Nije nikakva tajna da se naša planeta zagreva, pa samim tim i svetski okeani. Međutim, ono što je naučnike posebno zabrinulo jeste činjenice da se svetska mora i okeani zagrevaju brže nego što su prvobitno predvideli.

Prema analizama, prošla godina je bila najtoplija godina kada su okeani u pitanju, a ekstremno vreme dovelo je i do brojnih prirodnih katastrofa, kao što je urafan Majkl i Florens.

Zagrevanje okeana

Zagrevanje okeana ima razarajući uticaj širom planete, od povećanja padavina, rasta nivoa svetskoh mora, preko uništavanja koralnog grebena, umanjenja kiseonika u okeanima do topljenja polarnih kapa.

Pročitajte i… Globalno zagrevanje utiče na mentalno stanje ljudi?

Uz sve to, zagrevanje okeana ima uticaj na svako živo biće na Zemlji. Kako bi se sprečio ili barem umanjio uticaj globalnog zagrevanja, cilj jeste smnjenje emisija gasa i efekta staklene bašte, što je određeno Pariškim sporazumom o klimatskim promenama. Između ostalog, ovaj sporazum uključuje i akcioni plan da se ograniči globalno zagrevanje na nivou “znatno manjem” od 2 stepena Celzijusa.

Definitivno jedna od najčudnijih životinja na ovoj planeti jesu flamingosi, roze ptice neobičnih kljunova. Ali da li znate zašto su roze boje?

Zašto su flamingosi rozi?

Ove ptice žive u Africi, Srednjoj i Jugozapadnoj Aziji, Južnoj Evropi i Južnoj i Srednjoj Americi. Na jugu Španije i Francuske gnijezde se ružičasti flamingosi (Phoenicopterus roseus), najveća i najrasprostranjenija vrsta. Kod Vredena, mesta na granici između Nemačke i Holandije, živi mala, nestabilna kolonija sastavljena od raznih vrsta flamingosa.

Flamingosi su svoj naziv dobili iz španskog jezika, a njihovo ime u prevodu znači “obojeni vatrom.” Njihova boja perja, koja ide od ružičastih do crvenih nijansi ne potiče zapravo iz genetike.

Flamingosi su ove boje jer jedu alge, larve i škampe koji su bogati beta karotenom, koji pretvara njihovo perje u rozo.

Flamingosi mogu da žive u kolonijama koje broje i do milion jedinki.

Kao što znamo, hrana veoma brzo truli. Baš zato, kada su arheolozi širom sveta uspeli da otkriju neke namirnice, koje su vekovima bile skrivene pod zemljom, ta otkrića su i te kako važna za razumevanje navika antičkih ljudi.

U nastavku saznajte koje su to najstarije otkrivene namirnice.

Najstarije sačuvane namirnice

Rimsko vino

Dugi vremenski period, Rimljani su vladali celim svetom. Bogati, dobro naoružani, sejali su strah širom planete. Pored brojnih običaja, Rimljani su imali i pogrebne rituale i često su sahranjivani s nekim predmetima. Tako je u Nemačkoj, otkrivena grobnica sa najstarijim vinom na svetu, koje je i dalje u tečnom stanju!

Zapečeni britanski hleb

Hleb je pronađen u Engleskoj i veruje se da je star 5500 godina. Isprva, za ovaj prepečeni hleb ljudi su mislili da je ugalj. Onda je jedan od arheologa primetio da unutar tog “uglja” postoje zrna ječma. Ako je datum nastanka hleba tačan, njega su mesili prvi ljudi koji su iz Evorpe došli u Englesku. Ovaj fascinantan podatak govori i o tome koliko je otkriće ovog hleba bitno.

Kineska supa

Kinezi su i dan danas poznati po raznoraznim supama i čorbama, a jedna takva supa, od kostiju, otkrivena je blizu Si’ana. Supa je, budući da je stara 2400 godina, zelena i oksidirala je, ali je i dalje bila poprilično tečna.

Puter

U Irskoj pre 3000 godina, ljudi su bili limitirani na 7oko 28 kilograma. Arheolozi su zato beskrajno zahvalni što su uspeli da pronađu puter koji su ljudi u ovo vreme koristili prilikom arheoloških istraživanja.

Originalne nudle

Svet se i dalje prepire oko toga ko je prvi osmislio nudle, da li Kinezi, Italijani ili Arapi. Ipak, arheolozi su uspeli da reše ovu dilemu, kada su pronašli 4000 stare rezance u Kini. Dakle odgovor je jasan, Kinezi su prvi pravili ove delikatese od testa.

Dimljena govedina

Iako danas, ovo meso najčešće jedu Amerikanci, zapravo, prvo dimljeno meso pravili su Kinezi, pre 2000 godina. Dimljena govedina pronađena je u jednoj grobnici u Kini, u broznanoj posudi.

Čokolada

U čokoladi i kakaou ljudski rod uživa odvajkada, a jedna mala kutija čokolade, u obliku koji i danas znamo, pronađena je u Škotskoj i potiče iz 1902. godine.

Naučnici su uspeli, na osnovu starih zapisa, da rekonstruišu drevnu muziku starih Grka, u kojoj su toliko uživali.

Starim Grcima muzika, kao i poezija, bila je veoma važan segment svakodnevno života. Baš kao i danas i tada, muzikom su se izražavala razna osećanja, služila je kao sredstvo zabave na proslavama, venčanjima, rođendanima, a naravno, postojali su i određeni instrumenti koji su se koristili i prilikom ratovanja.

Naučnici su, na osnovu istraživanja istorijskih spisa, uspeli da rekonstruišu neke melodije drevnih Grka, a kako je zvučala antička muzika, poslušajte u videu u nastavku.