Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.
Asteroid koji je zbrisao dinosauruse izazvao dve godine mraka na Zemlji
Asteroid koji je zbrisao dinosauruse i gotovo sav život na našoj planeti pre 66 miliona godin,a izazvao je i dve godine mraka, otkrila je nova studija.
Čađ izazvana šumskim požarima ispunila je nebo i blokirala Sunce ubrzo nakon što je asteroid udario u planetu, kaže tim iz Kalifornijske akademije nauka. Asteroid širok 12 kilometara kretao se brzinom od 43.000 kilometara na sat kada je udario u sadašnji Meksički zaliv, ostavljajući za sobom krater Čiksulub. Udar asteroida je na kraju doveo do izumiranja 75 odsto celokupnog života na Zemlji, a naučnici su dugo proučavali posledice ovog udara.
Nestanak fotosinteze
U novoj studiji, američki tim je otkrio da su glavni pokretač izumiranja mogli biti oblaci pepela i čestica čađi koji su se širili atmosferom. Naučnici kažu da su ovi oblaci egzistirali do dve godine, stavljajući velike delove Zemlje pod velom mraka i otežavajući bilo čemu da raste ili preživi. Život u oblasti koja okružuje udar odmah je stradao, ali je bilo znatno više štete u godinama nakon sudara. Ovo uključuje plimne talase, poplave i ogromne promene životne sredine, uključujući izbacivanje čestica u atmosferu, koje su se širile širom sveta.
Dok je Zemlja bila obavijena tamom, istraživači kažu da je fotosinteza, proces koji biljke koriste za rast, jednostavno propala. To je dovelo do kolapsa ekosistema, a čak i nakon što se sunčeva svetlost vratila, pad fotosinteze se nastavio decenijama, objasnio je tim u intervjuu za Live Science.
Ovu atmosfersku tamu izazvali su kameni prah i sumporna kiselina nastali od sudara, formirajući se u vidu oblaka na nebu, snižavajući globalne temperature i stvarajući kisele kiše, što je dovelo do izbijanja šumskih požara.
Ovaj „scenario nuklearne zime“, kako je prvi put predložen 1980-ih, odigrao je veliku ulogu u masovnom izumiranju, objasnio je Piter Rupnarin, autor studije. Uprkos tome što se o tome teoretisalo više od četiri decenije, tek u protekloj su razvijeni modeli sposobni da prikažu kako je ta tama uticala na život. „Sada je uobičajeno razmišljanje da su globalni požari bili glavni izvor fine čađi koja se taložila u gornjim slojevima atmosfere“, rekao je Rupnarin. „Koncentracija čađi u prvih nekoliko dana do nedelja nakon požara bila je dovoljno visoka da smanji količinu dolazne sunčeve svetlosti na nivo dovoljno nizak da spreči fotosintezu.“
73 odsto kičmenjaka izumrlo nakon udara asteroida
Tim je proučavao uticaj ovog dugoročnog mračnog perioda rekonstruišući ekološke zajednice koje su postojale kada je asteroid udario. Odabrali su 300 vrsta za koje se znalo da potiču iz prostranstva bogatog fosilima poznatog kao formacija Hel Krik, koja je napravljena od škriljaca i peščara u Severnoj Dakoti, Južnoj Dakoti, Vajomingu i Montani. Zatim su napravili simulacije kako bi izložili zajednice periodima tame od 100 do 700 dana, kako bi otkrili koji će interval tame dovesti do nivoa izumiranja za koji sada znamo da se dogodio među vrstama kičmenjaka.
Fosilni zapisi pokazuju da je oko 73 odsto vrsta kičmenjaka izumrlo nakon udara. Rupnarin je rekao da je tama nastupila ubrzo nakon udara, dostigavši maksimum u roku od nekoliko nedelja. Ekosistemi bi se uglavnom mogli oporaviti ako bi mrak trajao samo 150 dana, ali nakon 200 dana dostigli su „kritičnu prekretnu tačku“. Ovo je bila tačka u kojoj su neke vrste izumrle, a dominacija među preostalim vrstama se promenila na način koji je štetio ekosistemu.
Dve godine tame
Kada je mrak potrajao čitavih 700 dana, izumiranje je dramatično poraslo – dostižući do 81 odsto celokupnog života, što sugeriše da su životinje u zajednicama Hel Krika iskusile oko dve godine tame. „Uslovi su varirali širom sveta zbog atmosferskog protoka i varijacija temperature, ali smo procenili da je tama mogla da se zadrži u oblasti Hel Krik do dve godine“, rekao je Rupnarin.
Nalazi su preliminarni, objasnio je on, i istražuju samo jedan ekosistem, ali sugerišu da bi to moglo da se odnosi na više vrsta. Dalje simulacije zajednice Hel Krik otkrile su da je, ako je mrak trajao 700 dana, bilo potrebno 40 godina da dođe do oporavka. Nalazi su predstavljeni na godišnjem sastanku Američke geofizičke unije (AGU).
Pre oko 66 miliona godina neptičji dinosaurusi su izbrisani i više od polovine svetskih vrsta je uništeno. Ovo masovno izumiranje otvorilo je put usponu sisara i pojavi ljudi. Asteroid Čiksulub se često navodi kao potencijalni uzrok izumiranja iz perioda krede i paleogena. Asteroid je udario u plitko more u današnjem Meksičkom zalivu, tako da se nakon udara formirao ogroman oblak prašine i čađi, koji je izazvao globalne klimatske promene, izbrisavši 75 odsto svih životinjskih i biljnih vrsta.
Istraživači tvrde da je čađ neophodna za ovakvu globalnu katastrofu mogla biti prouzrokovana samo direktnim udarom u stene u plitkoj vodi oko Meksika, koje su posebno bogate ugljovodonicima. U roku od 10 sati od udara, ogroman cunami je protutnjao obalom zaliva, smatraju stručnjaci. To je izazvalo zemljotrese i klizišta u područjima sve do Argentine.
Istražujući događaj, istraživači su pronašli male čestice stena i drugih krhotina koje su ispaljene u vazduh kada se asteroid srušio. Nazvane sferule, ove sitne čestice prekrile su planetu debelim slojem čađi. Stručnjaci objašnjavaju da je gubitak sunčeve svetlosti izazvao potpuni kolaps u vodenom ekosistemu. Razlog je taj što je osnova vodenog lanca ishrane, fitoplankton, bio potpuno eliminisan. Veruje se da je više od 180 miliona godina evolucije, koja je dovela svet do tačke krede uništeno za manje od životnog veka tiranosaurus reksa, što je oko 20 do 30 godina.
Emocionalno inteligentni menadžeri doprinose kvalitetu posla i zdravlju zaposlenih
Emocionalno inteligentni lideri prate pravilo „nulte elektronske pošte“ van radnog vremena, a ovu praksu u potpunosti podržava i nauka.
Istraživanja pokazuju da formalna politika osmišljena da kreira barijere između radnog i slobodnog vremena ne pomaže u smanjenju stresa i anksioznosti zaposlenih. Međutim, postoji praksa koja i te kako može biti od pomoći.
Prioriteti koje praktikuju emocionalno inteligentni
Želite da vaši zaposleni budu srećni? Želite da vaši zaposleni uživaju u razumnoj ravnoteži između posla i privatnog života? Znate da je najbolji način da poboljšate njihov učinak taj da im pružite vreme i prostor da „napune baterije“ i osveže se? Razumete da je očekivanje da svi budu dostupni u svakom trenutku recept za sagorevanje? Ukoliko su odgovori potvrdni, na pravom ste putu.
Sve što treba a uradite je da pratite logiku i u skladu s tim kreirate sopstvenu politiku. Treba da kažete ljudima da ne proveravaju, a još manje da odgovaraju na poštu poslatu nakon uobičajenog radnog vremena.
„To bi moglo da reši problem“, mnogi bi pomislili. Pa, ne baš. Prema istraživanju objavljenom nedavno u Journal of Management, formalna poslovna politika ne ograničava stres, anksioznost i negativan uticaj na slobodno vreme, koji su izazvani bavljenjem elektronskom poštom van radnog vremena.
Šta je ovde prioritet? Kako su istraživači konstatovali, „ljudi koji se trude da utiču na naše ponašanje na poslu smatraju da treba da pratimo elektronsku poštu i van radnog vremena“. Ako šef ikada samo usput spomene da treba da proverimo svoj e-mail, to ćemo i uraditi. Ako to isto uradi kolega, uradićemo isto. Poslovnu politiku čine samo reči, stvarnost je ono što je bitno!
Unapred utvrđena pravila mogu biti od pomoći, ali…
I šta se onda dešava? Na stranu da ostavimo politiku i utvrđena pravila, ljudi koji osećaju da moraju da provere svoju elektronsku poštu kada nisu na poslu prijavljuju kudikamo viši nivo stresa, viši nivo anksioznosti (jer ko zna šta sledeći e-mail može doneti), negativan uticaj na privatne odnose, pa čak i negativan uticaj na zdravlje.
Sve to naravno ima smisla. Svaki put kada odemo da proverimo elektronsku poštu, mi više nismo prisutni tu gde jesmo fizički, jer smo suštinski na poslu. Privatan život u ovom slučaju najviše ispašta. Doduše, uspostavljanje formalnih radnih obaveza može biti od pomoći.
„Postavljanje očekivanja unapred“, kažu istraživači, „može ne samo da smanji anksioznost i negativan uticaj na zaposlene, već i da poveća razumevanje od strane nadređenih, tako što će ponovo uokviriti granice i očekivanja u vezi s radnim vremenom zaposlenih.“
U prevodu, ako naši pretpostavljeni i mi znamo da je provera elektronske pošte u određenim delovima dana ili večeri deo našeg posla, niko od nas neće biti pod stresom. Međutim, „određeni delovi“ retko kada ostaju „određeni“. Očekivanja gotovo uvek imaju tendenciju širenja, što potvrđuju i istraživanja.
Uobičajene greške i zablude menadžera
Studija objavljena u Organisation Behavior and Human Decision Processes pokazuje da saradnici značajno precenjuju važnost brzine odgovaranja na elektronsku poštu koja nije hitna. To se naročito odnosi na onu koja se šalje van „normativnih“ sati, poput noći ili tokom vikenda. Kao da se time dokazuje neka požrtvovanost kompaniji i slično, što naravno uopšte nije slučaj.
Istraživači to zovu „naklonjenost po pitanju hitnog odgovaranja na elektronsku poštu“, što je fenomen bar delimično prouzrokovan činjenicom da brzina odgovora sve više postaje zamena za posvećenost i naporan rad, što je pomalo van pameti, zar ne? Na isti način mnogi menadžeri gledaju na prekovremeni rad, nazovimo to efektom plaćene publike u TV emisijama, gde svi tapšu po ključu, a ne zato što su došli da gledaju svoj omiljeni šou. To baš i nije neki pokazatelj produktivnosti, ali za ne baš pametne i sposobne menadžere jeste.
Bez slanja elektronske pošte van radnog vremena molim!
Kada sve ovo skupite na gomilu, uvidećete da politika i smernice nisu bitne. Važno je ono što očekujete i što praktikujete.
Ako želite da pomognete svojim zaposlenim da izbegnu negativan uticaj elektronskih poruka van radnog vremena, jednostavno ih nemojte slati. Recite ljudima koji rade za vas da ih ne šalju. Naravno, u sve biste mogli da uključite rečenicu poput: „Molim vas, ne osećajte potrebu da odgovorite danas. Možemo da razgovaramo o tome u ponedeljak.“ Čak i ako znaju da neće morati da odgovore, to ne znači da ljudi neće proveriti da li ste slali elektronsku poštu. Jedini način da se smanji anksioznost koju izaziva slanje e-mailova van radnog vremena je da se oni nikada ne štalju van radnog vremena. Samo u tom slučaju se nećemo pitati da li nam je pristigla neka poruka ili ne i samo u tom slučaju ćemo biti mentalno rasterećeni, što zauzvrat znači da ćemo imati mnogo manje šansi da sagorimo na poslu, jer nećemo osećati potrebu da budemo na raspolaganju u svakom trenutku.
Humanoidni roboti poput onih iz serije “Westworld” i nisu tako daleko od realnosti
Verovatno ste gledali filmove iz serijala Terminator, kao i seriju Westworld. Budući da je tematika humanoidnih robota tako aktuelna u današnje vreme, ne čudi što mnogi ljudi imaju fobiju od (još uvek nepostojećih) robota ubica.
Mnogi teoretičari predviđaju da će ratove u budućnosti voditi roboti, mada ni danas nismo daleko od toga.
Kako biste se osećali da stanete ispred robota koji vas posmatra, proučava, reaguje na vas gestovima i mimikom, pa čak se i smeška ili mršti?
Nešto na šta smo navikli u komunikaciji s drugim ljudima naprasno deluje preteće, iz prostog razloga što nije u pitanju osoba već robot. Šta li je bilo u glavama egipatskih pograničnih policajaca, prilikom slučaja koji je izazvao međunarodnu pažnju prošle godine. Naime, oni su „uhapsili“ Ai-Du, prvog svetskog humanoidnog robota sposobnog da kreira nešto što bismo nazvali umetnošću. Da se razumemo, optužbe nisu bile nimalo naivne, jer je Ai-Da bila pod sumnjom da je „špijun“ zbog svog „streljajućeg pogleda“. Naravno, u pitanju nisu oči, već visokoperformantne kamere.
Ai-Da, koja „zna“ da piše pesme, izazvala je popriličan nemir, tako da se nameće pitanje šta bi bilo da je pred egipatske policajce stala Ameca, jer pored pogleda koji primećuje sve unaokolo, ovaj android na okolinu reaguje do te mere prirodno, da je to u najmanju ruku uznemiravajuće.
Šta reći dalje kada su i njeni tvorci priznali da su komunikacione sposobnosti Amece izneđujuće, i to ljudi koji su redovno s njom. Ipak, s vremena na vreme i oni ostanu zapanjeni.
U nedavno objavljenom video klipu, možemo videti robota koji reaguje na osobu mršteći se i negodujući kada mu se dodirne nos. Ono što u svakom slučaju treba imati u vidu da je ova tehnologija tek u povoju, tako da verovatno ne možemo ni da zamislimo kako će to izgledati u (bliskoj) budućnosti, kada budu razvijene mnogo složenije reakcije.
Možda Ameca trenutno nije tako talentovana kao Ai-Da, ali se smatra najnaprednijim humanoidnim robotom trenutno na svetu. Doduše, još uvek nije ostvarila internacionalnu karijeru, ali može da se kupi ili iznajmi po izvesnoj ceni.
Ameca je zapravo kreirana da deluje kao interakciona platforma između ljudi i digitalnog univerzuma, tako da očekujemo da će odigrati značajnu ulogu u perspektivi.
Sunce je nekada imalo prstenove poput Saturna sprečivši našu planetu da postane “superzemlja”
Oko Sunca su se nekada nalazili prstenovi prašine i gasa, slični Saturnovim, koji su vrlo verovatno odigrali vitalnu ulogu u formiranju Zemlje, sugeriše nova naučna studija.
„U Sunčevom sistemu se dogodilo nešto što je sprečilo da Zemlja preraste u mnogo veći tip zemaljske planete koja se zove ’superzemlja’“, rekao je astrofizičar sa Univerziteta Rajs, Andre Izidoro.
Superzemlje su masivne, stenovite planete koje se mogu videti oko najmanje 30 odsto zvezda sličnih Suncu u galaksiji. Koristeći superkompjuter za simulaciju formiranja Sunčevog sistema, model je proizveo prstenove oko Sunca poput onih koji se vide oko mladih zvezda. Model pretpostavlja da su se unutar mladog Sunčevog diska gasa i prašine pojavile tri trake visokog pritiska, nazvane “ispupčenja pritiska”, koje su takođe primećene u prstenastim zvezdanim diskovima oko udaljenih zvezda.
„Ako su superzemlje tako ’superuobičajene’, zašto je nemamo u Sunčevom sistemu?“ upitao se Izidoro. „Pretpostavljamo da su ispupčenja pritiska proizvela nepovezane rezervoare materijala iz diska u unutrašnjem i spoljašnjem solarnom sistemu i regulisala koliko je materijala bilo dostupno za uzgoj planeta u unutrašnjem solarnom sistemu.“
Naučnici su decenijama mislili da su gas i prašina u diskovima postepeno postali manje gusti, ali kompjuterske simulacije su govorile drugačiju priču, da je malo verovatno da će se planete formirati u scenarijima glatkog diska.
„U glatkom disku, sve čvrste čestice, bilo da se radi o česticama prašine ili gromadama, bivaju veoma brzo uvučene ka unutra i izgubljene u zvezdi“, rekao je astronom i koautor studije Andrea Izela, vanredni profesor fizike i astronomije na Rajsu. „Potrebno je nešto da ih zaustavi kako bi im se dalo vremena da prerastu u planete. Kada se čestice kreću brže od gasa oko njih, one osećaju čeoni vetar i veoma brzo se kreću prema zvezdi“, rekao je Izidoro.
Model studije je pretpostavio da su se takozvana ispupčenja pritiska formirala u ranom solarnom sistemu na tri mesta. „To je samo funkcija udaljenosti od zvezde, jer temperatura raste kako se približavate zvezdi“, rekao je geohemičar i koautor studije, Radžip Dasgupta, profesor nauke o zemaljskim sistemima Morisa Juinga u Rajsu.
„Tačka gde je temperatura dovoljno visoka da led ispari, na primer, je linija sublimacije koju nazivamo snežna linija“, objasnio je on.
Na liniji silikata, osnovni sastojak peska i stakla, silicijum-dioksid, postao je para. Ovo je proizvelo najbliži Sunčev prsten, gde će se kasnije formirati Merkur, Venera, Zemlja i Mars. Srednji prsten se pojavio na liniji snega, a najudaljeniji prsten na liniji ugljen-monoksida. Izidoro je elaborirao da je odloženo pojavljivanje Sunčevog srednjeg prstena u nekim simulacijama dovelo do formiranja „superzemalja“, što ukazuje na važnost vremenskog ograničenja pritiska.
Lobanja “čoveka zmaja” podstiče na preispitivanje ljudske evolucije
Dobro očuvana lobanja iz Kine, poznata kao „čovek zmaj“, dospela je na naslovne strane širom sveta, opisana kao jedno od najrevolucionarnijih, najznačajnijih i najuzbudljivijih naučnih otkrića u svetu.
Navodno pronađena 1933., kada je Harbin, glavni grad provincije Hejlongđijang bio pod japanskom okupacijom, lobanja je otkopana kada se gradio most preko reke Songhua. Da bi sačuvao lobanju od japanskih vojnika, čovek koji ju je pronašao, zakopao ju je na dno napuštenog bunara.
Lobanja nije ponovo izašla na videlo sve dok treća generacija porodice anonimnog pronalazača nije saznala za dugo čuvanu tajnu do pred njegovu smrt.
Revidiranje ljudske evolucije?
Istraživanja, koja bi mogla da dovedu do revidiranja ljudske evolucije, usledila su nakon što je lobanja donirana Geološkom muzeju Hebeja, GEO univerziteta u Šiđažuangu 2018.
Prošle godine, međunarodni istraživački tim, na čelu s Đi Kjangom, profesorom palentologije na Hebej GEO univerzitetu, klasifikovao je lobanju u okviru nove vrste: Homo longi. Naučnici smatraju da je fosil pružio ključne dokaze za proučavanje porekla i evolucije Homo sapiensa, vrste kojoj pripadaju svi postojeći ljudi. Nalazi tima objavljeni su u časopisu The Innovation u junu.
“Čovek zmaj” bliži Homo sapiensu od neandertalaca?
Prema saopštenju za medije, sveobuhvatna filogenetska analiza tima otkrila je da lobanja iz Harbina kao i neki drugi istočnoazijski arhaični ljudski fosili, pripadaju evolucionoj kladi, odnosno grupi koja ima istog poslednjeg pretka kao i Homo sapiens. Rašireno je verovanje da su neandertalci formirali sestrinsku grupu loze Homo sapiensa, međutim, Kris Stringer, paleoantropolog iz Prirodnjačkog muzja u Londonu, koji je takođe bio član tima, rekao je: „Naša analiza sugeriše da lobanja iz Harbina, uz neke druge fosile ljudi iz pleistocena iz Kine, čine treću istočnoazijsku lozu, što je zapravo bliže Homo sapiensu nego što su to neandertalci.“
Jedno od najrevolucionarnijih otkrića na temu evolucije ljudi?
CNN je naveo „čoveka zmaja“ kao jedno od šest prošlogodišnjih „najrevolucionarnijih otkrića u ljudskoj praistoriji, koja oblikuju porodično stablo naše vrste na fascinantne i neočekivane načine“. Lobanja bi „mogla da predstavlja potpuno novi tip čoveka“, navodi se dalje. Postoji nada da će se iz fosila izdvojiti DNK ili neki drugi genetski materijal, kako bi se saznalo više o zagonetnom praistorijskom čoveku, posebno da li on može predstavljati denisovane, misterioznu ljudsku populaciju.
Javna naučna biblioteka, neprofitna organizacija otvorenog pristupa za nauku, tehnologiju i medicinu, sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama, navela je nalaze o lobanji kao jedno od sedam najboljih otkrića u 2021. u vezi s ljudskom evolucijom, saopštivši: „Priča koja stoji iza otkrića ove lobanje je fascinantna!“ Magazin Smithsonian, zvanični časopis koji izdaje Smithsonian Institute, renomirani američki istraživački i muzejski kompleks, uvrstio je „čoveka zmaja“ u grupu 10 najznačajnijih naučnih otkrića 2021.
Neophodno pronalaženje dodatnih fosila
Ipak, da bi uloga „čoveka zmaja“ kao pripadnika nove vrste bila opravdana, moraće da se otkrije još fosila, da bi se popunile praznine u okviru ljudske evolucije. Đi, šef istraživačkog tima „čoveka zmaja“, rekao je da se nada novim otkrićima. Na konferenciji za medije, održanoj nakon objavljivanja studije njegovog tima, Đi je izjavio da iako je broj ljudskih vrsta postao manji, populacija je postajala sve veća i veća. Kao rezultat toga, danas postoji samo jedna ljudska vrsta. „Radujem se lovu na nove ljudske fosile, posebno na zajedničkog pretka Homo longija i Homo Sapiensa u istočnoj Aziji a još više u Kini, kako bih promovisao međunarodno istraživanje o poreklu Homo Sapiensa“, rekao je on.
Koliko su precizni pametne narukvice i satovi?
Koliko su precizni fitnes trekeri? Kako vrše merenje otkucaja srca, pređenih koraka i sagorenih kalorija?
Ukoliko ste od onih ljudi koji su fizički aktivni, na pravom ste putu. Svetska zdravstvena organizacija kaže da odrasli treba da provedu najmanje 150 minuta nedeljno u umerenoj fizičkoj aktivnosti, dok deca i adolescenti treba da budu fizički aktivni 60 minuta dnevno.
Mnogi od nas ne vežbaju dovoljno, pa u pomoć dozivaju fitnes trekere da bi im pomoli da prate napredak. Međutim, tu se nameće pitanje, koliko su zapravo precizni ovi uređaji?
Srećom, postoje brojna istraživanja koja nam pomažu da to saznamo. Podelili smo osnovne funkcije pametne narukvice ili sata na praćenje potrošnje energije (sagorenih kalorija), brojanja koraka i otkucaja srca, da bismo otkrili koliko su dobri u merenju svakog od navedenih parametara.
Globalno tržište gedžeta se brzo širi i pokriva različite uređaje poput „brojača zalogaja“, GPS sistema za lociranje članova porodice, uz virtuelna pomagala za fitnes, koja simuliraju vežbanje na otvorenom, ali u udobnosti doma. Fitnes trekeri (pametne narukvice, pametni satovi) deo su opšteg trenda, dajući svoj doprinos svetskoj ekonomiji 2020. godine u vrednosti od 36 milijardi dolara.
Koliko je precizno merenje utroška kalorija?
Najsofisticiraniji uređaji prevazilaze osnovne funkcije sagorevanja kalorija, pređenih koraka i otkucaja srca, pa tako prate trajanje i kvalitet sna, pa čak i disanje. Međutim, koliko su ta merenja precizna?
Naučnici su uradili brojne studije, a ukupna slika je da je tačnost promenljiva, u zavisnosti od tehnologije koja se koristi i onoga što korisnik pokušava da izmeri. Svaka aktivnost koju praktikujete trebalo bi da poveća broj sagorenih kalorija i doprinese ukupnom utrošku energije (TEE), iako neki istraživači sada dovode u pitanje ovu široko rasprostranjenu teoriju.
Ipak, pod pretpostavkom da je TEE još uvek validan način merenja, svaki fitnes treker treba precizno da proceni nivo vaše aktivnosti da bi mogao da izračuna ono što je potrebno. Najnovije istraživanje o trekerima iz 2020. godine, objavljeno u British Journal of Sports Medicine, otkrilo je da uređaji za praćenje aktivnosti koji se nose na ruci, i koji mere potrošnju energije, variraju u tačnosti u zavisnosti od zadatka koji se obavlja. Naime, kada je pokret tela jedini mereni parametar, oni su bili manje tačni nego kada uređaj uključuje monitoring rada srca ili senzor toplote. Po izveštaju iz 2019., objavljenom u Međunarodnom časopisu za istraživanje životne sredine i javnog zdravlja, uređaji su grešili za više od 10 odsto prilikom merenja TEE-a. Prilikom izvođenja aerobnih vežbi, TEE je imao tendenciju da bude precenjen prilikom sporijeg tempa a potcenjen tokom bržeg. Prilikom anaerobnih treninga, fitnes trekeri su generalno potcenjivali količinu utrošene energije.
Druga studija o tačnosti pametnih narukvica iz 2018. navodi sledeće: „Mejnstrim uređaji su u stanju da pouzdano mere otkucaje srca, broj koraka, rastojanje i trajanje sna, koji se mogu koristiti kao efikasni indikatori zdravstvene procene, ali tačnost merenja potrošene energije još uvek je neadekvatna. Fitnes trekeri različitih robnih marki variraju u pogledu merenja parametara i svi su pod uticajem same prirode aktivnosti, što ukazuje da proizvođači ovih uređaja treba da poboljšaju svoje algoritme, vezano za različite načine vežbanja.“
Koliko je precizno merenje broja koraka?
Ukratko, ono što radite će uticati na to koliko je vaša pametna narukvica (ili sat) precizna kada procenjuje TEE. Studija iz 2020., objavljena u Međunarodnom časopisu za istraživanje životne sredine i javno zdravlje, testirala je 11 različitih uređaja, gde su neki „nosivi“, dok drugi rade preko aplikacija za mobilne telefone. Preciznost je varirala od uređaja do uređaja kada je u pitanju brojanje koraka, ali su svi mahom bili precizniji prilikom brzog hoda nego tokom svakodnevnih aktivnosti i isprekidanog hodanja, kada se pokreti ruku često pogrešno računaju kao koraci.
Tendencija fitnes trekera da pogrešno računaju korake pri manjim brzinama, takođe je primećena u studiji iz 2020. iz časopisa Peer J, koja je upoređivala kondicioni komercijalni treker koji se nosi na ručnom zglobu s onim (istraživačkim) koji se nosi na članku: „Oba uređaja su validna pri zadatim brzinama hodanja kod zdravih odraslih osoba u kontrolisanim uslovima. Međutim, oba trekera pogrešno računaju korake pri malim brzinama hoda, dok komercijalni uređaj pogrešno računa korake i pri brzom hodu.“
Koliko je precizno merenje broja otkucaja srca?
Studija iz 2019., objavljena u PLoS One, identifikovala je isto pogoršanje tačnosti pri malim ili promenljivim brzinama hodanja. Budući da se fitnes trekeri sada koriste za praćenje nivoa aktivnosti srčanih bolesnika, kojima su često potrebne pauze tokom hodanja, istraživači pozivaju na poboljšanje tačnosti fitnes trekera prilikom merenja ove vrste pokreta.
Uređaji ranije generacije su bili bazirani na trakama za merenje otkucaja srca na grudima, funkcionišući tako što su pratili električne signale u telu. Međutim, nisu radili na ljudima s metalnim implantatima, jer oni ometaju signale, a uz to nisu bili pogodni za nošenje tokom celog dana. Savremeni fitnes trekeri se obično nose na ručnom zglobu i mere otkucaje srca pomoću nečega što se zove fotopletizmografija (PPG). Ova optička tehnologija vrši merenje tako što detektuje način na koji se rasipa svetlost koja ulazi u telo, i to na veoma jednostavno. Senzori mogu praktično da „vide“ otkucaje srca. Zadnja strana uređaja sadrži LED diode koje šalju svetlosne talase u kožu. Tehnologija unutar uređaja, poznata kao fotodetektor, hvata svetlost koja se odbija od ručnog zgloba korisnika, što se zatim pretvara u informacije koje ugrađeni algoritmi mogu da analiziraju, kako bi odredili vaše otkucaje srca. Koliko su onda fitnes trekeri precizni u merenju otkucaja srca? Ljudi koji koriste pametne narukvice za praćenje broja otkucaja srca, mogu biti sigurni u date rezultate, jer je studija iz 2018. pokazala da merenje ovog parametra prilično precizno. Međutim, u istom izveštaju se navodi da postoji značajna varijacija u preciznosti između različitih uređaja.
Studija iz 2020., objavljena u JMIR mHealth i uHealth, otkrila je da optički monitori otkucaja srca „generalno pružaju tačna očitavanja, bez obzira na starost korisnika“. Ipak, upozorava se da ljudi ne treba u potpunosti da se oslone na rezultate, jer „ovi uređaji imaju tendenciju da daju pogrešna, ekstremna očitavanja, što bi moglo da dovede do pogrešnog tumačenja intenziteta vežbanja. Buduća istraživanja bi stoga trebalo akcenat da stave na stopu pojavljivanja takvih grešaka, jer će to dovesti do razvoja boljih fitnes trekera s unapređenom tehnologijom senzora otkucaja srca.
Naravno, neophodna su dodatna istraživanja da bi se utvrdilo šta uzrokuje ekstremna očitavanja. Da li je fitnes treker precizan ili ne zavisi od mnogih faktora, ali postoji jedna prednost oko koje se stručnjaci slažu. Naime, ljudi koji koriste pametne narukvice i satove, imaju tendenciju da budu aktivniji, povećavajući broj koraka, praktikujući umerene i energičnije nivoe vežbanja a samim tim trošeći više energije.
Takođe je ustanovljeno da fitnes trekeri pomažu korisnicima da zadrže dobre navike na duži rok, što samo može dodatno da doprinese njihovom dobrom zdravlju.