Većina naroda na svetu mesece u godini nazivala je po određenim bogovima, prirodnim pojavama i sl. Tako su stari Sloveni imali svoje nazive meseca poput sečen, ljuti itd. Međutim, danas, većina koristi univerzalne nazive, a evo i po kome su oni dobili imena.

Kako su meseci dobili imena?

Januar

Oko 690. godine pre nove ere, drugi kralj Rima Pompilijus dao je januaru ime po Janusu, rimskom bogu početaka.

Februar

Stari Rimljani proslavljali su kraj godine praznikom koji se nazivao “Februa“. Upravo je Pompilijus dao 12. mesecu u godini ovaj naziv. Papa Grgur je promenio kalendar, a februar je postao drugi mesec u godini.

Mart

Pre 690. godine pre nove ere, mart je bio prvi mesec u godini, a ime je dobio po bogu rata Marsu.

April

Izvor imena četvrtog meseca u godini mučio je istoričare godinama. Naime, budući da je bio drugi mesec u godini u drevnom rimskom kalendaru, neki tvrde da je april dobio ime po latinskoj reči “drugi”. Ipak, neki istoričari misle da je termin vezan za latinsku reč “otvoriti”, jer u aprilu počinje povreće. Ima i onih koji veruju da je april dobio ime po grčkoj boginji lepote i ljubavi Aforditi.

Maj

Ovaj mesec posvećen je grčkoj boginji Maji, zaštitnici prirode i biljaka.

Jun

Jun je dobio ime po Junu, rimskom bogu ljubavi i venčanja.

Jul

Kako je pre godina počinjala u martu, jul je bio peti mesec u godini, a ime je dobio po reči “quintilis” što znači “peti”.

Avgust

Avgust je, kako ste možda i pretpostavili, dobio ime po Avgustu Cezaru, vladaru Rima.

Septembar

Sedmi mesec u rimskom kalendaru dobio je opisno ime, jer “septem” znači “sedmi”.

Oktobar

Oktobar je takođe opisno ime, a “octo” označava osam.

Novembar

“Novem” je “devet” na latinskom, pa otuda ovo ime za ovaj mesec.

Decembar

Isto kao prethodna tri i decembar je opisno ime, jer reč “decem” znači 10.

Havaji su mnogima destinacija iz snova, a ovaj lanac ostrva poznat je po prelepim plažama, blagoj klimi i prirodnim lepotama. Međutim, uskoro bi jedan deo mogao da nestane.

Havaji tonu

Naime, u proteklih nekoliko decenija, havajska ostrva potonula su 15 centimetara, usled klimatskih promena. Naučnici predviđaju da će do kraja veka nivo svetskog mora narasti do jedan metar. Sa ovom posledicom zagrevanja planete, brojni delovi Zemlje su u opasnosti, pa tako i neke od najlepših plaža Havaja.

Kako je dosad procenjeno, plaže na Mauiju su u poslednjem veku potonule 13 centimetara, dok su one na Oahu potonule tri centimetara u prethodnih godinu dana.

Uz to, brojni domovi su ugroženi, a usled prirodnih katastrofa, samo Honolulu je izgubio dosad preko 40 milijardi dolara usled uništavanja infrastrukture i ekonomije.

Vlasti razmišljaju kako da zaštite obalne i priobalne delove ovog ostrvskog lanca, koje je omiljeno stecište turista širom sveta.

Svuda u svetu, 23. april obeležava se kao Svetski dan knjige i autorskih prava. Dan je ustanovljen na Generalnoj konferenciji UNESKO-a 1995. godine u Parizu.

Ljudska potreba za zapisivanjem i čitanjem stara je koliko i sam čovek, a čitanje knjiga omiljeni je hobi milionima ljudi širom sveta. Danas, postoji ogroman dijapazon žanrova kada su knjige u pitanju, a svako ima svoj omiljeni.

U nastavku saznajte neke neverovatne činjenice o knjigama koje sigurno niste znali.

Svetski dan knjige: Zanimljive činjenice

1. Danas, postoji preko 130 miliona knjiga koje su objavljene.
2. Najskuplja knjiga “Kodeks Leicester” Leonarda da Vinčija prodata je za 30,8 miliona godina. Nju je kupio Bil Gejts.
3. “Biblisomnia” je reč za miris starih knjiga.
4. Najduže napisana rečenica nalazi se u “Jadnicima” Viktora Igoa i sastoji se od 823 reči.
5. Prve štampane knjige na naslovnici nisu imale imena autora, već samo sliku odnosno ilustraciju.
6. Prva knjiga ispisana uz pomoć mašine za kucanje bile su “Avanture Toma Sojera”.
7. Predsednik Teodor Ruzvelt čitao je jednu knjigu dnevno.
8. Tri najčitanije knjige na svetu su: Biblija, “Hari Poter” i “Citati Mao Cedunga”.
9. Prema statistikama, ljudi sa Islanda čitaju najviše knjiga na svetu.
10. Alisa iz knjige “Alisa u Zemlji čuda”, Luisa Kerola, bazirana je na pravoj devojčici. Naime, kada je Kerol bio na putovanju, devojčica po imenu Alis Lidel zamolila ga je da joj ispriča neku priču. I tako je nastala bajka o Alisi.

Širom sveta danas, 22. aprila, obeležava se kao Međunarodni dan planete Zemlje.

Planeta Zemlja je treća planeta po udaljenosti od Sunca i, kao što dosad znamo, jedina planeta u okolini na kojoj je moguć život. Ona se, prema proračunima, formirala pre više od 4,5 milijardi godina, a evo šta o njoj niste znali.

Ovaj praznik ima za cilj da skrene pažnju na ugroženost vrsta na planeti, kao i na klimatske promene, na koje smo direktno mi, ljudi, uticali.

Zanimljivosti o planeti Zemlji

1. Zemlja nije okrugla, već je sferičnog oblika.
2. Naša planeta sastoji se uglavnom od kiseonika, silikona i gvožđa.
3. Zemlja se ne okreće oko svoje ose za 24 sata, već za 23 sata, 56 minuta i 4 sekunde.
4. Naša planeta je jedina u Sunčevom sistemu koja nije dobila ime po nekom bogu.
5. Više od 90% smeća u okeanima je plastičnog porekla, a ono godišnje ubija mnogo vodenih životinja.
6. Svake godine, u okeane bacimo preko 14 milijardi tona smeća, od čega je veći deo podložan reciklaži.
7. Svake godine, gubimo oko 50 miliona ari šuma, usled sečenja.
8. Koristimo samo 11% Zemljine površine za uzgajanje hrane.
9. 75% svih vozila na planeti može da se reciklira.
10. Samo 1% vode na planeti može da se pije. Ostatak je zamrznut (zasad).
11. Aluminijum može beskrajno da se reciklira.
12. Modernim staklenim flašama potrebno je preko 4 hiljade godina da se razlože u prirodi, a u stvari lako mogu da se recikliraju.
13. Jedan u četiri vrste sisara suočava se sa izmiranjem.
14. Papir može da se reciklira samo 6 puta.
15. Svake godine bacimo toliko hrane da možemo da hranimo 50 miliona porodica punih 20 godina!
16. U poslednjih 50 godina, populacija ljudi narasla je više nego za 4 miliona godina.
17. 2012. godine, ozonska rupa bila je manja nego što je bila u prethodnih 10 godina.
18. Reciklaža samo jedne konzerve može da stvori energiju da televizor radi tri sata bez prestanka.
19. 40% flaširane vode koja se prodaje zapravo je voda iz česme.
20. Da počnemo sada da recikliramo novine, spasili bismo 250 miliona stabala godišnje!