš san, genetika i spavanje na leđima. Prema statistikama više pogađa ljude koji rade u različitim snenama te imaju poteškoće sa spavanjem i neispavani su. Loše metalno zdravlje svakako je okidač mnogih neobičnih i štetnih stanja tela i uma pa tako se i paraliza sna češće događa onima koji imaju PTSP i slične mentalne tegobe.

Kameno doba je najstarije razdoblje praistorije u kojem nastaje moderni čovek. A znate li koliko je ljudi tada živelo na starom kontinentu?

Naime, prema istraživanju arheoloških nalazišta na 13 lokacija u Evropi, naučnici su pokušali da odgovore na pitanje koliko ljudi je brojala Evropa u kameno doba.

Nakon istraživanja u Španiji, Poljskoj, Danskoj, Italiji i drugim državama, naučnici su istraživali period od 10 hiljada godina (od 42.000 do pre 33.000 godina).

Istraživanja su pokazala da je u to vreme u Evropi živelo oko 1500 ljudi, što znači da su svi homosapisensi u kameno doba mogli stati na jedan veliki kruzer.

Kameno doba se deli na starije i mlađe, a glavne odlike su pojava čoveka, nastanak prvih ljudskih zajednica, upotreba kamena i metala kao oruđa, kao i podela rada po zanatima te otkriće vatre i točka.

Rusija je velika zemlja, ogromnih prostranstava, u nekim svojim delovima i veoma pusta, a i nepristupačna. Veruje se da u ovoj zemlji i dan danas postoji barem deset gradova čije se ime i lokacija ne znaju. Opet ruski Sankt Peterburg je najseverniji grad na svetu koji ima više od milion stanovnika. Rusija se prostire u čak 11 vremenskih zona, te dok je na jednom kraju zemlje rano jutro u drugom kraju je i kasna noć. Sa 17 075 400 kilometara kvadratnih površine ovo je najveća država na svetu a tek je sedma po naseljenosti. Rusiju zapljuskuje čak 12 mora.

Rusi imaju i jedan od najvećih parkova na svetu. To je Ismailovski park u Moskvi koji je veći i šest puta od Central parka u Njujorku. Moskva ima još jednu velelepnu atrakciju, svetski poznatu po neverovatnoj lepoti. To je katedrala svetog Vasilija Blaženog. Nju je gradio Postnik Jakovljev, a prema legendi nakon što je dovršio ovu katedralu, Ivan Grozni, tadašnji ruski vladar, ga je oslepeo, kako više nikad ne bi mogao izgraditi nešto tako veličanstveno što bi moglo da parira katedrali.

U jednom malom mestu u ovoj zemlji nalazi se hram svih vera, predivno mesto koje spaja sve vere u jednu, ovo je, nažalost jedini ovakav hram na svetu. Rusi su mahom pravoslavci, no ovo pokazuje veliku toleranciju prema ostalim veroispovestima, iako ih svet i istorija vide drugačije.

Tokom Olimpijskih igara 1908. godine, koje su se održavale u Londonu, ruski tim je zakasnio čak 12 dana, zato što su i dalje računali vreme po svom kalendaru. Rusi se takođe smatraju i prilično sujevernim narodom, a posebno paze da se kad jednom izađu iz kuće ne vraćaju nipošto unutra, čak ni ako su nešto zaboravili, kako to smatraju da donosi lošu sreću.

Reč „vodka“ kako nazivaju svoje najpopularnije alkoholno piće, nacionalno piće potiče od reči „voda“. Čak do osamdesetih godina prošlog veka u Rusiji se pivo nije smatralo alkoholnim pićem. 

U Rusiji postoji dan Subotnik kada rusi dobrovoljno izlaze na ulice i čiste ih. Tradicija je počela nakon revolucije, a traje i danas.

Ruske novčanice su jedne od retkih koje na sebi imaju Brajevo pismo za slepe.

Rusi su izumitelji većine stvari bez kojih ne bi mogli da zamislimo savremeni svet, kao što su TV, elektronski mikroskop, helikopter, bombarder, video- rekorder, fotografiju u boji, veštačko srce, benzinski motor, kombajn, pištolj, sintetičku gumu, radio, bušilicu, projektor, periodni sistem, deterdžent pa i tetris!

Trg Svetog Marka u Veneciji je svakako jedinstven događaj. Preko silnih mostića, drvenih i kamenih i vodenih ulica Venecije koja plovi po Jadranskom moru, stižemo do neverovatno lepog centralnog platoa Venecije- Trga Svetog Marka. Na platou je večita gužva, sem kad su velike kiše pa je on poplavljen- onda je sablasno i nagoveštava kako je sasvim moguće da Venecija tone i da je jednom neće biti. Ovde se prepliću turisti, veoma malo meštana koje obično nervira gužva i izbegavaju turističke atrakcije, i kao još jedna atrakcija- mornari, oni stasiti i ozbiljni momci u prelepim pomorskim uniformama. Još jedna atrakcija je što na trgu možete hraniti golubove koji su mnogobrojni i veoma pitomi, te ako za evro-dva kupite šaku kukuruza od obližnjih trgovaca, ove ptice će vas obožavati i čak vam prekriti telo u redu za hranu. Sa jedne strane trg gleda na tirkizno plavi moreuz, tu su ivice oštre i duboke. 

Sa strane mora trg čuvaju čuvene statue, obeležja Venecije – krilati lavovi. U dnu trga, suprotno od obale su veoma luksuzni i skupi kafići i restoran. Ovde kafu i čaj možete dobiti tek za nekoliko eura. Jednu stranu trga ograđuju prelepe zidine Bazilike Svetog Marka. Za ovaj trg je navodno sam Napoleon rekao da je „najlepši salon Evrope“ – iako neki osporavaju da su ovo Napoleonove reči i misli i tvrde da je to zapravo izrekao pesnik Alfred de Musset. U svakom slučaju ovo je prema mišljenju većine koji su ga ikad videli – jedan od najlepših trgova na svetu od ranog srednjeg veka on očarava lepotom i harmonijom. Dan danas kad stanete na trg uopšte niste sigurni u kom vremenu i dimenziji se nalazite, veoma je čaroban spoj istorije, duha koji samo ovaj grad ima i sadašnjice, ovaj biser Jadrana.

Trg je nastao već u IX veku, tada je bio omanji trg ispred Bazilike svetog Marka. Zbog velikog i snažnog sastanka između pape Aleksandra III i cara Fridrika I Barbarose u maju 1177. godine na kom je sklopljen Venecijanski mir, trg je značajno uvećan. Tada je i dobio današnje konture. Da bi se dobio teren za ovaj velelepni trg, zatrpana je mala luka i kanal Batario ( Rio Batario), koji su do tada razdvajali Duždevu palatu od trga.