Raspisan je konkurs za kreativne volontere koji organizuje poslovni sistem “Đuro Salaj”. Svi koji imaju stručno obrazovanje za rad u školi stranih jezika, u centru za obrazovanje, kao i u sektorima za umetnost i kulturu, turizam i ugostiteljstvo, i pritom žele da steknu iskustvo mogu da se prijave do 17. januara 2015. godine.
Prijave se mogu poslati na mejl adresu – [email protected], poštom na adresu “Đuro Salaj” AD Nemanjina 28 11000 Beograd, a na konkurs se može prijaviti i lično.
Kontakt telefon je 011/ 362-17-87 a više informacija nalazi se i na sajtu “Đuro Salaj”.
Kandidati koji prođu u uži izbor biće obavešteni i pozvani na intervju.
S obzirom na to da su deca u školskom uzrastu u razvoju i troše puno energije, kako fizičke tako i psihičke, ishrana mora da prati njihov tempo života, aktivnosti i potrebe. Kako bi lakše obavljalo svoje dnevne zadatke, deca ne smeju biti gladna duži vremenski period jer im to značajno smanjiti koncentraciju, sposobnost da ređavaju probleme, ali i da koordinišu mišiće.
Naravno, svako dete ima drugačiji tempo, pa samim tim i potrebe su im drugačije. Takođe, energetske potrebe deteta se menjaju u zavisnosti od brzine rasta i aktivnosti u toku dana.
Ishrana školske dece mora da sadrži posebne namirnice. Poželjne su namirnice bogate kalcijumom – mlečni proizvodi, tamno zeleno lisnato povrće – jer su one gradivni element kostiju i zuba. Namirnice sa vitaminom A, C i D održavaju optimalan nivo odbrambenog mehanizma, a dodatni izvor vitamina D je i izlaganje sunčevoj energiji i mleko obogaćeno vitaminom D, dok se vitamini A i C nalaze u voću i povrću.
Kalijum pomaže mišićima da normalno funkcionišu a pomaže i sprovođenju nervnih impulsa. Kalijum se nalazi u mlečnim proizvodima. Jedna čaša mleka ili jogurta ili 30 grama sira zadovoljavaju potrebu za proteinima i kalcijumom za jadan dan svakom detetu kako bi se pravilno razvijalo i raslo.
Voće i povrće kao deo zdrave ishrane
Raznolika hrana koja uključuje voće i povrće jako je bitna. Samo jedan komad voća ili šolja bobičavog voća, kao i sveže povrće imaju dovolju količinu biljnih vlakana koji održavaju čist i prohodan probavni trakt, reguliše nivo šećera koji se nalaze u krvi, čiste telo od toksina i podpomažu rad probave i creva.
Unošenjem ovolike količine voća i povrća biće zadovoljena i količina vitamina C koji je potreban telu jer deluje na funkciju centralnog nervnog sistema, učestvuje u građenju krvi i ima ulogu antioksidanta, vezuje slobodne radikale i sprečava teška oboljenja organizma, pojačava funkciju jetre, omogućava usvajanje gvožđa u creva.
Ono što ne bi trebalo da se zaobiđe kada je užina u pitanju jesu žitarice – hleb, keksići, galete. Zahvaljujući njima organizam ima dovoljno energije za funkcionisanje mišića i mozga.
Kako ne bi došlo do disbalansa eloktrolita koji utiče na hidrataciju tela, krv i njenu kiselost važan je i dovoljan unos tečnosti. Takođe, dovoljno tečnosti je bitno i za kvalitetnu neuro i mišićnu funkciju. Telo, prilikom fizičke aktivnosti, gubi određenu količinu elektrolita, a oni su neophodni kako bi mnogi fiziološki procesi u organizmu funkcionisali kako treba.
Kako do zdrave užine?
Najbolje je kombinovati više različitih tipova namirnica – mlečne proizvode, voće, povrće, ugljene hidrate… Čak i naizgled isti obrok može biti drugačiji svaki put. Na primer – sendvič svaki put može da bude napravljen od drugačijeg hleba.
Objasniti detetu šta je dobro i šta treba da jede svaki dan – voće, povrće i mlečne proizvode, a šta bi trebalo jesti samo ponekad – slatkiše i grickalice. Kako bi zainteresovali decu da jedu zdravu hranu, treba ih namamiti različitim bojama i biti kreativan u serviranju hrane.
Spremanje užine koju će deca poneti u školu jeste bitno, ali bez obzira da li dete ide ujutru ili popodne u školu ne bi smelo da krene bez doručka, odnosno ručka. Na osnovu tog obroka trebalo bi planirati i šta će dete jesti kao užinu u školi.
Važno je unositi različite vrste namirnica
Primeri za užinu:
– Voće, sendvič sa šunkom ili sirom ili kuvanim jajima i rendanom šargarepom, jogurt.
– Voće, pita sa sirom ili mesom sa štapićima kelerabe, jogurt.
– Voće, kukuruzna proja sa sirom i štapićima paprike, jogurt.
– Voće, pita sa višnjama ili bundevom, mleko.
– Voće, hladna salata (testenina, tunjevina ili pileće meso, razno kratko obareno povrća), jogurt.
– Voće, štanglica od žitarica i semenki, jogurt ili mleko.
– Voće, šaka orašastog i suvog voća, jogurt ili mleko.
Ishrana se razlikuje kako zbog različitih aktivnosti dece u toku dana, tako i u zavisnosti od uzrasta. Decu u nižim razredima lakše je kontrolisati, dok su deca u višim razredima već izazov.
Oni u ovom periodu ulaze u pubertet, pa između ostalog postavljaju sebi pitanje da li je moderno nositi užinu od kuće? To može biti prepreka ukoliko njihovi vršnjaci ipak kupuju užinu u obližnjim “fast food” restoranima ili pekarama u blizini škole. Međutim, ukoliko im je usađena navika da od malena razmišljaju o pravilnoj i zdravoj ishrani, neće im biti problem da nose užinu od kuće jer će biti svesni da je to bolja opcija.
Deca u pubertetu počinju da razmišljaju i o svom izgledu pa se zbog toga mora obratiti pažnja da se njihova briga o ishrani ne pretvori u izgladnjivanje kako se ne bi ugojili ili kako bi smršali. Pozitivan primer bi trebalo da daju roditelji ali i nastavnici.
Kako da školskoj deci u višim razredima zdrava užina bude primamljivija?
Pre svega, decu u višim razredima treba posmatrati kao odrasle osobe i tako razgovarati sa njima. Ukoliko im na taj način objasnite šta znači zdrava hrana i koliko grickalice, slatkiši i brza hrana mogu loše da utiču na organizam, oni će to pre prihvatiti nego ako im se to bez reči bude nametalo.
Trebalo bi dozvoliti detetu da samo odabere namirnice za užinu, jer će na taj način osetiti da se njihove želje i potrebe uvažavaju i da se njihovo mišljenje poštuje. Tako će razviti i naviku da se i kasnije samo brine o svojoj ishrani koja pre svega treba da bude zdrava.
Predavanja o zdravoj ishrani u školama jedan je od načina da deca još bolje razumeju važnost zdrave hrane, ali i da se u “trend” zdrave ishrane uključi što veći broj učenika.
Koliko god da je bitno održati standard što se tiče pravilne ishrane, dozvoljeno je da povremeno malo popustite u tome i dozvolite detetu da jednom nedeljno pojede i nešto što nije “preporučljuvo”.
Ponekad je teško naučiti decu da steknu zdrave navike kako bi im život bio kvalitetniji, ali treba imati na umu da su roditelji prvi uzor deci. S obzirom na to, trebalo bi da oni svojim primerom pokazuju da to što se od dece “zahteva” nije nikakva vrsta kazne nego da je to dobro kako za njih tako i za roditelje, pa tako roditelji ne bi trebalo da nude deci nešto što ni oni ne vole ili da ih teraju da poštuju neke “obaveze” koji ni oni sami ne poštuju.
Na isti dan u razmaku od 51 godine, 25. decembra, svet je ostao bez četiri umetnika koji predstavljaju ikone u različitim sferama umetnosti.
Čarli Čaplin
Čarli Čaplin (1889-1977), britansko-američki filmski glumac, scenarista, režiser i producent, kao jedan od najvećih umetnika u istoriji filma, kreator je lika simpatične skitnice koji ga je i proslavio i načionio ga prvom filmskom zvezdom.
Čaplin je u Ameriku otišao 1910. godine i tamo snimio svoja prva dva nema filma koji nose nazive “Keystone Was Making a Living” i “Kid Auto Races at Venice”. Veliki uspeh tridesetih godina doneli su mu filmovi “Mali lutalica” i “Zlatna groznica”.
On je prvi smimio film sa muzikom i zvični efektima (1931. godine), a nakon toga je komponovo muziku za mnoge stare, neme filmove.
Nakon 1945. godine filmovi koje je Čaplin snimao bili su najčešće sa političkim temama koje su bile obrađene na satiričan način. Talas takvih filmova pokrenut je 1937. godine kada je snimio film “Veliki diktator” gde je ismejao Hitlera i Musolinija.
Svojim filmovima Čarli Čaplin je “zaradio” zabranu odlaska u Ameriku jer je imevao i američke političare. “Kralj Njujorka” bio je zabranjen u SAD-u više od 15 godina.
Njegovo stvaralaštvo čini 75 kratkih i dugometražnih filmova čime je 1972. godine zaluženo dobio Oskara za životno delo, a tri godine kasnije od kraljice Elizabete druge dobio je čin viteza, kao jedan od najzaslužnijih građana Velike Britanije.
Čaplinov privatni život bio je veoma buran. Imao je puno ljubavnih afera, a iz četiri braka (supruge su mu bile po više od 30 godina mlađe od njega) imao je desetoro dece.
Lik koji ga je proslavio – Čarli Čaplin kao skitnica
Huan Miro (1893-1983), španski slikar i vajar, zasluženo je na mestu jednog od najvećih umetnika nadrealista. Njegov stil zasnovan je na spontanom registrovanju formi koje evociraju podsvesne predstave primarnih i elementarnih vitalnih stanja, a njegova slikarska sredstva su crtež i mrlja. Najveća inspiracija bila mu je noć, mesec, zvezde i žene.
Huan Miro, španski slikar i vajar
Miro se školovao u Barseloni, dok je u prestonici Francuske stvorio svoja najveća dela. Učestvovao je u Španskom ratu na strani revolucionara, a u tom periodu je uradio i seriju plakata. Za vreme Drugog svetskog rata bio je u Barseloni, a duboku starost dočekao je na Majorci.
Pored toga što je bio slikar i vajar, Miro je bio talentovan pesnik, keramičar, a njegovi kostimi bili su deo Ruskog baleta.
Nadrealizam Huana Miroa
Din Martin (1917-1955) bio je američki pevač i zabavljač. Svoju početnu slavu stekao je sa Džerijem Luisom sa kojim je snimio 18 filmova.
Din Martin – ikona pop muzike 50-tih i 60-tih godina 20. veka
Tokom svoje glumačke karijere tumačio je likove u vestern i kriminalističkim filmovima – “Artisti i modeli”, “Holivud ili propast”, “Rio Bravo”, “Četvoro za Teksas”…
Kao ikona popularne muzike pedesetih i šezdesetih godina, Din Marin – glumac i komičar, ostao je poznat i po pesmama koje su bile (i ostale) hitovi – “Memorioes Are Made Of This”, “That’s Amore”, “Everybody Loves Somebody”, “Mambo Italiano”, “Sway”, “Volare” i “i Ain’t That A Kick In The Head?!.
Džejms Braun – najuspešniji soul i bluz pevač
Džejms Braun (1933-2006), sa svojih 98 hitova za 40 godina karijere jedan je od najuspešnijih pevača soula i bluza. On je postavio rekord jer su se svi ti njegovi hitovi našli na “Bilbord Top 40” listi, što niko drugi nije uspeo.
Od 98 hitova na Bilbordovoj listi, čak 17 je bilo broj jedan, ali to su uspeli da nadmaše Stivi Vonder i Luis Džordan, a Areta Frenklin je uspela da dostigne taj isti broj – od 17 broj jedan hitova.
Džejms Braun jedan je od uticajnijih ličnosti u popularnoj muzici 20. veka, a prepoznatljiv način pevanja i neponovljiv ples svrstali su ga, pored Elvisa Prislija i Boba Dilana u najbitnije pojave muzičke industrije SAD u drugoj polovini 20. veka.
Microsort je prijavio pantent kojim opisuje funkcionisanje sistema koji će omogućiti da se za kucanje koristi pogled umesto pristiju.
Ovaj patent je namenjen pre svega onima koji ne mogu da koriste ruke, kako bi im bilo omogućeno kucanje. Kompanija Microsoft planira da ovaj patent, u poređenju sa ranijim pokušajima, bude brži i da mu ceo proces traje kraće.
“Prikupljanjem svih pravaca pogleda od početka unosa do signala da je unos završen, a zatim obradom svih podataka, čitave reči ili rečenice bi mogle da se isporučuju odjednom. To bi korisnicima moglo da omogući da se na svakom slovu zadržavaju veoma kratko”, piše u patentu.
Beogradski autorski rok festival (BARF) počinje u petak, 26. decembra u Domu omladine Beograda (sala Amerikana).
Na ovom, četvrtom po redu BARF-u učestvovaće 12 bendova koji su, od 70 prijavljenih, od strane žirija odabrani da nastupaju.
Revijalni deo predstavlja nastup bendova koji su se istakli u toku 2014. godine – The Chulirians (najmlađu autorski rok bend u Srbiji), Vibrator u rikverc (najbolji ženski autorski rok bend) i Artan Lili (koji su imali najbolji debi album).
Bendovi / finalisti na četvrtom BARF-u su: Smiler, Echo Ega, Revolt, SuperHeroj, The Legatees, Huti Ota Tre, Velar, Aurium, Plutonia, Wolfram, Dingospo Dali i Random.
Udruženje rok muzičara Srbije dodeljuje 80.000 dinara kao prvu nagradu na ovom takmičenju, druga nagrada je 40.000 dinara koju dodeljuju Prava interpretatora, dok je treća nagrada 25 sati snimanja muzičkog materijala koje je obezbedio muzički studio Mašina 23.
Pored ovih glavnih nagrada, biće uručene i specijalne nagrade – učešće na danima srpske kulture u Istri koje dodeljuje Umetnička grupa Arte, a svi bubnjari/finalisti BARF-a dobiće komplet palica za bubnjeve firme Stunner.
Po ceni od 250 dinara, karte za Beogradski autorski rok festival (BARF) mogu se kupiti na blagajni Doma omladine Beograda.
Izložba o modernizaciji svakodnevnog života u socialističkoj Jugoslaviji pod nazivom “Nikad im bolje nije bilo?” svečano se otvara 27. decembra u 13 časova u Muzeju istorije Jugoslavije (MIJ).
Fenomen svakodnevnice, slobodnog vremena i dokolice u Jugoslaviji biće prikazan na ovoj izložbi koje se simbolično otvara na nekadašnji Dan pionira.
Rezultati istraživanja, koje je trajalo od 1950. do 1990. godine, činiće izložbu “Nikad im bolje nije bilo?”. Biće izloženo preko 200 predmeta, 400 fotografija i 26 video klipova koji predstavljaju svedočanstvo o životu u socijalističkoj Jugoslaviji.
Autorka izložbe je kustoskinja MIJ Ana Panić, a u ovom projektu su joj pomogli dr Igor Duda, predavač istorije na Odsjeku za povijest Sveučilišta Jurja Dobrile u Puli i jedan od osnivača Centra za kulturološka i povijesna istraživanja socijalizma i dr Ivana Dobrivojević, naučna saradnica na Institutu za savremenu istoriju.
Deo izložbe biće i muzejska, bibliotečka, arhivska i filmska građa iz institucija iz Srbije i regiona.
Izložba će biti interaktivnog karaktera pa će svi koji imaju neke predmete iz perioda socijalističke Jugoslavije moći da ih ponesu na izložbu i podele sa svim prisutim svoje sećanje na taj period ili da kreiranjem sadržaja i komentarisanjem na društvenim mrežama doprinesu izložbi.
“Nikad im bolje nije bilo?” za cilj ima da se pronađu odgovori na pitanja – da li su Jugosloveni pronašli blagostanje; kako su ga, kada i zašto izgubili; kakav je bio sistem obrazovanja; kakav je bio društveno-kulturni život; u kojim segmentima života se video modernizacijski skok?
Iako je izložba namenjena širokoj drupi, pre svega važno je da mlađe generacije, bez ličnog sećanja, dobiju priliku da steknu pravu sliku o Jugoslaviji.
U okviru izložbe biće i pratećeg programa koji uključuje dečije radionice, pozorišne predstave, projekcije filmova, predavanja.
Britanski i nemački vojnici su na Božić 1914. godine objavili nezvanično primirje kako bi izašli iz rovova i našli se na ničijoj zemlji. Tada su u miru proslavili ovaj praznik zajedničkim pevanjem božićnih pesama, razmenjujući poklone, a odigrali su i fudbalsku utakmicu.
“Da sam to video u bioskopu, zakleo bih se da je nameštaljka”, napisao je u pismu svojoj majci poručnik Edvard Hjuls 25. decembra 1914. godine.
Ovaj događaj, koji predstavlja pobedu ljudskosti nad krvoprolićem i nasiljem, proslavljen je u Velikoj Britaniji, iako su neki britanski vojnici bili kažnjeni zbog “druženja sa neprijateljem”, ali to je manje poznata istorijska činjenica.
Božić 1914. godine bio je jedini dan za vreme Velikog rata koji su vojnici proveli van rovova i u primirju sa neprijateljom. Naredna tri Božića su, zbog odluke generala da se spreči “zbližavanje” sa neprijateljskom vojskom, provedena u ratovanju kako se ne bi “izgubio borbani moral”.
Ukoliko primetite da vaše dete u nekim situacijama uopšte ne pokazuje emocije, nema osećaj krivice ili ignoriše vašu pažnju i nežnost, to može da znači da ćete možda uskoro imati vrlo agresivno i nasilno dete.
Istraživanja pokazuju da se već na detetu do tri godine može videti da li je potencijalno nasilne naravi. Praćenjem ponašanja u najobičnijim situacijama u toku dana mogu se primetiti prvi znaci nasilnog ponašanja.
Trebalo bi da tražite stručnu pomoć ukoliko primetite da vaše dete ima problema sa kontrolom negativnih emocija koje su reakcija na, na primer, vaše odbijanje da mu date čokoladu. Takođe, ukoliko vaše dete ima problem sa iskazivanjem emocija ili ignoriše vaše iskazivanje nežnosti prema njemu, to je potencijalni pokazatelj nasilne prirode u budučnosti.
Postoji, kako naučnici kažu, normalan nivo agresije koji deca iskazuju, ali upravo stalna razdražljivost i odsustvo emocija mogu biti pokazatelj da dete ipak ima problem.
Vikimedija Srbije organizovala je takmičenje u pisanju članaka iz oblasti astronomije i astronautike. Takmičenje je otvoreno 21. decembra, a 21. januar u 23.03 časova je krajnji rok za predaju radova.
Takmičari imaju slobodu kada je izbor teme za članak u pitanju. U obzir dolaze: osnovni pojmovi iz ovih oblasti, astronomski objekti, svemirske letilice i rakete-nosači, istorija astronomije i astronautike, značajne astronomske i astronautičke knjige i časopisi, etnoastronomija, biografije ljudi koji su zaslužni za postojanje određenih pojmova, objekata i teorija vezanih za ove oblasti.
Takođe, u obzir se uzimaju i tekstovi koji se bave planiranim a nenapravljenim svemirskim letilicama, pretpostavljenim a neotkrivenim astroomskim objektima i tome slično.
Ono čega se takmičari moraju pridržavati jeste forma u kojoj tekstovi moraju biti, a to podrazumeva enciklopedijski stil pisanja sa navođenjem izvora, odnosno da budu u skladu sa politikama i smernicama koje Vikipedija održava.
Takmičari mogu i, umesto da napišu ceo članak, da već postojeći prošire gde će postojeći članak poslužiti samo kao osnova. U tom slučaju žiri će proceniti koliko je takmičar doprineo starom članku i na osnovu toga oceniti rad.
Ocene se dele, nakon pregledanja članaka, visinom od 1 do 10, ali član žirija može dati i 0 bodova ukolliko misli da članak uopšte ne zadovoljava uslove takmičenja.
Žiri će se sastojati od tri Vikipedijanca koji su izabrani od strane Vikimedije Srbije i oni su jedini koji neće moći da učestvuju u ovom takmičenju.
Takmičari mogu biti svi registrovani korisnici Vikipedije, svi učesnici će biti nagrađeni, a za pobednika će se proglasiti onaj učesnik koji dobije najviše bodova od žirija.
Prijave traju dok traje i takmičenje – do 21. januara u 23.03 časova.
Sva pitanja vezama za odabir teme, reference ili bilo šta drugo vezano za takmičenje možete postaviti mejlom na adresu [email protected]
Otvoren je konkurs za studente osnovnih i master studija u oblasti kompjuterskih nauka, fizike, matematike i inžinjerstva za letnji studentski program u okviru CERN-a.
Otvorena labotatorija traje 2 meseca, na program obuhvata rad na naprednim IT projektima. Studenti koji žele da se prijave moraju poznavati engleski, a francuski jezik će se uzimati kao prednost, dok je nužno da su studenti pre prijave završili bar tri godine studija ili će diplomirati do leta 2015. godine.
Stipendija koju će dobiti učesnici ovog programa pokriva troškove puta, zdravstveno osiguranje i džeparac od 90 CHF dnevno tokom trajanja programa.
Za prijavu je potrebno poslati: CV, bar jednu preporuku od strаne profesorа sа univerzitetа, motivaciono pismo i izjavu a univerziteta o narednoj godini.
Rok za prijavu je 28. februar 2015. godine, dok će se na rezultate selekcije čekati do kraja aprila 2015. godine.
Mogući dаtumi borаvkа su:
od 22. junа do 21. аvgustа 2015.
od 29. junа do 28. аvgustа 2015.
od 6. julа do 4. septembrа 2015.
Kako bi se prijavili za program Otvorene laboratorije, morate se registrovati.
Više o programu Otvorene laboratorije možete pronaći sajtu CERN -a.
