Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.
ITHS Projektni centar – mesto gde srednjoškolci dolaze do vrednih IT veština
Srednja škola za informacione tehnologije – ITHS poznata je po tome što svojim učenicima obezbeđuje mnogo prilika da stečeno znanje primene u praksi, a jedna od njih jeste i rad u jedinstvenom IT projektnom centru.
Projektni centar ITHS-a mesto je gde se učenici, već tokom školovanja, susreću sa pravim klijentima, rade na realnim zadacima i sa kompanijama koje će zaista usvojiti krajnji produkt, a organizovan je ekskluzivno za učenike ITHS-a koji su zainteresovani da što ranije uđu u poslovni svet i steknu neprocenjivo profesionalno iskustvo i vredne IT veštine.
Kako funkcioniše Projektni centar ITHS-a?
Projektni centar ITHS-a nastao je kao rezultat dobrog rada i pozitivnog iskustva Projektnog centra ITS-a, čiji je cilj da omogući učenicima da saznaju kako je raditi i sarađivati sa drugima u poslovnom svetu, da provere koliko se dobro snalaze u radu u timu i koje im veštine zapravo idu bolje od drugih.
Klijenti su razne firme, udruženja i ustanove različitih zanimanja i delatnosti koji žele da svoje poslovanje unaprede i podignu na viši nivo. Učenici ITHS-a u Projektnom centru podeljeni su u timove koji se formiraju u septembru, kad i počinje rad na novim projektima. Svaki tim ima svog lidera i svaki član ima svoj zadatak, realne rokove i dogovore oko toga kako svaki projekat treba realizovati. Učenici su u kontaktu sa klijentom, sa kojim imaju brifinge i na taj način ugovaraju detalje finalnog rešenja.
Učenje kroz zanimljive i realne projekte
Članovi Projektnog centra ITHS-a bave se izradom različitih IT rešenja za klijente i korisnike, a do sada su radili na mnogim vrlo zanimljivim realnim projektima.
Prethodne generacije učenika napravile su brojne projekte poput drona koji meri kvalitet vazduha posebnim senzorima i projekta „Zuki”, koji podrazumeva kreiranje pametnih solarnih panela, koji daju 35% više energije. Učenici su zajedno sa studentima ITS-a kreirali i sajt Društva matematičara Srbije – to je bio čitav proces od same ideje do realizacije celog sajta. Pored toga, napravili su aplikaciju koja pomaže deci sa posebnim potrebama da se lakše izražavaju, kao i da lakše uče i komuniciraju. Takođe, ona pomaže u socijalizaciji dece sa autizmom. Time su, pored znanja, pokazali i svoje zalaganje kada je u pitanju pomoć drugima.
Pritom su ovi mladi IT stručnjaci koristili neke od najsavremenijih tehnologija kao što su C#, HTML5, CSS3, JavaScript, jQuery, Bootstrap, React, MongoDB, ASP.NET MVC, GitHub, Moq Framework, Scrum – agilna metoda razvoja softvera…
ITHS ljubav prema računarima pretvara u isplativu profesiju
Srednja škola za informacione tehnologije – ITHS jedna je od prvih koje su školski program prilagodile navikama novih generacija i tako je našla način da ljubav i talenat za rad na računarima kod dece pretvori u praktičnu veštinu, neophodnu za svaku profesiju budućnosti.
U nastavi u ITHS-u tradicionalna tabla zamenjena je interaktivnom tablom, koristi se elektronski dnevnik, svaki učenik ima svoj laptop tokom nastave, koristi obrazovne aplikacije, nadopunjuje stečeno znanje online kursevima, koristi online biblioteku.
Učenje u ITHS-u mnogo je efikasnije zahvaljujući upotrebi savremenih tehnologija. Učenici Srednje škole za informacione tehnologije prvi u Srbiji imaju na raspolaganju e-learning platformu za učenje, na kojoj im je 24 sata dostupan sav materijal sa nastave. Mogu da pogledaju prezentacije, imaju uvid u domaće zadatke koje treba da urade, znaju raspored časova, kabineta, koliko su prisutni na nastavi, koje ocene imaju – dakle, sve što je neophodno za odgovornost i uspeh jednog učenika.
Upis prave škole najbolja investicija u budućnost
Većini je poznato da su IT zanimanja jedna od najplaćenijih svuda na planeti, pa i kod nas, a IT veštine su postale nezaobilazan faktor i u mnogim drugim oblastima, tako da danas gotovo da ne postoji posao koji ne uključuje osnovna znanja iz IT-ja.
Nastavni plan i program u ITHS-u bogat je stručnim predmetima iz oblasti informacionih tehnologija, a učenici biraju jedan od šest profila: Elektrotehničar informacionih tehnologija, Elektrotehničar multimedija, Elektrotehničar računara, Administrator mreža, Tehničar mehatronike i Elektrotehničar telekomunikacija. To su veštine za novo doba koje učenicima pružaju odlične mogućnosti za nastavak školovanja, ali i lako zaposlenje odmah posle završene škole.
Usled velikog interesovanja maturanata, Srednja škola za IT – ITHS otvorila je novo IT odeljenje! Upis traje samo do 1. septembra
I ove godine Srednja škola za informacione tehnologije – ITHS u Beogradu je među najtraženijim IT školama u regionu. Roditelji i učenici su prepoznali ITHS kao pravi izbor za kvalitetno obrazovanje budućih IT lidera, pa je zbog velikog interesovanja otvoreno novo IT odeljenje.
Prijave po povlašćenim uslovima traju samo do 1. septembra, a preostala slobodna mesta rasporediće se prema redosledu pristizanja prijava.
Ako svom detetu želite da obezbedite mesto u najmodernijoj IT srednjoj školi u Srbiji, prijavite se na vreme preko sajta iths.edu.rs.
Na današnji dan rođen je Ivan Grozni
Ivan IV Vasiljevič Grozni, car Rusije, rođen je 25. avgusta 1530. godine u Moskvi.
Ivan IV je bio prvorođeni sin tada već starog velikog kneza Moskve Vasilija III. U trenutku očeve smrti 1533. godine Ivan IV imao je samo 3 godine, a već je posedovao titulu velikog kneza. Po očevoj samrtnoj želji, dok ne postane punoletan, regent postaje detetova majka Jelena Glinska. Sledećih pet godina ona uspešno vlada državom sprečavajući pokušaje državnog udara, sklapajući mir s Litvom i sprovodeći finansijsku reformu. Uprkos tome, Jelenu ruski nacionalisti nisu voleli, zbognjenog litvanskog porekla. Umrla je 1538. godine, a veruje se da je bila otrovana. Ivan je tada imao osam godina. Od tada, pa sve do puno letstva, Ivana stavljaju u drugi plan i kako je i sam priznao, živi zapušteno i ponižavajuće.
Krajem 1546. godine u vodećim državnim i crkvenim krugovima odlučeno je da se regenstvo ukine, a doneta je odluka da se Ivan proglasi za Cara Rusije. Tako je Ivan krunisan 16. januara 1547. godinekrunom Monomaha, koju je po legendi vizantijski car Konstantin IX Monomah poklonio svom unuku- velikom knezu Kijeva, Vladmiru Monomahu. S krunisanjem, Ivan je trebao da se oženi, a za suprugu bira Anastasiju, ćerku Romana iz slavne dinastije Romanov.
Ivan Grozni je odlučio da nastavi stopama majčinih reformi, a najvažnija bila je stvaranje ruskog parlamenta, koji bi, pri izumiranju dinastije, birali novog cara. Ivan takođe saziva Sveti sinod Ruske pravoslavne crkve kako bi se odredile religijske smernice na području Rusije.
Bez obzira na sve te reforme koje je donosio ne bi li bio prihvaćen kao veliki vladar, Ivan je krenuo putem osvajanja. Njegov veliki vojni uspeh tada postaje pripajanje Kazanskog i Astrahanskog kanata 1552. i 1556. godine. Omamljen uspehom, Ivan objavljuje rat protiv Litvanije 1558. godine kako bi Rusija dobila izlaz na Baltičko more.
Ivana 1564. godine izdaje general i prelazi na stranu Poljske i Litvanije, a njegove trupe će naredne godine napasti Moskvu. Ovo je bila prekretnica za psihički nestabilnog vladara, koji je tokom vladavine, prolazio kroz teške periode. Nakon što mu je sina dadilja, navodno nesrećnim slučajem, usmrtila, supruga Anastasija preminula je 1560. godine, najverovatnije nakon posledica trovanja. Ivanom gluvonemi brat Juraj takođe je preminuo iste godine. Za sve smrti, ivan je krivio Boljare- viši sloj feudalne aristokratije.
Ivan se teško razboleo a na samtrtničkoj postelji, tražio je od Boljara da polože zakletvu na vernost, što oni odbijaju, Kada se Ivan oporavio, optužio je aristokratiju za veleizdaju, te 1565. godine napušta Moskvu i objavljuje svoju želju da abdicira, ako mu parlament ne daje potpune diktatorske vlasti. Svi carevi zahtevi na kraju su prihvaćeni.
Ivan dobija delove najbolje ruske zemlje u svoje ruke kako bi s novcem sa tih poseda mogao finansirati vlastite vojne snage koje. Te trupe pod imenom „opričnici“ su imale zadatak da uništavaju svaki potencijalni otpor carevoj vladavini. Njihovo najveće zabeleženo krvoproliće bilo je masovno ubistvo svih stanovnika Novgoroda po Ivanovom naređenju. Procenjuje se da je ubijeno oko 60.000 ljudi, ali zvanična dokumenta navode da je ubijeno svega 1.500 plemića i toliko običnog naroda.
Poslednja tragedija ovoga cara bilo je ubistvo vlastitog sina i prestolonaslednika Ivana. Hodajući po dvoru 1581. godine Ivan je primetio sinovljevu ženu koja se po njegovom mišljenju šetala neprilično obučena. Kako bi dokazao što misli o njenoj modi Ivan je udara što gotovo automatski dovodi do pobačaja. Čuvši za taj događaj princ Ivan koji je jedini mogao da slobodno razgovara s ocem, posvađao se s njim, a car ga je u napadu besa udario štapom u glavu. Nekoliko dana potom princ Ivan je umro.
U poslednjim godinama života Ivan pokušava po svaku cenu da dobije još jednog sina, a jedan od tih pokušaja se dogodio navodno 1584. kada ga sprečavaju da siluje ženusvog sina Fjodora I. Tri dana posle Ivan IV Grozni umire od posledica trovanja.Na presto dolazi Fjodor I.
Na današnji dan rođen je Horhe Luis Borhes
Slavni argentinski pisac Horhe Luis Borhes rođen je u Buenos Airesu 24. avgusta 1899. godine.
Otac Horhe Giljermo Borhes bio je advokat i učitelj psihologije, a težio je da postane slavni pisac. Borhesova majka Leonor Acevedo Suarez od muža je naučila engleski i radila je kao prevodilac. Od najranijih dana, Horhe je pored španskog, učio i engleski.
Zbog slabog vida, Horheov otac odlazi u prevremenu penziju i cela porodica seli se u Ženevu, kako bi stariji Borhes išao kod specijaliste za vid. Horhe i njegova sestra Nora tamo pohađaju školu, te su tu naučili i francuski jezik. Navodno, Borhes je teško savladao francuski, pa je zbog toga naučio i nemački i naposletku, 1918. dobio je diplomu sa Univerziteta u Ženevi.
Nakon Prvog svetskog rata, porodica je tri godine provela u Luganu, Barseloni, Sevilji, Madridu i na Majorci. U Španiji, Borhes postaje član književne avangarde, a njegova prva pesma “Himna moru” objavljena je u časopisu “Grecija”. Prvi ozbiljniji radovi nastaju kada je Borhes postao urednik literarnog dodatka novinama “Kritika” 1923. godine. U godinama koje slede, radi kao literarni saradnik za izdavačku kuću Emece Editores i piše nedeljne kolumne za El Hogar, koji se izdaje od 1936. do 1939. godine.
Borhesov otac umire 1938., što je za njega bio veliki udarac jer su bili veoma bliski. Na Novu godinu 1939. godine, Borges zadobija tešku povredu glave u nesreći, a tokom lečenja zamalo umire od otrovanja krvi. Dok se oporavljao, počinje da piše stilom po kojem je postao poznat i pojavljuje se njegova prva kolekcija kratkih priča.
Od 1937. godine, Borhes počinje da radi u ogranku opštinske biblioteke kao prvi asistent. Međutim, 1946. Huan Peron dolazi na vlast i Borhes dobija otkaz. Budući da nije dobro zarađivao kao pisac, Horhe postaje predavač. Uskoro postaje javna ličnost i predsednik Argentinskog društva pisaca i profesora engleske i američke književnosti u Argentinskom udruženju engleske kulture.
Njegova kratka priča “Ema Zunz” ekranizovana je 1954. godine, a film je režirao poznati argentinski reditelj Lepoldo Tore Nilson. Od tada, Borhes počinje da se bavi i pisanjem scenarija. Vojna vlada 1955. godine postavlja ga na čelno mesto Nacionalne biblioteke, ali do tada, Borhes je već potpuno oslepeo, kao njegov otac. Horhe počinje da se oslanja na majku, koja je postala njegova lična sekretarica.
Borhesova međunarodna slava datira iz ranih šezdesetih godina dvadesetog veka, a 1961. prima nagradu “Formentor”, koju deli sa Semjuelom Beketom, poznatom po delu “Čekajući Godoa”. Tada, Beket je bio veoma cenjen na engleskom govornom području, gde je Borhes u to vreme bio nepoznat. Nakon ovoga, njegovi su radovi prvi put prevedeni na engleski 1962., što su popratila i predavanja po Evropi.
Pet godina kasnije, Borhes započinje saradnju s američkim prevodiocem Normanom Tomasom di Điovannijem, zahvaljujući kojem postaje poznatiji unutar engleskog govornog područja. Takođe nastavlja da izdaje knjige. Kada se Huan Peron vratio iz egzila i kad je ponovno izabran za predsednika 1973., Borhes daje ostavku na mestu direktora Nacionalne biblioteke.
Prvi put, Borhes se ženi 1967. godine, s dugogodišnjom prijateljicom Elsom Astete Miljan, koja je tada postala udovica. Brak je potrajao tri godine. Nakon razvoda, Borhes se seli kod majke. Tokom poslednjih godina života, bio je u vezi sa s Marijom Kodama, s kojom je proučavao anglosaski i koja mu je takođe bila sekretarica. Venčali su se 1986., nekoliko meseci pre njegove smrti. Borhes je umro od raka jetre u Ženevi 1986. godine.
Uz kratke priče, po kojima je i najpoznatiji, Borhes je takođe pisao poeziju, eseje, nekoliko scenarija, i mnogo književne kritike, predgovora, podgovora, uređivao je brojne antologije te je prevodio s engleskog, francuskog i nemačkog na španski.
Upis u Savremenu gimnaziju samo za još 4 đaka
Važne vesti za sve buduće srednjoškolce i njihove roditelje stižu iz Savremene gimnazije: u ovoj jedinstvenoj srednjoj školi, koja učenicima obezbeđuje potpuno drugačiji pristup učenju, najsavremeniju edukaciju i osposobljenost za najtraženija zanimanja 21. veka, ostala su još svega 4 slobodna mesta za upis u generaciju 2021/22.
Ako želite da i vaše dete postane deo najsavremenije Kembridž gimnazije, možete iskoristiti snižene cene upisa, pod uslovom da se prijavite pre nego što se preostala mesta popune.
Šta sve nudi Savremena gimnazija?
Savremena gimnazija je najmodernija Kembridž gimnazija u Srbiji. To znači da je savremena u svakom smislu – objedinjuje moderno okruženje, napredan plan i program, interaktivno učenje, nastavu na srpskom i engleskom, interdisciplinarnost i kreativnost, bogate vannastavne aktivnosti i poseban pristup potrebama svakog učenika.
Učenicima Savremene gimnazije omogućeno je i pohađanje Live stream nastave uz pomoć Distance Learning System-a za učenje na daljinu koji je dostupan 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji. Ovaj sistem bio je od posebne pomoći učenicima tokom vanrednog stanja. Gimnazijalci ne samo da su pratili celokupnu nastavu, baš kao da su u učionicama, već su i učestvovali u onlajn međunarodnim projektima i likovnim izložbama. To je, svakako, jedan od razloga zašto se pred upis nove školske godine za Savremenu traži mesto više.
Snižena cena školarina odnosi se na Nacionalni program, gde se nastava održava na srpskom jeziku, i Kombinovani program, u okviru koga učenici prate nastavu na srpskom i engleskom jeziku, a svoju prijavu za upis možete poslati i onlajn, preko sajta savremena-gimnazija.edu.rs.
Partnerstvo sa roditeljima i fokus na učenika
Jedna od osnovnih ideja Savremene gimnazije je da roditelji budu partneri profesorima u procesu obrazovanja i vaspitanja dece. Oni imaju stalan kontakt sa profesorima, psiholozima, pedagozima i upravom škole. Aktivno učestvuju, obavešteni su o svemu i zajedno sa profesorima donose odluke koje se tiču njihovog deteta.
Nastavu u ovakvoj školi, orijentisanoj na obrazovanje 21. veka, može da vodi samo profesor koji učenike inspiriše na kreativno mišljenje i savladavanje gradiva pomoću najsavremenijih metoda. Profesori su pedagozi sa višegodišnjim iskustvom i stručnošću, posebno obučeni da otkriju i prepoznaju talente svakog deteta, da ga inspirišu da ih neguje i razvija, i pomognu mu da ih iskoristi na najbolji način.
Drugačiji pristup nastavi podrazumeva rad u malim grupama, prepoznavanje talenata, kvaliteta i potreba svakog učenika.
Krojena prema potrebama savremenih generacija
Pored toga što imaju formalnu nastavu koja je interaktivna i podrazumeva savremeno okruženje, u Savremenoj gimnaziji učenici zajedno razvijaju svoje talente kroz različite radionice, sekcije i kurseve veština, posećuju muzeje, koncerte ili gledaju predstave koje ih zanimaju i druže se na zabavnim ekskurzijama i izletima.
Uporedo s tim, poštuju se individualnost i potrebe svakog učenika. Na svakog pojedinca gleda se kao na jedinstvenu osobu koja bi kroz razvoj sopstvenih talenata i afiniteta trebalo da odraste u kompletnu, uspešnu i izgrađenu ličnost. Zato talentovanim učenicima koji nižu uspehe u sportu, nauci ili umetnosti Savremena gimnazija svake godine dodeljuje finansijske olakšice za školovanje kao nagradu za njihov rad i trud. A kroz formalno obrazovanje ona ih podstiče da se razviju u profesionalce kakvi žele da budu.
O posebnosti gimnazije najbolje govore zadovoljni učenici i roditelji
Roberta Višnjevac Savić, Stefanova mama, smatra da se u Savremenoj gimnaziji učenici kroz različite aktivnosti uče timskom radu, a to je danas neophodno svakoj kompaniji.
„Škola nam se dopala zbog toga što su učionice izuzetno dobro opremljene, deca u školi koriste moderne tehnologije, imaju svoj laptop, način učenja je jednostavan, zbog komunikacije sa nastavnicima i još mnogo drugih razloga. Mislim da je odnos sa profesorima od neprocenjive važnosti za obrazovanje jednog deteta, pogotovo u srednjoškolskom uzrastu, kada formira svoje mišljenje i ličnost. Taj osećaj sreće, osećaj da dete iz škole dođe zadovoljno i sa osmehom, neprocenjiv je. A ja to dobijam od svog deteta svaki dan.”
Maturantkinja Teodora Ćirković je u Savremenoj gimnaziji razvila svoje talente.
„Profesori u Savremenoj su divni, lepo predaju i stvarno mi je drago što sam išla u ovu školu i što mi je pružila mogućnost da otkrijem svoj talenat.”
Iskoristite poslednju šansu da ove godine upišete dete u najsavremeniju Kembridž gimnaziju u regionu – ostala su još samo 4 SLOBODNA MESTA za upis u generaciju 2021/22. Sve informacije o upisu i onlajn-prijavu možete pronaći na sajtu Savremene gimnazije.
Šta je groznica Zapadnog Nila?
Do 19. avgusta u Srbiji su registrovana tri slučaja oboljevanja od groznice Zapadnog Nila, od kojih su se dva završila smrtnim ishodom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. Kako je navedeno, oboljenja su registrovana kod osoba muškog i ženskog pola iz Južnobačkog okruiga (dva) i Sremskog (jedan).
Od 27. jula prisustvo genoma virusa Zapadnog Nila otkriveno je u domaćim komarcima sa šest lokacija na teritoriji Pančeva i dve lokacije na teritoriji Beograda. Inače, infekcija virusom Zapadnog Nila je zvanično prvi put registrovana među ljudima na teritoriji Srbije krajem jula 2012. godine. Od tada pa do 2020. godine registrovana su ukupno 1.032 slučaja groznice Zapadnog Nila.
– U istom periodu beleži se i 98 smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa oboljevanjem od groznice Zapadnog Nila – stoji u saopštenju Instituta dodajući da je do 12. avgusta ove godine u zemljama Evropske unije (EU) i Evropske ekonomske unije u humanoj populaciji prijavljeno je 19 slučajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila i to u Grčkoj (10), Italiji (šest), Austriji (dva) i Rumuniji (jedan).
Od početka sezone 2021. godine u zemljama EU prijavljena je jedna epidemije izazvana virusom Zapadnog Nila među konjima u Španiji. Epidemija izazvana tim virusom nije registrovana među pticama. Groznica Zapadnog Nila je sezonsko oboljenje koje je najviše zastupljeno u periodu najveće aktivnosti komaraca. Za naše geografsko područje karalkteristično je da komarci postaju aktivni u proleće, (mart/april), a period njihove intenzivne aktivnosti je od kraja maja do septembra. Sezona transmisije virusa Zapadnog Nila u Srbiji uobičajeno traje od juna do novembra meseca.
Institut navodi i da je groznica Zapadnog Nila (GZN) prisutna na pojedinim područjima Evrope još od 60-ih godina prošlog veka, a sporadični slučajevi i manje epidemije u humanoj populaciji registrovani su u nekoliko zemalja istočne i južne Evrope tokom poslednjih 15 godina. Ovo oboljenje se prvenstveno javlja u ruralnim oblastima, ali u humanoj populaciji je krajem prošlog veka registrovano epidemijsko javljanje GZN u urbanim sredinama.
Pročitajte još: Činjenice o komarcima koje bi trebalo da znate
Tokom 2010. godine registrovano je naglo povećanje broja obolelih u humanoj populaciji, kao i pojava ovog oboljenja u nekim zemljama Evrope gde ga ranije nije bilo, te je u zemljama Evropske unije (EU) i susednim zemljama prijavljeno ukupno 340 verovatnih/potvrđenih autohtonih slučajeva, sa 41 smrtnim ishodom. Najveći broj obolelih (262 obolela, 35 umrlih) registrovan je u Grčkoj, a autohtone slučajeve infekcije virusom Zapadnog Nila prijavile su Makedonija, Rumunija, Mađarska, Italija, Španija.
Groznica Zapadnog Nila je virusno oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komaraca. Glavni vektor/komarac, odnosno prenosilac je Culex pipiens, vrsta komarca koja je odomaćena i kod nas. Glavni rezervoar zaraze su različite vrste ptica, u kojima se virus održava, dok je čovek slučajni, odnosno tzv. slepi domaćin i infekcija virusom Zapadnog Nila se sa njega dalje ne prenosi.
Većina osoba (80%) inficirana virusom Zapadnog Nila nema nikakve simptome i znake bolesti. Kod manjeg procenta zaraženih osoba (približno 20%) simptomi podsećaju na oboljenje slično gripu, sa naglom pojavom povišene telesne temperature, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, umorom, blagim prolaznim osipom i limfadenopatijom. Međutim, kod pojedinih osoba dolazi do nastanka aseptičnog meningitisa ili encefalitisa, odnosno neuroinvazivnog oblika bolesti, koji zahteva hospitalizaciju.
Simptomi neuroinvazivnog oblika bolesti su glavobolja, ukočen vrat, stupor (tupost), dezorijentisanost, koma, tremori, konvulzije, slabost mišića i paraliza. Nakon preležane infekcije često dolazi do razvoja dugotrajnih posledica, kao što su: umor, gubitak pamćenja, teškoće prilikom hodanja, mišićna slabost i depresija.
U cilju smanjenja rizika od zaražavanja virusom Zapadnog Nila, preporučuje se primena mera lične zaštite od uboda komaraca i to:
- Upotreba repelenata na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom.
- Nošenje odeće dugih rukava i nogavica, svetle boje.
- Preporučljivo je da odeća bude komotna, jer komarci mogu da ubadaju kroz pripijenu odeću.
- Izbegavanje boravka na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru.
- Upotreba zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima, vratima i oko kreveta.
- Redukcija broja komaraca u zatvorenom prostoru.
- Po mogućstvu boravak u klimatizovanim prostorima, jer je broj insekata u takvim uslovima značajno smanjen.
- Izbegavanje područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare.
- Smanjenje broja komaraca na otvorenom gde se radi, igra ili boravi, što se postiže isušivanjem izvora stajaće vode. Na taj način smanjuje se broj mesta na koje komarci mogu da polože svoja jaja. Najmanje jednom nedeljno treba isprazniti vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, iz kanti, buradi i limenki. Ukloniti odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu.
- U slučaju putovanja u inostranstvo, pogotovo ako se radi o tropskom i subtropskom području, obavezno se pridržavati svih navedenih mera prevencije
- U slučaju pojave bilo kakvih simptoma koji su kompatibilni sa neuroinazivnim oblikom bolesti, odmah se javiti izabranom lekaru.
Da li je visok IQ uslov za sreću?
Ljudi koji imaju veći koeficijent inteligencije bi trebalo da su najbolji u svemu što rade. To je stav društva i okoline, ali da li je baš tako i da li im je život lakši u odnosu na one sa prosečnim IQ odgovore su pokušali da daju stručnjaci.
Inteligentniji ljudi, usled očekivanja trpe veći pritisak društva i vrlo često ne mogu da govore o svojim slabostima. Iz tog razloga oni mnogo više razmišljaju nego što osećaju. Kako navodi Businessinsider, inteligentni ljudi, vrlo često, ne osećaju nikakvo olakšanje prilikom pokazivanja emocija. Oni emocije, uglavnom, iskazuju na verbalan način, dok oni manje inteligentni pokušavaju da ih iskažu fizičkim reakcija: udaranjem, trčanjem, vrištanjem, plakanjem, plesanjem ili skakanjem od sreće.
Stručnjaci još navode i da emocije inteligentnih ljudi ostaju u njima samima- zarobljene. Naučnici ne znaju da objasni kako su emocionalne i kognitivne sposobnosti povezane, ali su utvrdili da izuzetno inteligentni ljudi ne moraju da se oslanjaju na emocionalne veštine kako bi rešili neki problem.
Od inteligentnih ljudi se očekuje da su najbolji, te roditelji prvi prave grešku. Problemi počinju kada roditelji od svoje inteligentne dece previše očekuju. I zbog toga se fokusiraju na to šta će njihova deca u budućnosti da rade i čime da se bave. Ta fokusiranost “za budućnost” ne ostavlja prostora da se roditelji baziraju na ono što njihova deca zapravo jesu.
Portal navodi i da mnogi inteligentni ljudi imaju osećaj da mogu da urade mnogo, a da se minimalno trude. Međutim, visok IQ ne vodi uvek direkto do uspeha i upravo takav IQ može da postane problem ljudima. Naime, kada otkriju da ga imaju i da ne moraju da rade naporno kao ostali da bi uspeli, i tako nikad ne razviju dobru radnu etiku. Naučnici, još, tvrde da inteligentni ljudi maju osećaj da ne moraju naporno da rade da bi ostvarili ono što žele.
Pročitajte još: Ovo su manje poznate zanimljivosti o ljudskoj psihi!
Inteligentni ljudi previše vremena troše na razmišljanje. Zajednička osobina svim inteligentnim ljudima je upravo to – uzalud potrošeno vreme na analiziranje. Oni, pokušavaju svemu da daju egzistencijalni smisao što dovodi do toga da se stalno nalaze u jednom začaranom krugu. Pokušavaju da pronađu odgovore na pitanja na koja niko da sada nije uspeo da odgovori i to može da bude nepotreban trud.
Naučnici su utvrdili da problem nastaje i kod donošenja odluka, jer inteligentni ljudi pokušavaju da analiziraju sve moguće posledice što na kraju može da dovede do toga da odluka ni ne bude doneta. Još jedna od osobina, koja može da oteža život inteligentnim ljudima je svesnost. Osobe sa visokim IQ su svesni da mnogo toga ne znaju, i koliko god se trudili, uvek će postojati nešto što neće znati. Takvo zapažanje ume da da bude frustrirajuće, jer čim se više uči, više je osoba svesna koliko još mora da nauči.