Džet-leg je svojevrsan putnički problem. Naime, svi oni koji često lete na duže destinacija znaju o čemu je reč.

U pitanju je poseban vid umora i iscrpljenosti.

Problemi džet-lega

Medicina džet-leg vidi kao cirkadijalnu disritmiju. Reč je o pojavi koja se javlja kao posledica letenja avionom kroz višečasovne zone i koja je prvi put primećena šezdesetih godina prošlog veka sa upotrebom mlaznih aviona u civilnom saobraćaju.

Džet-leg nije obični umor

Džet-leg je posledica bioloških satova, koji dolaze u sukob sa vremenom i mestom dolaska putnika, usled brzine leta kroz vremenske zone.

Ova pojava može da se javi i kada se pređe samo jedna vremenska zona.

Ne leči se

Sukob biološkog sata i lokalnog vremena mesta dolaska je neizbežan, međutim postoje načini da se posledice ublaže. Preporučuje se konzumacija kafe, kratak san, naizmenično uzimanje obilnih obroka, pa i post pre samog putovanja, kako bi organizmu omogućili da osveži svoju biološku rutinu.

Džet-leg kao metafora

Naime, s vremenom je džet-leg postao više od putničke bolesti, pa se tako koristi u raznim životnim situacija, Na primer “socijalni džet-leg” označava neusklađenost vremenskog rasporeda rada i odmora, a “kulturni džet-leg” predstavlja termin socijalne psihologije kojim se označava kulturna distanca od aktuelnih zbivanja.

U gradiću na jugu Sicilije, vekovima se pravi čokolada po uzoru na recept drevnih Asteka.

Sicilija naprosto mami turiste iz celog sveta, zahvaljujući lepotama prirodnog okruženja, uzbudljivoj istoriji i ukusnoj hrani, a gradić Modika je tu, da na kraju zasladi sve.

Italijanska čokolada

Retko kome bi prva asocijacija na Siciliju bila čokolada. Međutim, gradić Modika je mesto u kom ćete otkriti očaravajuć i poseban ukus čokolade!

Kakao se dobija od biljke Theobroma cacao, čije ime znači „hrana za bogove“.

Modika se nalazi na UNSECO-voj listi svetske kulturne baštine, zahvaljujući predivnoj arhitekturi ali to nije sve što ovaj grad ima da ponudi. Naime, stanovnici mogu da se pohvale slatkim specijalitetom koji nije tipičan za italijansku kuhinju – čokoladom.

Poslastica se pravi po receptu drevnih Asteka, na način na koji su oni pravili napitak xocolātl, od zrna kakaoa.

Tokom 16. veka, Sicilijom su vladali Španci i tada su konkistadori na tlo Italije iz Meksika doneli kakao i recept za pripremu napitka koji su Asteci pripremala i konzumirali. Ukoliko se pri pripremi tople čokolade koriste određeni začini, napitak se mogao upotrebiti i kao afrodizijak.

Stanovnici Modike su zahvaljujući Špancima otkrili tehnike za obradu kakaoa, poput rendanja na okruglom kamenu slčnom metate-u, koji su Asteci koristili za sitnjenje žitarica.

Sicilijanski proizvođači čokolade mešali su kakao sa šećerom, pažljivo kako se šećer ne bi skroz otopio i ostavio blagu hrskavu teksturu. Smesa se zatim kombinovala sa raznim dodacima, karakterističnim za Siciliju – limeta, vanila, limun, cimet…

Priprema ove ukusne poslastice u Modiki održava se vekovima, a danas na ulicama grada mogu se videti stare prodavnice čokolade koje postoje već generacijama.

Svakog decembra u ovom gradu održava se festival “ČokoModika”.

Jedinstveno bogatstvo turske prirode nalazi se u podnožju ruševina Hijerapolisa.

Naime, reč je o terasastim bazenima izvorske vode.

Prava turistička atrakcija

Ovi bazeni u podnožju antičkog Hijerapolisa privlače brojne turiste iz celog sveta.

Kako su bazeni nastali? Naime, proces je trajao hiljadama godina, odnosno toliko dugo se taložio kalcijum. Na jugozapadu Turske, u provinciji Denizli, prilikom tektonskog pomeranja tla u basenu reke Meander, došlo je do snažnih potresa i podizanja velikog broja izvora vrele vode. Zahvaljujući bogatstvu minerala i kalcijuma, jednog izvora, formirani su plitki i terasasti bazeni tople vode.

Kako zbog svog neobičnog izgleda tako i zbog činjenice da formacija podseća na pamuk, mesto je nazvano Pamukkale ili “Pamučna tvrđava”.

Pažnju celog sveta privlačila je od drevnih vremena, pre svega zbog lekovitih svojstava vode, a zatim i zbog izgleda.

Brojni hoteli podignuti su na ruševinama Hijerapolisa, starogrčkog grada koji je u drugom veku pre naše ere osnovala pergamska kraljevska dinastija Atalida. Arheolozi su u blizini Pamukala, otkrili ostatke hramova, kupatila i spomenika. Zbog toga se ovo mesto našlo i na listi Uneskove svetske kulturne baštine. Nakon toga, hoteli su srušeni i zamenjeni veštačkim bazenima.

Temperatura vode u ovim izvorima varira između 35 i 100 stepeni Celzijusovih. Voda se od izvora pronosi 320 metara, do najviše od terasa, a potom nanosi kalcijum-karbonat.

Nije neuobičajeno da u mestu kom živite, odnosno državi, čujete i druge jezike osim maternjeg. 

Uglavnom je reč o jednom ili o nekoliko jezika. Međutim, postoji jedno mesto na planeti, koje je prava svestska prestonica jezika!

Svetska prestonica jezika

Prema podacima organizacije Alijansa ugroženih jezika, jedna oblast u Sjedinjenim Američkim Državama predstavlja dom više jezika, nego bilo koje drugo mesto na planeti.

Naime, Njujork je grad u kom se koristi više od 800 jezika, ali okrug Kvins se nalazi na prvom mestu! Na ovom području se govori 138 jezika, a čak je i veća verovatnoća ove jedinstvene jezike čutu Kvinsu, nego u manjim mestima odakle su i potekli.

Okrug Kvins zauzima područje od 280 kvadratnih kilometara, a mnoge kulture i jezici zbijeni su u neposrednoj blizini.

Objašnjenje ovog fenomena leži u Njujorku, odnosno prva stanica za mnoge došljake u potrazi za novim domom u Americi bio je upravo ovaj grad.

U Kvinsu možete čuti engleski, grčki, filipinski, indonežanski, ruski, japanski, litvanski, srpski, hrvatski, nepalski, kineski, norveški, španski, nemački i mnoge druge.

Prema podacima iz popisa stanovništva za 2015. godinu, 44 odsto stanovništva starosne dobi pet godina ili starije, u svojim domovima koriste engleski jezik, dok 56 procenata koristi jezik koji nije engleski.

Opasne biljke, koje mogu da ubiju, čuvaju se iza zaključanih kapija bašte u Alnviku.

Pre nego što vas vodič povede na put kroz neobičnu baštu, legende i naučne činjenice o ovim smrtonosnim biljkama, na crnoj kapiji će vas dočekati dve velike table sa poznatom oznakom za opasnost, odnosno simobolom za otrov – ljudskom lobanjom ispred ukrštenih kostiju i rečima: “Ove biljke mogu da ubiju”.

Bašta smrtonosnog bilja

Kada se jednom nađete sa druge strane kapije, u vrtu, bez vodiča ne smete ništa. Reč je o biljakama koje ubijaju, pa tako dodirivanje i mirisanje istih, ne dolazi u obzir.

Vrt je osnovan 1995. godine, kada je Džejn Persi postala vojvotkinja od Nortamberlenda, okruga na severoistoku Engleske. Titula joj je donela Zamak u Alviku sa velikim vrtom, a suprug ju je zamolio da osmisli plan za njegovo uređenje. Ono što je ona uradila, prevazilazi sve klasične granice uređenja vrtova.

Bašta u Alnviku prostire se na pet i po hektara, a godišnje je poseti više od 600.000 ljudi, zbog čega predstavlja i najpopularniju turističku atrakciju ovog okruga.

Persijeva je želela nešto potpuno drugačije. Prvo je razmišljala o “lekovitom” vrtu, a nakon što je posetila čuveni vrt Medičijevih, donela je odluku da će u njenoj bašti rasti biljke koje ubijaju umesto one koje leče. Smatrala je da će na ovaj način za botaniku, zaineteresovati i najmlađe.

Vojvotkinjina omiljena biljaka u vrtu je brugmansija, lep cvet čiji su pojedini delovi otrovni, a koja je poznata po tome da izaziva paralizu glatkih mišiča, migrenu, dijareju, sušenje usta, halucinacije, midrijazu i smrt.

U vrtu se pored ove biljke mogu videti i Strychnos nux vomica, morska kudelja, kukuta, mak, kanabis, koka i druge.