Početna Blog Strana 75

Sezonsko voće za zdrav imunitet!

Svako godišnje doba nudi određeno voće koje je zdravo i potrebno.

Tokom leta u ishranu uključite sezonsko voće poput lubenice, dinje, kajsije, breskve, maline i šumskog voća.

Benefiti sezonskog voća

Stručnjaci ističu pozitivne karakteristike ovog voće. Naime, nektarine su odlične za zaštitu kože od štetnog sunčevog zračenja, dok kajsije pomažu kod zatvora, a lubenica čuva srce.

Tokom letnjih meseci preporučuje se ishrana bazirana na unosu velike količine vode, voća i povrća.

Lubenica

Lubenica pored potrebnih nutrijenata sadrži i 95 odsto vode. Konzumacija lubenice pozitivno će uticati na regulaciju probave i sprečiće dehidrataciju.

Istraživanja su pokazala da lubenica pored toga što sadrži najviše antioksidansa, ukoliko se uključi u ishranu, reguliše težinu i smanjuje rizik od oboljevanja od dijabetesa i srčanih bolesti.

Dinja

Stručnjaci preporučuju dinju u slučaju gubitka tečnosti, kroz znojenje. Kako je bogata vitaminom C i beta-karotenom, odlična je namirnica za zdravu kožu i ten. Takođe, reguliše krvni pritisak.

Breskva

Breskva će zadovoljiti potrebu za slatkišima i stvoriće brz osećaj sitosti. Bogata je C vitaminom i odlična za probavu.

Kajsije

Kajsije su odličan izvor gvožđa, vitamina C, beta karotena, kalijuma i vlakana. Regulišu probleme probave i zatvora. Takođe, pomažu organizmu u odbrani od bakterijskih infekcija i štite kožu.

Maline

Maline predstavljaju jedan od najboljih izvora vlakana. Sadrže visok nivo vitamina B, C, gvožđa i bakra, ali i antocijanina i štite od ćelija slobodnih radikala. Niskokalorične su, odlične za probavu i deluju protivupalno.

Na današnji dan – 13. avgust

Dogodilo se na današnji dan – 13. 8.

Nastavi

Generacija koja je i “analogna” i “digitalna”

Poređena radi današnji četrdesetogodišnjak ima više posla, manju zaradu i veće troškove života, u odnosu na njegove roditelje u tim godinama. Ove godine najstariji milenijalci pune 40 godina i, u većini, mnogo njih se tek skoro skućilo ili dobilo decu.

Međutim, ovo je jedinstvena generacija koja zna i šta su dobra, ali i loša vremena, jer su u neprekidnoj ekonomskoj krizi. Ljude ovog godišta  izdvaja od ostalih i to što je i “analogna” i “digitalna”. Kako piše portal Biznis i finansije, zato predstavljaju most između predhodnih i novih generacija, a zahvaljujući načinu razmišljanja i prihvatanju vrednosti.

Pripadnici generacije “milenijalaca” sada imaju između 25 i 40 godina. Milenijalci se u medijima najčešće prikazuju kao mladi ljudi koji su opsednuti “selfijima”, troše previše novca na tost sa avokadom i ostale pomodnosti, ali ta slika je daleko od stvarnosti, ističu analitičari Istraživačkog centra Pju.

Manja zarada, a veći troškovi

Finansijsku krizu u SAD, koja se desila 2007. godine, današnjeg četrdesetogodišnjaka dočekala je u njegovoj 26 godini. I umesto da se u tim godinama bore za svoje mesto, oni su, na početku svoje karijere, bili “zakucani” svetskom krizom i postali njene najveće žrtve. Kako navode u analizi, ušli su na sumorno tržište rada koje se dugo oporavljalo, plate su stagnirale, a posledice prethodne krize osećale su se i kada je svet zakoračio u novu, izazvanu korona virusom.

Podaci kažu da tipični četrdesetogodišnji milenijalac u SAD zarađuje oko 73.000 dolara godišnje. Generacija bejbi bumera, oni pre njih, je sa 40 godina u proseku zarađivala 112.000 dolara, a generacija X, oni posle, oko 94.000 dolara godišnje. Istovremeno sa padom zarada, rasli su svi životni troškovi, počev od zdravstvene zaštite do stanovanja.

Dvostruko veće školarine

Školarine su se više nego udvostručile od osamdesetih godina prošlog veka, a dug po osnovu studentskih kredita dostigao je nacionalni rekord od 1,5 hiljada milijardi dolara 2019. godine. Tipični četrdesetogodišnji milenijalac upisao je fakultet 1999. godine, a diplomirao 2003. godine s tim što je 73 odsto studenata imalo studentski kredit. Te godine prosečan dug po diplomiranom studentu bio je 16.070 dolara, što bi danas iznosilo 22.170 dolara.

Od ukupnih 128.000 dolara dugovanja koje ima današnji četrdesetogodišnjak, najveći deo se odnosi na stambene kredite. Naime, podaci pokazuju da 62 odsto najstarijih milenijalaca poseduje sopstvenu kuću, dok je tu privilegiju imalo 66 odsto bejbi bumera i 68 odsto pripadnika generacije X.

Jedna od posledica ekonomske krize  jeste i da su milenijalci “odložili” sve obaveze kao što su venčanja i rađanja. Statistika još pokazuje i da 66 odsto milenijalaca starih 40 godina ima decu, ali najveći broj njih su postali roditelji znatno kasnije u odnosu na prethodne generacije.

Generacija

Ono što najviše izdvaja današnjeg četrdesetogodišnjaka je osećaj da on nema generaciju sa kojom bi se u potpunosti poistovetio. Upućeni navode da on pamti bolja ekonomska vremena i način na koji su živeli njegovi roditelji i istovremeno deli neizvesnost i probleme mlađih, koji odrastaju u vremenu “iz jedne krize u drugu”.

Generacija, koja danas ima 40 godina, je i “analogna” i “digitalna”. Za razliku od njih mlađi znaju samo za digitalnu eru, a njihovi roditelji isključivo za analognu, te su  sposobni da se brzo prilagode novotarijama, jer su spremni na prilagođavanje.  Biznis i finansija zaključuje da neki sociolozi najstarije milenijalce svrstavaju u posebnu, mikrogeneraciju, koja najbolje može da premosti ogroman generacijski jaz između predhodnika i potomaka.

Sve prednosti “ljubičaste hrane”

Namirnice koje spadaju u grupu “ljubičasta hrana” smanjuju upalne procese i predstavljaju odlične antioksidanse. Utiču nepovoljno na slobodne radikale i štite zdravlje kardiovaskularnog i sistema za varenje.

Ove namirnice su: cvekla, patlidžan, borovnica, crveni luk, crveni kupus, slatki krompir, šljiva i smokva.

Redovna konzumacija ovog tamnog voća smanjuje rizik od hipertenzije, povišenog holesterola i srčanih oboljenja.

Cvekla

Boja korena ova biljke ukazuje na bogatstvo betalaina, koji ima antibakterijsko i protivupalno svojstvo. Ukoliko je ishrana bogata cveklom, rizik za oboljenje od karcinoma, hipertenzije i problema sa varenjem je nizak. Cvekla je bogata ugljenim hidratima, belančevinama, zdravim mastima, vitaminima A,B,B1,B2,B6 i C i mineralima.

Crveni kupus

Crveni kupus je idealan za dobru liniju. Sadrži ugljene hidrate, vlakna i vitamine A, K i C.  Konzumacija ove vrste kupusa smanjuje rizik od očnih bolesti, osteoporoze, raka, srčanog udara i dijabetesa.

Patlidžan

Patlidžan je bogat mnogim nutrijentima i sadrži belančevine, vitamine A, B1, B2, B6 i C, kalijum, magnezijum, kalcijzum, gvožđe, fosfor, bakar, cink.

Odličan je prirodan diuretik i preporučuje se kao zaštita od raka debelog creva.

Konzumiranje patlidžana poboljšava mentalne sposobnosti, smanjuje rizik od srčanih oboljenja i čuva zdravlje kostiju.

Crveni luk

Crveni luk sadrži oko 39 kalorija, ugljene hidrate, belančevine, zdrave masnoće, fosfor, kalcijum, gvožđe, te vitamine B i C.

Konzumacija ovo luka zadovoljava 5% dnevnih potreba za mineralom manganom, koji je važan za zdrave kosti i metabolizam.

Borovnice

Borovnice sadrže antocijanine koji štite od moždanog udara, raka i drugih teških oboljenja. Bogate su vitaminima B2, C i E.

Konzumacija borovnica podstiče rad creva, poboljšava vid, štiti od Alchajmera, snižava holesterol, čisti urinarni trakt, olakšava disanje i tegobe uzrokovane Ešerihijom koli.

Dunja kao lek i slatkiš

Lekovitost dunje znali su stari Grci i Rimljani, koji su je koristili kako bi ublažili probleme sa crevima.  Sama dunja, tačnije njene semenke sadrže do 22 odsto rastvoljivih vlakana, a sam plod veliku količinu šećera, posebno fruktoze, organskih kiselina, pektina i vitamina.

Dunja je oduvek važila za simbol ljubavi, sreće, plodnosti, pameti…  Smatra se i da je biblijska jabuka u stvari bila dunja, mada termin “rajsko voće” svako tumači kako želi.

Dunja pomaže kod upala usne duplje i ždrela te ublažavaju bolove, a odlično se pokazala i u lečenju ispucalih usana, opekotina, dekubitusa… zato se i nalazi u mnogim kremama i mastima za negu kože. Čaj od ploda dunje se koristi kao obloga, kako bi koža sačuvala prirodnu vlažnost i ostala elastična i meka. U narodnoj je medicini za lečenje proliva kod dojenčadi i dece pravi se čaj od lista dunje.

Plod dunje, s korom, sadrži antioksidante i zbog toga deluje protivupalno, antimikrobno, antifungalno, hepatoprotektivno i diuretski. Zbog velike količine antioksidansa dunja doprinosi održavanju zdrave kože i jačanju imuniteta. Može pomoći u snižavanju lošeg holesterola, a preporučuje se konzumacija i kod respiratornih problema i onih povezanih s probavnim traktom. Dunja sadrži još i gvožđe, bakar i cink, te je odlična i za cirkulaciju. Ovi minerali nužni su za produkciju crvenih krvnih ćelija.

Pročitajte još: Pravilno sakuplja lekovito bilje

Čaj od semenki dunje – jednu kafenu kašiku osušenih semenki 6 sati držati u hladnoj vodi. Pre konzumiranja čaj treba podgrejati i piti više puta u toku dana po 1 dcl.

Čaj od lista dunje – jedne kafenu kašiku preliti vrelom vodom i ostaviti 15 minuta. Zatim procediti i nezaslađen, kašikom, kao sirup, davati deci da piju.

Sirup za bronhitis – izdrobiti pet semenki dunje i preliti sa 100 ml vode. Kada se stvori gusta sluzasta masa, dodati 15 gr svežeg soka od bokvice i 100 gr meda od žalfije. Uzimati po jednu kašičicu tri puta na dan pre jela.

Šta je sir od dunja?

Dunja se još naziva i dgunja, latinski cydonia oblonga, engleski quince ili nemački quitte. I baš od nemačkog naziva potiče i reč “kitnikez” ili Quittenkäs odnosno sir od dunja. Kitnikez je vrsta slatkiša koji se dobija dugim kuvanjem dunje i šećera. Ova poslastica najprisutnija je u Vojvodini, gde se trošila zimi, kada nema svežeg voća i povrća.Za razliku od džema ili slatkog, kitnikez zahteva vreme i strpljenje i upravo zato je sve manje kuća u kojima se ono spravlja.

Za kitnikez je potrebno: 2 kg očišćenih dunja, 1 kg šećera, ribana kora jednog limuna, sok od pola limuna, 200g seckanih oraha

Priprema u nastavku:

Kako da se konkuriše za povraćaj novca?

Lokalna vlast grada Beograda donela je odluku da podrži porodice koje imaju decu u prvom i drugom razredu osnovne škole i to tako što će roditelji dobiti povraćaj novca za neke od kupljenih udžbenika za predstojeću školsku godinu.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je za Javni servis Srbije objasnio da roditelji mogu da konkurišu od 20. avgusta do 30. septembra za refundaciju sredstva za četiri udžbenika, kao i da je konkurs za subvencionisanje objavljen za roditelje čija deca idu u državne škole na teritoriji Grada Beograda i to u prva dva niža razreda osnovne škole.

– Mi, kao grad Beograd, doneli smo odluku da deci za prvi i drugi razred kupimo četiri osnovna udžbenika – srpski jezik, matematiku, svet oko nas i izabrani strani jezik. Cena tih udžbenika zavisi od izdavača, a izdavače biraju same škole. Svi roditelji će sa potvrdom da su deca upisana u prvi razred, sa napomenom od kog izdavača je škola uzela knjige, moći da konkurišu za sredstva od naše Fondacije – rekao je Vesić i dodao da će Grad Beograd uplatiti tačan iznos za sva četiri udžbenika na žiro račun i to oko 6.000 dinara.

– Ovo je prvi put da Grad Beograd na ovaj način pomaže roditelje osnovaca, tako što će Grad Beograd refundirati sredstva. Naš poziv roditeljima je da se jave i iskoriste ovu priliku. Procedura je jednostavna, moguće je i sve onlajn uraditi – sa skeniranom potvrdom od škole, skeniranom ličnom kartom, kopijom platne kartice, mi sami uzimamo izvod iz matične knjige rođenih deteta. Posle nekoliko dana dobijate novac na račun – objasnio je Vesić.

On je još rekao i da na teriotoriji Beograda ima oko 34.000 dece koja idu u prvi i drugi razred. Takođe, najavljuje Vesić i da će učenici u državnim školama, a koji pohađaju treći, četvrti, peti i šesti razred od prvog septembra dobiti tablete.

– Roditelji će tablete zaduživati početkom septembra, oni su besplatni, posle tri godine postaju u njihovom vlasništvu. Tableti su osigurani i svaki će imati besplatni internet, sa MTS karticom, a dobiće digitalnu šifru – ukazao je Vesić.

Prema njegovim rečima, Grad je kupio skoro 7.000 laptopova za nastavnike i učenike od trećeg do šestog razreda, i svi će ih dobiti do 16. septembra. On je još objasnio i da će tabeleti imati radno vreme, zaključavaće se u 22 časa, a otključavaće u 6 sati. A sa tih uređaja učenici će moći da posećuju isključivo sajtove koje je propisalo Ministarstvo obrazovanja.

Brisanje antivakserskih naloga

Kompanija Fejsbuk saopštila je da su stotine naloga izbrisani, a koji su bili u vei sa antivakserskom kampanjom koja se radi iz Rusije. Objave sa spornih naloga bile su usmerene ka Indiji, Latinskoj Americi i Sjedinjenim Američkim Državama.

Iz kompanije su naveli da su korisnici profila pokušali da angažuju “influensere kako bi širili lažne informacije i narušili poverenje javnosti u određene vakcine protiv Kovida-19”. U saopštenju piše i o “koordiniranom neautentičnom ponašanju”. Prema tom izveštaju, Fejsbuk je  pronašao veze između naloga i neuspešne kampanje dezinformacija marketinške agencije Fazze, koja je deo ruske kompanije AdNow.

A pre samo 30 dana BBC Trending je izvestio da je Fazze ponudila uticajnim ljudima da šire lažne tvrdnje o rizicima povezanih sa vakcinom Fajzer. Ali, to nije bilo samo jednom, to je bio drugi talas pokušaja da se uruši reputacija zapadnih vakcina. A u novembru 2020. ista agencija je pokušala lažno da predstavi vakcinu AstraZeneka kao opasnom.

Marketinški “stručnjaci” su postovali mim sa scenama iz filmova Planeta majmuna kako bi dočarali da će vakcina ljude pretvoriti u majmune, jer se u vakcini nalazi bezopasan adenovirus šimpanzi. Takve objave su se pojavile na Fejsbuku u Indiji gotovo u isto vreme kada je tamošnja vlada raspravljala o hitnom odobrenju za vakcinu AstraZeneka.

Pročitajte još: Lažne vakcine i licemerje u vreme pandemije

Istovremeno, uklonjeno je i 65 Fejsbuk i 243 Instagram naloga zbog kršenja politike protiv stranog mešanja. Ben Nimo, šef FB obaveštajne službe objasnio je da je sporni sadržaj postavljen na nekoliko foruma, a zatim se širio po drugim platformama i to na njih 10. Prema izveštaju, linkove je delilo nekoliko uticajnih osoba na Instagramu.

Kompanija, kako kažu, radi sve kako bi sprečila slične kampanje i širenje dezinformacija, ali su primetili traljavu praksu, poput mešanje jezika, kao što je bilo sa mimom na hindu jeziku i pratećih heštegova na portugalskom. Epilog priče u vezi sa agencijom Fazze jeste da se ista gasi. To je rekao direktor britanske kompanije AdNow za BBC. Fejsbuk je još dodao i da je Fazze trenutno banovan na njihovoj platformi.

Više o svemu ovome pogledajte OVDE

Lažne vakcine i licemerje u vreme pandemije

U vremenu kada se svet bori sa koronavirusom, pojedine vlade država imaju dodatnih problema sa zaposlenim u javnom sektoru. Tako se Nemačka sada suočava sa neverovatnim skandalom i sramnom odlukom medicinskog osoblja. Oko 9.000 ljudi moraće ponovno da se vakciniše, jer su umesto vakcine protiv koronavirusa, primili fiziološki rastvor.

– Radi se o ukupno 8.557 ljudi koji možda nisu u potpunosti ili su delimično bili zaštićeni vakcinisanjem, iako su pretpostavljali suprotno – izjavio je Sven Ambrosi, upravnik okruga Frajsland, a prenose mediji.

Prema rečima predstavnika vlasti, osnovano se sumnja  da je fiziološki rastvor osobama davala medicinska sestra zaposlena u lokalnom centru za vakcinaciju. Istragom je utvrđeno i da su lažnu vakcinu primile, uglavnom, osobe starije od 70 godina. Taj proces vakcinacije desio se u periodu između 5. marta i 21. aprlila.

pročitajte još i: Udruženje pedijatara Srbije preporučuje vakcinaciju dece

Tamošnje vlasti ne mogu da utvrde koliko je tačno ljudi primilo fiziološki rastvor u tih sedam nedelja, te pozivaju sve koji su se vakcinisali tada da ponove cepljenje. Skandal je otkriven još krajem aprila, kada se verovalo da je svega šest injekcija napunjeno fiziološkim rastvorom. Međutim, kako bi utvrdili istinu u istragu se uključio i posebni poverenik za politički motivisane zločine. Kako prenosi Rojters, osumnjičena medicinska sestra je na društvenim mrežama delila kritičke stavove o vakcinaciji.

A prema navodima Jutarnjeg lista, medicinska sestra je ranije priznala da je šest špriceva napunila fiziološkom rastvorom, a ne vakcinom Fajzer-Bajontek. Kako pišu, ona je, navodno ispustila bocu dok je mešala vakcinu, te je grešku i nesmotrenost htela da prikrije. Međutim,  testiranjem na antitela, više od 100 ljudi vakcinisanih tog dana utvrđeno je da nisu primili vakcinu.

SZO traži jednakost

Kanadski epidemiolog i visoki zvaničnik Svetske zdravstvene organizacije Brus Ajlvord, smatra da bi svet trebalo da bude “zgrožen” stanjem u svetu. Ova organizacija smatra da su licemerne bogate države, jer se iste zgražavaju, zbog nedovoljne vakcinacije u siromašnim zemljama, dok u isto vreme sprečavaju da se tim zemljama obezbede vakcine. Kako piše londonski Gradijan, Ajlvord je jedan od najglasnijih zagovarnika jednakog pristupa alatima za borbu protiv pandemije koronavirusa.

možda vas zanima i: Zašto se vakcina ubrizgava u mišić nadlaktice?

– Verovatno je 20-ak ljudi u svetu od ključnog značaja za rešavanje ovog problema nejednakosti. To su ljudi koji su na čelu velikih kompanija ili lideri zemalja koje proizvode vakcine. Potrebno nam je da tih 20 ljudi odluče da reše ovaj problem do kraja septembra i kažu preokrenućemo ovu situaciju tako da bar 10 odsto populacije svake zemlje bude vakcinisano – napisao je Ajlvord na društevnim mrežama.

Svetski mediji  pišu i da su u zemljama sa visokim prihodima, prema kategorizaciji Svetske banke, upotrebljene 104 doze vakcina na 100 ljudi, a u 29 najsiromašnijih zemalja svega dve doze na 100 ljudi. SZO zahetva da svaka zemlja do kraja septembra vakciniše najmanje 10 odsto svoje populacije, najmanje 40 odsto do kraja ove godine, a 70 odsto do sredine 2022. godine.

Ovo su najstarije životinje na svetu

Naučnici oživeli crve stare nekoliko desetina hiljada godina.

Reč je o dva crva otkrivena u permafrostu, koji su nakon odleđivanja, oživeli i sada predstavljaju najstarije životinje na svetu.

Crvi iz leda

Zaleđeni crvi koji su se nalazili u permafrostu, stari su više destina hiljada godina. Kao takvi, smatraju se najstraijim životinjama na svetu.

Oko 300 praistorijskih crva odleđeno je u laboratoriji u Moskvi, a od tada su dve ženke pokazale znake života. Naučnici navode da se ovi valjkasti crvi kreću i jedu po prvi put od doba pleistocena.

Crvi su odleđeni u petrijevim posudama, a prikupljeni podaci pokazali su sposobnost ovih višećelijskih organizama da prežive dugotrajnu kriptobiozu u permafrostu na Arktiku.

Istraživanje i eksperiment sproveli su ruski naučnici u saradnji sa Univerzitetom Prinston.

Reč je o crvima koji su došli iz najhladnijeg regiona u Rusiji, Jakutije, gde su slojevi permafrosta najobilniji. Permafrost je površinski sloj Zemljine kore koji se nalazi ispod temperature mržnjenja u periodu od nekoliko hiljada godina.

Sprovedena analiza je pokazala da je jedan crv star oko 32.000 godina, a drugi 47.000.

FOTO:www.allthatsinteresting.com

Na današnji dan – 11. avgust

Dogodilo se na današnji dan – 11.8.

Nastavi
1...747576...851Strana 75 od ukupno 851

O nama

Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.

Servisi

- Oglašavanje
- Partnerstvo
- Vanredno obrazovanje
- Prekvalifikacija
- Dokvalifikacija

Korisno

- Izreke i citati
- Putovanja
- Strani jezici
- LinkTV
- Obrazovanje odraslih

Popularno

Radno mesto – Bravar (limar) – Novi Sad

Novi Sad 0
"Argus inženjering" DOO iz Novog Sada raspisuje konkurs za...

Otkriven genetski faktor rizika oboljevanja od bipolarnog poremećaja

Magazin 0
Glavni tretman za bipolarni poremećaj, litijum, odobren je pre...

Horoskop za sredu, 30. mart 2016. godine

Horoskop 0
Dnevni horoskop - sreda, 30. mart 2016. godine Ovan (21....

© 2022 tagDiv. All Rights Reserved. Made with Newspaper Theme.