Juče je u 17 časova i 18 minuta kod nas stigla zima, dok je u istom trenutku, za stanovnike na južnoj Zemljinoj polulopti počelo leto. Na dan početka zime obdanica je najkraća, a noć najduža.

U nastavku otkrijte šta još niste znali o ovom godišnjem dobu

1. Zima godišnje ubije duplo više Amerikanaca, nego letnje vreline.
2. U jednoj studiji, pokazano je da su žene muškarcima privlačnije zimi.
3. Južna hemisfera ima mnogo blaže zime od severne, a razlog se krije u manjoj količini kopna.
4. Iako zvuči kontradiktorno, Zemlja je zapravo u decembru najbliža Suncu.
5. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, 28. januara 1887. godine, u Montani pala je pahulja velika 38 centimetara i debela 20 centimetara, što je čini najvećom pahuljom ikada viđenom.
6. Cionofobija je strah od snega, naročito od zaglavljivanja u snegu.
7. Godišnje, sa neba padne jedan septilion (to je broj sa 27 nula) snežnih kristala.
8. Jedna vrsta insekta na Novom Zelandu, veta, tokom hladnog vremena se smrzne, ali čim otopli, ovaj insekt oživi.
9. Najveći Sneško Belić ikada napravljen bio je visok 34 metara, a napravljen je u Mejnu.
10. Jedna snežna oluja može da proizvede i do 39 miliona tona snega.

Internet je zaista impresivan sistem koji omogućava transfer informacija koje putuju preko celog sveta. Super nauka vam otkriva kako on zapravo funkcioniše.

Svetski sistem umreženih kompjuterskih mreža transformisao je funkcionisanje komunikacionih sistema. Počeci Interneta povezani su s stvaranjem ARPANET-a, mreže računara koja je bila pod kontrolom Ministartsva odbrane SAD, davne 1969. godine. Internet je spoj medija, računara i telekomunikacija, a pored toga što je jedno od najvećij tehnoloških napredaka, ova mreža predstavlja i društveni i politički proces razvoja društva, uključujući i nauku, edukaciju, ali i politiku i vojsku.

Danas, Internet povezuje milijarde računara. U nastavku , u emisiji Super nauka, na eduTV, otkrijte kako on zapravo funkcioniše.

Ljudi su veoma predvidljivi kada je spavanje u pitanju- većina nas legne uveče i ustane ujutro. Međutim, kada su u pitanju životinje, njihove navike spavanja su potpuno drugačije i veoma zanimljive. U nastavku otkrijte neke od njih.

Albatros

Kao morska ptica, albatros provodi većinu vremena leteći i tražeći hranu, a ne postoji baš uvek pogodno mesto da negde stane i odmori. Mnogi veruju da su ove ptice u stanju da spavaju leteći, držeći budnim onoliko mozga koliko je potrebno da bi ostali u vazduhu. Ipak, neki naučnici kažu da ove ptice ne spavaju dok lete, već da su samo sposobne da duži vremenski period ne spavaju uopšte.

Ajkule

Mnoge vrste ajkula konstantno plivaju, jer bi, u suprotnom, zbog nedostatka kiseonika, koji im kroz škrge prolazi dok se kreću, umrle. Ovo znači da one spavaju plivajući. Kod kostelja je dokazano da ovom aktivnošću upravlja kičma, a ne mozak, te ova riba zaista spava dok se kreće kroz vodu.

Delfini

Slično ajkulama, delfini zapravo ne spavaju čvrstim snom, a jedno oko im je uvek otvoreno, te je jedna strana mozga uspavana, dok je druga budna. S druge strane, studija koja je istraživala ove vodene sisare u San Dijegu, otkrila je da delfini mogu da funkcionišu bez sna i do 15 dana.

Vidre

Budući da su u riziku od predatora kada su na kopnu, vidre radije spavaju u vodi. Da bi sprečile da otplutaju jedna od druge, one se drže šapama ili pak repovima za svog partnera.

Gvinejski pavijan

Ovaj majmun mora stalno da bude na oprezu zbog predatora. Zato, babuni spavaju na vrhu krošnji drveta, stojeći na petama.

Merkati

Ove životinjice žive u čoporu, pa tako i spavaju. Naime, merkati se skupljaju na gomile, a glavna ženka zatrpana je telima ostalih iz čopora. Ovo verovatno rade i usled hladne klime koja pogađa pustinje tokom noći. S druge strane, izviđači spavaju napolju i imaju lakši san, kako bi na vreme upozorili ostale na opasnost.

Puh orašar

Ovaj glodar takođe je na stalnom oprezu od predatora, pa tako spavaju zakačeni na tanke grane, koje reaguju i na najmanji pokret.

Slepi miševi

Opšte je poznato da slepi miševi spavaju viseći naglavačke. To samo znači da se ne bore sa ostalim životinjama oko mesta za spavanje, a potrebno im je mnogo manje energije da vise i tako spavaju, nego u bilo kom drugom položaju.

Hobotnice i şipe

Nije neobična činjenice da i životinje sanjaju- sigurno ste makar jednom videli psa kako “trči” u snu. San je svima neophodan, pa tako i hobotnicama i sipama, a da sanjaju, dokazano je u jednom istraživanju, kada su naučnici shvatili da im se tokom sna oči brzo pomeraju, baš kao i ljudima kada sanjaju.

Šimpanze

Istraživači su otkrili da su šimpanze veoma probirljive kada je krevet u pitanju, a da najčešće biraju čvrsto drvo koje će im osigurati miran i udoban san.

Žabe

Mnoge životinje hiberniraju, ali malo koja je toliko dobra u tome kao žabe. Neke upadaju u fazu hibernacije ispod zamrznute vode, bez kiseonika i rada srca, čak i do nekoliko nedelja.

Naučnici su izjavili da u poslednje vrene, opasno gljivično oboljenje ubilo je preko milion slepih miševa i vodozemaca, a izgleda da su sada na red došle zmije.

Bolest, poznata pod nazivom zimsko gljivično oboljenje (SFD- snake fungal disease) uzrokovana je gljivicom Ophidiomyces ophidiodiicola. Zasad, identifikovana je kod zmija u čak 16 zemalja SAD, a tri slučaja zabeležena su u EVropi. Dok su bolesti uglavnom vezane za određenu vrstu, ovo gljivično oboljenje izgleda napada zmije bez obzira na vrstu, pa su tako do sad obolele crne zmije, mlečne zmije, ljutice i mnoge druge. Zapravo, u SAD, 23 vrste ovih gmizavaca su obolele, dok je u Evropi kod sva tri slučaja u pitanju druga vrsta zmija.

Sama bolest izaziva infekciju i pojavu plikova na koži zmije, koja se brzo širi po celom telu. Simptomi uključuju infekciju oka i kraste na koži. Plikovi uzorkuju i pojavu drugih infekcija, te vrlo brzo kako se zmija razboli, u roku od nekoliko dana, ugine od posledica bolesti.

Zasad, naučnici nemaju dovoljno saznanja o ovoj bolesti, niti kako da spreče ovu epidemiju.

Dobro očuvana lobanja mladog delfina nedavno je otkrivena na Ekvadoru, a naučnici su, nakon istraživanja, shvatili da lobanja pripada novoj vrsti drevnih delfina.

U pitanju je delfin koji je dobio naziv Urkudelphis chawpipacha, a fosil je pronašen blizu Montanjita, u Santa Eleni. Veruje se da je ova lobanja stara između 24 i 26 miliona godina. Sam fosil je jedan od retkih koji su pronađeni u tropskim predelima i prva ovakva vrsta ikada pronađena na Ekvadoru. Istraživanje fosila pokazalo je da lobanja pripada mladučentu ne samo nove vrste delfina, već novog roda, a naučnici veruju da je ovo zapravo bila preteča današnjih rečnih delfina.

Ovaj delfin živeo je u oligocenskoj eri, koja je trajala između 33,9 i 22 miliona godina, a tokom ovog perioda, klima na Zemlji se hladila, što je omogućilo pojavu novih vrsta flore i faune. Zapravo, mnoge životinje koje danas postoje, nastale su upravo u ovo vreme, poput konja, kamila, orlova i jastreba. U okeanu, stvorenja koja nisu mogla da izdrže nisku temperaturu su počela da se sele severno i južno, u toplije krajeve, pa naučnici smatraju da je otuda i nastala ova vrsta delfina.