U južnoj Koreji otkivena je koža dinosaurusa stara desetine miliona godina i predstavlja najbolje očuvani ovakakv ostatak dinosaurusa ikada pronađen.

Pored kože, ostali su i tragovi mekog tkiva kao i mišića. U pitanju je koža retke vrste dinosaurusa nazvanoh minisauripus. Nije poznato da li su ovi ostaci pripadali mladoj jedinki ili pak odraslom dinosaurusu.

Prema analizama, izgleda da je dinosaurus bio živ kada je izgubio ovaj deo tela, najverovatnije usled povrede ili pak napada predatora.

Prethodno, 2011. godine, u Kanadi, otkrivena je mumija dinosaurusa za koju se veruje da je najbolje očuvan ostatak ovih životinja. Taj dinosaurus je danas izložen u kanadskom muzeju.

Foto: iflscience.com

Uskrs je hiršćanski praznik kada se proslavlja uskrnuće Isusa Hrista. Tada, između ostalog, farbaju se jaja, a deca dobijaju poklone od Uskršnjeg zeca. Znate li kada je ova tradicija nastala?

Kako je nastao Uskršnji zec?

Tačan koren Uskršnjeg zeca nije poznat. Prema jednoj teoriji, zečevi su bili deo paganske tradicije, tokom proslave boginje plodnosti Eostre jer je upravo zec bio njena zaštitna životinja. Priča kaže kako je ona jednom u šumi naišla na ptičicu koja je od hladnoće umirala u snegu. Ona ju je pretvorila u zeca, kako bi je krzno zaštitilo od hladnoće. Drugi teoretičari smatraju da je zec, zbog načina na koji se razmnožava, oduvek bio simbol plodnosti.

Ali kako se onda tradicija poklanjanja za Uskrs proširila po svetu i kako je baš zec postao simbol Uskrsa?

Prema istoričarima, upravo su Nemci zaslužni za ovu tradiciju. Prema nekim izborima, Uskršnji zec je u Ameriku stigao 1700-ih godina, sa nemačkim imigrantima. Oni su sa sobom doneli tradiciju “polaganja jaja”, koja se kasnije proširila po celim SAD, a kasnije i po svetu.

Ali zečevi nisu tradicionalna uskršnja životinja u svim delovima sveta. U nekim zemljama, Uskrs čine lisice ili pak ptice kukavice.

Istraživači koji se bave hemijom, fizikom, biologijom, astronomijom i genetikom konstantno otkrivaju misterije i facinantne činjenice o planeti, njenim stanovnicima i univerzumu.

U nastavku otkrijte neke naučne činjenice za koje sigurno niste znali da su istinite!

Fascinantne naučne činjenice

1. U 17. veku, pojmovi “nauka” i “naučnici” nisu postojali. Isak Njutn je tako nazivan prirodnim filozofom.
2.Temperatura munje iznosi 30 hiljada stepeni.
3. Vrela voda zamrzava se duže od hladne, ali ne uvek. Nauka nema odgovor na ovu misteriju.
4. Insekti zapadaju u stanje dubokog mirovanja kada je jako toplo, kada je mrak ili kada ih napadne predator. Ovo je najbliže spavanju što insekti dožive.
5. Jedno ljudsko biće deli 99% DNK sa ostalim ljudima. Roditelji i dete dele 99,5% istog genetskog materijala.
6. Ljudsko telo sadrži dovoljno ugljenika za devet hiljada olovaka.
7.  Ljudi ne mogu da osete ukus hrane bez pljuvačke.
8. Kad smo već kod ljudskog tela, sastojimo se od 95% bakterija od kojih je većina u digestivnom traktu.
9.  Kit ubica je zapravo jedna vrsta delfina.
10. Žene su najčešći nosioci gena za daltonizam.

Ujedinjene nacije objavile su novi projekat plutajućih gradova, koji bi mogao da spasi čovečanstvo, ako dođe do apokaliptičkih prognoza zagrevanja planete.

Ovaj projekat osmislila je grupa inženjera, inovatora, istraživača i naučnika, koji su pokušavali da pronađu rešenje porasta svetskog mora. Rezultat jesu tzv. plutajući gradovi.

Zamišljeno je da u gradovima živi do 10.000 ljudi, a sam grad sastojao bi se od malih delova. Naučnici kažu da već sada imamo tehnologiju koja nam može omogućiti ovaj plutajući život. Uz to, gradovi su dizajnirani tako da prežive megaoluje na otvorenom moru.

Najnovija istraživanja pokazala su da nivo svetskog mora raste za 0,3 metara svake godine, a da će do 2045 samo u SAD preko 140.000 ljudi ostati bez krova na glavom.

Foto: iflscience.com

Ma koliko mislimo da poznajemo istoriju čovečanstva, naučnici i dalje s vremena na vreme budu iznenađeni novim otkrićima. Tako je bilo i ovog puta.

Naime, istraživači su, analizirajući pećine u Kini, otkrili neobičan zub. Nakon analiza, utvrđeno je da zub ne pripada niti jednoj vrsti praistorijskog čoveka dosad poznatom nauci.

Upoređujući oblik i fizičke komponente sa zubima drugih vrsta homonima, utvrđeno je da ovaj pripada čoveku koji je živeo između 172 i 240 godina pre nove ere. Ovaj zub ne pripada niti jednoj vrsti kako Homo erectusa tako ni Homo sapiensa. Ovo je novo poglavlje u razumevanju tranzicije praistorijskih ljudi u Homosapiensa, a dalja istraživanja su neophodna.

Foto: iflscience.com