Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.
Utiče li praznična muzika na mentalno zdravlje?
Tokom praznika često smo u prilici da iznova slušamo poznate melodije.
Stručnjaci smatraju i upozoravaju da stalno ponavljanje istih melodija može negativno uticati na raspoloženje ali i na produktivnost.
Praznične melodije
Izloženost neizbežnim i ponavljajućim zvukovima klasičnih svečanih pesama izaziva nevoljnost, odnosno distimiju, koja se može manifestovati kao telesna bolest.
Naime, razlog je što mozak postaje prezasićen i dolazi do negativne reakcije.
Ukoliko ste zabrinuti ili pod stresom usled različitih problema, stalno ponavljanje novogodišnjih melodija može samo pojačati stres umesto da ga ublaži.
Takve pesmice, takođe mogu odvlačiti pažnju, pa tako i uticati na produktivnost.
Prema rečima kliničkog psihologa Linde Bler, praznične melodije mogu postati mentalno naporne.
Zato se savetuje da se muzika na javnim mestima, posebno u velikim prodavnicama i tržnim centrima, prilagodi tako da ljudima ne bude dosadno.
Šta uzrokuje hronični umor?
Naučnici veruju da objašnjenje za sindrom hroničnog umora (SKU) leži u načinu na koji imuni sistem kod nekih ljudi reaguje na neku zdravstvenu tegobu.
Sindrom hroničnog umora definiše se kao teška i dugotrajna psihička i fizička nemoć bez mišićne slabosti.
Uzrok hroničnog umora
Obolele osobe navode da je stanje poput virusne infekcije, s otokom limfnih čvorova, malaksalošću, temperaturom i simptomima gornjih disajnih puteva.
Glavni simptom je izražena klonulost, koja traje oko šest meseci i znatno ometa svakodnevne aktivnosti. U svetu, od ovog sindroma boluje oko 17 miliona ljudi.
Britanski naučnici su upotrebili lek interferon alfa. U pitanju je protein koji nastaje u telu, a proizvode ga između ostalih i bela krvna zrnca. Ovaj lek se koristi u borbi protiv hepatitisa i biološki je proizveden.
Prema rečima profesorke Alise Rusel sa Instituta za psihijatriju i psihologiju londonskog Kraljevskog koledža, uspeli su da dokažu, da je imuni sistem osoba sklonijih razvoju SKU-a bio preterano aktivan, pre i posle ubrizgavanja interferona alfe.
Pojedini pacijenti koji primaju ovaj lek, osećaju snažan umor tokom lečenja, a neki i hroničan umor, čak mesecima nakon prestanka primanja terapije.
Prvi farmeri su u centralnu Evropu došli sa Balkana?
Austrijski naučni tim, predvođen arheološkinjom Barbarom Horejs, došao je do zaključka, da su prvi farmeri koji su došli u centralnu Evropu, sa Balkana.
Stručnjaci su došli do zaključka na osnovu dokaza pronađenih na jugu Srbije, koji datiraju iz neolitskog perioda.
Poljoprivrednici sa Balkana
“Bili smo ciljano u potrazi za ‘delićem koji nedostaje’ između neolitskog doba u Egeju i centralnoj Evropi”, izjavila je Horejsova.
Naime, istraživački tim je verovao da “taj delić” koji fali, mora biti negde na putu od juga ka severu, odnosno, duž takozvane balkanske rute. Nalazište je otkriveno južno od Niša, na obalama Morave.
Tokom avgusta, austrijski tim naučnika je u saradnji sa Arheološkim institutom u Beogradu, počeo da kopa i ubrzo naišao na kamene alate, keramičke posude i kosti od životinja.
Ustanovljeno je da reč o ostacima delimično nastanjene grupe sa odgovarajućom materijalnom kulturom.
Nalazište je dobilo naziv „Svinjarička čuka“, a ispod njega se nalazi oko metar i po neolitskih tragova kulture.
Ovo otkriće predstavlja deo koji je nedostajao u odgovoru na važno pitanje kako je nastanjivana Evropa.
Prvi dokazi o poljoprivrednicima koji su se nastanili do sada su dokazivale naseobine u Egeju oko 6.700 godina pre nove ere.
Neolitska nalazišta, kao što je „Lepenski vir“, koji je jedan od najstarijih dokaza o poljoprivrednim aktivnostima, datira od oko 6.000 godine pre Hrista.
Austrijski tim pored iskopavanja tragova prošlosti, sprovodi i brojna ekološka istraživanja, u potrazi za znakovima uticaja životne sredine.
Izvor: nationalgeographic.rs
Društvene igre čuvaju mozak?
Naučnici su otkrili da društvene igre, kao što su puzle, igranje šaha, kartanje i slične, mogu zaštititi mozak.
Naime, rezultati istraživanja su pokazali da je mozak zdraviji, što ga više koristimo.
Zdrav mozak
Naučnici su nakon istraživanja došli do zaključka da aktivnosti koje zahtevaju mentalnu angažovanost mogu da pomognu mozgu da se odupre demenciji kasnije u životu.
Studija je pokazala da su starije osobe, koje su navele da su tokom života uživale u društvenim igrama, imale manju verovatnoću da obole od mentalnih bolesti u odnosu na one koje nisu praktikovale društvene igre.
Nova studija je obuhvatila oko 500 starijih osoba u Velikoj Britaniji koje su prošle kroz isti test inteligencije. Naime, testiranje je trajalo 11 godina.
Osobe su počele sa testiranjem u 64 godini života, i odgovarale su na pitanja da li se bave intelektualno stimulativnim aktivnostima, kao što su rešavanje zagonetki, igranje društvenih igara ili čitanje.
Zašto je zeleni čaj preporučljiv?
Konzumacija zelenog čaja je preporučljiva jer doprinosi snižavanju nivoa masnoća u krvi, prevenira aterosklerozu i jača otpornost organizma.
Naime, zeleni čaj sadrži kofein poput onog iz kafe.
Jača koncentraciju
Zeleni čaj nam pomaže da ostanemo budni, jača nam koncentraciju i okrepljuje organizam.
Da li je preporučljiv svima?
Osobe koje ne bi trebalo da konzumiraju zelene čaj su trudnice, zatim osobe koje imaju problem sa hipertenzijom, malokrvne osobe i oni koji se leče od poremećaja srčanog ritma.
Pogledajte još: Crni čaj – za šta je dobar?
Čaj treba konzumirati u odgovarajućoj količini, odnosno ne treba preterivati. Istraživanja sprovedena u Japanu su pokazala da zeleni čaj ne bi trebalo piti paralelno sa pojedinim lekovima koji utiču na snižavanje krvnog pritiska i aritmiju.