Međunarodni tim naučnika je otkrio ekosistem ispod zemlje.

Naime, reč je o ekosistemu koji je dvostruko veći od svetskih okeana.

Ogroman podzemni ekosistem

Najnovija studija međunarodnog tima naučnika, iz projekta Deep Carbon Observatory, koji proučavaju dubinu Zemlje i njen sastav, identifikovala je podzemnu biosferu koju čini između 15 i 23 milijarde tona mikroorganizama.

Istraživači ističu da se raznolikost vrsta podzemlja može uporediti sa Amazonom ili Galapagosom, ali, za razliku od tih mesta, njeni podpovršinski delovi tek treba da se istraže.

Tim istraživača uzimao je uzorke iz bušotina dubokih preko pet kilometara, kao i iz podvodnih bušotina kako bi konstruisao modele ekosistema i procenio koliko ugljenika organskog porekla ima u unutrašnjosti Zemlje. Rezultati su pokazali da se gotovo 70 odsto Zemljinih bakterija i arheja nalazi ispod njene površine.

Otkriveni su i organizmi na 2,5 kilometara ispod površine za koje je ustanovljeno da se tu nalaze milionima godina, kao i da uopšte ne zavise od Sunčeve energije. Naime, metanogene arheje su pronašle način da stvaraju metan, koji koriste kako bi zamenile ili popravile određene delove tela.

Procenjuje se da je ukupna zapremina veća od dve milijarde kubnih kilometara, a smatra se da će se u budućnosti povećavati.

Naučnici pokušavaju da ustanove granicu preko koje nema života, međutim, što dublje zadiru, otkrivaju više života.Trenutni maksimum je 122 stepena, ali se veruje da će rekord biti oboren novim istraživanjima i sve preciznijim i sofisticiranijim instrumentima.

Izvor: nationalgeographic.rs

Naučnici su otkrili fosilne ostatke dinosaurusa mesoždera – Saltriovenator zanelaia.

Saltriovenator zanelai je harao severom Italije pre 198 miliona godina, bio je dug oko 7,5 metara i težio je najmanje tonu.

Najveći dinosaurus mesožder

Najveći poznati dinosaurus mesožder imao je upečatljiv život ali i smrt.

Istraživanja su pokazala da je lešina nekako stigla do mora i potonula na dno. Morska bića su se mesecima hranila njegovim ostacima, pre nego što se pretvorio u fosil.

Na kostima su otkriveni tragovi, najverovatnije ajkule i morskih ježeva.

Paleontolog Kristiano Dal Saso iz milanskog prirodnjačkog muzeja, koji je vodio istraživanje, izjavio je: “U naučnoj literaturi spominju se neke kosti dinosaurusa koje su jele kopnene životinje poput dinosaurusa i, ređe, insekata. Najmanje tri vrste morskih životinja ostavilo je tragove na kostima saltriovenatora”.

Saltriovenator u prevodu predstavlja lovca iz Saltrija, koji je bio dvonožna životinja lobanje duge 80 centimetara s oštrim zubima.

Israživanja su pokazala da je na prednjim ekstremitetima imao po četiri prsta od kojih su tri imala kandže. Bio je star oko 24 godine i nepotpuno razvijen u trenutku smrti. Istraživači veruju da je lovio dinosauruse biljojede i manje dinosauruse mesoždere.

Naučnici i istraživači NASA-e, predstavili su plan izgradnje nuklearne robotske bušilice, koja bi trebalo da kopa duboko u središte Jupiterovog meseca Evropa, u nadi da će pronaći vanzemaljce.

Plan je osmišljen, kako bi se istražio Jupiterov mesec, odnosno dubine njegove površine, kako bi se otkrilo krije li vanzemaljce, kako pojedini stručnjaci veruju.

Jupiterov mesec skriva vanzemaljce?

Voda sakrivena ispod površine Jupiterovog meseca smatra se jednim od najperspektivnijih mesta za pronalaženje vanzemaljskog života u našem solarnom sistemu. Međutim, on je zaglavljen ispod debelog leda i otežava direktno istraživanje.

Naučnici smatraju da će robot uspeti da prokopa debeli sloj leda i istraži šta se krije ispod površine.

Postavljaju se brojna pitanja, a jedno od pitanja je i kako će bušilica stići na udaljenu planetu.

Međutim, naučnike muči i pitanje prenosa poruke, od robota do Zemlje, kroz duboki led na Jupiterovom mesecu.

U pitanju je novootkrivena amfibija, koja voli da zarije glavu u pesak.

Zanimljivo je da je nazvana po američkom predsedniku Donaldu Trampu – zbog njegove politike o klimatskim promenama.

Dermophis donaldtrumpi

Organizam Dermophis donaldtrumpi, otkriven je u Panami, a ime je osmislio Ejdan Bel, prvi čovek kompanije Enviro Build koja se bavi proizvodnjom održivih materijala.

Da bi imenovala novu vrstu, kompanija je morala da izdvoji 25.000 dolara. Cilj ovakve kampanje jeste skretanje pažnje javnosti na promene klime i globalno zagrevanje.

Ejdan Bel je istakao da je otkriveni organizam podložan uticajima klimatskih promena i da je u opasnosti da izumre zbog Trampove politike po ovom pitanju.

U pitanju je maleno i slepo stvorenje, koje spada u porodicu vodozemaca, a koje uglavnom živi pod zemljom. Bel ističe da stvorenje ima sličnosti sa američkim predsednikom. Naime, kada ne želi da sluša o naučnom konsenzusu o klimatskim promenama, Tramp “zabije glavu u pesak”.

U kanadskom rudniku pored Artičkog kruga, iskopan je najveći dijamant do sada.

U pitanju je žuti 544-karatni dijamant.

Najveći dijamant do sad

Najveći dijamant je iskopan u rudniku Diavik, koji se nalazi na severu Kanade, stotinak kilometara južno od Artičkog kruga.

Kompanija koja upravlja rudnikom, objavila je da je dijamant te veličine potpuno neočekivan u tom delu svetu. Otkriće predstavlja stvarnu prekretnicu za iskopavanje dijamanata u Severnoj Americi.

Takođe ističu, da je prerano govoriti o vrednosti dijamanta.

Dosadašnji rekord u Severnoj Americi bio je dijamant takođe pronađen u Diaviku u severozapadnoj Kanadi.

Dve milijarde godina star dijamant, od 187,7 karata, “Foxfire” otkriven je 2015. godine.

Najveći dijamant na svetu, 3.106-karatni Kulinan pronađen je 1905. godine u južnoj Africi.

Izvor/Foto: nationalgeographic.rs