Početna Blog Strana 395

Tajna ranoranilaca: Kako ustajanje ranije menja život nabolje?

Zaboravite na odlaganje alarma. Dodavanjem vremena u toku dana, možete poboljšati ishranu, način života, ali i uspeh na poslovnom planu. U nastavku saznajte i kako.

Iako svako želi da ujutro maksimalno iskoristi svaki minut da duže spava, ponekad nam se navika odlaganja alarma “obije o glavu”, te u žurbi često ne uspemo da uradimo sve što smo planirali pre odlaska na posao, školu, odnosno fakultet. U nastavku otkrijte koja je tajna ranoranilaca.

Benefiti ustajanja ranije

Više vremena za vežbanje

Fizička aktivnost nas čini zdravijim i srećnijim, pokazale su brojne studije. Ukoliko nam ujutro ostane vremena i za lagane vežbe, brže ćemo se razbuditi i pripremiti i telo i um za naporan dan. Uz to, vežbanje nam daje energiju, umanjuje stres i čini nas produktivnijim.

Zdravija ishrana

Kada ujutro kasnimo, ne stižemo da doručukujemo ili pak pojedemo neko pecivo “s nogu”. Doručak jeste najvažniji obrok u toku dana, koji nam daje energiju i sprečava napade gladi i mrzovoljnost u toku dana.

Bolje raspoloženje

Studije su pokazale da su ranoranioci srećniji i pozitivniji od ljudi koji se bude kasnije. Uz to, oni koji ustaju ranije su zdraviji, jer su im unutrašnji satovi podešeni da izlaskom i zalaskom sunca.

Manje anksioznosti

Kasno ustajanje dovodi do žurbe, obuzima nam mnogo misli i ne stižemo da obavimo sve što smo zamislili. Ranoranioci nemaju ovaj problem, jer ostave dovoljno vremena ujutro da im se misli slegnu i da isplaniraju dan unapred.

Roboti- skijaši: Olimpijske igre nisu više samo za ljude!

Ovogodišnje Zimske Olimpijske igre već su ušle u istoriju po nekoliko događaja, a najnoviji uključio je robote- sportiste.

Počev od toga da su sportisti Južne i Severne Koreje zajedno izašli da pozdrave publiku noseći zastavu ujedinjene Koreje, preko zabrane Rusije da se takmiči, do sedamnaestogodišnjaka- osvajača zlatne medalje, ovogodišnje Zimske Igre po mnogo čemu ući će u istoriju.

Kao da sve ovo gore navedeno nije bilo dovoljno, prvi put ikada, na Igrama, pojavili su se roboti- sportisti, u delu “Edge of Robot: SKi Robot challenge” takmičenju u jednom ski centru blizu Pjongčanga.

Roboti su se rakmičili u alpskom skijanju, a postojalo je osam timova. Kao i na pravoj Olimpijadi, i na ovom takmičenju pobednici su dobijali medalje.

Tajna zdrave kose krije se u glutenu?

Gluten već nekoliko godina ima jako lošu reputaciju, a bilo da ga konzumirate ili ne, ovaj sastojak izgleda da će se u svet zdravlja i lepote vratiti na velika vrata.

Naime, jedna kineska studija, dala je glutenu noviu šansu, kada su naučnici otkrili da je upravo ovaj sastojak efikasan u oporavljanju kose, a naročito kada su u pitanju ispucali i suvi krajevi.

Gluten jača kosu

Naime, ljudska kosa sastoji se od molekula proteina keratina, kao i malih peptida. Tekstura svake vlasi odrđena je formacijom molekula, a ukoliko je ona glatka i zrava, to znači da su ove veze jake i veoma guste.

Pročitajte i… 7 skrivenih znakova zašto vam opada kosa

Međutim, usled sušenja i peglanja kose, UV radijacije i određenih hemikalija, uključujući i one u proizvodima za negu kose, ove veze molekula slabe i kidaju se. To dovodi do pojave krhke i lomljive kose i ispucalih krajeva. Brojni preparati pokušavaju da poprave ovu štetu, ali retko koji je efikasan.

Gluten može biti odličan kandidat za rešavanje ovohg problema, jer zahvaljujući njemu, veze molekula postaju jače i teže se razbijaju. Naučnici pokušavaju da naprave i prve prozvode za negu kose sa glutenom, kako bi svoja dosadašnja istraživanja potvrdila i u praksi.

Nauka iza filma “Armagedon”: Nije sve samo fikcija?

Ako je verovati algoritmu veštačke inteligencije, rešavanje problema pretećeg ateroida koji ide ka Zemlji na način na koji je to urađeno u filmu “Armagedon” i nije toliko daleko od istine.

Ukoliko imate više od 28 godina, velike su šanse da ste makar jednom pogledali film “Armagedon”. Ovo remek- delo Majkla Beja u bioskopima se pojavilo 1998. godine, a svet, od ogromnog asteroida, između ostalih, spasili su Ben Aflek i Brus Vilis, stavljajući u njega nukrearnu bombu koja ga je prepolovila i tako su polovine zaobišle našu planetu.

Kako spasiti planetu od asteroida?

Dvadeset godina kasne, napredni, samoučeći algoritam veštačke inteligencije, odličio je da analizira ovakav način rešavanja problema. Algoritmu su ponuđena 3 rešenja kako da se ogroman asteroid zaustavi i ne udari o Zemlju: 1) projektil koji uništava asteroid, 2) letilica koja remeti putanju gravitacijom i 3) detoniranje asteroida nuklearnom bombom.

Ova simulacija je trajala 40 sati i korišćeno je 100 kompjutera, a na kraju, algoritam je zaključio da bi dizanje letećeg objekta koji preti Zemlji u vazduh, uz pomoć nuklearne bombe, bilo efikasno u 50% slučajeva. Ostala dva načina pokazala su se manje efikasnim.

8 zdravstvenih blagodeti hladnog vremena

Bez sumnje, zima može da bude okrutna po naše telo i um. Ipak, postoje i neke dobre strane hladnog vremena, a u nastavku otkrijte koje su.

Hladno vreme utiče na naš organizam, usporava ga, te neretko postajemo mrzovoljni, pospani ili pak depresivni. Ipak, zima nema samo loše posledice po zdravlje, a u nastavku otkrijte kako zima može da nam pogoduje.

Zdravstvene benefiti niskih temperatura

  1. Poboljšava rad mozga– hladne temperature utiču na bolju funkciju mozga, te razmišljamo racionalnije i brže.
  2. Sagoreva kalorije– kada je hladno, telo se dodatno trudi da se zagreje, te troši više energije i sagoreva kalorije tom prilikom.
  3. Povećava smeđe salo–  većina sala u telu pojavljuje se u obliku bele boje, dok je braon salo zapravo mast bogata mitohondrijama. Ljudi sa niskim BMI imaju više ovog sala, a istraživanja su pokazala da ova vrsta masnih naslaga poboljšava rad organizma.
  4. Smanjuje alergije– tokom hladnog vremena, većina alergena ne može da opstane, te nemamo iritirajuće simptome, kao što je suzenje očiju, kijavica i kašalj.
  5. Umanjuje upale– bolovi u mišićima, otici i bolovi usled neke povrede su manji zimi, jer niska temperatura deluje kao prirodni oblog na bolna mesta.
  6. Smanjuje rizik od bolesti- virusi ne opstaju na niskim temperaturama, te smo manje izloženi bolestima upravo zimi.
  7. Bolji san– telesna temperatura prirodno opada dok pokušavamo da zaspimo. Ovaj proces može da potraje i do dva sata leti, pa stoga, tokom zime lakše zaspimo.
  8. Bori se sa infekcijama– niske temperature jačaju imuni sistem i lakše se borimo sa infekcijama u telu.

9 skrivenih benefita prokrastinencije

Ukoliko spadate u onu grupu ljudi koji odlažu obaveze i sve rade u poslednji čas, nauka je na vašoj strani, jer u nekim slučajevima, prokrastinencija ne mora biti loša stvar.

Benefiti prokrastinencije

1. Podstiče kreativnost

Mnogima, rokovi za neku obavezu, bilo da je u pitanju posao ili škola, mogu biti podsticajni, naročito ukoliko se približava krajnji rok da se neki zadatak odradi. Pritisak i nedostatak vremena kod nekih ljudi upravo imaju podsticajni efekat, te postaju motivisaniji, kreativniji i produktivniji.

2. Manji nivo stresa

U jednoj psihološki studiji pokatano je da prokrastinatori zapravo doživljavaju manje stresa i imaju bolje psihičko zdravlje, naročito kada je rok za neku obavezu daleko. Time, stres i anksioznost odugovlače do samog kraja.

3. Bolje organizacione sposobnosti

Na kratke staze, odlaganje obaveza od nas praviprave magove organizacije, kažu psiholozi.

4. Dodatna energija

Tokom akutnog stresa, nervni sistem priprema telo, te raste adrenalin, koji nas čini budnijim i energičnijim.

5. Nećete preispitivati odluke

Nakon završenog posla, osobe koje odlažu obaveze jednostavno nemaju vremena da preispituju obavljen zadatak i da ga previše analiziraju.

6. Sve drugo deluje jednostavnije

Kada odlažemo obaveze, radimo i one poslove koje inače ne volimo, kao š

9. Zadatak se možda promeni

to je pranje veša ili pak usisavanje. Mnogi prokrastinatori upravo u vreme kada treba da obavljaju radne zadatke, radije obavljaju kućne poslove.

7. Bolje ste fokusirani

Usled nedostatka vremena i roka koji stiže, prokrastinatori su kocnetrisaniji na posao koji obavljaju.

8. Radite čak i kada mislite da to ne činite

Čak i kada ne radite, razmišljate o zadatku koji treba da obavite, pa stoga mnogo otvorenije i sa više ideja pristupate zadatku.

Vrlo često desi se da tokom nekog poslovnog zadatka ili pak pisanja seminarskog, nadređeni ili profesor, promeni mišljenje i instrukcije u poslednji čas. Prokrastinatori tako ne menjaju već započeto i nemaju osećaj da su izgubili vreme, jer zapravo ni započeli posao.

Najzanimljivije činjenice o Danu zaljubljenih koje sigurno niste znali

Dan zaljubljenih proslavlja se širom sveta 14. februara. Iako nije poznato zašto je tačno ovaj datum postao dan posvećen ljubavi, postoji nekoliko pretpostavki. U nastavku saznajte sve što niste znali o ovom prazniku.

15 zanimljivosti o Danu zaljubljenih

  1. Sveti Trifun– dok se Pravoslavna crkva 14. februara slavi Svetog Trifuna, Rimokatolička proslavlja Svetog Valentina. Sveti Trifun bio je Hristov sledbenik, koji je živeo u 3. veku posle Hrista. Prema legendi, imperator Dakije ga je usmrtio 250. godine. Na dan njegove smrti u Srbiji se proslavlja Trivundan, vinogradarska slava, a veruje se da ovaj svetac štiti vinovi lozu.
  2. Sveti Valentin– Rimokatolička crkva 14. februara proslavlja Svetog Valentina- kojeg je imperator Klaudije II pogubio, jer se Valentin protivio odluci cara da Rimski vojnici ne smeju da se venčaju tokom ratovanja. Iz zatvora, pre pogubljenja, prema legendi, Valentin je napisao pismo kćerki upravnika zatvora, a na pismu je pisalo “od tvoj Valentina” (na engleskom jeziku: “from your Valentine”, pa je tako nastao i naziv u zemljama engleskog područja- “Valentine’s Day”, odnosno Dan Svetog Valentina, Valentinovo).
  3. U Viktorijansko vreme, smatralo se da poklanjanje čestitke za Dan zaljubljenih donosi nesreću.
  4. Prema istraživanjima, oko 3% vlasnika ljubimaca pokloniće na ovaj dan poklon svom ljubimcu.
  5. Oko milijardu čestitki za Dan zaljubljenih razmeni se svake godine, što je, iza Božića, najveća godišnja razmena čestitki na svetu.
  6. Ovog dana u Sjedinjenim državama slavi se i Singles Awarenes Day (SAD), odnosno Dan posvećen samcima.
  7. U Finskoj, 14. februar posvećen je Danu prijateljstava.
  8. U engleskom jeziku, slovo “x” u pismima je simbol za poljubac, a mnogi veruju da ovaj običaj vuče poreklo iz Srednjeg veka.
  9. Engleski kralj Henri VII proglasio je 14. februar i zvaničnim praznikom.
  10. Tokom 1800-tih godina, lekari su savetovali konzumiranje čokolade, kao lek za slomljeno srce.
  11. Ričard Kadburi, osnivač kompanije kakaoa i čokolade Kadburi, 1800-tih godina proizveo je i prvu bombonjeru.
  12. Svake godine, proda se oko 35 miliona bombonjera u obliku srca samo na ovaj dan.
  13. Na ovaj dan, samo u SAD pošalje se 89 miliona ruža.
  14. Godišnje, 14. februara, prosečno bude organizovano oko 220.000 veridbi.
  15. Na Dan zaljubljenih, u italijanski grad Verona, gde su živeli Romeo i Julija, stigne oko hiljadu pisama u navodnu kuću Julije, koja je i  omiljena turistička destinacija.

Nacrt Zakona o udžbenicima u završnoj fazi: Digitalni udžbenici i za nacionalne manjine

Nacrt Zakona o udžbenicima se polako završava, a za nedelju dana, naći će se pred poslanicima u Vladi Srbije.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević izjavio je da je Nacrt Zakona o udžbenicima koji predviđa uvođenje digitalnih udžbenika u završnoj fazi, kao i da će oni biti obezbeđeni i đacima pripadnicima nacionalnih manjina koji pohađaju srednju školu u Republici Srbiji.

Na sastanku sa predstavnicima Hrvatskog nacionalnog veća Šarčević je rekao da očekuje da će se Nacrt zakona za nedelju dana naći pred Vladom Srbije, a u skupštinskoj proceduri na proleće.

Novi zakon o udžbenicima

Novi zakon o udžbenicima imaće veliki značaj i za obrazovanje nacionalnih manjina, dodao je Šarčević i naglasio da je potrebno razgovarati o osnivanju katedre za hrvatski jezik i o lektorima.

Predstavnici Hrvatskog nacionalnog veća ocenili su da postoji dobra saradnja sa Ministarstvom, prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ukazali su na potrebu povećanja broja srednjoškolskih profila na hrvatskom jeziku, ističući kao poteškoću jezičku stručnost kadrova koji predaju na hrvatskom jeziku.

Kopredsedavajući Međuvladinog mešovitog odbora Srbije i Hrvatske i državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak rekao je da su otvorena pitanja više stvar dijaloga, nego izmene propisa.

Programiranje obavezni predmet od drugog polugodišta u osnovnim školama

U drugom polugodištu đaci petog i šestog razreda osnovne škole počeli su da uče programiranje.

U petom razredu Informatika i računarstvo je od ove školske godine obavezan predmet, dok se u šestom razredu ovaj predmet kao izborni uči po novom nastavnom programu koji obuhvata programiranje.

Tokom posete školi, pomoćnik ministra prosvete Saša Stojanović je rekao da je programiranje danas neizostavni deo obrazovanja svuda u svetu, pa i u Srbiji. On je ocenio da se danas na času videlo da deca zaista uživaju u nastavi i istakao da se od njih traži da razumeju ono što uče, a ne samo da reprodukuju.

Inicijativa Digitalna Srbija partnerski sarađuje sa Fondacijom Petlja u nastojanju da se unapredi algoritamska pismenost u Srbiji. Ovo je jedan od važnih koraka na putu ka digitalnoj transformaciji, za koje se Inicijativa Digitalna Srbija zalaže.

Kroz obuku za korišćenje Petlje u nastavi koju je omogućila kompanija Majkrosoft u prethodnom periodu prošlo je gotovo 800 nastavnika iz više od 500 škola širom zemlje. Govoreći o tome, direktor Fondacije Petlja Nebojša Vasiljević rekao je da je Fondacija prepoznala potrebu da nastavnicima pruži podršku kroz organizovanje niza obuka za korišćenje materijala Petlje.

Upravo u narednih par dana krećemo sa novim ciklusom obuka za nastavnike informatike u osnovnim školama koje će ovaj put biti organizovane u svim većim gradovima u zemlji.

Kako životinje menjaju boju?

Neke vrste životinja, kao što su kameleoni i hobotnice, tokom evolucije, razvile su neverovatnu sposobnost da menjaju boju, kako bi preživele ili pak upozorile predatore. Ali kako to čine?

Sigurno ste dosad bezbroj puta gledali neverovatne video- snimke kameleona koji menja boju, u zavisnosti od okoline u kojoj se nalazi. Pored ovih guštera, brojne druge životinje, poput sipa, hobotnica, pa čak i nekih ptica, imaju sposobnost da promene boju kože, najčešće kako bi se sakrile od predatora ili pak kako bi lakše ulovile plen.

Dok odgovor na pitanje zašto ovo čine znamo ili možemo da pretpostavimo odgovor, i dalje nam je nejasno kako životinje menjaju boju? U pronalasku odgovora pomogao nam je glumac i voditelj Milan Kalinić, u emisiji SUPER NAUKA, na eduTV.

1...394395396...851Strana 395 od ukupno 851

O nama

Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.

Servisi

- Oglašavanje
- Partnerstvo
- Vanredno obrazovanje
- Prekvalifikacija
- Dokvalifikacija

Korisno

- Izreke i citati
- Putovanja
- Strani jezici
- LinkTV
- Obrazovanje odraslih

Popularno

Ova namirnica sanira posekotine!

Zdravlje 0
Veoma brzo, ovaj prirodni antibiotik, sanira posekotine i sprečava...

Praksa u Apatinskoj pivari

Prakse 0
Apatinska pivara raspisala je konkurs za novu generaciju pripravnika....

HIV virus izlečen kod još jednog pacijenta?

Zanimljivosti 0
Pre dvanaest godina, jedna osoba bila je funkcionalno izlečena...

© 2022 tagDiv. All Rights Reserved. Made with Newspaper Theme.