U Srbiji u zvaničnoj upotrebi su i latinično i ćirilično pismo, a prema rečima Ivana Klajna – lingviste i akademika, jedno od ta dva pisma postaće arhaično.
– Ćirilica neće nestati u potpunosti, ali joj preti opasnost da postane arhaično pismo – rekao je Klajn.
S obzirom na to da rezultati istraživanja koji je sprovela firma “Open source” pokazuju da 47 odsto stanovnika naše države koristi latinicu, a 36 posto piše ćirilicom, jasno je da je latinično pismo danas rasprostranjenije.
Ivan Klajn obašnjava da postoji više faktora koji su uticali na to da upotreba ćirilice bude u konstantnom opadanju. Jedan faktor je istorijski i, prema rečima Klajna, počeo je da se dešava još 1918. godine kada je, nakon Drugog svetskog rata, Srbija bila deo jedne države u kojoj je pismo većine bila latinica, što se proširilo u na Srbiju. Drugi faktor pripada današnjem vremenu, a uključuje i obrazovanje i savremenu tehnologiju kao deo svakodnevnice, ali i državu i njeno ophođenje prema ćiriličnom pismu.
Istraživanja pokazuju da srednjoškolci danas više koriste latinicu, s obzirom da je ona nužna za engleski i druge strane jezike koji se uče u školama, deo je matematike, hemije, rada na računaru a koristi se i u kucanju SMS poruka koje jedan od najčešćih načina komuniciranja.
– Država bi morala da preduzme ozbiljnu akciju kako bi sačuvala ćirilično pismo, ali ona nije zainteresovana za to. Svi javni spisi i zvanični dokumenti bi trebalo da budu na ćirilici – smatra naš lingvista.
Škola ne može da se izbori sa tim što mladi koriste latinicu mnogo više nego ćirilicu, ne može da natera đake da pišu čiriličnim pismom, sem kada to zahteva plan i program. Istraživanje “Open source”-a pokazuje da mladi između 20 i 29 godina čak 47 posto više koriste latinicu od čirilice.
– Kada bude stajalo u zakonu da svaki javni tekst mora da bude napisan ćirilično (od književnih dela, preko časopisa, do natpisa na izlozima prodavnica i slično), vremenom će se i mladi vraćati ćirilici. Škola ne može da se izbori za ćirilicu ako je izvan nje latinica na svakom koraku. Udžbenici su ćirilični, osim stranih jezika. Ipak, đaci pišu uglavnom latinicom, kako su navikli u osnovnim školama – ističe profesorka srpskog jezika i književnosti Katarina Đurić Pešić.
Pavle Đokić, vlasnik i direktor „Open soursa“, istraživačke agencije koja je specijalizovana za prikupljanje podataka u regionu Jugoistočne Evrope, kaže da je i istraživače ove firme iznendila tolika prednost latinice u odnosu na ćirilicu kod stanovnika naše države.
– Ćirilicom se još jedino više piše u regionu istočne i južne Srbije. U svim ostalim regionima preovlađuje latinica. Posebno je izražena njena „prevlast“ u Beogradu. Ovde latinicom češće piše čak 61,6 odsto stanovništva. Koliko tehnološki napredak utiče na korišćenje jednog ili drugog pisma možemo primetiti ako posmatramo korisnike interneta. Čak 28,5 odsto njih koriste više latinicu od ćirilice, dok ispitanici koji nisu na internetu daju prednost ćirilici. Jednostavno, u savremenom svetu komunikacije, bez latinice se ne može – rekao je Đokić.
U istraživanju učestvovali su stanovnici iz svih krajeva naše zemlje. Njih 1.011, godina između 12 i 75 , deo je statistike koja pokazuje da se u seoskim sredinama koriste oba pisma, da je malo zastupljenija ćirilica samo u južnoj i istočnoj Srbiji, kao i da stanovnici starosti od 70 do 75 godina većinom (60%) koristi gotovo isključivao samo ćirilicu.
Izvor: Danas
