Početna Blog Strana 274

Bil Gejts otkrio koja mu je bila najbolja investicija u životu

Poznato je da multimilijarder Bil Gejts nije škrt kada je novac u pitanju, a najčešće ulaže u zaštitu životne sredine, te u humanitarne organizacije. Nedavno, otkrio je na šta je posebno ponosan.

Nakon dve decenije u tehnološkom svetu, Bil je izjavio da je uvek pretpostavljao da će samo 10% njegovih investicija u tehnologiju biti uspešno. Pa ipak, jedna investicija ga je posebno iznenadila, a nije Microsoft kako ste možda pretpostavili.

Naime, Bil je posebno ponosan na svoj humanitarni rad. “Kupovina medicinskih zaliha i njihovo odnošenje onima kojima je najpotrebnija, ne zvuči toliko dosadno kao što se misli. Otkrivanje novih vakcina je jednako teško kao otkriće novog teh jednoroga. Spašavanje života u zemljama u razvoju je ono na šta sam posebno ponosan”, rekao je on.

Gejts i njegova supruga Melinda osnovali su fondaciju u koju su dosad uložili 10 milijardi dolara. Uz medikamente, ova organizacija opskrbljuje zemlje trećeg sveta vakcinama, krevetima i ostalim potrepštinama neophodnim za borbu sa malarijom, HIV-om i drugim oboljenjima od kojih pate milioni širom sveta.

Umesto prijemnog ispita na fakultetima, polagaće se velika matura

Projekat koji za cilj da pripremi obrazovni sistem u Srbiji za uvođenje novog koncepta završnih ispita u srednje obrazovanje počeo je ove godine.

Taj koncept, između ostalog, podrazumeva da svi učenici istovremeno polažu državnu maturu i da fakulteti priznaju maturu kao ispit na osnovu koga se učenici upisuju bez prijemnog ispita.

Na sastanku, kojim je zvanično počela realizacija projekta ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević je ukazao na njegovu važnost. “Projekat je od značaja za unapređivanje kvaliteta srednjeg obrazovanja i vaspitanja, ali i za dostupnost visokog obrazovanja svim učenicima”, kazao je ministar.

Cilj projekta je da pripremi sistem obrazovanja i vaspitanja i da pruži podršku resornom ministarstvu u procesu pripreme, pilotiranja i uvođenja (implementacije) završnih ispita u srednje obrazovanje i vaspitanje.

Na osnovu novog koncepta pripremljeni su i objavljeni Pravilnik o opštoj i umetničkoj maturi i Pravilnik o stručnoj maturi i završnom ispitu na kraju trogodišnjeg srednjeg stručnog obrazovanja.

U radu na projektu biće uključeni nastavnici srednjih škola i univerzitetski profesori koji će zajedno pripremati ispitne testove – ispitna pitanja zasnovana na standardima postignuća učenika i standardima kvalifikacija. Komisije, koje će biti obrazovane za svaki nastavni predmet koji u opštem srednjem obrazovanju ima definisanu predmetnu opštu i specifičnu kompetenciju i standarde postignuća, imaju obavezu da pripreme priručnike za nastavnike i materijale za učenike. Isto se očekuje i od komisija koje će pripremati zadatke za stručne predmete.

Tokom trajanja projekta škole i fakulteti će imati i niz obuka kako bi se kvalitetno pripremili za sprovođenje završnih ispita.

Projekat Unapređivanje kvaliteta srednjeg obrazovanja i vaspitanja putem uvođenja završnih ispita (opšta, umetnička i stručna matura i završni ispit na kraju trogodišnjeg srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja) se finansira sredstvima iz pretpristupnih fondova za 2015. godinu (IPA 2015) a planirano vreme trajanja je tri godine.

Na osnovu sprovedenog konkursa i vrednovanja konkursnog materijala (proces je sprovodila Delegacija EU u Srbiji) ovaj projekat će realizovati kompanija „Human Dynamics“ iz Austrije u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Delegacijom EU u Srbiji.

Izvor: Ministartsvo prosvete

Živimo u eri s neverovatno velikim rizikom od udara asteroida

U vreme kada je naša planeta bila u tinejdžerskom dobu, kada su stvorenja počela da osvajaju kopno, udari asteroida su bili retki i u velikim vremenskim razmacima. Onda, nešto se promenilo.

Najnovija istraživanja pokazala su da trenutno živimo u eri sa neverovatno velikom količinom udara asteroida na planetu. U proteklih 290 miliona godina, broj asteroida koji je pao na Zemlju se povećao u poređenju s prethodnih 710 miliona godina.

Koliki je rizik da na Zemlju padne asteroid?

Istraživanje je dokazalo da postoji dramatična promena u količini asteroida koji “napadaju” kako Zemlju tako i Mesec, za razliku od na primer doba paleozoika.

Naučnici impliciraju  da smo od tada do danas u periodu relativno velikog broja udara asteroida i to za 2,6 puta više nego pre 290 miliona godina.

Pročitajte i… Zemlji preti 950 asteroida?

U proseku, na svih milion godina, na Zemlju padne asteroid koji ostavi krater obima 10 kilometara. Nekada, takav asteroid padao je na našu planetu na svakih tri miliona godina.

Ovo se naravno ne može promeniti, a ne može se ni utvrditi tačan uzrok zašto se broj asteroida povećao. Zasad ipak ne moramo da brinemo, umiruju naučnici, jer ne postoji rizik da preteći asteroid udari u našu planetu.

Ovo su najveće pretnje planeti u 2019!

Tek smo na pola januara i svaki pokušaj da pozitivno gledamo na ovu godinu brzo je pao u vodu. U nastavku vam predstavljamo najveće pretnje koje nas čekaju ove godine.

Svake godine, Svetski ekonomski forumi prezentuju globalne rizike, a za ovu godinu, predviđaju da su oni najveći, treću godinu za redom, upravo oni koji se tiču životne sredine.

Pročitajte i… Za manje od 10 godina, tigrovi bi mogli nestati sa lica Zemlje?

Ekstremno vreme, klimatske promene, migracije i adaptacija prirode kao i prirodne katastrofe su u top tri najveća rizika po nas i našu planetu u 2019. godini. Takođe, tu su i katastrofe koje su direktno povezane sa delovanjem čoveka.

Uz erupcije nekih od najvećih vulkana, kao što je onaj u Kvatemali, stručnjaci za ovu godinu predviđaju požare u Kaliforniji, rekordno visoke temperature u Australiji i Evropi, kao i uragane.

Prema stručnjacima, nikada nije postojao veća potreba da se nešto konačno preduzme. Pitanje je samo da li je već prekasno?

4 mita o zubima koji ih zapravo uništavaju!

Svi uglavnom znamo sve savete u vezi sa oralnom higijenom- perite zube makar dva puta dnevno i ne konzumirajte toliko šećera. Ali zašto onda i oni koji se ovoga pridržavaju često posećuju stomatologa? Evo šta treba da znate.

Mitovi o zubima

Veština pranja

Pranje zuba ne znači ništa ako to ne činimo kako treba. Pravilno pranje zuba uključuje detaljno pranje svakog ugla usta najmanje dva minuta, uključujući i desni i jezik. Uz to, potrebno je redovno koristiti i konac za zube.

Izbor paste za zube

Paste sa fluorom sprečavaju nastanak karijesa, a u isto vreme nadognađuju minerale u zubima.

Ne ispirajte usta

Nakon pranja, višak paste jednostavno ispljunite i nemojte ispirati usta. Ostatak paste koji ostane u ustima zapravo pomaže našem oralnom zdravlju.

Unos šećera

Šećer je glavni krivac za karijes i druge probleme zuba. Stoga je potrebno umanjiti unos šećera na minimum. Prema stručnjacima 30 grama šećera je optimalna količina za odrasle ljude, što je otprilike osam kašičica šećera dnevno.

Jedini 10-ogodišnji izazovi koji su zaista bitni!

Hit na društvenim mrežama, 10-godišnji izazovi ( #10YearChallenge) zahvatio je ceo svet. Ali dok uživamo da gledamo kako su naši prijatelji izgledali pre jedne decenije, zaboravljamo na ono što je zaista važno.

Dok je većinu ljudi zahvatila groznica 10-ogodišnjeg izazova, borci za očuvanje naše planete odlučili su da iskoriste ovu euforiju i upozore na ono što je zaista važno. Globalno otopljavanje, zagađenje planete, uništavanje prirodnih staništa životinja i izumiranje brojnih vrsta samo su neke od tema na koje su nas podsetili borci za očuvanje planete.

U nastavku pogledajte kako ovaj surovi i realni izazov, kada je u pitanju naša planeta, izgleda.

Uništavanje šuma za 10 godina odnelo je mnogo života životinjskih vrsta. Procenjuje se da je za jednu deceniju uništeno preko 15 miliona hektara šuma širom sveta.

Prema procenama, led na Arktiku se topi za oko 12,8% na svakih deset godina.

Na fotografiji iznad prikazano je kako traganje za zlatom utiče na reke u Gani. Naime, 75% reka u ovoj zemlji je zagađeno. A Gana nije jedina država na svetu koja ima ovaj problem.

Svi se sećate onog snimka izgladnelog polarnog medveda. Usled globalnog otopljavanja gubimo sve viže životinjskih vrsta.

Velikog belog nosoroga smo već izgubili.

Uz to, Veliki koralni greben, koji osigurava život brojnim vrstama u moru, polako ali sigurno nestaje, usled zagrevanja okeana.

Da li ćemo se osvestiti i ove fotografije za 10 godina nećemo gledati?

Foto: www.iflscience.com

Zoološki vrt napravio prvu teretanu za gojazne reptile

Ako jednu stvar u zoološkom vrtu niko od nas nije video, to je onda teretana za životinje. Ipak, zoo vrt u Melburnu ima i ovo u svojoj ponudi.

Naime, zoološki vrt u Melburnu odlučili su da naprave vodene teretane za reptile, a posebno za zmije. Razlog se krije u tome što većina zmija svoj plen lovi iz zasede te se ne kreću mnogo. Budući da su u zoološkim vrtovima, ne kreću se skoro uopšte, jer hranu dobijaju na “tacni”.

Zbog manjka kretanja, većina reptila razvila je gojaznost, a veterinari su ovom zoo vrtu odlučili su da im nekako pomognu, te su osmislili vodene teretane. Kako to izgleda, pogledajte u videu u nastavku.

Ovako je izgledao najveći praistorijski pas

Pre između 16 i 7 miliona godina, postojala je vrsta psa veličine grizlija, koja je lovila plen kao što su današnji kojoti i lisice.

Ovo je deo otkrića istraživača koji su analizirali fosile kako praistorijskih pasa, tako i lavova, vukova i hijena. Ova grupa naziva se “zveri”. Istraživači su pokušavali na osnovu fosila da otkriju kako su živeli praistorijski psi pre oko 40 hiljada godina.

Posebna pažnja posvećena je kostima unutrašnjeg uha kod 36 vrsta zveri, uključujuči i šest izumrlih. Otkriveno je da se upravo iz anatomije unutrašnjeg uha može utvrditi da li je određena vrsta plen lovila napadom, iz zasede ili su bili strvinari.

Još uvek nisu utvrđene sve karakteristike praistorijskih pasa, osim toga da su bili veliki, kao grizliji i da su lovili plen veličine današnjih lisica i kojota.

Foto: dawn Pedersen, Wikimedia Commons

Kako otkriti da li smo hakovani i da li su naši podaci nezaštićeni na Internetu?

Više od 772 miliona jedinstvenih imejl adresa i preko 21 miliona jedinstvenih šifri procurelo je i objavljeno na jednom hakerskom forumu, navode istraživači. Kako se zaštititi od ovoga?

Važno je na početku napomenuti da se ovo desilo pre nekog vremena i da je verovatno većina ovih ljudi i obaveštena o hakovanju, te su promenili šifre. Ukoliko pak niste, sada je pravo vreme da to uradite.

Pročitajte i… 7 načina da zaštitite svoje slike od hakera

Kako znati da ste hakovani?

Postoji sajt pod nazivom “Have I Been Pwned” koji proverava imejl adrese. Isprobajte ga i uverite se da li ste hakovani ili ne.

Kako znati da vam je šifra hakovana?

Pored toga što ima sajtova koji ovo proveravaju, kao onaj gore naveden, važno je menjati šifre s vremena na vreme, dodavati velika i mala slova i simbole, kako bi hakovanje bilo otežano. Uz to, postoji i sigurnosno pitanje na brojnim nalozima na koje samo vi znate odgovor, kao što je pitanje “Ko vam je bila prva učiteljica” i slično.

Sigurnosni saveti za bezbedne naloge na Internetu

Možete koristiti i sajtove koji predstavljaju svojevrsne “menadžere šifri” kako biste napravili što jaču kombinaciju. Jedan od tih sajtova je i 1Password.

Pročitajte i… Kako biti bezbedan na Internetu?

Izbegavajte da ostavljate podatke gde to nije potrebno. Postoji mnogo portala i sajtova koji zahtevaju podatke poput imena, prezimena, broja telefona i imejl adrese. Nemojte ukucavati ove podatke, jer postajete ranjivi na napade hakera.

Na društvenim mrežama ne delite previše podataka, a nemojte ni prihvatati zahteve za prijateljstvo i praćenje ljudi koje ne poznajete.

“Zaključajte” profile, tako da ne može svako da vam šalje poruke, a poruke sumnjivih osoba i stranica ne otvarajte.

Pročitajte i… Šta je SEO optimizacija i zbog čega treba ulagati u nju

Za manje od deset godina, tigrovi bi mogli da nestanu sa lica Zemlje?

Svetski naučnici upozoravaju da bi tigrovi za manje od jedne decenije mogli da postanu izmurla vrsta.

“Skoro je nemoguće zamisliti svet bez tigrova, ali ako ne počnemo da delujemo sada, posledice bi mogle biti kobne”, izjavio je Hovard Džouns, direktor britanske organizacije koja se bori za divlji život “Born Free”.

Hovard nije prvi stručnjak koji je na ovo upozorio. Tigrovi su na ivici istrebljenja već neko vreme, a 2012. godine, eksperti za divlje životinje su rekli da ćemo za 12 godina izgubiti sva ta predivna stvorenja.

Prema proračunima iz 2016., u poslednjih 100 godina, populacija tigrova smanjila se za 90%, pa je tako od 100 hiljada početkom 21. veka ostalo svega manje od čeiti hiljade!

Decenije lova, ubijanja i uništavanja prirodnog staništa doprinelo je tome da danas tigrovi žive na 7% svog nekadašnjeg prirodnig staništa, a procenjuje se da ih danas, u divljini, ima svega između 2154 i 3159.

1...273274275...851Strana 274 od ukupno 851

O nama

Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.

Servisi

- Oglašavanje
- Partnerstvo
- Vanredno obrazovanje
- Prekvalifikacija
- Dokvalifikacija

Korisno

- Izreke i citati
- Putovanja
- Strani jezici
- LinkTV
- Obrazovanje odraslih

Popularno

Na današnji dan – 23. mart

Vremeplov 0
Dogodilo se na današnji dan - 23.3. 809. godine -...

UNICEF-ova podrška Roditeljskoj liniji

Dešavanja 0
Roditeljska telefonska linija (0800 007 000) osnivana je u...

Ove fizičke aktivnosti sagorevaju najviše kalorija

Zdravlje 0
Ukoliko je vaša novogodišnja odluka da se hranite zdravije,...

© 2022 tagDiv. All Rights Reserved. Made with Newspaper Theme.