Tokom 2020. godine gotovo tri četvrtine država sveta se borilo i sa lošim vazduhom. Prema listi IQAir AirVisual, Beograd je varirao od prvog do 590 mesta gradova u kojima je bio povećan nivo zagađenja koji se smatra nezdravim za osetljive grupe.

Prema objavljenim podacima, Valjevo je tokom prošle godine, bio treći najzagađeniji grad u Evropi. Na listi se nalaze još Kosjerić, Niš, Užice, Čačak i Kragujevac. Što se tiče najzagađenijeg vazduha u Evropi, njega udišu stanovnici poljskog grada Ožeše, dok su na drugom mestu Sarajlije.

Tragičan podatak je i da su, od 106, samo 24 države ispunile standarde Svetske zdravstvene organizacije, a tiče se zaštite ljudskog organizma od štetnih čestica, koje nakon što uđu u krvotok, uzrokuju nastanak astme, raka pluća ili srčanih bolesti.

Globalno posmatrano, države sa najlošijim vazduhom su i dalje Bangladeš, Indija i Pakistan. Dok su Stokholm, Helsinki i Velington, glavni gradovi sa najčistijim vazduhom.

Aplikacijama do podataka

Dostupne aplikacije, (CityAir, SEPA, AirCare…) koje sadržave podatke u vezi sa stepenom i količinom zagađenja vazduha, najpre pomažu ljudima kada su u pitanju svakodnevne radnje koje treba da obave. Te tako ukoliko neko želi da trči ili vežba na otvorenom, dovoljno je da pogleda u koju od pet kategorija zagađenosti vazduha – odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen, je svrstan određeni grad. Na osnovu te informacije znaće da šta je najbolje za njega.

Nadležni upozoravaju da vedro nebo ne znači da je vazduh bezbedan, te je zato neophodno koristiti informacije do kojih se može doći i preko mobilnih telefona, tačnije aplikacija koje u osmišljene kako bi se građani što bolje i samo zaštitili.

Brojka, koja se pokaže u aplikaciji predstavlja indeks kvaliteta vazduha i služi da koncentraciju zagađujućih materija u vazduhu. Vrednosti na skali se kreću od 1 do 500. Dok je kvalitet vazduha podeljen u 6 kategorija:

0-50             Zelena – dobar kvalitet vazduha
51-100         Žuta – umereno dobar kvalitet vazduha
101-150       Narandžasta – vazduh koji je nezdrav za osetljive grupe
151-200      Crvena – nezdrav vazduh
201-300     Ljubičasta – veoma nezdrav vazduh
300+          Bordo – opasan vazduh

Dizel automobili i grejanje na ugalj

U Srbiji postoji mnogo zagađivača koji probleme niti saniraju niti rade na prevenciji. Po pravilu su to fabrike teške industrije. Zahvaljujući toj nebrizi stvara se “sitna prašina”, kako zovu čestice koje se oslobađaju tokom rada fabrika, koja je vrlo štetna za zdravlje ljudi.

Što su čestice sitnije, to su opasnije za čoveka. U Srbiji tom problemu doprinosi upotreba fosilnih goriva, saobraćaj i industrija. Vazduh nije jedini koji je u Srbiji loš. Naime, svi delovi životne sredine su ozbiljno ugroženi. A što je više zagađena životna sredini to su veće šanse da ljudski imunitet oslabi, pa vremenom čovek postane podložniji bolestima i virusima.

Vlada Republike Srbije je u januaru ove godine usvojila, izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine za 2019. godinu, i po njemu, tada, vazduh nije bio zdrav u Valjevu, Kraljevu, Zaječaru i Subotici. Nešto bolje su disali građani u okolini Beograda, Novog Sada, Pančeva, Niša, Bora, Smedereva, Kosjerića i Užica.

pročitajte i kao se u svetu pojedinci bore za kiseonik: Eko toranj koju pročišćava vazduh

Jednako važan štetan faktor su automobili koji troše dizel gorivo. Privredna komora Srbije objavila je da se u Srbiju uveze u proseku 120.000 polovnih dizel automobila. Smatraju nadležni, da to što se u državu uvozi, jeste smeće, te bi trebalo bolje regulisati propise kada se o takvoj trgovini radi.

U par navrata resorni ministri su tražili da se zabrani uvoz vozila euro 3 i euro 4 motorima, iako je 80 odsto automobila upravo sa euro 3 motorima. Međutim, nije se mnogo odmaklo u rešenjima, a subvencije za kupovinu eletričnih automobila su vrlo niske. Te se one kreću 250 do 5.000 evra, dok je najniža cena električnih i hibridnih automobila u Srbiji je oko 20.000 evra.

Ne manje bitni zagađivači su domaćinstva koja koriste stare, neefikasne kotlove na ugalj i drvenu biomasu. Rešenje tog problema ogleda se u, recimo, prihvatljivoj ceni priključka na gas za domaćinstva. Kako je saopštilo Ministarstvo ekologije, troškovi “uvođenja” gasa zavisili su od lokalnih samouprava, a dostizali su i cenu od 200.000 dinara.

Briga o “kućnom” vazduhu

Svako od nas može da doprinese zdravijem vazduhu. U nastavku par saveta šta ne treba da se radi, kao i šta sve utiče na vazduh u kućama:

1. Osveživači vazduha ( sprejevi, neutralizatori neprijatnih mirisa i strujni osveživači vazduha) ne eliminišu neprijatne mirise, oni samo maskiraju. A mnogi od njih još dodatno loše utiču, jer sadrže toksine/ štetne hemikalije kao što su etanol, formaldehid i fenol. One mogu da izazovu osipe, glavobolje, ali i da dovedu do asmatičnih napada.

2. Prema Agenciji za zaštitu životne sredine, sveće od parafinskog voska su najveći zagađivači vazduha u životnom prostoru. Zato se preporučuje upotreba sveće od pčelinjeg voska, koje su 100 odsto prirodne.

3. Kandila i mirisni štapići mogu zagaditi unutrašnji vazduh. Na toj listu zagađivača se nalaze još i buđ, dlake i peruti od kućnih ljubimaca, duvanski dim i peći na drva.

Međunarodni dan sreće se, od 2013. godine, obeležava 20. marta. Pa u to ime, Srećno!

Po definiciji sreća je fenomen, koji predstavlja zdravu pozitivnu energiju. Ona nam definiše život, a sastavljena je od dobrih i loših iskustava. Naša sposobnost da u nečemu uživamo ili ne, određuje i našu sreću. Naučnici tvrde da se sa godinama ljudi fokusiraju na lepe stvari, događaje, koji su im mamili osmehe, zaboravljajući tužne, jer život je kratak da bi ga punili toksičnim stvarima i nepotrebnim brigama.

Sposobnost da pronađemo nešto pozitivno u svakodnevnici, je preduslov za sreću. Nauka kaže i da nam je u genima zapisan preduslov za istu. Naime, oko 60 odsto sposobnosti da budemo srećni nosimo u genima, dok preostalih 40 odsto zavisi od čovekovog izbora. U svetlu ovih informacija, rečenica sreća je u našim rukama je i medicinski potvrđena.

Put do sreće nije isti za sve, a psiholozi kažu da ga možemo pronaći, ako posmatramo, a zatim i analiziramo osećanja koja su nam se javila nakon gledanja/slušanja/učestvovanja… u nekom događaju/pojavi/situaciji.

Nauka je objasnila i ko ne može biti srećan. Pa tako srećan čovek nije onaj koji ne može biti zadovoljan nesavršenim, koje zaglavljen u prošlosti ponavljajući pitanje, poput, “šta bi bilo, da je bilo?”. Srećna osoba nije ni ona koja se upoređuje sa okolinom i drugima, ali i koja komplikuje stvari.

Grčki filozof Aristotel je objasnio da sreća nije trenutna niti prolazna, ona je cilj. Tačnije, ona nije stanje, već proces, te je ne treba mešati sa zadovoljstvom.

pročitajte još i : Pozitivna psihologija: Kako biti srećan?

Finci, opet, najsrećniji

Građani nordijski zemalja ponovo su u vrhu najsrećnijih ljudi. Po četvrdi put Finska je najsrećnija zemlja na svetu. Iza nje su Danska, Švajcarska i Island, dok je Srbija zauzela 48. mesto.

Srećnu državu čine srećni građani. Te su tako stanovnici u 150 zemalja sveta odgovarali na pitanja u proteklih godinu dana, a u vezi sa standardom, ličnim slobodama, korupcijom…

Ujedinjene nacije od 2012. Godine koriste ankete Galupa kako bi došli do krajnih rezultata. U objašnjenju se navodi da je traženo da ljudi opišu svoja subjektivna osećanja dobrobiti.

Na skali sreće ispred Srbije je Kosovo, na 33. mestu i Slovenija na 29.  Manje srećni, od građana Srbije u regionu su:

Hrvatska – 60. mesto

Bosna i Hercegovina – 64. mesto

Crna Gora – 70. mesto

Bugarska – 78. mesto

Albanija – 94. mesto

Severna Makedonija – 94. mesto.

U vrh liste srećnih država upisali su i Holandija, Novi Zeland, Norveška, Švedska, Austrija i Luksemburg. Nemačka je zauzela 13. mesto, iza koje se nalazi Kanada. Na 56. mestu se nalazi Japan, Rusija je na 76., dok je Kina zauzela 84. poziciju na spisku srećnih država. Najnesrećnije zemlje sveta su Avganistan, Zimbabve, Ruanda, Bocvana,dok sse Indija nalazi na 139. Mestu.

Rad od kuće povećava produktivnost zaposlenih, kao i broj efektivnih sati. To tvrdi jedan kineski naučnik, dodajući i da su mu ispitanici naveli da su manje iscrpljeni, jer ne koriste prevoz do posla. Izbegavajući gužve i nivo stresa im je manji. Jednako bitna je i ušteda vremena i novca.

Fleksibilno radno vreme omogućava da se svi članovi domaćinstva usklade u svojim obavezama. Takođe, zaposlena osoba može da uredi prostor u kojem radi po svom ukusu. Još jedna od prednosti rada od kuće je što “kancelarija” može biti i u parku.

No, uz zve prednosti, ovakav rad nosi i pregrš mana, pa je najvažnije da osoba bude samodisciplinovana i dobro organizovana, jer će se, u protivnom, benefiti, pretvoriti u teret.

Evropljani su, za razliku od Kineza, nezadovoljni i ne smatraju da im je rad od kuće pomogao u profesionalnom napredovanju. Za građane Starog kontinenta, komfor doma jednak je povećanju telesne mase.

Kućno okruženje skreće pažnju, pa vreme brzo prolazi. Lako se od računara može premestiti na kauč, što nije preporučljivo. Mana je i izolovanost. Buka na poslu smeta, ali vremenom samoća u radu biva napornija. Poslovni i privatni život postaju nerazdvojni. Fizička distanca utiče na socijalne veštine i sposobnost komunikacije.

Nutricionisti kažu da ljudi mnogo više jedu kada su pod stresom. I bez pandemije i novonastalih okolnosti, teško je biti disciplinovan kada je hrana u pitanju. Razna ograničenja uticala su na životne navike, koje ljudi teže menjaju. Uznemirenost, anksioznost, manjak kretanja… prati i sve veći unos hrane. Uočeno je da su zaposleni, u poslednjih 12 meseci, u proseku, dobili tri kilograma telesne težine. U porastu ugojenih prednjače Francuzi.

7 veličanstvenih

Biljni napici i etarska ulja lekovitog bilja poboljšavaju mentalne i fizičke sposobnosti. Bilo u šoljici ili u vidu aroma terapije, svakodnevno bi trebalo sebi priuštiti takav tretman. Umiruju nerve i pomažu varenju.

Matičnjak mnogi nazivaju „eliksirom života“. Zbog svog sastava preporučuje se u vidu čaja, a dobar je protiv nesanice, anksioznosti, depresije i napetosti. Koristi se i kod upalnih procesa i pomaže sistemu varenja.

Naziv origano potiče iz grčkog jezika i u prevodu znači “radost planine”, a botaničari tvrde da je to najefikasniji prirodni antibiotik. Njegova antioksidanciona svojstva su jača 42 puta od jabuke. Origano pomaže u stvaranju leukocita, koji organizam štite od patogena. Najbolje ga je konzumirati u vidu kapi.

Eukaliptus se koristi kao sredstvo za iskašljavanje i dobar je u lečenju bolnih sinusa i začepljenog nosa. Treba ga koristiti za čišćenje organizma od toksina i štetnih mikroorganizama koji mogu narušiti zdravlje. Može se praviti čaj od lišća ili koristiti etarsko ulje.

Žalfija/kadulja je još jedna biljka u redu prirodnih antibiotika. Pomalo neprijatnog ukusa koristi se za ispiranje. Naime, ovo je jedna od biljaka koja se kuva kako bi se oslobodila etarska ulja, koja mogu biti teška ljudskom organizmu. Čaj od žalfije se preoručuje najviše do 3 puta sedmično i to isključivo za ispiranje usne duplje. U malim količinama se može dodati mešavinama drugih biljaka i piti kao napitak, ali opet ne više od tri puta sedmično.

Kamilica je najefikasnija u lečenju bolesti respiratornog sistema, poremećaja probave i nervnog sistema. Ova biljka se preliva vrelom vodom i tek kratko ostavi u njoj, jer lako oksidira. Preporučuje se još i za infalaciju, a kapi su odlične za spoljnu upotrebu.

Majčina dušica je izvor esencijalnog ulja bogatog timolom, umiruje napetost i pomaže u čišćenju disajnih puteva. Takođe pomaže varenju, ali i deluje kao blagi analgetik.

Ehinacea spada u red bilja koje najbolje jačaju imunitet. Ehinacea stimuliše imuni sistem, povećava proizvodnju belih krvnih zrnaca, kao i njihovu aktivnost.

Dozvoljeni slatkiš u vanrednim okolnostima

Umesto table čokolade, poslastica prepunih sekundarnih šećera ili nezdravih grickalica, u kućnim uslovima možemo napraviti sjajne slatkiše. Oni ne samo da su zdravi, već umanjuju potrebu za veštačkim zaslađivačima. Poslastica koja ne mora da se peče i ne zahteva veliko kulinarsko umeće:

Torta od šargarepe

potrebno: 220 g naribane mrkve, 400 g urmi, 300 g oraha, 30 g eks. Vanile, 1/4 kašičice soli, 1/2 kašičice cimeta, 3/4 kašičice praha od đumbira, 1 kašičica muskatnog oraščića, 70 g pirinčanog brašna, 50 g groždica.

glazura: 150 g sirovih indijskih oraha,120 ml kokosovog mleka, 30 ml limunovog soka, 40 gr meda.

Priprema: od sastojana (prvi red) napraviti testo. Najpre rendati i blendirati šargarepu, urme i orahe. Zatim dodati ostalo. Masu staviti u dublji sud. Pa preko nje preliti glazuru. Kod glazure je bitno da se prvo potopi indijski orah, kako bi omekšao i oslobodio se opne. U samu tortu može se dodati i javorov sirup.

Savremena tehnologija potisnula je tradicionalne alate, u koje se svrtava, i pisanje rukom. U želji da utvrde, koji je način bolji, pre svega, za ljudsku memoriju, naučnici sa Univerziteta Prinston i Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu sproveli su istraživanje među studentima.

Učesnici istraživanja bili su podeljeni u dve grupe. Jedna je beleške pisala rukom, dok ih je druga “hvatala” kucajući na tastaturi. Ogled je trajao 30 minuta. Nakon toga, ispitanici su davali odgovore na pitanja u vezi sa predavanjem, a na kojem su i beležili teze. Nakon nedelju dana ponovili su isto.

Rezultati su pokazali da je pisanje rukom učinkovitije i manje skreće pažnju. Kucanjem na tastaturi ometa se koncentracija. Međutim, oni koji koriste tastaturu beleže više reči, što je slično “slepom” kucanju.

A opet, veština brzog kucanja ne može da se poredi sa količinom informacija, koju osoba registruje na, u ovom slučaju, predavanju. Tako su studenti, koji su koristili papir i olovku, više zapamtili ispredavanog gradiva, od kolega iz druge grupe. Znači, tvrde istraživači, pisanje rukom poboljšava funkcije mozga.

Tastatura i touch ekrani

Brzina kucanja na touch ekranima, malo je manja od brzine kucanja na tastaturama. Tri tima naučnika iz Finske, Velike Britanije i Švajcarske, tvrde da je brzina kucanja na ekranima oko 70 odsto brzine kucanja na tastaturama. Kako bi do ovog zaključka došli, testirali su 37.000 ljudi iz 160 država.

Osoba u proseku za minut otkuca 36 reči. Dok je najbolji postignut rezultat, u kucanju na telefonu, bio 85 reči. Ovakav rezultat, smatraju naučnici, je posledica i određenih olakšavajućih opcija kao što je auto-korekt. U studiji stoji još i da je za postizanje maksimalne brzine kucanja potrebno koristiti oba palca. Što se tiče klasičnih tastatura, odnosno kucanja na računaru, brzina kucanja iznosi oko 100 reči u minuti.

Najvažniji faktor, koji se tiče brzine kucanja, su godine. Pa su tako mlađi, uzrasta između 10 i 19 godina, prosečno za 10 reči u minuti brži od korisnika starijih od 40 godina. Još je utvrđeno i da oni u dvadesetim godinama, prosečno, koriste telefon oko šest sati, a što takođe utiče na brzinu kucanja.

Deca u eri tehnologije

Kuckanje poruka preko mobilnih telefona jedan je od načina kako se može uticati na finu motoriku kod dece. Međutim, upotreba istih može biti i vrlo opasna, kada se radi o razvoju govora, ali i upotrebi reči iz maternjeg jezika.

U Velikoj Britaniji svako četvrto dete starosti od 18 meseci ne koristi 20 reči, koliko bi minimalno u tom uzrastu trebalo da zna. Dok svako šesto dete ne progovori ni u drugoj godini života. Prema analizi, dečaci prednjače u toj vrsti “lenjosti”. U Srbiji, kažu psiholozi, deca do četvrte godine ne govore pravilno, a veći deo ima problem i sa vokabularom.

Psiholozi razlog za ovako loše rezultate vide u neimanju vremena roditelja da se deci posvete, te iz “zabavljaju” sadržajima preko mobilnih telefona/tableta. Na taj način se ostvaruje pasivna komunikacija, koja ne vodi do razvoja govora.

Iako nam je urođena sposobnost govora, ona se mora razvijati, te je uticaj okoline veoma važan. Gledajući u monitore i ekrane deca se uče da sve rade prstima, te ne iznenađuje ni činjenica da mališani umesto rečima, potrebno traže pokazujući prstima.