Svakog jutra, ovaj čovek otvara vrata Vatikana.

Reč je o čoveku koji poznaje svaki detalj i pojedinost hrišćanske istorije.

Čuvar istorije, ključar i portir

Đani Krea je čovek koji je u Vatikanu proveo dvadeset godina i čovek koji poznaje sve pojedinosti hrišćanske istorije.

Svakog jutra od 5:30 ujutru Krea otključava vrata vatikanskog muzeja. Kao glavni ključar i portir noći provodi u skladištu gde se čuva 2797 ključeva Vatikana.

Tokom radnog dana, zajedno sa timom kolega, otključa i zaključa 300 vrata i prepešači sedam kilometara kroz muzeje.

Vatikanski muzeji ugoste oko 30 hiljada posetilaca, svakog dana.

Krea navodi da je od 20 godina karijere u Vatikanu, poslednjih šest na ovoj poziciji i da za njega to predstavlja veliku čast ali i odgovornost.

“Znam da je miris koji me čeka kada otvorim vrata miris istorije – miris koji su ljudi u prošlosti utkali. Kada držim ove ključeve koji svedoče o različitim vremenima ljudske istorije, shvatam da u svojim rukama imam nemerljivo bogatstvo što znači veliku odgovornost”, istakao je Krea.

Na pitanje šta ljude najviše fascinira kada zakorače u Vatikanski muzej, Krea odgovara da je to bez pogovora, Sikstinska kapela koja uvek izmami uzdahe posetilaca nakon što se svetla upale.

Papa Francisko je jednom prilikom izjavio da umetnost treba biti dostupna svima, pa tako i Muzeji Vatikana moraju biti mesto dobrodošlice i lepote, u kojima obitava umetnost kao dijalog između kultura i religija.

Đani Krea, od nedavno je i vodič male grupe koja prati njegove jutarnje rutine.

Priroda je pokazala, gotovo, svoj maksimum koji je najviše ogledaju u planinskom predelu istočne i zapadne Srbije. Lepote koje izazivju poštovanje i divljenje ogledaju se i u klisurama. Litice klisura štite vegetaciju, pa su šume u ovim predelima netaknute i bujne.

Klisure, uz to što čuvaju floru i faunu, imale su u prošlosti i važnu ulogu i u očuvanju samih naroda. Nepristupačni teren bio je spas stanovništvu koji je bežalo od neprijateljima. Dokaz toj migraciji jesu ostaci manastira ušuškanih među “stranice” klisura. Danas one nude više od zaštite, a to je lep i aktivan odmor i divljoj prirodi.

Ovčarsko-kablarska klisura

Na 18 kilometara od Čačka nalaze se meandri Zapadne Morave, koji se usecaju između litica planina Ovčar i Kablar. Ovčarsko-kablarska klisura poznata je i kao Srpska Sveta gora. Dugačka 20 je kilometara sa najvećom dubinom od 710 metara. Ovde je smeštena i Ovčar banja, a sama Zapadna Morava je pregrađena branama,te su stvorena tri veštačka jezera. Izuzetna retkost je broj manastira koji su izgrađeni na malom prostoru. U klisuri se nalazi 10 manastira, a veruje se da ih bilo znatno više.

Đerdapska klisura

Đerdap je gotovo mitsko mesto, a predstavlja najdužu i najveću klisuru u Evropi. Dužine 100 kilometara. Litice Dunav cepa svojim tokom te liče na ogromna vrata u narodu je klisura poznata i kao Gvozdena ili Železna vrata. Klisura je puna arheoloških nalazišta, a kompletno područje proglašeno za jedan od pet nacionalnih parkova Srbije. Uz nalazišta, zaštićenih vrsta biljnog i životinjskog sveta, turiste privlači i krstarenje Dunavom.

Lepenski Vir

Prema mnogima ovo je najmisterioznija tačka u Srbiji, a koja se nalazi u Đerdapskoj klisuri. Na ovom lokalitetu pronađeni su ostati najsloženije kulture praistorije, a do njih se došlo slučajno. Otkriće najznačajnijeg lokaliteta Evrope usledilo je tokom istraživanja, a u vezi sa izgradnjom Hidroelektrane Đerdap I.

Tvrđava Golubac

Utvrđenje Golubac je biser istočne Srbije, pozicionirano na litici ispod koje teče Dunav. Svrstava se red u najbolje očuvane tvrđave Srbije. Iako to nije bila u prošlosti, danas je najposećenija atrakcija u Đerdapskoj klisuri, a u sedam od devet kula može da se uđe, iako pojedine zahtevaju i ozbiljnu fizičku spremnost.

Kladovo

U Đerdapskoj klisuri nalazi se i Kladovo, koje je od antičkih vremena strateški bilo važno. U doba starog Rima tuda je prolazio Trajanov most, a njegovi ostaci se mogu videti i danas, kao i Trajanova tabla. U blizini gradića nalazi se i turska srednjovekovna tvrđava Fetislam.

Grdelička klisura

Ova klisura je, na nesreću, najpoznatija kao nesavladiva prepreka na Koridoru 10. Kako istorija pamti više od 30 godina gu neimari vodili bitku sa njenim nepristupačnim terenima i klizištima, a u cilju izgradnje autoputa. Iako prelepa, ova klisura nije turistička destinacija u punom smislu. Nalazi se između Vranjske i Leskovačke kotline. Ime Grdelička klisura znači i zla klisura. Manje poznat naziv je Balkanska lepotica, a tako su je nazvali ekolozi u Bratislavi.

Sićevačka klisura

Nišava je između Suve planine i Svrljiških planina usekla Sićevačku klisuru. Kao i Đerdap i ovde su se probijali važni internacionalni putevi. Nalazi se na 17 kilometara od Niša dužine od oko 17 kilometara i spaja Nišku sa Belopalanačkom kotlinom. Proglašena za Park prirode i zaštićeno područje na kojem se nalazi 20 kritično ugroženih vrsta biljakai zbog toga je pravi mali raj za ljubitelje netaknute prirode. Tu su još i manastir Svete Bogorodice iz 17. veka, kao i manastir Svete Petke Iverice, selo Sićevo, po kome je klisura dobila naziv, ali i vidikovac Bršljanski kamen. U klisure je smeštena i Hidrocentrala Sveta Petka, koja je izgrađena prema projektu Nikole Tesle i Đorđa Stanojevića. Puštena je u rad 1908. godine kada je osvetlila prvu kuću u Nišu.

Jelašnička klisura

Jedna od najkraćih klisura je baš ova, koja se prostire svega 2 kilometra, a široka je oko trideset metara. Izdvajaju je od drugih neobične kamene formacije, gipki vodopad i jedna od najboljih tačaka za penjanje po stenama u Srbiji. Jelašnička klisura je deo rečne doline Jelašničke reke, a deo je opštine Niška Banja. Od Niša je udaljena 14 kilometara.

Gornjačka klisura

Gornjačka klisura, dužine 16 kilometara, leži u Homoljskom kraju, među bujnim hrastovim šumama, a stvorila ju je reka Mlava. Legenda kaže da je u klisuri postojala šuma jorgovana koju je zasadila carica Milica lično. Gornjačka klisura je danas prvenstveno destinacija za alpiniste i planinare.

Klisura reke Gradac

Stanovnici Valjeva i okoline tvrde da je Gradac jedna od najčistijih reka u Evropi, a to su potvrdili i ekolozi u Peruđi. Živopisnog je izgleda i bogata bilnjih i životinjskim svetom, a krasi je i preko 70 pećina. Gradac je reka ponornica, izvire ispod planine Povlen, pa ponire i ponovo izbija kod sela Bogatića, te teče prema Valjevu, gde se uliva u reku Kolubaru.

Ibarska klisura

Ova klisura je jedini prirodni put koji spaja centralnu Srbiju i Kosovo i Metohiju. Srednjovekovna država Nemanjića cvetala je na tom području. Klisura reke Ibra prostire se od Kraljeva do Raške, a tu su manastiri Studenica, Đurđevi Stupovi i Sopoćani. Drevno utvrđenje Maglič se uzdiže na brdu iznad Ibra. Međutim, ovu tvrđavu je gotovo nemoguće posetiti, jer se do nje može stići samo ako bi se preplivala reka.

Žena koja je iskombinovala lojalnost, pamet i osmeh, a sa ciljem pobediti nacističku Nemačku. Vera Atkins bila je moćna figura u Special Operations Ekcutive -u (SOE), osnovanom 1940. kako bi “zapalila Evropu” po rečima Vinstona Čerčila sabotažom i subverzijom. Atkins je radila u Sekciji F, koja je poslala 470 agenata/špijuna u Francusku, od kojih je 39 žena. Šef londonskog štaba Odeljenja F bio je major Mauris Bukmaster, a mnogi trvde da mu je Vera bila “desna ruka”.

Rođena je kao Vera Maria Rosenberg u Bukureštu. Sa roditeljima se preselila u Englesku 1933. godine, gde je kasnije promenila prezime uzevši majčino devojačko, koja je bila Engleskinja. Obrazovala se na Sorboni i u školi u Lozani. Pridruživši se SOE -u u februaru 1941. godine, bila je pomoćnica Bukmastera i ubrzo mu je postala, kako je rekao, neophodna. U londonskom štabu Atkins je intervjuisala regrute, organizovala i učestvovala u njihovoj obuci i planirala njihov odlazak u Francusku.

Pročitajte još: Žena je prva na svetu vozila automobil

Agenti SOE -a su bili iz svih društvenih slojeva od umetnika, preko trenera do bankara ili kuvara, jedino su morali francuski jezik odlično da govore. Atkins je pomogla svakom agentu u stvaranju lažnog identiteta, stvarajući uverljive životne priče praćene uspomenama, pismima i fotografijama. U stvaranju savršenog agenta išla je toliko daleko da je buduće špijune slala dok ubara na prepravku postojećih plombi, kako bi one odgovarale načinu rada francuskih stomatologa tog vremena.

Uz predanost poslu, ova žena bila je duboko humana uz osećaj odgovornosti prema onima koje je slala u moguću smrt. Često je bila poslovna, pa čak i ozbiljna – “besprekorna, svaka dlaka na mestu” sa “odvojenim i serafskim osmehom”, kako je rekao jedan agent. Ali nije bilo sumnje u njenu lojalnost i naklonost prema njenim agentima. Sve ih je ispratila lično.

– Teret stresa bio je na osobi koja ih je ispraćala. Spoznaja da odlaze na vrlo opasnu misiju i da im je ovo možda poslednji pogled na ljupko selo kroz koje su putovali, a da vi ostajete sasvim bezbedni, bila je previše za jednu osobu. Mislim da sam morala zbog toga biti izuzetno teška. Bila sam izuzetno i iscrpljena zbog toga – rekla je Atkins nakon rata.

možda vas zanima i: Ksenija Atanasijevic – Prva žena doktor nauka u Srbiji

Ona je još i održavala kontakt sa najbližim rođacima agenata i organizovala kodirane poruke na BBC -u tako da su bili obaveštavani o ljudima koje su ostavili iza sebe. Ta briga se nastavila i nakon rata kada je Atkins, kao član britanske Komisije za ratne zločine, koji je prikupljao dokaze za procesuiranje ratnih zločinaca, krenula u otkrivanje sudbine 118 agenata koji se nikada nisu vratili.

Nakon poseta koncentracionim logorima i ispitivanju nemačkih stražara, ustanovila je kako i kada su nestali agenti poginuli. Atkins je pokazala izuzetne veštine kao ispitivač, a Hugo Blajher, nemački visoki podoficir Abvera koji je radio protiv francuskog otpora, ocenio je njeno ispitivanje najspretnijim kojem su ga podvrgli. U martu 1946. ispitivala je i Rudolfa Hoesa, nemačkog komandanta Aušvica, koji je živeo prerušen u seljaka. Na pitanje da li je tačno da je on izazvao smrt 1,5 miliona Jevreja, ogorčeno je rekao da je to pogrešno: stvarna cifra je 2.345.000.

Francuska vlada imenovala je Veru Atkins za komandanta Legije časti 1987. godine. Bila nominovana za MBE (orden Britanskog carstva), ali je nije dobila. Od 1948. do 1952. radila je u Centralnom birou UNESCO -a. Vera Atkins, obaveštajni agent, rođena je 16. juna 1908. godine, aumrla je 24. juna 2000. Njen pepeo rasut je u Zenor -u, u porti crkve Svete Senare, gde se i nalazi spomen ploča njoj posvećena.