Učenici osmog razreda će od iduće školske godine na časovima muzičke kulture obrađivati i pesmu kantautora Đorđa Balaševića. Izdavačka kuća Klet je u udžbenik za osmi razred uvrstila njegovu “Drvenu pesmu”, dok se u nižim razredima učenici bave pesmama “D-mol” i “Devojka sa čardaš nogama”. Ovim gestom Panonski mornar, kako su zvali Balaševića, dobio je zasluženo mesto, bar prema fanovima koji su oduševljene podelili preko društvenih mreža.
Maja Sokolović Ignjačević, jedan od autora Kletovog udžbenika muzičke kulture, rekla je za Euronews, da je Đorđe Balašević jedan od naših najvećih kantautora u oblasti pop muzike, te da mu treba dati na značaju, ali i upoznati mlađe genracije sa njegovim radom.
Prema rečima autorke, ta izdavačka kuća je nastojala da obuhvati popularnu muziku koja je mladima daleka. Ona navodi i da se u knjigama nalaze i dela autora Šabana Bajramovića, Zdravka Čolića, ali i brojnih stranih bendova. Učenici osmih razreda, koji budu koristili njihove udžbenike, imaće priliku da se upoznaju sa gotovo svim žanrovima od džeza, bluza, popa, roka, hip-hopa.
– Naučno je dokazano da kada uvedete deci nešto što je bliže, oni budu motivisaniji za učenje. Veliko je pitanje koliko je deci danas Balašević bliži nego Betoven. To puno zavisi od porodice i muzike koja se sluša u kući – istakla je Sokolović Ignjačević za Euronews Srbija.
Đacima osmih razreda u udžbenicima su preporučene kompozicije za pevanje i sviranje i to pesma Bjelog dugmeta Lipe cvatu i Bajagina Buđenje ranog proleća. Ali i pesme Đorđa Marjanovića, Zvonka Bogdana i numere tamburaša Janike Balaža. Inače, u Kletovom udžbeniku je, za šesti razred (2019.), pesma “D-mol” Đorđa Balaševića, u udžbeniku za sedmi iz prošle godine uvrštena je “Devojka sa čardaš nogama”.
O Balaševiću
Panonski mornar, kantautor Đorđe Balašević umro je 19. februara, od posledica infekcije virusom korona. U istom gradu gde je rođen 11. maja 1953. godine, u Novom Sadu, ove godine je otišao na svoj večni put. Bio je jedan od poslednjih umetnika koji je mogao da napuni bilo koju dvoranu u bilo kom mestu bivše SFRJ. Nikada nije bio član komunističke partije, ali je Jugoslaviju voleo koliko i ona njega – svi narodi i narodnosti su se u njegovim pesmama pronalazili.
“Ima tišina kojih se sećam više nego najlepših reči”
Roditelji su silno želeli da se Balašević okane muzike, da se posveti geografiji koju je i studirao, pa tako, kažu neki izvori, nisu prisustvovali nijednom njegovom koncertu, a on im je uvek čuvao mesta. Odrastao je na Salajci u Novom Sadu, u Ulici Jovana Cvijića (pominje se u njegovoj pesmi “Neki novi klinci”). Pesme je počeo da piše još u osnovnoj školi u kojoj je i maštao da će postati fudbaler.
Muzička karijera
Srednju školu je završio kao vanredni učenik, potom je upisao studije geografije na Prirodno-matematičkom fakultetu, ali nije diplomirao, jer je muzici dao prednost. Godine 1977. sa drugovima iz gimnazije osnovao je grupu Žetva sa kojom je snimio pesmu U razdeljak te ljubim u izdanju RTV Ljubljana, a singl je prodat u 180.000 kopija. Godinu dana kasnije osniva grupu Rani mraz, sa Vericom Todorović. Grupa je imala veliki broj članova, a neki od njih su bili Bora Đorđević i Bilja Krstić. Objavili su: “Kristifore, crni sine”, “Ljubio sam snašu na salašu” i “Oprosti mi, Katrin”, a 1979. godine je sa Biljom Krstić snimio album “Mojoj majci umesto maturske slike u izlogu”, ali i “Sve je dobro kad se dobro svrši”, “Drago mi je zbog mog starog”, “Jedan Saša iz voza”, “Uticaj rođaka na moj životni put”…
Balašević se pojavio u serijama “Poletarac” i “Kost od mamuta”, a na koncertima im je gostovao pesnik Mika Antić. Inače, Balašević je napisao pesmu “Zbog tebe” i poklonio je Zdravku Čoliću. Sa grupom Rani mraz je snimio poslednji album “Odlazi cirkus”, a pored naslovne izdvojile su se: “Priča o Vasi Ladačkom”, “Još jedna gorka pesma”, “Nisam bio ja za nju”, “Menuet”, “Život je more”, “Pa dobro, gde si ti”, “Mirka”, “O, kako tužnih ljubavi ima”, “Ostaje mi to što se volimo”.
Samostalni nastupi
Solo karijeru je započeo 1982. godine i na festivalu u Opatiji je promovisao pesmu “Pesma o jednom petlu”. Glumio je berberina Šacu u seriji Pop Ćira i pop Spira, a devojku koju je oženio, Jucu, glumila je njegova supruga Olivera Balašević. Krajem iste godine je održao prvi koncert u Sava Centru i to će biti tradicija kasnije godinama. Poznavaoci tvrde da 1986. godine počinje najplodniji period Balaševićevog stvaralaštva.
“Zaljubiš se jer je to tebi potrebno, a voliš jer je to potrebno nekom drugom”
Godinu posle je objavio album “U tvojim molitvama” na kojem su bili snimci koncerata, ali jedinu novu pesmu, Samo da rata ne bude snimio je sa decom iz sirotišta “Sonja Marinković” i iz osnovne škole “Đorđe Natošević”. Od 1988. politička elita mu je zamerala svoje “postojanje”, doživljaje Tita, ali sveopštu kritiku koju im je upućivao. I nije pravio razlike među političarima, svi mu jednako bili neprihvatljivi. 1991. godine je snimio je jedan od svojih najuspešnijih albuma Marim ja, a u kome je ispoljio tugu zbog stanja u državi (SFRJ).
Ratna dešavanja
Povukao se iz javnosti ne želeći da ide u rat, jer su vojne vlasti želele da ga pošalju na front. Zbog svoje odluke da ne ide u rat, vlast ga je kaznila tako što su njegove pesme zabranjene na državnom radiju i televiziji. Pesmu Sloboda ne objavljena je 1993. godine, a u tom ratnom periodu i ludilu koje je pratilo dešavanja na ovim prostorima, objavio je album Jedan od onih života sa pesmama: “Ja luzer”, “The Last Marsh”, “Krivi smo mi” (Putuj Evropo), “Posvađana pesma” (Izvini), “Provincijalka”, “Portret mog života”, “Stari laloški vals”…
“Neke se pobede dobijaju na juriš!”
Kritikovao je ratne tragedije, a zbog svojih stavova imao je velikih problema. Za vreme sankcija uzeo je slovensko državljanstvo i protivio se politici Slobodana Miloševića, a bio je ambasador dobre volje Visokog komesarijata UN za izbeglice. 2000. godine, posle duže pauze, je snimio album Devedesete, posvećen izgubljenom vremenu, generacijama i svemu što je smatrao lošim u prethodnih deset godina. Učestvovao je u promenama – 5. oktobra, da bi se 2001. godine vratio prvobitnom motivu svojih pesama – ljubavi.
Film
Napravio je novu verziju pesme “Priča o Vasi Ladačkom” i to za potrebe filma “Kao rani mraz”. Film je snimio sa svojom porodicom: Đorđe je uradio muziku i scenario, ćerka Jovana je tumačila ulogu Male Vidre, supruga Olivera je bila producent i Baronica Belesin, druga ćerka, Jelena je bila reditelj i konsultant na scenariju, a sin Aleksa je dobio ulogu Ace. Uz članove porodice, u filmu su se pojavili glumci Mira Banjac, Rade Šerbedžija, Vojin Ćetković, Nikola Đuričko… Porodica se odrekla honorara, kako bi uštedeli, ali su sve saradnike pošteno isplatili. Film je premijerno prikazan 19. aprila 2010. godine u Novom Sadu.
“Nijedna žena nije toliko skupa da je ne bi mogao iskrenom ljubavi kupiti. Ali ni toliko jeftina da se proda za šaku laži”
Za svoj rad je dobio brojne nagrade, među kojima su: Nagrada punoletstva, Oktobarska nagrada Novog Sada, Estradna nagrada Jugoslavije, nagrada za literarni doprinos u području estrade na Domanovićevim danima satire, nagrada Todor Manojlović za poseban umetnički senzibilitet… Poznavaoci veruju da je njegov život dobio suštinu i formu nakon što je upoznao svoju suprugu Oliveru, koja je iz Zrenjanina došla na studiranje u Novi Sad. Sa sobom je nosila stipendiju, jer je bila istaknuti sportista, olimpijski kandidat i reprezentativka u gimnastici.
Ljubavna priča
Pričao je sam Balašević, da je Olivera bila siromašna i da je živela sa majkom u teškim uslovima, za razliku od njega koji je bio razmaženo “dete kome su roditelji bili u inostranstvu, a kojeg su sa 18 godina pustili da živi sam i da vozi kola”. Njihova ljubavna priča je mnogima inspiracija, iako su se posvađali oko životnih principa čim su se upoznali. Međutim, osvojila ga je nakon što joj je “pričuvao šnale” kako bi izvela salto. Na letovanju u Umagu shvatio je da mu nedostaje. Zaprosio ju je preko telefona. Olivera nije stigla da odgovori, jer je Balašević seo u golf i vozio do Zrenjanina.Par se venčao 1981. godine. Za velike praznike, letnje i zimske odmore Balašević nije nastupao, jer je vreme provodio sa svojom porodicom, najpre troje dece, suprugom, a kasnije i unukama.
“Ljudi su kao školjke – moraš ih otvoriti na hiljade da bi pronašao biser”
